PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o porezu na dohodak građana (“Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 - ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 - US, 93/12, 114/12 - US, 47/13, 48/13 - ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 - dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21, 118/21, 138/22, 92/23, 94/24, 19/25 i 109/25), član 15a menja se i glasi:

“Član 15a

Osnovicu poreza na zarade iz čl. 13. do 14b ovog zakona čini isplaćena, odnosno ostvarena zarada.

Osnovicu poreza na zarade čini zarada iz člana 13. st. 1. i 3, čl. 14. do 14b i člana 15b ovog zakona, umanjena za iznos od 34.221 dinar mesečno za lice koje radi sa punim radnim vremenom.

Za lice koje radi sa nepunim radnim vremenom, umanjenje iz stava 2. ovog člana je srazmerno radnom vremenu tog lica u odnosu na puno radno vreme.

Kad lice ostvaruje puno radno vreme kod dva ili više poslodavaca, umanjenje iz stava 2. ovog člana vrši svaki poslodavac srazmerno radnom vremenu kod poslodavca u odnosu na puno radno vreme, s tim što ukupno umanjenje iznosi 34.221 dinar mesečno.

Kad lice ostvaruje nepuno radno vreme kod dva ili više poslodavaca, svaki poslodavac vrši umanjenje srazmerno radnom vremenu kod poslodavca u odnosu na ukupno radno vreme, s tim što zbir umanjenja mora biti manji od 34.221 dinar mesečno, odnosno srazmerno ukupnom radnom vremenu lica u odnosu na puno radno vreme.

Izuzetno od st. 1. do 5. ovog člana, osnovicu poreza na zarade lica za koje domaće pravno lice plaća porez saglasno članu 99. stav 3. ovog zakona, čini iznos koji je domaće pravno lice isplatilo poslodavcu iz druge države kao naknadu troškova za rad lica koje je upućeno, odnosno poslato na rad kod domaćeg pravnog lica.

Način i postupak obračunavanja poreza na zarade iz st. 2. do 5. ovog člana i dostavljanje podataka Poreskoj upravi bliže uređuje ministar.

Izuzetno od člana 12a stava 1. ovog zakona, neoporezivi iznos iz st. 2, 4. i 5. ovog člana može da se utvrđuje na osnovu sporazuma Vlade sa reprezentativnim sindikatom i unijom poslodavaca.”.

Član 2.

U članu 21v stav 1. reči: “2026. godine” zamenjuju se rečima: “2028. godine”.

U stavu 2. zapeta i reči: “a lice koje se smatra pripravnikom najmanje tri meseca” brišu se.

U stavu 3. reči: “30 godina” zamenjuju se rečima: “24 godine”.

Stav 5. menja se i glasi:

“Poresku olakšicu iz stava 1. ovog člana može ostvariti poslodavac u periodu od najviše 12 meseci od zapošljavanja novozaposlenog lica, ako se zasnivanjem radnog odnosa sa novozaposlenim licem poveća neto broj zaposlenih kod poslodavca u odnosu na prosečan broj zaposlenih tokom prethodnih 12 meseci, u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći.”.

Stav 6. briše se.

Dosadašnji stav 7. postaje stav 6.

U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 7, reči: “stava 7.” zamenjuju se rečima: “stava 6.”.

U dosadašnjem stavu 9, koji postaje stav 8, reči: “stava 8.” zamenjuju se rečima: “stava 7.”.

Posle dosadašnjeg stava 10, koji postaje stav 9, dodaju se novi st. 10. i 11. koji glase:

“Iznos poreske olakšice u skladu sa ovim članom i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje koje se odnose na istu vrstu olakšice ne sme da pređe iznos od 50% troškova zarada lica koja se zapošljavaju, odnosno iznos od 5,5 miliona evra po poslodavcu godišnje.

Poslodavac kome je naložen povraćaj državne ili de minimis pomoći, kao i poslodavac koji je na tržištu u teškoćama u smislu propisa kojima se uređuje kontrola državne pomoći, nema pravo da ostvari poresku olakšicu iz ovog člana.”.

Dosadašnji stav 11. postaje stav 12.

U dosadašnjem stavu 12, koji postaje stav 13, reči: “stava 9.” zamenjuju se rečima: “stava 8.”.

Član 3.

U članu 21g stav 1. posle reči: “radnog odnosa” dodaju se zapeta i reči: “u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći”.

Član 4.

