NACRT ZAKONA O JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU I KONCESIJAMA - Tekst propisa
I OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet uređivanja i pojmovi
Predmet
Član 1
Ovim zakonom uređuju se: uslovi i način izrade, predlaganja i odobravanja projekata javno-privatnog partnerstva; subjekti nadležni, odnosno ovlašćeni za predlaganje i realizaciju projekata javno-privatnog partnerstva; prava i obaveze javnih i privatnih partnera; oblik i sadržina ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa ili bez elemenata koncesije (u daljem tekstu: javni ugovor); zaštita prava u postupku izbora privatnog partnera; uslovi i način dodele koncesije, predmet koncesije, subjekti nadležni, odnosno ovlašćeni za postupak dodele koncesije, prestanak koncesije; osnivanje, položaj i nadležnost Komisije za javno-privatno partnerstvo, kao i druga pitanja od značaja za javno-privatno partnerstvo, sa ili bez elemenata koncesije.
Primena zakona
Član 2
Na sva ulaganja sredstava u javnoj svojini u zajedničko privredno društvo sa privatnim partnerom, isključivo radi realizacije projekata javno-privatnog partnerstva, primenjuju se odredbe ovog zakona, kao i odgovarajuće odredbe zakona i drugih propisa kojima se uređuje javna svojina i budžetski sistem.
Na javno-privatna partnerstva koja se sprovode u skladu sa posebnim pravilima postupka međunarodnih organizacija, primenjuju se odredbe ovog zakona, osim odredaba koje se odnose na postupak izbora privatnog partnera.
Izuzeci od primene zakona
Član 3
Ovaj zakon se ne primenjuje na javno-privatna partnerstva, sa ili bez elemenata koncesije, ako bi:
1) uspostavljanje javno-privatnog partnerstva zahtevalo stavljanje na uvid informacije čije bi otkrivanje ugrozilo bezbednost Republike Srbije;
2) se to partnerstvo zasnivalo na međunarodnim ugovorima koje je Republika Srbija zaključila sa jednom ili više država radi zajedničkog sprovođenja ili korišćenja projekata;
3) predmet tog partnerstva bila eksploatacija javne telekomunikacione mreže, odnosno pružanje telekomunikacionih usluga.
Definicije
Član 4
Pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) projekat javno-privatnog partnerstva (u daljem tekstu: projekat JPP) jeste projekat koji se izrađuje, predlaže, odobrava i sprovodi po nekom od modela javno-privatnog partnerstva i čini niz međusobno povezanih aktivnosti, koje se odvijaju određenim redosledom, radi postizanja definisanih ciljeva, u okviru određenog vremenskog perioda i određenih finansijskih sredstava, a koji je u skladu sa ovim zakonom odobren kao projekat javno-privatnog partnerstva, sa ili bez elemenata koncesije;
2) ugovorno javno-privatno partnerstvo je javno-privatno partnerstvo u kojem se međusobni odnos javnog i privatnog partnera uređuje ugovorom o javno-privatnom partnerstvu;
3) javni ugovor je ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa ili bez elemenata koncesije, zaključen u pisanom obliku između javnog i privatnog partnera, odnosno društva za posebne namene, kojim se u cilju realizacije projekta JPP sa ili bez elemenata koncesije, uređuju međusobna prava i obaveze ugovornih strana;
4) institucionalno javno-privatno partnerstvo je javno-privatno partnerstvo sa ili bez elemenata koncesije zasnovano na odnosu između javnog i privatnog partnera kao osnivača, odnosno članova zajedničkog privrednog društva, koje je nosilac realizacije projekta javno-privatnog partnerstva;
5) javna infrastruktura je objekat koji se javno koristi, odnosno koji se stavlja na raspolaganje radi korišćenja ili dobrobiti javnosti u bilo kojem sektoru javnih usluga ili privrede;
6) društvo za posebne namene (u daljem tekstu: DPN) je privredno društvo koje osniva privatni, odnosno javni partner za potrebe zaključenja javnog ugovora, odnosno za potrebe realizacije javno-privatnog partnerstva;
7) javno telo je:
(1) državni organ, organizacija, ustanova i drugi direktni ili indirektni korisnik budžetskih sredstava u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem i budžet, kao i organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
(2) javno preduzeće;
(3) pravno lice koje obavlja i delatnost od opšteg interesa, ukoliko je ispunjen neki od sledećih uslova:
- da više od polovine članova organa upravljanja tog pravnog lica čine predstavnici javnog tela;
- da više od polovine glasova u organu tog pravnog lica imaju predstavnici javnog tela;
- da javno telo vrši nadzor nad radom tog pravnog lica;
- da javno telo poseduje više od 50% akcija, odnosno udela u tom pravnom licu;
- da se više od 50% finansira iz sredstava javnog tela;
(4) pravno lice osnovano od javnog tela, a koje obavlja i delatnost od opšteg interesa i koje ispunjava najmanje jedan od uslova iz tačke 7) podtačka (3) ovog člana;
8) javno preduzeće, u smislu ovog zakona, je svako preduzeće, odnosno privredno društvo na koje javno telo može neposredno ili posredno vršiti dominantan uticaj na osnovu vlasništva nad njim, na osnovu finansijskog udela u njemu ili na osnovu pravila kojima je uređeno. Smatra se da dominantan uticaj javnog tela postoji kada ti subjekti, neposredno ili posredno, u odnosu na neko preduzeće, odnosno privredno društvo:
(1) poseduju većinu upisanog kapitala ili
(2) kontrolišu većinu glasova po osnovu akcija koje je izdalo to preduzeće, odnosno privredno društvo ili
(3) mogu imenovati više od polovine upravnog, poslovodnog ili nadzornog organa tog preduzeća, odnosno privrednog društva.
9) javni partner je jedno ili više javnih tela, odnosno pravno lice koje je, u skladu sa ovim zakonom, nadležno za davanje koncesije, odnosno realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva, koje sa privatnim partnerom zaključuje javni ugovor, ili jedno ili više javnih tela koje je sa privatnim partnerom povezano članstvom u zajedničkom privrednom društvu;
10) privatni partner je fizičko ili pravno lice, domaće ili strano, sa domaćim ili stranim učešćem ili bez njega, ili konzorcijum jednog ili više takvih fizičkih ili pravnih lica koja su odabrana u postupku izbora privatnog partnera i koji sa javnim partnerom zaključuje javni ugovor, odnosno DPN koje osniva privatni partner kada sa javnim partnerom zaključuje javni ugovor ili sa javnim partnerom osniva zajedničko privredno društvo;
11) postupak izbora privatnog partnera je postupak izbora privatnog partnera u projektima JPP sa ili bez elemenata koncesije;
12) postupak izbora privatnog partnera u projektima JPP bez elemenata koncesije je postupak javne nabavke u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke;
13) postupak izbora privatnog partnera u projektima JPP sa elementima koncesije je postupak dodele koncesije u skladu sa ovim zakonom;
14) koncesiona naknada je naknada koju plaća koncesionar, odnosno davalac koncesije, a sastoji se od prava na korišćenje radova ili usluga koje su predmet ugovora ili od tog prava zajedno sa plaćanjem, u skladu sa javnim ugovorom o koncesiji;
15) Registar javnih ugovora je jedinstvena elektronska baza podataka koja služi za evidentiranje i praćenje realizacije javnih ugovora koji se, u skladu sa ovim zakonom, sprovode na teritoriji Republike Srbije;
16) odluka o dodeli ugovora o javno-privatnom partnerstvu je akt koji donosi javno telo, nakon ocene podnetih ponuda za dodelu javnog ugovora, a u skladu sa konkursnom dokumentacijom;
17) ponuđač je pravno ili fizičko lice, ili konzorcijum jednog ili više takvih fizičkih ili pravnih lica, koje je podnelo ponudu u postupku izbora privatnog partnera;
18) samoinicijativni predlog označava predlog zainteresovanog lica nadležnom javnom telu za sprovođenje, odnosno realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva sa ili bez elemenata koncesije, koji se ne podnosi kao odgovor na javni poziv naručioca u okviru postupka dodele javnog ugovora;
19) savetnik je jedno ili više pravnih, odnosno fizičkih lica koja poseduju specijalistička znanja neophodna za pripremu, ugovaranje i realizaciju projekata javno-privatnog partnerstva;
20) pisani ili u pisanom obliku znači svako pismeno koje se sastoji od reči ili brojčanih iznosa koji se mogu čitati, umnožavati i naknadno slati, uključujući podatke koji se prenose i čuvaju u elektronskoj formi;
21) podnosilac zahteva je učesnik u postupku koji podnosi zahtev za zaštitu prava.
2. Načela javno-privatnog partnerstva i koncesija
Član 5
Uređivanje uslova, načina i postupka zaključivanja javnih ugovora, zasniva se na sledećim načelima: zaštite javnog interesa, efikasnosti, transparentnosti, sprečavanja korupcije, sprečavanja sukoba interesa, jednakog i pravičnog tretmana, slobodne tržišne utakmice, proporcionalnosti, zaštite životne sredine, autonomije volje i ravnopravnosti ugovornih strana.
Prilikom sprovođenja postupka dodele koncesije, davalac koncesije dužan je da, u odnosu na sve učesnike u postupku, pored načela iz stava 1. ovog člana, primenjuje i načelo slobode kretanja robe, načelo slobode pružanja usluga, načelo zabrane diskriminacije i načelo uzajamnog priznavanja.
Načela iz ovog člana koriste se za tumačenje odredaba ovog zakona.
Sadržina načela
Član 6
Načelo zaštite javnog interesa obuhvata obavezu javnog tela da pri ostvarenju prava privatnih lica vodi računa da ostvarenje tih prava nije u suprotnosti sa zakonom definisanim javnim interesom.
Načelo efikasnosti obuhvata obavezu da se postupak zaključenja javnog ugovora i izbora privatnog partnera sprovodi u rokovima i na način propisan ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju javne nabavke, sa što manje troškova vezanih za postupak.
Načelo transparentnosti obuhvata obavezu oglašavanja namere zaključenja javnog ugovora sa ili bez elemenata koncesije, mogućnost ponuđača da izvrši uvid u podatke o sprovedenom postupku dodele javnog ugovora i sl.
Načelo sprečavanja korupcije obuhvata obavezu javnog partnera, odnosno davaoca koncesije, javnog tela i drugih lica koja učestvuju u pripremi, odobravanju, sprovođenju postupka izbora privatnog partnera, zaključenju i realizaciji javnog ugovora, da postupaju na način kojim se sprečavaju, otkrivaju i otklanjaju korupcija, neopravdano povlašćivanje učesnika u postupku i svaki nedozvoljeni uticaj na pripremu, sprovođenje i ishod postupka.
Načelo sprečavanja sukoba interesa obuhvata obavezu javnog partnera, odnosno davaoca koncesije, javnog tela i drugih lica koja učestvuju u pripremi, odobravanju, sprovođenju postupka izbora privatnog partnera, zaključenju i realizaciji javnog ugovora, da blagovremeno spreče, utvrde i otklone svaku okolnost koja može dovesti u pitanje njihovu nepristrasnost, nezavisnost i objektivnost u postupanju.
Na sprečavanje korupcije, sukoba interesa, narušavanja konkurencije i neopravdanog povlašćivanja učesnika u postupku izbora privatnog partnera shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Načelo jednakog i pravičnog tretmana obuhvata zabranu diskriminacije po bilo kom osnovu između učesnika u postupku dodele javnih ugovora i izbora privatnog partnera, kao i obavezu da učesnici u postupku izbora privatnog partnera, imaju potpune i tačne informacije o postupku, standardima i kriterijumima za izbor privatnog partnera.
Nijedan od učesnika u postupku izbora privatnog partnera, ne može imati prednost nad ostalima u pogledu vremena, informacija i pristupa organima i licima nadležnim za postupak dodele javnog ugovora. Odluke se moraju donositi na osnovu unapred objavljenih i objektivnih kriterijuma, i moraju se sa obrazloženjem dostaviti svakom učesniku u postupku izbora.
Načelo slobodne tržišne utakmice obuhvata zabranu ograničavanja utakmice između učesnika i obavezu prihvatanja svih učesnika sa odgovarajućim tehničkim, finansijskim i drugim stručnim kvalifikacijama.
Načelo proporcionalnosti podrazumeva da svaka mera preduzeta od strane državnog organa, odnosno drugog lica, mora biti minimalno potrebna i u srazmeri sa javnim interesom koji se takvom merom nastoji zaštititi.
Načelo zaštite životne sredine obuhvata načela definisana zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine kao što su: načelo integralnosti, načelo prevencije i predostrožnosti, načelo očuvanja prirodnih vrednosti, održivog razvoja, načelo odgovornosti zagađivača i dr.
Načelo autonomije volje obuhvata slobodu ugovornih strana da u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi i drugim propisima i dobrim poslovnim običajima, međusobna prava i obaveze urede po svojoj volji.
Načelo ravnopravnosti ugovornih strana, podrazumeva da se uzajamni odnosi subjekata u javnom ugovoru zasnivaju na njihovoj jednakosti i ravnopravnosti njihovih volja.
II JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO
1. Pojam javno-privatnog partnerstva
Član 7
Javno-privatno partnerstvo (u daljem tekstu: JPP), u smislu ovog zakona, jeste dugoročna saradnja između javnog i privatnog partnera radi obezbeđivanja finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja ili održavanja infrastrukturnih i drugih objekata od javnog značaja i pružanja usluga od javnog značaja, koje može biti ugovorno ili institucionalno.
Bitni elementi javno-privatnog partnerstva odnose se na:
1) predmet JPP, koji ne može biti isključivo komercijalno korišćenje dobra u opštoj upotrebi ili drugog dobra niti isključiva isporuka dobara;
2) oblik JPP koje može biti institucionalno JPP ili ugovorno JPP, ili kao koncesija koja predstavlja poseban oblik JPP u skladu sa ovim zakonom;
3) obavezu privatnog partnera da od javnog partnera preuzme izgradnju, odnosno rekonstrukciju javne infrastrukture, odnosno objekta od javnog značaja, kao i održavanje javne infrastrukture, odnosno obavljanje usluga od javnog značaja, sa jednom ili više obaveza kao što su: finansiranje, upravljanje i održavanje, u cilju pružanja usluga od javnog značaja krajnjim korisnicima iz okvira nadležnosti javnog partnera, ili u cilju obezbeđivanja neophodnih preduslova javnom partneru za pružanje usluga od javnog značaja iz okvira njegovih nadležnosti, ili pružanje usluga od javnog značaja iz okvira nadležnosti javnog partnera krajnjim korisnicima;
4) delimično ili potpuno finansiranje projekta JPP od strane privatnog partnera;
5) mogućnost javnog partnera da privatnom partneru za preuzete obaveze izvrši prenošenje određenih stvarnih prava ili da mu dodeli koncesiju, ili da mu za preuzete obaveze vrši plaćanje u novcu ili da mu dozvoli naplatu naknade krajnjim korisnicima za pružene usluge, ako je tako predviđeno predlogom projekta JPP ili koncesionim aktom;
6) preuzimanje odgovornosti svakog partnera za rizik kojim može na bolji način da upravlja, odnosno na koji može da utiče, ili se rizici dele u izbalansiranom odnosu, sve u cilju optimalnog upravljanja rizikom tokom trajanja projekta JPP, uz korišćenje upravljačkih, tehničkih, finansijskih i inovativnih sposobnosti privatnog partnera, kao i unapređenjem razmene veština i znanja između javnog i privatnog partnera, a naročito preuzimanje rizika tražnje ili rizika raspoloživosti objekta, usluge, infrastrukture i sl;
7) mogućnost javnog partnera da privatnom partneru dozvoli da obavlja komercijalnu delatnost ili izgradi druge objekte u okviru realizacije projekta JPP, samo u slučaju da na drugi način nije moguće obezbediti potreban nivo isplativosti realizacije projekta javno-privatnog partnerstva i povraćaj uloženih sredstava.