U članu 21d stav 1. reči: “2026. godine” zamenjuju se rečima: “2028. godine”.

U stavu 2. zapeta i reči: “a lice koje se smatra pripravnikom najmanje tri meseca” brišu se.

U stavu 3. reči: “30 godina” zamenjuju se rečima: “24 godine”.

U stavu 5. reči: “od 1. januara 2016. godine” brišu se.

Stav 6. menja se i glasi:

“Poresku olakšicu iz stava 1. ovog člana može da ostvari poslodavac u periodu od najviše 12 meseci od zapošljavanja novozaposlenog lica, ako se zasnivanjem radnog odnosa sa novozaposlenim licem poveća neto broj zaposlenih kod poslodavca u odnosu na prosečan broj zaposlenih tokom prethodnih 12 meseci, u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći.”.

St. 7, 8. i 9. brišu se.

Dosadašnji stav 10. postaje stav 7.

U dosadašnjem stavu 11, koji postaje stav 8, reči: “stava 10.” zamenjuju se rečima: “stava 7.”.

Dosadašnji stav 12. postaje stav 9.

Posle dosadašnjeg stava 12, koji je postao stav 9, dodaju se novi st. 10. i 11, koji glase:

“Iznos poreske olakšice u skladu sa ovim članom i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje koje se odnose na istu vrstu olakšice ne sme da pređe iznos od 50% troškova zarada lica koja se zapošljavaju, odnosno iznos od 5,5 miliona evra po poslodavcu godišnje.

Poslodavac kome je naložen povraćaj državne ili de minimis pomoći, kao i poslodavac koji je na tržištu u teškoćama u smislu propisa kojima se uređuje kontrola državne pomoći, nema pravo da ostvari poresku olakšicu iz ovog člana.”.

Dosadašnji stav 13. postaje stav 12.

U dosadašnjem stavu 14, koji postaje stav 13, reči: “stava 11.” zamenjuju se rečima: “stava 8.”.

Član 5.

U članu 33a stav 1. menja se i glasi:

“Preduzetnik, preduzetnik paušalac koji je zbog prestanka prava na paušalno oporezivanje dužan da vodi poslovne knjige saglasno članu 42. st. 5. i 6. ovog zakona i preduzetnik poljoprivrednik može da se opredeli za isplatu lične zarade.”.

Stav 6. menja se i glasi:

“Obaveštenje iz stava 3. ovog člana dostavlja se najkasnije do 15. decembra tekuće godine za period od 1. januara naredne godine, a za preduzetnika paušalca u roku od 15 dana od dana prestanka prava na paušalno oporezivanje za period koji sledi danu prestanka prava na paušalno oporezivanje.”.

Član 6.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2027. godine, osim odredaba člana 2. st. 2. do 11. i člana 4. st. 2. do 12. ovog zakona koje se primenjuju od 1. januara 2028. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

• Problemi koje ovaj zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se ovim zakonom postižu

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi da se, u cilju zaštite konkurencije na tržištu i obezbeđivanju transparentnosti u dodeli državne pomoći, izvrši usklađivanje sa strateškim dokumentima Vlade - Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA), Planom za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz procesa pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji do kraja 2026. godine i Reformskom agendom Republike Srbije, tako što će se izvršiti izmena i dopuna čl. 21v, 21g i 21d Zakona o porezu na dohodak građana (“Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06-ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-US, 93/12, 114/12-US, 47/13, 48/13-ispravka, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21, 118/21, 138/22, 92/23, 94/24, 19/25 i 109/25 - u daljem tekstu: Zakon), koji se odnose na poreske podsticaje za poslodavce po osnovu zasnivanja radnog odnosa sa određenim kategorijama novozaposlenih lica.

Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA), koji je usvojen 24. oktobra 2024. godine sa izmenama i dopunama od 7. avgusta 2025. godine, za Pregovaračko poglavlje 16 - Oporezivanje, 3.16.1 Direktno oporezivanje, radi usklađivanja zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije (u daljem tekstu: EU) u oblasti direktnog oporezivanja opredeljen je rok IV kvartal 2026. godine za utvrđivanje predloga zakona od strane Vlade, u predmetnom slučaju - Zakona o porezu na dohodak građana.

Planom za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz procesa pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji do kraja 2026. godine - Poglavlje 16 - Oporezivanje, Obrazac br. 2: Detaljan plan (sa elementima pregovaračke pozicije i priloga za NPAA), u vezi sa daljim usklađivanjem zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u oblasti direktnog oporezivanja, opredeljen je rok IV kvartal 2026. godine za ispunjavanje ciljeva u delu koji se odnosi na usvajanje propisa - Zakona o porezu na dohodak građana.