U slučaju iz stava 2. tačka 5) ovog člana kada javni partner prenosi određena stvarna prava privatnom partneru, vrši se zabeležba u registru u kome se vode podaci o nepokretnosti i pravima nad njima, da su ta prava preneta u svrhu realizacije javnog ugovora.
2. Oblici JPP
Ugovorno JPP
Član 8
Međusobna prava i obaveze u realizaciji projekta JPP, sa ili bez elemenata koncesije, ugovorne strane uređuju javnim ugovorom, čija je sadržina propisana članom 52. ovog zakona.
Javnim ugovorom kojim se dodeljuje koncesija uređuju se prava i obaveze davaoca koncesije i koncesionara u skladu sa odredbama ovog zakona i odredbama posebnih propisa kojima se uređuje oblast iz koje je predmet koncesije.
Na pitanja koja se odnose na javne ugovore, a koja nisu posebno uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.
Institucionalno JPP
Član 9
Institucionalno JPP, sa ili bez elemenata koncesije, se zasniva na odnosu javnog i privatnog partnera kao članova zajedničkog privrednog društva koje je nosilac realizacije projekta JPP, pri čemu se taj odnos može zasnivati na osnivačkim ulozima u novoosnovanom privrednom društvu ili na sticanju vlasničkog udela, odnosno dokapitalizaciji postojećeg privrednog društva.
Osnivačka i upravljačka prava uređuju se slobodno između članova zajedničkog privrednog društva u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava.
Javno telo pokreće postupak izbora privatnog partnera za institucionalno JPP bez elemenata koncesije na način propisan članom 32. ovog zakona, a za institucionalno JPP sa elementima koncesije na način propisan odredbama ovog zakona kojima se uređuje postupak dodele koncesije, primenjujući kriterijume iz člana 25. ovog zakona.
Nakon sprovedenog postupka izbora privatnog partnera, javno telo i odabrani privatni partner zaključuju javni ugovor i ugovor o osnivanju DPN iz člana 15. ovog zakona, a u svrhu realizacije JPP.
Na sadržinu ugovora o osnivanju zajedničkog privrednog društva iz stava 4. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi i zakona kojima se uređuje položaj privrednih društava.
Na zajedničko privredno društvo iz člana 15. ovog zakona primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje osnivanje i poslovanje privrednih društava, kao i odredbe ugovora o osnivanju iz stava 5. ovog člana.
Na raspolaganje udelima ili akcijama u zajedničkom privrednom društvu na način na koji je ugovoreno njegovim osnivačkim aktima, ne primenjuje se zakon kojim se uređuje privatizacija (put i call opcija).
Odredbe ovog zakona kojima se uređuje registracija javnih ugovora i nadzor nad njihovom realizacijom, primenjuju se i na javne ugovore o institucionalnom JPP.
3. Koncesija
Pojam koncesije
Član 10
Koncesija, u smislu ovog zakona, jeste ugovorno ili institucionalno JPP sa elementima koncesije u kome je javnim ugovorom uređeno komercijalno korišćenje prirodnog bogatstva, dobra u opštoj upotrebi koja su u javnoj svojini, odnosno dobra u svojini javnog tela ili obavljanje delatnosti od opšteg interesa, koje javni partner ustupa privatnom partneru na određeno vreme, pod posebno propisanim uslovima, uz plaćanje koncesione naknade od strane privatnog, odnosno javnog partnera, pri čemu privatni partner snosi operativni rizik vezan za komercijalno korišćenje predmeta koncesije.
Posebni oblici koncesije su koncesija za javne radove i koncesija za javne usluge.
Koncesija za javne radove je javni ugovor čiji je predmet izvođenje radova, projektovanje i izvođenje radova, izgradnja, rekonstrukcija, upravljanje ili održavanje javne infrastrukture ili drugog objekta od javnog značaja, kada se naknada sastoji od prava na korišćenje izvedenih radova ili od tog prava zajedno sa plaćanjem, uz prenos operativnog rizika na koncesionara.
Koncesija za javne usluge je javni ugovor čiji je predmet pružanje i upravljanje uslugama od javnog značaja, osim izvođenja radova iz stava 3. ovog člana, kada se naknada sastoji od prava na korišćenje usluga, naplatu od korisnika ili ostvarivanje prihoda po drugom ugovorenom osnovu, ili od tog prava zajedno sa plaćanjem, uz prenos operativnog rizika na koncesionara.
Dodela koncesije za javne radove ili javne usluge podrazumeva prenos operativnog rizika na koncesionara pri iskorišćavanju tih radova ili usluga koji obuhvata rizik ponude ili tražnje ili oba.
Smatra se da koncesionar preuzima operativni rizik kada, pod normalnim operativnim uslovima, nije zagarantovano da će nadoknaditi uložena ulaganja ili troškove nastale u izvođenju radova ili usluga koje su predmet koncesije.
Predmet koncesije
Član 11
Koncesija se može dati radi komercijalnog korišćenja prirodnog bogatstva, dobra u opštoj upotrebi koja su u javnoj svojini, odnosno dobra u svojini javnog tela ili obavljanja delatnosti od opšteg interesa, a naročito:
1) za istraživanje i eksploataciju mineralnih sirovina i drugih geoloških resursa;
2) za pojedine delatnosti unutar zaštićenih područja prirode, kao i za korišćenje drugih zaštićenih prirodnih bogatstava;
3) u oblasti energetike;
4) za luke;
5) za javne puteve;
6) za javni prevoz;
7) za aerodrome;
8) u oblasti sporta i obrazovanja;
9) na kulturnim dobrima;
10) za komunalne delatnosti;
11) u oblasti železnica;
12) za komercijalno korišćenje žičara;
13) u oblasti zdravstva;
14) u oblasti turizma;
15) i drugim oblastima.
Osim pitanja postupka, sva druga pitanja od značaja za davanje koncesija za pojedinu oblast ili delatnost iz stava 1. ovog člana mogu se urediti posebnim zakonom kojim se uređuje ta oblast ili delatnost.
4. Javni partner
Javno telo i njegova ovlašćenja
Član 12
Javna tela imaju pravo da samostalno pokrenu postupak realizacije projekta JPP iz svoje nadležnosti.
Javna tela imaju pravo da zaključuju javne ugovore sa svim pravnim ili fizičkim licima, kao i da zaključuju sporedne ili povezane sporazume.
Javno telo kao davalac koncesije
Član 13
Javno telo ima pravo da samostalno pokrene postupak realizacije projekta JPP sa elementima koncesije za korišćenje prirodnog bogatstva, dobra u opštoj upotrebi koja su u javnoj svojini, odnosno dobra u svojini javnog tela ili obavljanja delatnosti od opšteg interesa iz svoje nadležnosti.
Davalac koncesije može biti:
1) Vlada, u ime Republike Srbije kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti Republike Srbije;
2) Vlada autonomne pokrajine, u ime autonomne pokrajine kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti autonomne pokrajine;
3) skupština jedinice lokalne samouprave, kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti jedinice lokalne samouprave;
4) javno preduzeće;
5) pravno lice ovlašćeno posebnim propisima za davanje koncesije.
5. Privatni partner
Pravno i fizičko lice
Član 14
Učesnik u postupku izbora privatnog partnera može biti svako domaće ili strano fizičko, odnosno pravno lice, kao i grupa tih lica.
Lica iz stava 1. ovog člana mogu podnositi ponude ili nastupati kao učesnici u postupku. Javna tela nemaju pravo da traže od ovih lica da imaju određenu pravnu formu kako bi učestvovala u postupku.
Od svih učesnika u postupku čija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija mora se zahtevati određena pravna forma po dodeli javnog ugovora.
Društvo za posebne namene
Član 15
DPN se može osnovati radi realizacije javnog ugovora, osim ako predlogom projekta JPP, odnosno koncesionim aktom nije drugačije određeno, i može učestvovati isključivo u sprovođenju projekta JPP sa ili bez elemenata koncesije u čiju svrhu je osnovano.
DPN se osniva u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje položaj privrednih društava.
Konzorcijum kao učesnik u postupku dodele javnog ugovora
Član 16
Formiranje konzorcijuma radi učešća u postupku dodele javnog ugovora je dozvoljeno.
Svaki član konzorcijuma može neposredno ili posredno učestvovati istovremeno samo u jednom konzorcijumu.
Član konzorcijuma ne može učestvovati u postupku izbora privatnog partnera kao samostalni kandidat ili ponuđač. Odstupanje od ovog pravila dovodi do diskvalifikacije svih konzorcijuma u kojima taj član učestvuje i do diskvalifikacije tog člana ako učestvuje samostalno.
Prilikom razmatranja kvalifikacija konzorcijuma, javno telo razmatra sposobnosti svakog člana konzorcijuma i ocenjuje da li su kvalifikacije članova konzorcijuma, uzete zajedno, dovoljne i odgovarajuće za ispunjenje kriterijuma za kvalitativni izbor.
Ugovor o konzorcijumu može da sadrži odredbe kojima se ograničava odgovornost pojedinih članova konzorcijuma dok najmanje jedan član konzorcijuma mora da bude neograničeno odgovoran, osim ako javno telo drugačije ne zahteva.
Ograničenje odgovornosti iz stava 5. ovog člana, u slučaju prihvata ponude konzorcijuma, proizvodi pravno dejstvo prema javnom telu.
Podugovaranje
Član 17
U konkursnoj dokumentaciji i nacrtu javnog ugovora, javno telo zahteva od učesnika u postupku da u svojoj ponudi navede deo vrednosti ugovora u procentima za koji namerava da zaključi ugovor sa podizvođačima i podatke o podizvođačima.
Podugovaranje je moguće jedino ako predloženi podizvođač ispunjava uslove određene od strane javnog tela u konkursnoj dokumentaciji u pogledu sposobnosti za obavljanje profesionalne delatnosti, finansijskog i ekonomskog kapaciteta i tehničkog i stručnog kapaciteta, u odnosu na deo ugovora koji će taj podizvođač izvršavati.
U slučaju podugovaranja, privatni partner je u potpunosti odgovoran za izvršenje ugovornih obaveza koje izvršava podizvođač.
Izuzetno, ako potreba za podugovaranjem nastane posle zaključenja javnog ugovora usled okolnosti koje nisu bile poznate niti su mogle biti poznate u vreme podnošenja ponude, privatni partner može da zameni podizvođača navedenog u ponudi ili da uvede novog podizvođača samo uz prethodnu pisanu saglasnost javnog partnera, pod uslovom da predloženi podizvođač ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana i da se time ne vrši bitna izmena javnog ugovora.
6. Rok na koji se zaključuje javni ugovor
Član 18
Rok na koji se zaključuje javni ugovor određuje se na način koji ne ograničava tržišnu utakmicu više nego što je to potrebno da se obezbedi amortizacija ulaganja privatnog partnera i razuman povraćaj uloženog kapitala, istovremeno uzimajući u obzir rizik koji je povezan sa komercijalnim korišćenjem predmeta ugovora.
Rok iz stava 1. ovog člana ne može biti kraći od pet godina ni duži od 50 godina.
Kada se javnim ugovorom dodeljuje koncesija, rok se utvrđuje u skladu sa ovim zakonom, osim ako rok na koji se dodeljuje koncesija nije određen posebnim propisom kojim se uređuje oblast iz koje je predmet koncesije.
Rok iz stava 2. ovog člana počinje da teče od dana potpisivanja javnog ugovora, osim ako nije drugačije predviđeno u javnom ugovoru, odnosno konkursnoj dokumentaciji.
Rok na koji je zaključen javni ugovor ne može se produžiti, osim u slučaju kada je privatni partner, bez svoje krivice onemogućen u sprovođenju svojih ugovornih obaveza.
7. Predlog zainteresovanih lica za realizaciju JPP
Član 19
Javno telo ima pravo da razmotri i prihvati predlog zainteresovanih lica za realizaciju projekta JPP sa ili bez elemenata koncesije, na osnovu postupka predviđenog ovim članom, pod uslovom da se ti predlozi ne odnose na projekat za koji je pokrenut postupak izbora privatnog partnera ili objavljen javni poziv za podnošenje ponuda.
Predlagač pri podnošenju samoinicijativnog predloga, obaveštava javno telo o vrednosti izrađene dokumentacije, koju će javno telo biti dužno da nadoknadi, u slučaju dodele ugovora licu koje nije podnosilac samoinicijativnog predloga.
U roku od 90 dana od prijema konkretnog samoinicijativnog predloga, javno telo utvrđuje da li smatra da je projekat u javnom interesu i u tom smislu obaveštava predlagača. Javno telo ima pravo da raspravlja o svakom aspektu projekta koji je predložio predlagač, uključujući opravdanost troškova izrade dokumentacije iz stava 2. ovog člana.
Ako se smatra da je samoinicijativni predlog u javnom interesu i ako javno telo odluči da pokrene taj projekat, to telo postupa u skladu sa postupkom predviđenim članom 30. ovog zakona, odnosno odredbama ovog zakona kojima se uređuje postupak dodele koncesije.
Ako se pokrene postupak izbora privatnog partnera za predloženo JPP, sa ili bez elemenata koncesije, javno telo u javnom pozivu navodi da su projekat pokrenuli privatni predlagači.
Predlagač ima pravo da učestvuje u postupku izbora privatnog partnera ako njegovo učešće u pripremi samoinicijativnog predloga projekta ne narušava konkurenciju.
Ako lice iz stava 6. ovog člana ima konkurentsku prednost, javno telo svim drugim zainteresovanim licima ili ponuđačima obezbeđuje sve informacije potrebne da se otkloni takva prednost.
Ako se konkurentska prednost ne može otkloniti, lice iz stava 5. ovog člana mora se isključiti iz postupka izbora privatnog partnera.
Odluka javnog tela o merama za otklanjanje konkurentske prednosti, odnosno o isključenju predlagača, mora biti obrazložena i objavljena zajedno sa konkursnom dokumentacijom.
8. Stručni tim javnog tela
Član 20
Javno telo je dužno da, pre izrade predloga projekta JPP, odnosno pre izrade predloga za donošenje koncesionog akta, odnosno pre razmatranja i prihvatanja predloga zainteresovanih lica za realizaciju projekta JPP sa ili bez elemenata koncesije iz člana 19. ovog zakona, obrazuje stručni tim javnog tela za pripremu i sprovođenje projekta JPP, sa ili bez elemenata koncesije.
Stručni tim javnog tela pruža stručnu podršku javnom telu u pripremi, strukturiranju, proceni opravdanosti, odobravanju, ugovaranju i praćenju realizacije projekta JPP, sa ili bez elemenata koncesije, uključujući koordinaciju izrade potrebnih analiza, predloga projekta JPP, odnosno predloga za donošenje koncesionog akta, studije opravdanosti, nacrta javnog ugovora i dokumentacije potrebne za pribavljanje mišljenja, saglasnosti i odobrenja nadležnih organa.
Stručni tim javnog tela ima najmanje tri člana, od kojih najmanje jedan član mora biti službenik za javno-privatno partnerstvo i koncesije (u daljem tekstu: službenik za JPP i koncesije).
Članovi stručnog tima javnog tela i angažovani savetnici dužni su da postupaju u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuju javne nabavke koje se odnose na sprečavanje korupcije, sukob interesa, zaštitu konkurencije, poverljivost podataka i jednak tretman učesnika u postupku.
Ako javno telo nema zaposleno lice koje ispunjava uslove iz člana 22. ovog zakona, za člana stručnog tima može se angažovati lice koje nije zaposleno kod javnog tela, pod uslovom da ispunjava propisane uslove i da nije u sukobu interesa u odnosu na konkretan projekat.
Imenovanje službenika za JPP i koncesije ne isključuje pravo javnog tela da, u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke, angažuje savetnike koji poseduju specijalistička znanja neophodna za pripremu, ugovaranje i realizaciju projekta JPP, odnosno koncesije.
Stručni tim javnog tela o svom radu vodi zapisnik i sačinjava druga dokumenta koja potpisuju svi članovi stručnog tima.
Posebna pravila za stručni tim u postupku izbora privatnog partnera
Član 21
U postupku izbora privatnog partnera za projekat JPP bez elemenata koncesije, koji se sprovodi u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke, poslove u postupku javne nabavke obavlja komisija za javnu nabavku, odnosno lice određeno u skladu sa tim zakonom.
Stručni tim javnog tela iz člana 20. ovog zakona može obavljati poslove komisije za javnu nabavku, ako je njegov sastav usklađen sa uslovima propisanim zakonom kojim se uređuju javne nabavke i ako je najmanje jedan član stručnog tima službenik za javne nabavke, što mora biti naznačeno u odluci o imenovanju stručnog tima.
U postupku izbora privatnog partnera za projekat JPP sa elementima koncesije, pored poslova iz člana 20. ovog zakona, stručni tim javnog tela obavlja i sve poslove u vezi sa pripremom i sprovođenjem postupka izbora privatnog partnera, a naročito priprema javni poziv, oglase o javnom ugovoru i konkursnu dokumentaciju, obavlja potrebnu komunikaciju u postupku, vrši pregled i stručnu ocenu prijava i ponuda, priprema izveštaj o postupku, predlog odluke o dodeli javnog ugovora, odnosno predlog odluke o obustavi ili poništaju postupka, kao i potrebna izjašnjenja i druge radnje u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu prava, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju javne nabavke, kada se taj zakon primenjuje.
Službenik za JPP i koncesije
Član 22
Službenik za javno-privatno partnerstvo i koncesije je lice koje ispunjava sledeće uslove:
1) da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu;
2) da ima najmanje tri godine radnog iskustva na pravnim, ekonomskim, finansijskim, tehničkim, infrastrukturnim poslovima, poslovima javnih nabavki, poslovima upravljanja projektima ili drugim poslovima od značaja za pripremu i realizaciju projekata JPP i koncesija;
3) da ima položen ispit za službenika za JPP i koncesije.
Ispit i Registar službenika za JPP i koncesije
Član 23
Ispit za službenika za JPP i koncesije polaže se radi provere osposobljenosti za obavljanje poslova pripreme, strukturiranja, sprovođenja, ugovaranja, praćenja i realizacije projekata JPP i koncesija.
Licu koje položi ispit iz stava 1. ovog člana izdaje se uverenje o položenom ispitu za službenika za JPP i koncesije.
Komisija za javno-privatno partnerstvo (u daljem tekstu: Komisija) sprovodi ispit iz stava 1. ovog člana i vodi Registar službenika za JPP i koncesije (u daljem tekstu: Registar), kao elektronsku evidenciju.
U Registar se upisuju lica kojima je izdato uverenje iz stava 2. ovog člana.
Registar sadrži naročito: ime i prezime službenika za JPP i koncesije, broj i datum izdavanja uverenja, podatak o organu, javnom telu ili drugom pravnom licu u kome je lice zaposleno ili angažovano, odnosno podatak da lice obavlja delatnost kao preduzetnik, kao i podatak o statusu uverenja.
Javno dostupni su podaci o imenu i prezimenu službenika za JPP i koncesije, broju uverenja i statusu uverenja.
Ministar nadležan za poslove privrede bliže propisuje program, način i postupak polaganja ispita za službenika za JPP i koncesije, sastav i način rada ispitne komisije, obrazac i sadržinu uverenja o položenom ispitu, sadržinu i način vođenja Registra, način upisa, ažuriranja i brisanja podataka iz Registra, kao i javnost podataka iz Registra, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
III POSTUPAK IZBORA PRIVATNOG PARTNERA
1. Opšte odredbe
Vrste postupaka
Član 24
Postupak izbora privatnog partnera u projektima JPP bez elemenata koncesije sprovodi se kao postupak javne nabavke u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke.
Postupak izbora privatnog partnera u projektima JPP sa elementima koncesije sprovodi se kao postupak dodele koncesije u skladu sa ovim zakonom.
Na pitanja postupka izbora privatnog partnera u projektima JPP sa elementima koncesije koja nisu uređena ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Javni ugovor zaključuje se kao ugovor o javno-privatnom partnerstvu bez elemenata koncesije ili kao javni ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa elementima koncesije odnosno javni ugovor o koncesiji.
Ako javno telo radi realizacije projekta JPP angažuje savetnike, na njihov izbor primenjuje se zakon kojim se uređuju javne nabavke.
Kriterijumi za izbor i izračunavanje vrednosti
Član 25
Za izbor privatnog partnera u projektima JPP bez elemenata koncesije primenjuju se kriterijumi za dodelu ugovora propisani zakonom kojim se uređuju javne nabavke.
U primeni kriterijuma iz stava 1. ovog člana pod cenom se podrazumeva neto sadašnja vrednost koja se odnosi na ukupne troškove u ugovorenom periodu bez poreza na dodatu vrednost.
Obračun procenjene vrednosti ugovora o koncesiji zasniva se na ukupnoj vrednosti, prema proceni javnog tela, pri čemu se uzima u obzir procenjeni ukupan iznos, uključujući eventualne opcije i dozvoljene izmene koje nastaju tokom trajanja javnog ugovora.
Procena vrednosti koncesije koja se dodeljuje u skladu sa ovim zakonom, utvrđuje se u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
Vrednost koncesije je procenjeni ukupan prihod koncesionara koji se očekuje da će koncesionar ostvariti tokom trajanja javnog ugovora o koncesiji, bez PDV-a, koji je procenio davalac koncesije, uključujući i radove i usluge koji su predmet koncesije, kao i dobra vezana za te radove i usluge.
Procena iz stava 5. ovog člana važi u trenutku predlaganja koncesionog akta, odnosno u trenutku slanja javnog poziva na objavljivanje na Portalu javnih nabavki (u daljem tekstu: Portal).
Ako je predmet koncesije objektivno deljiv po funkcionalnim, teritorijalnim, tehničkim, ekonomskim ili drugim opravdanim celinama, davalac koncesije može predvideti dodelu koncesije po partijama.
U slučaju iz stava 7 ovog člana, koncesioni akt, javni poziv i konkursna dokumentacija sadrže opis svake partije, procenjenu vrednost svake partije, ukupnu procenjenu vrednost svih partija, uslove za podnošenje ponude za jednu, više ili sve partije, kao i pravila o mogućnosti dodele jedne ili više partija istom ponuđaču.
Podela koncesije na partije ne može se vršiti sa ciljem izbegavanja primene ovog zakona, vrednosnih pragova, pravila postupka ili obaveza pribavljanja mišljenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa.
Ako je ukupna procenjena vrednost svih partija jednaka ili veća od vrednosti od koje se primenjuju pravila ovog zakona, ovaj zakon se primenjuje na dodelu svake pojedinačne partije.
Ako davalac koncesije odluči da predmet koncesije koji je objektivno deljiv ne dodeli po partijama, razlozi za takvu odluku navode se u koncesionom aktu ili konkursnoj dokumentaciji.
Pragovi do kojih se zakon ne primenjuje
Član 26
Ovaj zakon se primenjuje na sve javne ugovore koji nisu izuzeti i čija je procenjena vrednost bez poreza na dodatu vrednost (PDV) jednaka ili veća od pragova do kojih se zakon kojim se uređuju javne nabavke ne primenjuje.
Mišljenje Komisije i ministarstva nadležnog za poslove finansija
Član 27
Komisija daje pozitivno mišljenje na predlog projekta JPP, odnosno predlog koncesionog akta ako su ispunjeni kriterijumi u skladu sa ovim zakonom.
Komisija, pre davanja mišljenja na predlog projekta JPP bez elemenata koncesije, odnosno na predlog za donošenje koncesionog akta, obavezno pribavlja prethodno mišljenje ministarstva nadležnog za poslove finansija, ako je procenjena vrednost projekta JPP bez elemenata koncesije, odnosno procenjena vrednost koncesije, veća od 6 milijardi dinara.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija daje mišljenje na osnovu usaglašenosti neposrednih finansijskih obaveza javnog tela sadržanih u predlogu projekta javno-privatnog partnerstva, odnosno predlogu koncesionog akta, sa budžetskim i fiskalnim projekcijama, uslovima i ograničenjima određenim posebnim propisima.
Neposredne finansijske obaveze iz stava 3. ovog člana jesu naknade u novcu za koje je predviđeno da javno telo plaća u svrhu realizacije projekta, u odnosu na finansiranje po tradicionalnom (budžetskom) modelu.
Objavljivanje javnog poziva
Član 28
Postupak izbora privatnog partnera pokreće se nakon odobravanja predloga projekta JPP, odnosno nakon donošenja koncesionog akta, slanjem javnog poziva na objavljivanje na Portalu.
Postupak iz stava 1. ovog člana smatra se pokrenutim danom slanja javnog poziva na objavljivanje na Portalu.
Javni poziv se objavljuje na Portalu, u “Službenom glasniku Republike Srbije”, u sredstvu javnog informisanja koje se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i na internet stranici javnog tela.
Javni poziv se, po potrebi, objavljuje elektronski na internet stranici Tenders Electronic Daily, internet izdanju dodatka Službenom listu Evropske unije, a obavezno za projekte vrednosti preko 60 miliona dinara.
Troškove objavljivanja javnog poziva snosi nadležno javno telo koje sprovodi postupak.
Poverljivost i tajnost
Član 29
Javno telo je dužno da čuva poverljivost svih tehničkih, ekonomskih, finansijskih i drugih podataka iz dostavljene ponude.
Ako nije drugačije predviđeno zakonom, sudskom odlukom ili konkursnom dokumentacijom, nijedna strana u postupku ne može trećem licu otkriti tehničke, cenovne ili druge elemente u vezi sa razgovorima, komunikacijom ili pregovorima bez saglasnosti druge strane.
Na zaštitu podataka i određivanje poverljivosti u postupcima izbora privatnog partnera shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke.
2. Postupak izbora privatnog partnera u projektima JPP bez elemenata koncesije
Predlaganje projekata JPP bez elemenata koncesije
Član 30
Javno telo podnosi predlog projekta JPP bez elemenata koncesije radi davanja saglasnosti sledećim organima za odobravanje projekata:
1) Vladi, ako je javni partner Republika Srbija ili drugo javno telo Republike Srbije;
2) Vladi autonomne pokrajine, ako je javni partner autonomna pokrajina ili drugo javno telo te autonomne pokrajine;
3) skupštini jedinice lokalne samouprave, ako je javni partner jedinica lokalne samouprave ili drugo javno telo te jedinice lokalne samouprave.
Ako organ za odobravanje iz stava 1. ovog člana ne odobri predlog projekta JPP bez elemenata koncesije u roku od tri meseca od dana davanja pozitivnog mišljenja Komisije, smatra se da predlog projekta nije odobren.
Sadržina predloga projekta JPP bez elemenata koncesije
Član 31
Predlog projekta JPP bez elemenata koncesije sadrži:
1) predmet predloženog JPP, naznaku geografskog područja na kojem bi se obavljala delatnost JPP i ciljevi u okviru javnih zadataka koje treba ostvariti projektom;
2) poslovni plan, uključujući uslove JPP, procenu troškova i analizu dobijene vrednosti u odnosu na uložena sredstva (value-for-money) i analizu društvene vrednosti projekta (value-for-people) u skladu sa metodologijom koju donosi Komisija za JPP, specifikacije o finansijskoj prihvatljivosti JPP za javno telo, specifikacije u pogledu finansiranja projekta (iz budžeta, finansiranje od strane međunarodnih finansijskih institucija, privatno finansiranje i cena finansiranja) i raspoloživost sredstava, planiranu raspodelu rizika;
3) analizu ekonomske efikasnosti predloženog projekta;
4) finansijske efekte predloženog projekta na budžet Republike Srbije, odnosno budžet autonomne pokrajine ili budžet jedinice lokalne samouprave tokom životnog veka trajanja projekta;
5) vrste i iznose sredstava obezbeđenja koje treba da obezbede partneri u projektu;
6) kratak pregled uslova, zahteva i načina obezbeđenja infrastrukture i usluga korisnicima od strane privatnog partnera, kao što je projektni kvalitet, specifikacije rezultata za usluge ili nivo cena, i sl.;
7) informacije o postupku izbora privatnog partnera, posebno o kriterijumima izbora, odabrani postupak javne nabavke za izbor privatnog partnera, pregled sadržine javnog ugovora u skladu sa članom 52. ovog zakona;
8) zahtevi u oblasti zaštite životne sredine, u pogledu uslova rada, bezbednosti i zaštite zdravlja i sigurnosti zaposlenih koje angažuje privatni partner;
9) planirana dinamika razvoja projekta, od postupka dodele sve do početka pružanja usluge ili puštanja u rad objekata ili druge infrastrukture;
10) stručni tim javnog tela koji će pratiti ceo projekat i može obavljati funkciju konkursne komisije koja vrši odabir ponuđača, odnosno ekonomski najpovoljnije ponude, uključujući spoljne savetnike;
11) druge podatke i dokumenta relevantna za JPP.
Predlagač projekta samostalno ili preko nadležnog javnog tela prikuplja saglasnosti na materijal kojim se organu za odobravanje projekta JPP predlaže konkretni projekat JPP.