Reformska agenda Republike Srbije - 6 Oblast politike 1: Razvoj poslovnog okruženja i privatnog sektora, Reforma 6.2.1. Unapređenje investicionih i razvojnih mogućnosti za preduzetnike i privatni sektor, Državna pomoć, u vezi sa usklađivanjem neusklađenih šema državne pomoći, između ostalih, naveden je i Zakon o porezu na dohodak građana. Kako se navodi, u ovom delu reforme predviđeni su napori da se reformiše državna pomoć radi stvaranja ambijenta jednakih mogućnosti za preduzeća, kako bi se promovisanjem pravičnosti, transparentnosti, efikasnosti i konkurentnosti u raspodeli državnih resursa u skladu sa standardima EU u toj oblasti doprinelo održivom ekonomskom razvoju Republike Srbije. Sprovođenje predviđenih koraka u ovoj reformi doprineće daljoj pravnoj usklađenosti sa pravnim tekovinama EU i dovesti do unapređenja transparentnosti i efikasnosti. Transparentan i usklađen okvir državne pomoći može imati pozitivan uticaj na poverenje investitora zahvaljujući povećanju predvidljivosti, i tako podstaći investicije i ekonomski rast. Ove mere dodatno bi unapredile lojalnu konkurenciju, što bi dovelo do življe i dinamičnije privrede.

Republika Srbija planira da ostvari navedene ciljeve izradom konačnog popisa šema državne pomoći sa svim informacijama koje traži Evropska komisija (u daljem tekstu: EK), usvajanjem Akcionog plana sa rokovima za usklađivanje neusklađenih šema državne pomoći, među kojima je i Zakon o porezu na dohodak građana. Sprovođenjem Akcionog plana i usklađivanjem šema u datom periodu, doprineće se zaštiti konkurencije na tržištu, podsticanju ekonomskog razvoja, obezbeđivanju transparentnosti u dodeli državne pomoći. Takođe, uspostavljanjem adekvatne kontrole i transparentne raspodele državne pomoći sprečava se stavljanje pojedinih privrednih subjekata u privilegovan položaj, to jest, stvaraju se jednaki uslovi poslovanja za sve učesnike na tržištu. Na taj način jača se slobodna konkurencija i obezbeđuju zdraviji uslovi poslovanja, čime se podstiče ulazak privrednih subjekata na tržište Republike Srbije i njihov ostanak na njemu.    

Uređuje se pravo na opredeljenje za isplatu lične zarade, tako da pored preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika, to pravo ima i preduzetnik paušalac koji je zbog prestanka prava na paušalno oporezivanje dužan da vodi poslovne knjige. Predlaže se da se obaveštenje o opredeljenju da vrši isplatu lične zarade dostavlja najkasnije do 15. decembra tekuće godine za period od 1. januara naredne godine, a za preduzetnika paušalca u roku od 15 dana od dana prestanka prava na paušalno oporezivanje za period koji sledi danu prestanka prava na paušalno oporezivanje.        

Osnovna sadržina predloženih izmena i dopuna Zakona odnosi se na regulisanje postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći, a u okviru usklađivanja sa strateškim dokumentima Vlade - Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA), Planom za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz procesa pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji do kraja 2026. godine i Reformskom agendom Republike Srbije, kao i na opredeljenje za ličnu zaradu za preduzetnika paušalca koji je zbog prestanka prava na paušalno oporezivanje dužan da vodi poslovne knjige.

• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona

Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbama Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21, 118/21-dr. zakon, 138/22, 92/23 i 94/24) uvode zakonom, to znači da se izmene i dopune tih elemenata mogu vršiti samo zakonom. Prema tome, kako se materija koja se uređuje ovim zakonom odnosi na oporezivanje dohotka građana i spada u zakonodavnu regulativu, nije razmatrano, niti je bilo osnova za razmatranje njenog uređenja drugim zakonom ili podzakonskim aktom.

• Zašto je donošenje ovog zakona najbolji način za rešavanje problema

S obzirom da se radi o zakonskoj materiji, postojeća zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati donošenjem zakona, tj. izmenama i dopunama Zakona.

Uređivanjem poreskopravne materije zakonom, daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje se javnosti dostupnost u pogledu vođenja poreske politike, s obzirom da se ovaj zakon kao opšti pravni akt objavljuje i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Uz član 1.