U postupku pribavljanja saglasnosti, odnosno mišljenja, predlog projekta JPP bez elemenata koncesije dostavlja se Komisiji radi davanja mišljenja i ocene da li se konkretni projekat, na način na koji je strukturiran, može realizovati u formi JPP, pre dostavljanja organu za odobravanje iz člana 30. ovog zakona radi davanja saglasnosti.
U procesu ocenjivanja usaglašenosti predloženog projekta JPP sa ovim zakonom, javno telo koje je predlagač projekta sarađuje sa Komisijom.
Pokretanje postupka
Član 32
Danom davanja saglasnosti organa iz člana 30. stav 1. ovog zakona na predlog projekta JPP bez elemenata koncesije, predlog projekta JPP bez elemenata koncesije smatra se odobrenim projektom JPP bez elemenata koncesije.
Javno telo pokreće postupak javne nabavke za izbor privatnog partnera u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke u roku od tri meseca od dana davanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana.
Ako javno telo ne pokrene postupak izbora privatnog partnera u roku iz stava 2. ovog člana, odobreni predlog projekta JPP bez elemenata koncesije prestaje da važi, a postupak odobravanja predloga projekta JPP bez elemenata koncesije ponavlja se u skladu sa ovim zakonom.
Rokovi za podnošenje ponuda i prijava u JPP bez elemenata koncesije
Član 33
Prilikom određivanja rokova za podnošenje ponuda i prijava za učešće u postupku izbora privatnog partnera u projektima JPP bez elemenata koncesije, javno telo naročito uzima u obzir složenost javnog ugovora i vreme potrebno za pripremanje ponude, kako bi predvidelo primeren rok.
Rokovi iz stava 1. ovog člana ne mogu biti kraći od 35 dana ni duži od 60 dana, ako zakonom kojim se uređuju javne nabavke nije propisan drugi rok.
3. Postupak izbora privatnog partnera u projektima JPP sa elementima koncesije
Predlog za donošenje koncesionog akta
Član 34
Javno telo, pre sačinjavanja predloga za donošenje koncesionog akta, obrazuje stručni tim javnog tela iz člana 20. ovog zakona.
Na osnovu ekonomskih, finansijskih, socijalnih i drugih pokazatelja i procene uticaja koncesione delatnosti na životnu sredinu, nadležno javno telo priprema predlog za donošenje koncesionog akta koji dostavlja, radi usvajanja:
1) Vladi, ako je davalac koncesije Republika Srbija, kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti Republike Srbije;
2) Vladi autonomne pokrajine, ako je davalac koncesije autonomna pokrajina, kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti te autonomne pokrajine;
3) skupštini jedinice lokalne samouprave, ako je davalac koncesije jedinica lokalne samouprave, kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti te jedinice lokalne samouprave.
Kada je davalac koncesije javno telo, javno preduzeće ili pravno lice ovlašćeno posebnim propisima za davanje koncesije, koncesioni akt usvaja odgovarajući organ iz stava 2. tač. 1) do 3) ovog člana, u zavisnosti od toga u čijoj je nadležnosti takav davalac koncesije.
U postupku donošenja koncesionog akta, predlog koncesionog akta dostavlja se Komisiji radi davanja mišljenja i ocene da li se konkretni projekat, na način na koji je strukturiran, može realizovati u formi JPP sa elementima koncesije, pre dostavljanja organu iz stava 2. ovog člana radi usvajanja.
Ako organ iz stava 2. ovog člana ne usvoji predlog za donošenje koncesionog akta u roku od tri meseca od dana davanja pozitivnog mišljenja Komisije, smatra se da predlog za donošenje koncesionog akta nije usvojen.
Predlog iz stava 2. ovog člana sadrži:
1) predmet koncesije;
2) razloge za davanje koncesije;
3) eventualno oduzimanje poverenih poslova i oduzimanje prava korišćenja imovine za obavljanje poverenih poslova;
4) podatke o uticaju koncesione delatnosti na životnu sredinu, na infrastrukturu i druge privredne oblasti, na efikasno funkcionisanje tehničko-tehnoloških sistema;
5) minimalne tehničke, finansijske i iskustvene kvalifikacije koje učesnik u postupku mora da ispunjava da bi mu se omogućilo učestvovanje u postupku izbora koncesionara i pregovaranja;
6) rok trajanja koncesije, uključujući obrazloženje predloženog roka;
7) podatke o potrebnim novčanim i drugim sredstvima i dinamici njihovog ulaganja, način plaćanja, davanja garancija ili drugih sredstava obezbeđenja za izvršavanje koncesionih obaveza, prava i obaveze koncesionara prema korisnicima usluga koje su predmet koncesije i pitanja vezana za podnošenje prigovora od strane tih korisnika, pitanja uslova i načina vršenja nadzora, kao i cene i opšte uslove za korišćenje dobara i obavljanje delatnosti;
8) podatke o naknadama koje plaćaju davalac koncesije i koncesionar;
9) ocenu o potrebnom broju radnih mesta i kvalifikovane radne snage u vezi sa izvršavanjem koncesije, ukoliko se predlaže da to bude element koncesionog akta;
10) podatke o drugim ugovorima za koje se očekuje da će biti zaključeni pre, istovremeno ili posle zaključenja javnog ugovora, bilo u formi priloga javnog ugovora, bilo kao posebni ugovori, radi ostvarenja ekonomske opravdanosti ili komercijalnih potreba relevantnog projekta;
11) podatak o tome da li se postupak dodele koncesije sprovodi u fazama;
12) ostale podatke i dokumente od značaja za koncesiju.
Danom usvajanja predloga za donošenje koncesionog akta od strane organa iz stava 2. ovog člana donosi se koncesioni akt, koji sadrži elemente iz stava 6. ovog člana.
Javno telo pokreće postupak izbora privatnog partnera u projektu JPP sa elementima koncesije u skladu sa ovim zakonom, u roku od tri meseca od dana donošenja koncesionog akta.
Ako javno telo ne pokrene postupak izbora privatnog partnera u roku iz stava 8. ovog člana, koncesioni akt prestaje da važi, a predlog za donošenje koncesionog akta ponovo se podnosi i razmatra u skladu sa ovim zakonom.
Studija opravdanosti davanja koncesije
Član 35
Javno telo u izradi studije opravdanosti davanja koncesije posebno uzima u obzir javni interes, uticaj na životnu sredinu, uslove rada, zaštitu prirode i kulturnih dobara, finansijske efekte koncesije na budžet Republike Srbije, odnosno budžet autonomne pokrajine i budžet jedinice lokalne samouprave.
Analiza projekta
Član 36
U postupku analize predloženog projekta JPP sa elementima koncesije stručni tim javnog tela sarađuje sa Komisijom.
Ako stručni tim analizom utvrdi da se radi o projektu JPP bez elemenata koncesije, primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se uređuje predlaganje i odobravanje projekata JPP bez elemenata koncesije, a postupak izbora privatnog partnera sprovodi se u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke.
Pokretanje postupka dodele koncesije
Član 37
Po donošenju koncesionog akta od strane organa iz člana 34. ovog zakona, postupak dodele koncesije počinje danom slanja javnog poziva na objavljivanje na Portalu, a okončava se donošenjem konačne odluke o dodeli javnog ugovora o koncesiji ili konačne odluke o obustavi postupka dodele koncesije.
Dodela koncesije u fazama
Član 38
Ako je procenjena vrednost koncesije veća od milijardu dinara, javno telo može doneti odluku da se postupak dodele koncesije sprovede u fazama, pod uslovom da je to predviđeno koncesionim aktom.
Način dodele koncesije u fazama iz stava 1. ovog člana bliže propisuje Vlada.
Konkursna dokumentacija
Član 39
Konkursna dokumentacija sadrži vrstu odabranog postupka, oblik ponude, sadržaj ponude, rok važnosti ponude, opis predmeta koncesije (tehničke i druge specifikacije), nacrt ili bitne elemente javnog ugovora o koncesiji, uslove i dokaze koje su ponuđači obavezni da dostave uz ponudu u svrhu dokazivanja njihove osposobljenosti za realizaciju projekta, zahtev za dostavu pune liste povezanih društava, rok za donošenje odluke o izboru najpovoljnije ponude, kao i sve ostale zahteve koje ponuđač mora da ispuni.
Ako davalac koncesije ili drugo javno telo na osnovu posebnog propisa ima pravo određivanja cene koju koncesionaru za njegove usluge plaćaju krajnji korisnici ili davanja saglasnosti koncesionaru na tarifu njegovih javnih usluga, takvo pravo, kao sastavni deo odredaba javnog ugovora o koncesiji koja je predmet postupka dodele, treba da bude sastavni deo konkursne dokumentacije.
Opis predmeta koncesije (tehničke i druge specifikacije) ne može biti definisan na način kojim se ograničava tržišna utakmica prilikom sprovođenja postupka za davanje koncesije.
Konkursna dokumentacija mora biti izrađena na način koji omogućava uporedivost ponuda za dobijanje predmetne koncesije.
Davalac koncesije može u konkursnoj dokumentaciji navesti tela od kojih pravno, odnosno fizičko lice koje ima interes za učestvovanje u postupku dodele koncesije može dobiti informacije o obavezama vezanima za poreze, doprinose i ostale javne prihode, za zaštitu životne sredine, prirodnih i kulturnih dobara, energetsku efikasnost, odredbe o zaštiti na radu i o uslovima na radu koji su na snazi na području na kojem će se obavljati delatnost navedena u javnom ugovoru o koncesiji.
Konkursna dokumentacija objavljuje se na Portalu i mora biti dostupna od dana objavljivanja javnog poziva.
Izuzetno, ako se deo konkursne dokumentacije zbog svoje prirode ili radi zaštite poverljivih podataka ne može objaviti na Portalu, davalac koncesije u javnom pozivu navodi način, mesto i uslove uvida u taj deo dokumentacije, uz obezbeđivanje jednakog postupanja prema svim zainteresovanim licima.
Na sva ostala pitanja sadržine konkursne dokumentacije u slučaju dodele koncesije za javne radove, odnosno javne usluge primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke.
Javni poziv za dodelu koncesije
Član 40
Postupak dodele javnog ugovora o koncesiji davalac koncesije pokreće slanjem javnog poziva na objavljivanje na Portalu.
Javni poziv mora da sadrži sledeće podatke:
1) vrstu postupka i kontakt podatke davaoca koncesije;
2) predmet koncesije, uključujući prirodu i obim koncesione delatnosti, mesto obavljanja koncesione delatnosti i rok trajanja koncesije;
3) rok za podnošenje ponuda, način podnošenja ponuda, jezik i pismo na kojem ponude moraju biti sačinjene;
4) internet adresu na kojoj je konkursna dokumentacija dostupna, odnosno način, mesto i uslove uvida u delove konkursne dokumentacije koji se ne mogu objaviti na Portalu;
5) lične, stručne, tehničke i finansijske uslove koje moraju da zadovolje ponuđači, kao i isprave kojima se dokazuje njihovo ispunjenje;
6) kriterijume za izbor najpovoljnije ponude;
7) datum dostavljanja obaveštenja o ishodu postupka;
8) naziv i adresu tela nadležnog za rešavanje po zahtevima za zaštitu prava, kao i podatke o rokovima za njihovo podnošenje;
9) ostale podatke od značaja za postupak dodele koncesije.
U javnom pozivu mora da se navede da li se koncesija dodeljuje u skladu sa čl. 40. do 50. ovog zakona ili u fazama u skladu sa članom 38. ovog zakona.
Javni poziv može da sadrži i druge podatke u skladu sa posebnim zakonom.
Javni poziv se objavljuje u skladu sa članom 28. ovog zakona.
Isključenje iz postupka dodele koncesije
Član 41
Javno telo je dužno da isključi privrednog subjekta iz postupka dodele koncesije iz razloga propisanih zakonom kojim se uređuju javne nabavke, a naročito ako:
1) privredni subjekt ne dokaže da on i njegov zakonski zastupnik u periodu od prethodnih pet godina od dana isteka roka za podnošenje ponuda, odnosno prijava nije pravnosnažno osuđen, osim ako pravnosnažnom presudom nije utvrđen drugi period zabrane učešća u postupku javne nabavke, za:
(1) krivično delo koje je izvršio kao član organizovane kriminalne grupe i krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela;
(2) krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica, krivično delo zloupotrebe u vezi sa javnom nabavkom, krivično delo primanja mita u obavljanju privredne delatnosti, krivično delo davanja mita u obavljanju privredne delatnosti, krivično delo zloupotrebe službenog položaja, krivično delo trgovine uticajem, krivično delo primanja mita i krivično delo davanja mita, krivično delo prevare, krivično delo neosnovanog dobijanja i korišćenja kredita i druge pogodnosti, krivično delo prevare u obavljanju privredne delatnosti i krivično delo poreske utaje, krivično delo terorizma, krivično delo javnog podsticanja na izvršenje terorističkih dela, krivično delo vrbovanja i obučavanja za vršenje terorističkih dela i krivično delo terorističkog udruživanja, krivično delo pranja novca, krivično delo finansiranja terorizma, krivično delo trgovine ljudima i krivično delo zasnivanja ropskog odnosa i prevoza lica u ropskom odnosu;
2) privredni subjekt ne dokaže da je izmirio dospele poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje ili da mu je obavezujućim sporazumom ili rešenjem, u skladu sa posebnim propisom, odobreno odlaganje plaćanja duga, uključujući sve nastale kamate i novčane kazne;
3) utvrdi da je privredni subjekt u periodu od prethodne dve godine od dana isteka roka za podnošenje ponuda, odnosno prijava, povredio obaveze u oblasti zaštite životne sredine, socijalnog i radnog prava, uključujući kolektivne ugovore, a naročito obavezu isplate ugovorene zarade ili drugih obaveznih isplata;
4) postoji sukob interesa, u smislu ovog zakona, koji ne može da se otkloni drugim merama;
5) utvrdi da je privredni subjekt pokušao da izvrši neprimeren uticaj na postupak odlučivanja javnog tela ili da dođe do poverljivih podataka koji bi mogli da mu omoguće prednost u postupku dodele koncesije ili je dostavio obmanjujuće podatke koji mogu da utiču na odluke koje se tiču isključenja privrednog subjekta, izbora privrednog subjekta ili dodele ugovora.
Javno telo je dužno da isključi privrednog subjekta iz postupka dodele koncesije, ako u toku postupka utvrdi da postoje osnovi za isključenje iz stava 1. ovog člana.
Javno telo može da odustane od isključenja privrednog subjekta iz postupka dodele koncesije iz razloga navedenih u stavu 1. ovog člana zbog preovlađujućih razloga koji se odnose na javni interes, kao što je javno zdravlje ili zaštita životne sredine.
Obaveza isključenja privrednog subjekta primenjuje se i na osuđeno lice koje je član administrativnog, upravnog ili nadzornog tela privrednog subjekta ili koje je zastupnik, odnosno nosilac funkcija odlučivanja ili kontrole u tom licu.
Javno telo može u dokumentaciji o koncesiji da predvidi da će da isključi privrednog subjekta iz postupka dodele koncesije i iz drugih razloga, propisanih zakonom kojim se uređuju javne nabavke.
Privredni subjekt kod koga postoje osnovi za isključenje iz stava 1. tač. 1), 3) i 4) ovog člana može javnom telu da dostavi dokaze da je preduzeo mere da bi dokazao svoju pouzdanost bez obzira na postojanje osnova za isključenje i u tom cilju dokazuje:
1) da je platio ili se obavezao da plati naknadu u pogledu bilo koje štete izazvane krivičnim delom ili neprofesionalnim postupanjem;
2) da je u potpunosti razjasnio činjenice i okolnosti aktivno sarađujući sa istražnim organima;
3) da je preduzeo konkretne tehničke, organizacione i kadrovske mere koje su primerene za sprečavanje vršenja krivičnih dela ili neprofesionalnog postupanja.
Mere koje privredni subjekt preduzima ocenjuju se uzimajući u obzir težinu i konkretne okolnosti krivičnog dela ili neprofesionalnog postupanja, s tim da je javno telo dužno da obrazloži razloge za prihvatanje ili neprihvatanje mera.
Javno telo neće isključiti privrednog subjekta iz postupka dodele koncesije ako je ocenilo da su preduzete mere primerene.
Privredni subjekt kome je pravnosnažnom presudom određena zabrana učešća u postupcima javnih nabavki ili postupcima dodele koncesije nema pravo da koristi mogućnost iz stava 6. ovog člana do isteka roka zabrane.
Podnošenje ponuda
Član 42
Ponude se dostavljaju u pisanom obliku u zatvorenoj koverti sa adresom davaoca koncesije, naznakom postupka za davanje koncesije na koji se odnosi, naznakom “ne otvarati” i adresom ponuđača.
Ponuda je obavezujuća za ponuđača koji je ponudu dostavio do isteka roka za dostavljanje ponuda.
U toku roka za dostavljanje ponuda ponuđač može menjati i dopunjavati svoju ponudu, na način koji je određen za podnošenje ponude.
Rok za podnošenje ponude
Član 43
Prilikom utvrđivanja rokova za podnošenje ponuda davalac koncesije naročito uzima u obzir složenost koncesije i vreme potrebno za izradu ponude ili prijave.
Rok za podnošenje ponuda ne može biti kraći od 30 dana od dana slanja javnog poziva na objavljivanje na Portalu.
Garancija za ozbiljnost ponude
Član 44
Pre početka postupka dodele koncesije, davalac koncesije je dužan da u konkursnoj dokumentaciji i javnom pozivu navede obavezu ponuđača da dostavi bankarsku garanciju za ozbiljnost ponude, bezuslovnu, neopozivu, bez prigovora i plativu na prvi poziv, koja se dostavlja uz ponudu.
Vrsta i vrednost garancija određuju se u zavisnosti od specifičnosti pojedine vrste koncesije, a u skladu sa procenom davaoca koncesije i u skladu sa posebnim propisima kojima se ta pitanja uređuju.
Stručni tim javnog tela iz člana 20. ovog zakona predlaže vrstu i visinu konkretnih garancija.
Davalac koncesije dužan je da utvrdi visinu garancije za ozbiljnost ponude u apsolutnom iznosu. Garancija za ozbiljnost ponude ne može biti viša od 5% procenjene vrednosti koncesije.
Garancija za ozbiljnost ponude, ako je neiskorišćena, vraća se ponuđaču najkasnije u roku od deset dana od dana donošenja odluke o dodeli javnog ugovora o koncesiji, odnosno odluke o obustavi postupka dodele koncesije, a ostalim ponuđačima nakon potpisivanja javnog ugovora o koncesiji sa izabranim ponuđačem.
Garancija za ozbiljnost ponude vraća se bez odlaganja ako se ponuda ne razmatra pri izboru.
Kriterijumi za dodelu ugovora o koncesiji
Član 45
Kriterijumi na kojima davalac koncesije zasniva izbor najpovoljnije ponude su:
1) u slučaju ekonomski najpovoljnije ponude sa stanovišta davaoca koncesije, kriterijumi vezani za predmet koncesije, kao što su: kvalitet, visina naknade, cena, tehničko rešenje, estetske, funkcionalne i ekološke osobine, cena pružene usluge prema krajnjim korisnicima, operativni troškovi, ekonomičnost, servisiranje nakon predaje i tehnička pomoć, datum isporuke i rokovi isporuke ili rokovi završetka radova ili
2) najviša ponuđena koncesiona naknada.
Kada se najpovoljnija ponuda bira na osnovu kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, davalac koncesije u konkursnoj dokumentaciji i u javnom pozivu navodi sve kriterijume za izbor ponude čiju primenu predviđa u odnosu na relativno značenje koje im daje.
Značenje kriterijuma može se izraziti određivanjem niza maksimalnih vrednosti u odgovarajućem rasponu. Ako to iz opravdanih razloga nije moguće, davalac koncesije navodi u javnom pozivu kriterijume po značaju od najvažnijeg prema najmanje važnom.
Davalac koncesije ima obavezu da odredi, definiše i, prilikom procene opravdanosti davanja koncesije, primeni i kriterijume određene posebnim propisima koji ukazuju na dugoročnu održivost ponuđača za vreme realizacije koncesije u predviđenom roku na koji se koncesija daje.
Odluka o dodeli javnog ugovora o koncesiji
Član 46
Davalac koncesije, nakon pregleda i stručne ocene ponuda, donosi odluku o dodeli javnog ugovora o koncesiji ponuđaču čija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija u skladu sa kriterijumima utvrđenim javnim pozivom i konkursnom dokumentacijom.
Odluka o dodeli javnog ugovora o koncesiji sa obrazloženjem i podacima o sprovedenom postupku ocene ponuda, donosi se i objavljuje u skladu sa članom 47. ovog zakona.
Ako bi se objavljivanjem pojedinih podataka iz odluke ili dokumentacije o postupku povredile odredbe zakona kojim se uređuje zaštita tajnosti podataka, zaštita poslovne tajne ili zaštita konkurencije, ti podaci se ne objavljuju, uz navođenje pravnog osnova za njihovo izuzimanje.
Davalac koncesije ne može zaključiti javni ugovor o koncesiji pre isteka perioda mirovanja. Period mirovanja iznosi deset dana od dana objavljivanja odluke o dodeli javnog ugovora o koncesiji na Portalu.
Po isteku perioda mirovanja iz stava 4. ovog člana javni partner može zaključiti javni ugovor o koncesiji sa izabranim ponuđačem, ako u propisanom roku nije podnet zahtev za zaštitu prava.
Ako je zahtevom za zaštitu prava pokrenut postupak pravne zaštite, javni ugovor o koncesiji može se zaključiti po donošenju odluke o odbijanju, odnosno odbacivanju zahteva za zaštitu prava, u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke.
Rok za donošenje odluke o dodeli javnog ugovora o koncesiji
Član 47
Rok za donošenje odluke o dodeli javnog ugovora o koncesiji mora biti primeren, a počinje da teče danom isteka roka za podnošenje ponuda.
Ako u konkursnoj dokumentaciji nije navedeno drugačije, rok za donošenje odluke o dodeli javnog ugovora o koncesiji iznosi 60 dana.
Davalac koncesije objavljuje odluku o dodeli javnog ugovora o koncesiji na Portalu u roku od tri dana od dana donošenja.
Sadržina odluke o dodeli javnog ugovora o koncesiji
Član 48
Odluka o dodeli javnog ugovora o koncesiji sadrži:
1) naziv davaoca koncesije sa brojem i datumom donošenja odluke;
2) naziv ponuđača;
3) predmet koncesije;
4) prirodu, obim i mesto obavljanja koncesione delatnosti;
5) rok trajanja koncesije;
6) vrstu primenjenog postupka;
7) broj primljenih ponuda;
8) kriterijum izbora koji je primenjen;
9) posebne uslove koje treba da ispunjava koncesionar tokom trajanja koncesije;
10) iznos koncesione naknade ili osnov za utvrđivanje iznosa koncesione naknade koju će plaćati koncesionar ili naknadu koju će platiti davalac koncesije;
11) rok u kojem je najpovoljniji ponuđač obavezan da potpiše javni ugovor o koncesiji sa davaocem koncesije;
12) rok u kome davalac koncesije može pozvati sledećeg rangiranog ponuđača da potpiše javni ugovor o koncesiji u slučaju nepotpisivanja ugovora od strane najpovoljnijeg ponuđača, kao i obavezu produženja roka obaveznosti ponude i roka važenja bankarske garancije za ozbiljnost ponude, ukoliko je potrebno;
13) obrazloženje razloga za izbor najpovoljnije ponude;
14) pouku o pravnom leku;
15) potpis odgovornog lica i pečat ili kvalifikovani elektronski pečat odgovornog ili ovlašćenog lica davaoca koncesije.
Odluka o dodeli javnog ugovora o koncesiji može da sadrži i druge odgovarajuće podatke u skladu sa konkursnom dokumentacijom, podnetom ponudom, kao i odredbama posebnih propisa kojima se uređuje oblast iz koje je predmet koncesije.
Koncesiona naknada
Član 49
Koncesionar, odnosno davalac koncesije dužan je da plaća novčanu koncesionu naknadu ili drugu naknadu u iznosu i na način kako je to uređeno javnim ugovorom o koncesiji, osim ako plaćanje koncesione naknade nije ekonomski opravdano.
Koncesionom naknadom obuhvata se i naknada za korišćenje određenog dobra u opštoj upotrebi propisana zakonom kojim se uređuje korišćenje predmetnog dobra, naknada za korišćenje dobra u svojini javnog tela ili dobra koje će biti izgrađeno ili obnovljeno kako je predviđeno javnim ugovorom o koncesiji, kao i druge vrste javnih prihoda, osim poreza na imovinu, vezane za korišćenje tog dobra ili pružanje javne usluge.
Novčana naknada za koncesiju može biti ugovorena kao stalan jednak iznos, odnosno kao varijabilni iznos, u zavisnosti od specifičnosti pojedine vrste koncesije.
Visina koncesione naknade određuje se zavisno od vrste prirodnog bogatstva ili dobra u opštem interesu, vrste delatnosti i usluga, roka trajanja koncesije, poslovnog rizika, visine predmetnog ulaganja i očekivane dobiti, opremljenosti i površine dobra u opštoj upotrebi, odnosno javnog dobra, odnosno dobra u svojini javnog tela.
Koncesiona naknada kada je plaća koncesionar je prihod budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, odnosno prihod javnog tela koje je davalac koncesije, a u slučaju da je koncesionom naknadom obuhvaćena i naknada ili drugi javni prihod, osim poreza na imovinu, iz stava 2. ovog člana, ta sredstva se usmeravaju i koriste za namene definisane u skladu sa zakonom kojim se uređuje korišćenje predmetnog dobra.
Naknada koja je obuhvaćena koncesionom naknadom iz stava 2. ovog člana, ne može biti niža od iznosa utvrđenog u skladu sa zakonom kojim se uređuje korišćenje predmetnog dobra ili drugog javnog prihoda, osim poreza na imovinu, vezanog za korišćenje tog dobra.
Odluka o obustavi postupka dodele koncesije
Član 50
Davalac koncesije donosi odluku o obustavi postupka dodele koncesije nakon isteka roka za podnošenje ponuda u sledećim slučajevima:
1) ako postoje razlozi koji nisu mogli biti predviđeni u vreme pokretanja postupka i koji onemogućavaju da se postupak okonča;
2) ako je prestala potreba za predmetnom koncesijom;
3) ako postoje okolnosti koje bi dovele do bitne izmene dokumentacije o koncesiji;
4) ako nije podneta nijedna ponuda ili prijava ili ako nijedan kandidat ne ispunjava uslove za učešće u postupku;
5) ako se nakon pregleda i stručne ocene ponuda utvrdi da su sve podnete ponude neprihvatljive.
Ako je u postupku dodele koncesije podneta samo jedna ponuda, koja je istovremeno i prihvatljiva, davalac koncesije može doneti odluku o obustavi postupka isključivo ako, na osnovu obrazložene ocene svih relevantnih okolnosti konkretnog postupka, utvrdi da nije obezbeđen dovoljan nivo konkurencije, odnosno da dodela koncesije na osnovu takve ponude ne bi obezbedila ekonomski najpovoljnije rešenje za javno telo.
Odluka o obustavi postupka dodele koncesije, sa zapisnikom o otvaranju i stručnoj oceni ponuda, objavljuje se na Portalu u roku od tri dana od dana donošenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke.
IV JAVNI UGOVOR
Javni ugovori koji obuhvataju više predmeta
Član 51
Na javni ugovor koji treba da obuhvati više predmeta primenjuju se pravila koja važe za predmet za čiju realizaciju je javni ugovor prevashodno namenjen.
Izbor između dodele jednog ugovora i dodele više odvojenih ugovora ne može se izvršiti sa ciljem da se isključi primena ovog zakona.
Sadržina javnog ugovora
Član 52
Javni ugovor sadrži sve odredbe, uslove i druge klauzule koje javni partner smatra korisnim za ispunjavanje zadatka privatnog partnera i za odnos privatnog partnera sa drugim učesnicima koji igraju značajnu ulogu u realizaciji JPP sa ili bez elemenata koncesije.