Član 15a Zakona se menja i uređuje se da neoporezivi iznos zarade može da se utvrđuje na osnovu sporazuma Vlade sa reprezentativnim sindikatom i unijom poslodavaca.

Uz član 2.

U vezi sa članom 21v Zakona, koji se odnosi na poresku olakšicu kao pravo poslodavca - pravnog lica, preduzetnika, preduzetnika paušalca ili preduzetnika poljoprivrednika na povraćaj od 65% do 75% plaćenog poreza po osnovu zarade novozaposlenih lica, isplaćene zaključno sa 31. decembrom 2026. godine, predlaže se produženje perioda primene ove olakšice. Kako olakšica ističe zaključno sa 31. decembrom 2026. godine, predlaže se produženje perioda njene primene na 31. decembar 2028. godine. Pored toga, vrši se izmena u smislu preciziranja da navedenu olakšicu može da ostvari poslodavac ako se zasnivanjem radnog odnosa sa novozaposlenim licem poveća broj zaposlenih kod poslodavca u odnosu na prosečan broj zaposlenih tokom prethodnih 12 meseci. Takođe, vrši se dopuna odredbe u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći. Predlaže se da iznos olakšice u skladu sa ovim članom i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje koje se odnose na istu vrstu olakšice ne sme da pređe iznos od 50% troškova zarada lica koja se zapošljavaju, odnosno iznos od 5,5 miliona evra po poslodavcu godišnje, kao i da poslodavac kome je naložen povraćaj državne ili de minimis pomoći, kao i poslodavac koji je na tržištu u teškoćama u smislu propisa kojima se uređuje kontrola državne pomoći, nema pravo da ostvari poresku olakšicu iz ovog člana.

Uz član 3.

Vrši se dopuna člana 21g Zakona, koji se odnosi na oslobođenje od obaveze plaćanja poreza po osnovu zarade tog lica sa invaliditetom, uvođenjem ograničenja u korišćenju ove olakšice u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći.

Uz član 4.

Vrši se izmena i dopuna člana 21d Zakona, koji se odnosi na poresku olakšicu koja se ostvaruje kao pravo poslodavca - mikro ili malog pravnog lica, preduzetnika, preduzetnika paušalca ili preduzetnika poljoprivrednika, koji zasnuje radni odnos sa najmanje dva nova lica, na povraćaj 75% plaćenog poreza po osnovu zarade novozaposlenih lica. Predlaže se produženje perioda primene olakšice sa 31. decembra 2026. godine na 31. decembar 2028. godine. Pored toga, vrši se izmena u smislu preciziranja da navedenu olakšicu može da ostvari poslodavac ako se zasnivanjem radnog odnosa sa novozaposlenim licem poveća broj zaposlenih kod poslodavca u odnosu na prosečan broj zaposlenih tokom prethodnih 12 meseci. Takođe, precizira se da iznos olakšice u skladu sa ovim članom i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje koje se odnose na istu vrstu olakšice ne sme da pređe iznos od 50% troškova zarada lica koja se zapošljavaju, odnosno iznos od 5,5 miliona evra po poslodavcu godišnje. Poslodavac kome je naložen povraćaj državne ili de minimis pomoći, kao i poslodavac koji je na tržištu u teškoćama u smislu propisa kojima se uređuje kontrola državne pomoći, nema pravo da ostvari poresku olakšicu iz ovog člana.

Uz član 5.

Predlaže se izmena člana 33a Zakona, na način da pravo na opredeljenje za isplatu lične zarade, pored preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika, ima i preduzetnik paušalac koji je zbog prestanka prava na paušalno oporezivanje dužan da vodi poslovne knjige. Pored toga, predlaže se da se obaveštenje o opredeljenju da vrši isplatu lične zarade dostavlja najkasnije do 15. decembra tekuće godine za period od 1. januara naredne godine, a za preduzetnika paušalca u roku od 15 dana od dana prestanka prava na paušalno oporezivanje za period koji sledi danu prestanka prava na paušalno oporezivanje.

Uz član 6.

Odredbom člana 7. ovog zakona predlaže se da zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a da se primenjuje od 1. januara 2027. godine, osim odredaba člana 2. st. 2. do 11. i člana 4. st. 2. do 12. ovog zakona, koje se primenjuju od 1. januara 2028. godine.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 31.07.2026.