Prilikom određivanja odredaba i uslova javnog ugovora, javni partner uređuje sledeća pitanja:
1) karakter i obim radova koje treba da izvrši i/ili usluga koje treba da obezbedi privatni partner i uslove za njihovo obezbeđenje, pod uslovom da su navedeni u javnom pozivu;
2) raspodela rizika između javnog i privatnog partnera;
3) odredbe o minimalnom zahtevanom kvalitetu i standardu usluga i radova u interesu javnosti ili korisnika usluga ili javnih objekata, kao i posledice neispunjenja ovih zahteva u pogledu kvaliteta, pod uslovom da ne predstavljaju povećanje ili smanjenje naknade privatnom partneru iz tačke 9) ovog stava;
4) obim isključivih prava privatnog partnera, ako postoje, pri čemu se isključivo pravo može ugovoriti samo ako je neophodno za tehničku ili ekonomsku održivost projekta, srazmerno predmetu i cilju javnog ugovora;
5) eventualnu pomoć koju javni partner može pružiti privatnom partneru za dobijanje dozvola, saglasnosti, odobrenja i drugih akata potrebnih za realizaciju JPP ili koncesije;
6) zahteve u vezi sa DPN u pogledu: pravne forme, osnivanja, minimalnog kapitala i minimalnih drugih sredstava ili ljudskih resursa, strukture akcionara, organizacione strukture i poslovnih prostorija kao i poslovnih aktivnosti DPN;
7) vlasništvo nad sredstvima koja se odnose na projekat i po potrebi, obaveze ugovornih strana u pogledu sticanja projektnih sredstava i eventualno potrebnih službenosti;
8) visina i način izračunavanja koncesione naknade, ako je ima;
9) naknada privatnom partneru, bez obzira da li se sastoji od tarifa ili naknada za obezbeđene objekte ili usluge, plaćanja za raspoloživost, subvencija ili drugih plaćanja javnog partnera, način i formula za utvrđivanje, periodično usklađivanje i prilagođavanje tih tarifa ili naknada ili plaćanja javnog partnera, periodično usklađivanje i prilagođavanje tih tarifa, naknada ili plaćanja, kao i mehanizme za očuvanje ugovorne ravnoteže, uključujući mehanizme usklađivanja naknade u režimu regulisanih cena ili tarifa, pod uslovom da su takvi mehanizmi jasno predviđeni;
10) mehanizmi za smanjenje naknade (bez obzira na pravni oblik) privatnom partneru u slučaju lošijeg kvaliteta njegovih usluga/objekata;
11) postupak koji javni partner koristi za razmatranje i odobravanje projekata, planova izgradnje i specifikacija, kao i postupci za testiranje i konačnu inspekciju, odobrenje i prijem infrastrukturnog objekta kao i izvršenih usluga, ako je potrebno;
12) postupci za izmene projekata, planova izgradnje i specifikacija ako ih jednostrano utvrđuje javni partner i postupci za saglasnost o eventualnom produženju rokova i/ili povećanju naknade (uključujući troškove finansiranja);
13) obim obaveze privatnog partnera da zavisno od slučaja obezbedi izmenu objekata ili usluga u toku trajanja ugovora da bi se udovoljilo izmenjenoj stvarnoj tražnji za uslugom, njenom kontinuitetu i njenom pružanju pod suštinski istim uslovima svim korisnicima, kao i posledice toga na naknadu (i troškove finansiranja) za privatnog partnera;
14) mogući obim, uslove i postupak izmena javnog ugovora nakon njegovog zaključenja, lica koja imaju pravo da zahtevaju izmenu, mehanizam za usaglašavanje tih izmena;
15) eventualna prava javnog partnera da privatnom partneru odobri zaključenje najvažnijih podizvođačkih ugovora ili ugovora sa zavisnim društvima privatnog partnera ili sa drugim povezanim licima ili drugih ugovora kojima se poverava obavljanje određenih poslova od strane privatnog partnera trećim licima, ako je takvo poveravanje predviđeno predlogom projekta JPP, odnosno koncesionim aktom;
16) jemstva koja treba da obezbedi privatni partner ili javni partner (uključujući jemstva javnog partnera finansijerima) ili drugi način obezbeđenja plaćanja;
17) pokriće osiguranjem koje treba da obezbeđuje privatni partner;
18) raspoloživi pravni lekovi u slučaju da bilo koja ugovorna strana ne izvrši svoje ugovorne obaveze;
19) mera u kojoj bilo koja ugovorna strana može biti izuzeta odgovornosti za neizvršenje ili kašnjenje u ispunjenju ugovornih obaveza usled okolnosti realno van njene kontrole (viša sila, promena zakona i sl.);
20) rok trajanja javnog ugovora i prava i obaveze ugovornih strana nakon njegovog isteka (uključujući i stanje u kojem se imovina mora predati javnom partneru), postupak produženja ugovorenog roka uključujući njegove posledice na finansiranje projekta;
21) kompenzacija i prebijanje potraživanja;
22) posledice štetne promene propisa, ili pojedinačnih akata javnih organa koji neposredno i značajno utiču na izvršenje javnog ugovora, uključujući pravo na usklađivanje ugovornih obaveza, naknade, rokova ili drugih elemenata javnog ugovora, pod uslovima i u granicama propisanim ovim zakonom i pravilima o dozvoljenim izmenama javnog ugovora;
23) razlozi i posledice prevremenog raskida (uključujući minimalan iznos koji se mora isplatiti javnom ili privatnom partneru, način isplate naknade, i sredstva iz kojih će biti isplaćena naknada), ugovorne kazne i odgovarajuće odredbe predviđene u tački 19) ovog stava;
24) eventualna ograničenja odgovornosti ugovornih strana;
25) svi sporedni ili povezani ugovori koje treba zaključiti, uključujući i one namenjene lakšem finansiranju troškova vezanih za projekat, kao i efekte tih ugovora na javni ugovor. To naročito obuhvata posebne odredbe kojima se javnom partneru dozvoljava da zaključi ugovor sa finansijerima privatnog partnera i da obezbedi prava na prenos javnog ugovora na lice koje navedu finansijeri u određenim okolnostima;
26) merodavno pravo i mehanizam za rešavanje sporova;
27) okolnosti pod kojima javni partner ili određeno treće lice može (privremeno ili na drugi način) preuzeti vođenje objekta ili drugu funkciju privatnog partnera kako bi se obezbedilo delotvorno i neprekidno vršenje usluge i/ili objekata koji su predmet ugovora u slučaju ozbiljnih propusta privatnog partnera u izvršavanju njegovih obaveza;
28) eventualno pravo javnog partnera ili nadležnog državnog organa da u cilju zaštite javnog interesa kao i u slučaju postojanja opasnosti za javnu bezbednost ili ugrožavanje životne sredine i zdravlja ljudi ili povrede obaveza privatnog partnera/koncesionara iz javnog ugovora, u potpunosti ili delimično prekine izvršenje ugovora ili preuzme izvršenje odgovarajućih obaveza privatnog partnera/koncesionara (step-in right), uz definisanje posledica korišćenja tog prava;
29) oporezivanje i fiskalna pitanja - ako postoje.
Ako javni ugovor, nezavisno koje javno telo ga zaključuje, sadrži odredbe koje na bilo koji način dovode do odgovornosti Republike Srbije ili imaju direktnog uticaja na budžet Republike Srbije, neophodno je pribaviti saglasnost Vlade.
U slučaju ne pribavljanja saglasnosti iz stava 3. ovog člana, takve odredbe su ništave po sili zakona.
Na pitanja koja se odnose na javni ugovor, a koja nisu posebno uređena ovim zakonom, primenjuju se propisi Republike Srbije.
Saglasnost na javni ugovor
Član 53
Javno telo, posle donošenja odluke o izboru privatnog partnera, a pre zaključenja javnog ugovora, ima obavezu da organu iz člana 30. i 34. ovog zakona dostavi konačni nacrt javnog ugovora uključujući priloge koji čine njegov sastavni deo, radi davanja saglasnosti.
Organ iz stava 1. ovog člana, dužan je da na osnovu ocene o usaglašenosti nacrta ugovora sa ovim zakonom i sa konkursnom dokumentacijom, dâ saglasnost na konačni nacrt ugovora u roku od 30 dana od dana njegovog dostavljanja.
Javni ugovor može biti zaključen po dobijanju saglasnosti iz stava 2. ovog člana.
Na sve izmene i dopune zaključenog javnog ugovora kojima se menjaju prava i obaveze ugovornih strana, primenjuje se postupak u skladu sa odredbama ovog člana.
Davanje saglasnosti Vlade na konačni nacrt javnog ugovora u kome Republika Srbija nije ugovorna strana, ne podrazumeva odgovornost Republike Srbije za sporove koji nastanu iz tog ugovora između javnog i privatnog partnera.
Ako nije drugačije ugovoreno u pisanom obliku, javno telo koje je javni partner u javnom ugovoru uvek je odgovorno za realizaciju projekta JPP i za njegove eventualne posledice.
Potpisivanje javnog ugovora
Član 54
Javni partner je dužan da odabranom najpovoljnijem ponuđaču ponudi potpisivanje javnog ugovora u roku koji je odredio odlukom o izboru najpovoljnije ponude, a po dobijenoj saglasnosti iz člana 53. ovog zakona.
Javni ugovor potpisuju ovlašćena lica javnog partnera i odabranog najpovoljnijeg ponuđača, a ako se ugovorom predviđa raspolaganje nepokretnostima, odnosno raspolaganje udelima u zajedničkom privrednom društvu, ugovor se obavezno overava.
Potpisivanjem i stupanjem na snagu javnog ugovora privatni partner stiče pravo i preuzima obavezu obavljanja delatnosti za koju je javni ugovor dodeljen.
Javni ugovor mora biti sačinjen u skladu sa predlogom projekta JPP, odnosno koncesionim aktom, konkursnom dokumentacijom, svim podacima iz javnog poziva, izabranom ponudom i odlukom o dodeli ugovora. Javni partner je dužan da, pored sredstava obezbeđenja dobijenih u postupku odabira najpovoljnijeg ponuđača, na dan stupanja na snagu javnog ugovora preuzme od odabranog najpovoljnijeg ponuđača potrebna jemstva, odnosno sredstva obezbeđenja naplate koncesione ili druge naknade, kao i naknade moguće štete nastale zbog neispunjenja obaveza iz javnog ugovora (založne izjave, bankarske garancije, lična jemstva, menice i dr.), u skladu sa procenom očekivane vrednosti koja proizilazi iz prava datog javnim ugovorom.
Jemstva i sredstva obezbeđenja iz stava 4. ovog člana dostavljaju se ili deponuju na za to prikladnom mestu kod javnog partnera koji je dužan da ih čuva tokom vremena na koje je zaključen javni ugovor u skladu sa ovim zakonom.
Finansiranje javnih ugovora
Član 55
Javni ugovor može biti finansiran od strane privatnog partnera kroz kombinaciju direktnih ulaganja u kapital ili putem zaduženja, uključujući bez ograničenja strukturirano ili projektno finansiranje i slične instrumente obezbeđene od strane međunarodnih finansijskih institucija, banaka, odnosno trećih lica (u daljem tekstu: finansijeri).
Uz prethodnu saglasnost javnog partnera, privatni partner biće ovlašćen da dodeli, optereti hipotekom, založi, u periodu i obimu koji je u skladu sa ovim zakonom, odnosno zakonom kojim se uređuje javna svojina, bilo koje svoje pravo, odnosno obavezu iz javnog ugovora ili drugu imovinu vezanu za projekat, u korist finansijera, a u cilju obezbeđivanja plaćanja bilo kog nastalog ili budućeg potraživanja u vezi sa izgradnjom i finansiranjem, odnosno refinansiranjem predmeta JPP-a.
Na zahtev finansijera i privatnog partnera, javni partner može prihvatiti da dâ određena razumno zahtevana obezbeđenja i prihvati preuzimanje određenih odgovornosti koje su neophodne privatnom partneru u vezi sa bilo kojom obavezom iz javnog ugovora ako takvi zahtevi ne narušavaju raspodelu projektnih rizika definisanih u već zaključenom ugovoru.
Zahtev iz stava 3. ovog člana može podrazumevati i zaključenje posebnog direktnog ugovora između javnog partnera, privatnog partnera i finansijera, u skladu sa kojim, pored ostalog, javni partner može da se saglasi sa sledećim:
1) da će finansijeri biti ovlašćeni da umesto privatnog partnera privremeno vrše sva prava iz javnog ugovora i da isprave bilo koji propust privatnog partnera, a da će javni partner prihvatiti navedene radnje kao da ih je izvršio privatni partner;
2) da privatni partner, bez prethodne saglasnosti finansijera, neće prihvatiti otkaz, odnosno prestanak javnog ugovora na zahtev javnog partnera;
3) da javni partner neće na osnovu javnog ugovora podneti zahtev u vezi sa propustima privatnog partnera, pre prethodnog pismenog obaveštenja finansijerima o tome, dajući finansijerima, kao i privatnom partneru, mogućnost da isprave navedene propuste;
4) da će javni partner unapred dati saglasnost na privremeno ili konačno ustupanje ugovorne pozicije ili bilo kog prava privatnog partnera iz javnog ugovora, i da će dati tražena odobrenja za osnaženje obezbeđenja datog finansijerima od strane privatnog partnera;
5) sve druge uobičajene odredbe koje su opravdane u cilju adekvatnog obezbeđenja interesa javnog partnera i finansijera.
Javno telo, pre zaključenja izmena javnog ugovora kao i zaključenja direktnog ugovora iz stava 4. ovog člana, ima obavezu da pribavi saglasnost organa iz čl. 30. i 34. ovog zakona u skladu sa članom 53. ovog zakona.
Saglasnost iz stava 5. ovog člana, kada se odnosi na zaključenje direktnog ugovora, podrazumevaće pravo finansijera da bez posebnog naknadnog odobrenja mogu sprovoditi radnje i štititi svoja prava na način predviđen direktnim ugovorom.
Postupak i granice izmena javnog ugovora
Član 56
Na zahtev javnog, odnosno privatnog partnera ili banke, odnosno druge finansijske institucije javni ugovor se može izmeniti.
Izmenama javnog ugovora ne može se menjati njegova ukupna priroda. Predmet ugovora, rok na koji je ugovor zaključen i, kod javnog ugovora o koncesiji, ponuđena koncesiona naknada mogu se menjati samo u slučajevima i pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Ako se izmene javnog ugovora vrše po zahtevu finansijera, pored ograničenja iz stava 2. ovog člana, tim izmenama se ne sme narušavati balans podele rizika na štetu javnog partnera u skladu sa članom 7. stav 2. tačka 6) ovog zakona, niti se vrednost javnog ugovora može povećati za više od 3%.
Zahtev finansijera iz stava 3. ovog člana treba da bude ekonomski opravdan, pravno dokumentovan i prihvatljiv za javnog partnera.
U slučaju izmene javnog ugovora, po zahtevu finansijera, iz stava 3. ovog člana za projekte za koje je u skladu sa članom 27. stav 2. ovog zakona obavezno pribavljanje mišljenja ministarstva nadležnog za poslove finansija, potrebno je prethodno pribaviti mišljenje tog ministarstva.
Na postupak izmene javnog ugovora, primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se uređuje zaključenje ugovora.
Na osnov, uslove i granice izmene javnog ugovora o JPP bez elemenata koncesije primenjuju se odredbe ovog zakona, uz obaveznu primenu odredaba o pribavljanju mišljenja i saglasnosti i uslovima koji važe kada izmenu zahteva finansijer.
Izmene javnog ugovora o koncesiji
Član 57
Javni ugovor o koncesiji može se izmeniti tokom njegovog trajanja u skladu sa ovim zakonom i uslovima utvrđenim javnim ugovorom o koncesiji.
Javni ugovor o koncesiji može se izmeniti bez sprovođenja novog postupka dodele koncesije u sledećim slučajevima:
1) ako su izmene, bez obzira na njihovu vrednost, bile predviđene u prvobitnoj dokumentaciji o koncesiji i javnom ugovoru o koncesiji jasnim, preciznim i nedvosmislenim odredbama, uključujući klauzule o reviziji, indeksaciji, usklađivanju naknade ili opcije, pod uslovom da se takvim izmenama ne menja ukupna priroda koncesije;
2) ako su dodatni radovi ili usluge koncesionara postali neophodni, a nisu bili uključeni u prvobitni javni ugovor o koncesiji, pod uslovom da promena koncesionara nije moguća iz ekonomskih ili tehničkih razloga i da bi prouzrokovala značajne teškoće ili znatno uvećanje troškova za davaoca koncesije, kao i da se izmenom ne menja ukupna priroda koncesije;
3) ako je potreba za izmenom nastala usled okolnosti koje davalac koncesije nije mogao predvideti u vreme sprovođenja postupka dodele koncesije, pod uslovom da se izmenom ne menja ukupna priroda koncesije;
4) ako novi koncesionar zamenjuje prvobitnog koncesionara na osnovu jasne i nedvosmislene odredbe prvobitnog javnog ugovora o koncesiji ili kao posledica univerzalnog ili delimičnog pravnog sledbeništva, statusne promene, restrukturiranja, preuzimanja, spajanja, pripajanja, stečaja ili drugog sličnog postupka, pod uslovom da novi koncesionar ispunjava prvobitno utvrđene kriterijume za kvalitativni izbor, da se ne vrše druge bitne izmene ugovora i da zamena nije izvršena radi izbegavanja primene ovog zakona;
5) ako izmena nije bitna u smislu ovog člana;
6) ako je vrednost izmene manja od pragova do kojih se ovaj zakon ne primenjuje i manja od 10% vrednosti prvobitne koncesije, pod uslovom da se izmenom ne menja ukupna priroda koncesije.
U slučajevima iz stava 2. tačka 2) i 3) ovog člana, povećanje vrednosti koncesije ne može biti veće od 50% vrednosti prvobitne koncesije. Ako se vrši više uzastopnih izmena, navedeno ograničenje primenjuje se na svaku pojedinačnu izmenu, s tim da se uzastopne izmene ne smeju koristiti radi izbegavanja sprovođenja novog postupka dodele koncesije.
Ako je izvršeno više uzastopnih izmena iz stava 2. tačka 6) ovog člana, vrednost izmena utvrđuje se na osnovu njihove neto kumulativne vrednosti.
Izmena javnog ugovora o koncesiji smatra se bitnom ako se njom koncesija čini suštinski različitom od prvobitno dodeljene koncesije, a naročito ako:
1) uvodi uslove koji bi, da su bili deo prvobitnog postupka, omogućili učešće drugih kandidata ili ponuđača, prihvatanje druge ponude ili izbor drugog koncesionara;
2) menja ekonomsku ravnotežu koncesije u korist koncesionara na način koji nije bio predviđen prvobitnim javnim ugovorom o koncesiji;
3) značajno proširuje obim koncesije;
4) dovodi do zamene koncesionara suprotno uslovima iz ovog člana.
Za sve izmene javnog ugovora o koncesiji koje nisu dozvoljene u skladu sa ovim članom sprovodi se novi postupak dodele koncesije.
Stabilizaciona klauzula
Član 58
U slučaju promene propisa nakon zaključenja javnog ugovora koji pogoršavaju položaj privatnog ili javnog partnera, ugovor se može izmeniti bez ograničenja iz člana 56. i 57. ovog zakona, a u obimu koji je neophodan da se privatni, odnosno javni partner dovede u položaj u kome je bio u momentu zaključenja javnog ugovora, s tim da rok trajanja javnog ugovora ni u kom slučaju ne može biti duži od roka određenog članom 18. stav 2. ovog zakona.
V PRESTANAK JPP I POSLEDICE PRESTANKA
Načini prestanka
Član 59
JPP sa ili bez elemenata koncesije prestaje:
1) ispunjenjem zakonskih uslova;
2) raskidom javnog ugovora zbog javnog interesa;
3) sporazumnim raskidom javnog ugovora;
4) jednostranim raskidom javnog ugovora;
5) pravnosnažnošću sudske odluke kojom se javni ugovor oglašava ništavim ili poništava.
JPP sa elementima koncesije prestaje i u sledećim slučajevima:
1) ako je izmena koncesije takva da zahteva nov postupak dodele koncesije u skladu sa članom 57. ovog zakona;
2) ako je koncesionar pravnosnažno osuđen za krivično delo koje je izvršio kao član organizovane kriminalne grupe, krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela, krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica, krivično delo primanja mita u obavljanju privredne delatnosti, krivično delo davanja mita u obavljanju privredne delatnosti, krivično delo zloupotrebe službenog položaja, krivično delo trgovine uticajem, krivično delo primanja mita, krivično delo davanja mita, krivično delo prevare, krivično delo neosnovanog dobijanja i korišćenja kredita i druge pogodnosti, krivično delo prevare u obavljanju privredne delatnosti, krivično delo poreske utaje, krivično delo terorizma, krivično delo javnog podsticanja na izvršenje terorističkih dela, krivično delo vrbovanja i obučavanja za vršenje terorističkih dela, krivično delo terorističkog udruživanja, krivično delo pranja novca, krivično delo finansiranja terorizma, krivično delo trgovine ljudima ili krivično delo zasnivanja ropskog odnosa i prevoza lica u ropskom odnosu;
3) ako je sud doneo odluku da je davalac koncesije dodelio konkretnu koncesiju suprotno svojim međunarodnim dužnostima i obavezama koje su važile u trenutku povrede.
JPP sa ili bez elemenata koncesije prestaje ispunjenjem zakonskih uslova:
1) istekom roka na koji je zaključen javni ugovor; ili
2) smrću privatnog partnera, odnosno likvidacijom ili stečajem privatnog partnera.
Izuzetno od stava 3. tačka 2) ovog člana JPP sa ili bez elemenata koncesije ne mora prestati likvidacijom ili stečajem člana konzorcijuma, ako najmanje jedan član konzorcijuma preuzme neograničeno solidarno obavezu ispunjenja dela javnog ugovora člana konzorcijuma koji je likvidiran, odnosno nad kojim je okončan stečajni postupak, uz prethodnu saglasnost javnog partnera.
Prevremeni raskid javnog ugovora zbog propusta privatnog partnera
Član 60
Javni partner može jednostrano raskinuti javni ugovor u sledećim slučajevima:
1) ako privatni partner u slučaju koncesije nije platio koncesionu naknadu više od dva puta uzastopno ili kontinuirano neuredno plaća koncesionu naknadu;
2) ako privatni partner ne obavlja javne radove ili ne pruža javne usluge prema standardima kvaliteta za takve radove, odnosno usluge na način kako je dogovoreno javnim ugovorom;
3) ako privatni partner ne sprovodi mere i radnje neophodne radi zaštite dobra u opštoj upotrebi, odnosno javnog dobra, radi zaštite prirode, životne sredine i kulturnih dobara;
4) ako je privatni partner dao neistinite i netačne podatke koji su bili odlučujući za ocenu njegove kvalifikovanosti prilikom izbora najpovoljnije ponude;
5) ako privatni partner svojom krivicom ne započne sa izvršavanjem javnog ugovora u ugovorenom roku;
6) ako privatni partner obavlja i druge radnje ili propušta da obavi neophodne radnje koje su u suprotnosti sa javnim ugovorom;
7) ako je privatni partner preneo na treće lice svoja prava iz javnog ugovora bez prethodnog odobrenja javnog partnera;
8) u drugim slučajevima u skladu sa odredbama javnog ugovora i opštim pravilima obligacionog prava i prihvaćenim pravnim pravilima za konkretnu vrstu ugovora.
Kriterijumi na osnovu kojih javni partner utvrđuje postojanje razloga za raskid javnog ugovora iz stava 1. tačka 2) do 7) ovog člana utvrđuju se javnim ugovorom.
Pre jednostranog raskida javnog ugovora, javni partner mora prethodno pisanim putem upozoriti privatnog partnera o takvoj svojoj nameri i odrediti primereni rok za otklanjanje razloga za raskid javnog ugovora i za izjašnjavanje o tim razlozima.
Ako privatni partner ne otkloni razloge za raskid javnog ugovora u roku iz stava 3. ovog člana, javni partner raskida javni ugovor.
U slučaju jednostranog raskida javnog ugovora od strane javnog partnera, javni partner ima pravo na naknadu štete koju mu je prouzrokovao privatni partner u skladu sa opštim pravilima obligacionog prava.
Na posledice prevremenog raskida javnog ugovora zbog propusta privatnog partnera primenjuju se posebna pravila utvrđena javnim ugovorom kao i opšta pravila obligacionog prava.
Prevremeni raskid javnog ugovora zbog propusta javnog partnera
Član 61
Privatni partner može jednostrano raskinuti javni ugovor u skladu sa ovim zakonom, javnim ugovorom i opštim pravilima obligacionog prava, ako javni partner postupa na način koji dovodi do neodrživosti ugovornog odnosa ili koji u potpunosti remeti mogućnosti privatnog partnera u sprovođenju javnog ugovora, ili pod drugim okolnostima predviđenim javnim ugovorom.
Razlozi za raskid definišu se javnim ugovorom.
Propusti javnog partnera mogu biti:
1) eksproprijacija, zaplena ili oduzimanje imovine ili udela privatnog partnera od strane javnog partnera;
2) propust javnog partnera u pogledu plaćanja dospelih isplata privatnom partneru;
3) kršenje obaveza iz javnog ugovora od strane javnog partnera koje u značajnoj meri remeti ili onemogućuje privatnog partnera u izvršavanju ugovornih obaveza; i
4) druge okolnosti predviđene javnim ugovorom i opštim pravilima obligacionog prava.
Na posledice prevremenog raskida javnog ugovora zbog propusta javnog partnera primenjuju se posebna pravila utvrđena javnim ugovorom kao i opšta pravila obligacionog prava.
Prestanak javnog ugovora
Član 62
Javni ugovor prestaje istekom roka previđenog javnim ugovorom kao i u drugim slučajevima propisanim zakonom ili javnim ugovorom.
U slučaju prestanka javnog ugovora, objekti, uređaji, postrojenja i druga sredstva iz okvira predmeta JPP predaju se javnom partneru u skladu sa odredbama javnog ugovora, kao i drugih ugovora zaključenih od strane javnog partnera u vezi sa konkretnim projektom JPP.
Javni ugovor može prestati otkupom predmeta javnog ugovora pod uslovima predviđenim javnim ugovorom, a izuzetno, ako to nalaže javni interes, otkup predmeta javnog ugovora može se vršiti pod uslovima i na način utvrđen propisima o eksproprijaciji u kom slučaju privatni partner ima pravo na isplatu pune naknade prema tržišnoj vrednosti.
Javni partner može privatnom partneru oduzeti prava ustanovljena javnim ugovorom ako privatni partner ne izvršava ugovorom preuzete obaveze, iz razloga javne bezbednosti, kao i u slučaju da se obavljanjem koncesione delatnosti ugrožava životna sredina i zdravlje ljudi, a mere predviđene posebnim propisima nisu dovoljne da se to spreči, na način i pod uslovima utvrđenim javnim ugovorom.
Sredstva iz okvira predmeta JPP, odnosno koncesije
Član 63
Po prestanku javnog ugovora, objekti, uređaji, postrojenja i druga sredstva iz okvira predmeta JPP, odnosno koncesije postaju svojina Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, javnog preduzeća ili pravnog lica ovlašćenog posebnim zakonom kojim se uređuje davanje koncesije, osim ako drugačije nije predviđeno direktnim ugovorom iz člana 55. ovog zakona.
Privatni partner, odnosno koncesionar predaje objekat, uređaje, postrojenja i druga sredstva iz stava 1. ovog člana, kao i sve druge objekte koji su predmet javnog ugovora, a koji su u svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, javnog preduzeća ili pravnog lica ovlašćenog posebnim zakonom kojim se uređuje davanje koncesije, bez tereta i u stanju koje obezbeđuje njihovo nesmetano korišćenje i funkcionisanje.
Izuzetno od stava 1. i 2. ovog člana, drugi objekti izgrađeni u skladu sa članom 7. stav 2. tačka 7) ovog zakona, a koji nisu u funkciji predmeta javnog ugovora (javnog objekta, javne usluge, javne infrastrukture i sl.), ostaju u svojini privatnog partnera, s tim što javni partner može da pribavi ove objekte, u skladu sa javnim ugovorom.
VI ZAŠTITA PRAVA
Pravna zaštita
Član 64
Pravna zaštita u postupku dodele javnog ugovora obezbeđuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke.
Naknada štete i zaštita prava privatnog partnera
Član 65
O naknadi štete licima oštećenim nezakonitom odlukom javnog tela u postupku dodele javnog ugovora u skladu sa ovim zakonom, rešavaju nadležni sudovi Republike Srbije na osnovu opštih propisa.
Privatnom partneru se garantuju prava utvrđena zakonom, javnim ugovorom, ugovorom o finansiranju projekta, a stranim licima i prava utvrđena međunarodnim ugovorima o podsticanju i zaštiti ulaganja koji su na snazi.
Ako nadležni državni organ, primenom propisa o eksproprijaciji, donese akt kojim se oduzima ili ograničava pravo korišćenja izgrađenih objekata koji su predmet JPP sa ili bez elemenata koncesije, privatni partner ima pravo na naknadu koja ne može biti manja od tržišne, i koja se isplaćuje bez odlaganja.
Zaštita ugovorne ravnoteže i javnog interesa
Član 66
Javni i privatni partner ostvaruju prava i obaveze u skladu sa javnim ugovorom, ovim zakonom, zakonom kojim se uređuju javne nabavke, propisima kojima se uređuju budžetski sistem, zaštita konkurencije, državna pomoć i drugim primenljivim propisima.
Javni partner ne može, van osnova predviđenih zakonom, javnim ugovorom ili drugim aktom donetim u skladu sa zakonom, preduzimati mere kojima se neopravdano onemogućava ili bitno otežava izvršenje obaveza privatnog partnera iz javnog ugovora.
Odredba stava 2. ovog člana ne utiče na pravo i obavezu javnog partnera, odnosno drugog nadležnog organa, da u skladu sa zakonom i javnim ugovorom vrši nadzor nad izvršenjem javnog ugovora, kontrolu kvaliteta, zaštitu javnog interesa, zaštitu korisnika, zaštitu životne sredine, javne bezbednosti i zdravlja ljudi, kao i da primenjuje imperativne propise.
VII REŠAVANjE SPOROVA
Arbitraža
Član 67
Za sporove između strana, koji nastanu na osnovu javnog ugovora, strane mogu ugovoriti arbitražno rešavanje sporova pred domaćom ili stranom arbitražom.
Arbitraža sa sedištem u inostranstvu može se ugovoriti ukoliko je privatni partner ili njegov neposredni ili posredni vlasnik strano pravno ili fizičko lice, ili u slučaju konzorcijuma ukoliko je bar jedan član konzorcijuma ili njegov posredni ili neposredni vlasnik strano pravno ili fizičko lice.
Ako strane nisu ugovorile arbitražno rešavanje sporova, isključivo su nadležni sudovi Republike Srbije.
U postupcima iz stava 1. do 3. ovog člana merodavno pravo je pravo Republike Srbije.
VIII NADZOR
Nadzor nad realizacijom javnih ugovora
Član 68
Vlada posebnim aktom uređuje nadzor nad realizacijom javnih ugovora u smislu ovog zakona.
Aktom iz stava 1. ovog člana propisuju se prava i obaveze javnog i privatnog sektora u postupku nadzora nad realizacijom ugovora.
Nadzor ministarstva nadležnog za poslove finansija
Član 69
Pored nadzora iz člana 68. ovog zakona, ministarstvo nadležno za poslove finansija, odnosno organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove finansija, može samostalno, bez zahteva javnog partnera, da pokrene postupak nadzora putem inspekcijskih, odnosno nadležnih poreskih službi i organa nad privatnim partnerom koji ne izvršava obaveze u skladu sa javnim ugovorom, a u okviru delokruga nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove finansija.
Javni partner, odnosno nadležno telo za sprovođenje ili nadzor nad primenom zakona kojim se uređuje pojedina vrsta JPP sa ili bez elemenata koncesije, dužan je da poštuje i izvršava zahteve ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove finansija, i da učestvuje u vršenju svih vrsta nadzora iz stava 1. ovog člana.
U slučaju neizvršavanja mera i preporuka ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove finansija, kao i u slučaju neostvarivanja saradnje, ministarstvo nadležno za poslove finansija, odnosno organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove finansija, može zatražiti pokretanje upravnog i inspekcijskog nadzora u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje rad organa državne uprave.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija, odnosno organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove finansija, osim mera iz st. 1. do 3. ovog člana, sprovodi i sve ostale aktivnosti vezane za saradnju sa javnim partnerima koji sprovode javne ugovore u cilju preventivnog delovanja, kao i u cilju usklađivanja svih aktivnosti u oblasti JPP sa ili bez elemenata koncesije, za sve vreme trajanja javnog ugovora.
Praćenje realizacije javnog ugovora
Član 70
U skladu sa ovim zakonom, javni partner dužan je da kontinuirano prati rad privatnog partnera i izvršavanje njegovih obaveza iz javnog ugovora, kao i izvršavanje svih plaćanja u skladu sa javnim ugovorom.
Javni partner je dužan da:
1) najmanje jedanput godišnje od privatnog partnera zatraži posebne periodične izveštaje o njegovom radu, aktivnostima i ispunjenju obaveza, u skladu sa javnim ugovorom;
2) obavesti ministarstvo nadležno za poslove finansija, odnosno organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove finansija, o primljenim periodičkim izveštajima iz tačke 1) ovog stava;
3) za vreme trajanja javnog ugovora vodi posebnu dokumentaciju koja se odnosi na poslovanje privatnog partnera, pri čemu je dužan da vodi evidenciju o svim povezanim privrednim društvima privatnog partnera kome je dodeljen ugovor, kao i o podizvođačima;
4) čuva dokumentaciju koja se odnosi na javni ugovor do isteka trajanja roka na koji je zaključen ugovor. Nakon isteka roka na koji je ugovor zaključen, dokumentacija se čuva u skladu sa posebnim propisima kojima se uređuje čuvanje arhivske dokumentacije;
5) u roku od najviše 30 dana od dana prijema zahteva ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove finansija, dostavi sve potrebne podatke o postojećem JPP, sa ili bez elemenata koncesije;
6) obavesti nadležno javno pravobranilaštvo o postupcima nepoštovanja ugovora, kada postoje razlozi za pokretanje određenih postupaka od strane nadležnog javnog pravobranilaštva;
7) podnosi Komisiji godišnji izveštaj o realizaciji projekata JPP, odnosno javnog ugovora, u sadržini, formi, roku i na način propisan podzakonskim aktom ministra nadležnog za poslove privrede.
Javni partner dužan je da u slučaju neizmirenih dugovanja koja proizilaze iz ugovora preduzme sve mere nadzora i prinudne naplate, i svih pravnih radnji u skladu sa odredbama javnog ugovora, ostalim ovlašćenjima, kao i odredbama ovog zakona.
Obaveštavanje o nepravilnostima
Član 71
Javni partner, blagovremeno i u pisanom obliku obaveštava ministarstvo nadležno za poslove finansija, odnosno organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove finansija, o svim uočenim nepravilnostima i preduzetim merama, a najkasnije u roku od 30 dana od dana uočene nepravilnosti, odnosno preduzete mere.
Privatni partner je dužan da postupi po zahtevu javnog partnera ili ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove finansija, ako se od njega traži potvrda o izvršavanju preuzetih ugovornih obaveza ili drugi bitni podaci o poštovanju ugovora u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.
U slučaju nepostupanja po zahtevu iz stava 2. ovog člana, javni partner je dužan da preduzme sve pravne radnje u skladu sa svojim ovlašćenjima i odredbama javnog ugovora.
U postupcima kada nije moguće ispunjenje obaveza iz javnog ugovora, javni partner je dužan da o tome obavesti nadležno javno pravobranilaštvo i nadzorne i inspekcijske službe, kao i da pokrene sve neophodne radnje i mere radi ispravljanja uočenih nepravilnosti.
Javni partner je dužan da obavesti ministarstvo nadležno za poslove finansija, odnosno organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove finansija o preduzetim merama iz stava 4. ovog člana u roku od 15 dana od dana preduzimanja tih mera i da redovno izveštava o svim postupcima pokrenutim za vreme realizacije navedenih mera.
IX KOMISIJA
Osnivanje Komisije
Član 72
Stručnu pomoć pri realizaciji projekata javno-privatnih partnerstava i koncesija u skladu sa ovim zakonom vrši Komisija, koju obrazuje Vlada na predlog predsednika Vlade, ministarstva nadležnog za poslove privrede, ministarstva nadležnog za poslove finansija, ministarstva nadležnog za poslove infrastrukture, ministarstva nadležnog za poslove rudarstva, ministarstva nadležnog za poslove komunalnih delatnosti, ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, autonomne pokrajine i grada Beograda.
Predstavnik ministarstva nadležnog za poslove privrede je predsednik Komisije, a predstavnik ministarstva nadležnog za poslove finansija je zamenik predsednika Komisije.
Komisija ima devet članova.
Za člana Komisije može biti predloženo lice koje je državljanin Republike Srbije, koje ima najmanje visok stepen stručne spreme i poseduje potrebno stručno znanje iz oblasti javno-privatnog partnerstva, javnih nabavki i koncesija, i/ili prava Evropske unije.
Član Komisije prima naknadu za rad u Komisiji, koju utvrđuje Vlada.
Komisija donosi poslovnik o svom radu.
Komisija je operativno nezavisna u radu.
Sredstva i uslovi za rad Komisije
Član 73
Sredstva za rad Komisije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Ministarstvo obezbeđuje prostor i druge uslove za rad Komisije.
Imenovanje i prestanak mandata člana Komisije
Član 74
Član Komisije imenuje se na period pet godina sa mogućnošću ponovnog imenovanja, na predlog istog predlagača.
Mandat člana Komisije prestaje:
1) istekom vremena na koje je imenovan;
2) ako postupa suprotno odredbama ovog zakona;
3) ako se u radu ne pridržava odredaba poslovnika;
4) ako je osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci;
5) na lični zahtev, podnošenjem pismene ostavke.
Nadležnost Komisije
Član 75
Komisija:
1) pomaže u pripremi predloga za JPP kako bi se olakšao razvoj javno-privatnih partnerstava i javnih ugovora;
2) informiše i konsultuje o pitanjima javno-privatnih partnerstava sa ili bez elemenata koncesije;
3) daje mišljenje u postupku odobravanja predloga JPP projekta bez elemenata koncesije i u postupku predlaganja koncesionog akta nadležnim organima za odobravanje;
4) priprema i predlaže ministru nadležnom za poslove privrede program, postupak i uslove za polaganje ispita za službenika za JPP i koncesije, kao i sadržinu, podatke koji se upisuju, javnost podataka, način vođenja i rokove u vezi sa Registrom službenika za JPP i koncesije;
5) vodi Registar službenika za JPP i koncesije;
6) priprema i predlaže ministru nadležnom za poslove privrede smernice i predlog obavezne sadržine godišnjih izveštaja o realizaciji javnih ugovora;
7) analizira godišnje izveštaje o realizaciji javnih ugovora i, kada uoči sistemske nepravilnosti ili rizike, o tome obaveštava nadležno ministarstvo, ministarstvo nadležno za poslove finansija, organ nadležan za budžetsku inspekciju, Državnu revizorsku instituciju ili drugi nadležni organ, u skladu sa zakonom;
8) sprovodi monitoring nad primenom ovog zakona u postupcima izbora privatnog partnera za projekte JPP sa elementima koncesije, u delu u kojem se na taj postupak ne primenjuje zakon kojim se uređuju javne nabavke, radi sprečavanja, otkrivanja i otklanjanja nepravilnosti koje mogu nastati ili su nastale u primeni ovog zakona;
9) u postupku monitoringa iz tačke 8) ovog člana zahteva od javnog tela, učesnika u postupku i drugih lica koja raspolažu podacima od značaja za postupanje Komisije dostavljanje dokumentacije, podataka i obaveštenja neophodnih za utvrđivanje činjenica od značaja za primenu ovog zakona;
10) ako u postupku monitoringa iz tačke 8) ovog člana uoči nepravilnosti u primeni ovog zakona, dostavlja javnom telu pisano ukazivanje o uočenim nepravilnostima i preporuku mera za njihovo otklanjanje, sa rokom za obaveštavanje Komisije o preduzetim merama, a ako nepravilnosti nisu otklonjene ili ako su takve prirode da mogu biti osnov za odgovornost ili postupanje drugog nadležnog organa, obaveštava nadležno ministarstvo, ministarstvo nadležno za poslove finansija, organ nadležan za budžetsku inspekciju, Državnu revizorsku instituciju, nadležno javno pravobranilaštvo ili drugi nadležni organ, u skladu sa zakonom;
11) podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje propisane ovim zakonom, kada u postupku monitoringa, analize izveštaja ili na drugi način u okviru svoje nadležnosti utvrdi da postoji osnov sumnje da je učinjen prekršaj propisan ovim zakonom;
12) identifikuje i olakšava realizaciju najboljih stranih iskustava za Republiku Srbiju u pogledu javno-privatnih partnerstava sa ili bez elemenata koncesije;
13) izrađuje metodološke materijale u oblasti javno-privatnog partnerstva;
14) sarađuje sa međunarodnim institucijama i nevladinim organizacijama u oblasti javno-privatnih partnerstava;
15) na zahtev javnog tela, odnosno davaoca koncesije daje preporuke o projektima;
16) podnosi Vladi godišnji izveštaj o realizovanim projektima u skladu sa ovim zakonom u Republici Srbiji;
17) sarađuje sa organima Republike Srbije nadležnim za poslove budžetske inspekcije, Državnom revizorskom institucijom, službom autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove budžetske inspekcije i drugim domaćim i međunarodnim organima, organizacijama i institucijama u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti;
18) objavljuje na svojoj internet prezentaciji godišnji izveštaj iz tačke 16) ovog člana po usvajanju od strane Vlade, kao i druge podatke i informacije za koje oceni da su od značaja za primenu ovog zakona;
19) vrši i druge poslove u skladu sa ovim zakonom.
Stručni, administrativni i tehnički poslovi za Komisiju
Član 76
Stručne, administrativne i tehničke poslove za Komisiju obavlja ministarstvo, a naročito:
1) prima prijave projekata i obrađuje ih;
2) vodi evidencije o JPP i koncesionim projektima;
3) priprema predlog godišnjeg izveštaja, koji Komisija podnosi Vladi;
4) obavlja i druge stručne, administrativne i tehničke poslove od značaja za rad Komisije.
X PRAVA I OBAVEZE U POSTUPKU REALIZACIJE JAVNOG UGOVORA
Vlasništvo nad nepokretnostima
Član 77
Ako je Republika Srbija vlasnik nepokretnosti predviđene za obavljanje koncesione delatnosti, odnosno za realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva, a davalac koncesije, odnosno predlagač projekta JPP autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, saglasnost na predlog za donošenje koncesionog akta, odnosno na predlog projekta JPP daje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Ako je vlasnik nepokretnosti predviđene za obavljanje koncesione delatnosti, odnosno realizaciju projekta JPP privatno ili drugo lice, vrši se eksproprijacija te nepokretnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje eksproprijacija.
Zaloga
Član 78
Privatni partner može ustanoviti založno pravo ili drugo sredstvo obezbeđenja na imovini, koja je predmet javnog ugovora odnosno na udelu u zajedničkom privrednom društvu u korist banke ili druge finansijske institucije ako je to predviđeno javnim ugovorom i uz prethodno odobrenje javnog partnera, osim na stvarima na kojima se, u smislu zakona kojim se uređuje javna svojina, ne može zasnovati hipoteka ili drugo sredstvo stvarnog obezbeđenja.
Prava iz stava 1. ovog člana ne mogu biti preneta ili dodeljena trećim licima bez izričite saglasnosti javnog partnera ili na način predviđen javnim ugovorom, odnosno direktnim ugovorom, ako je zaključen.
Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da u roku od najviše 30 dana od dana ustanovljavanja založnog prava obavesti ministarstvo nadležno za poslove finansija, odnosno organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove finansija, o svim založnim pravima ostvarenim na osnovu zahteva iz stava 1. ovog člana.
Devizni tretman JPP sa ili bez elemenata koncesije
Član 79
Naknade koje javni, odnosno privatni partner plaća na osnovu javnog ugovora mogu biti denominovane u stranoj valuti, dok se plaćanje naknade vrši u dinarima, na način predviđen javnim ugovorom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, na predlog javnog tela Vlada može dati saglasnost da se plaćanja koja su u vezi sa delatnostima iz javnog ugovora mogu vršiti u stranoj valuti, kao i da se sredstva na računu privatnog partnera mogu u svakom momentu konvertovati i čuvati u stranoj valuti.
Postupanje sa nađenim predmetima
Član 80
Nađene predmete u zemljištu koji predstavljaju istorijske, kulturne ili prirodne vrednosti, privatni partner je dužan bez naknade da preda javnom partneru.
Ako bi dalje izvođenje radova moglo da ugrozi celinu, odnosno vrednost nađenog predmeta, privatni partner je dužan da obustavi radove i o tome obavesti državni organ nadležan za poslove zaštite istorijskih, kulturnih i prirodnih vrednosti.
Javnim ugovorom se uređuju međusobna prava i obaveze privatnog i javnog partnera u slučaju iz stava 2. ovog člana.
Registar javnih ugovora
Član 81
Javni ugovori evidentiraju se u Registru javnih ugovora koji vodi ministarstvo nadležno za poslove finansija kao jedinstvenu elektronsku bazu podataka na Portalu.
Javno telo dužno je da dostavi ministarstvu iz stava 1. ovog člana zaključen javni ugovor sa svim prilozima, kao i izmene ugovora i svih priloga radi upisa u Registar javnih ugovora.
Ministar nadležan za poslove finansija propisuje sadržinu i način vođenja Registra javnih ugovora, rokove u kojima se dostavljaju javni ugovori i prilozi iz stava 2. ovog člana, način upisa i lica ovlašćena za pristup Registru javnih ugovora, kao i podatke kojima se može pristupiti, u skladu sa posebnim propisima kojima se uređuje zaštita podataka i poslovna tajna.
Registar javnih ugovora je javan.
XI KAZNENE ODREDBE
Prekršaji
Član 82
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj javno telo, javno preduzeće ili drugo pravno lice koje je javni partner, odnosno davalac koncesije, ako ima svojstvo pravnog lica, ako:
1) ne postupi u skladu sa obavezama iz člana 19. st. 6. do 9, člana 20. stav 4, člana 29, člana 39. st. 3. i 4. i člana 41. st. 1. do 9. ovog zakona koje se odnose na sprečavanje korupcije i sukoba interesa, jednak tretman učesnika, transparentnost, zaštitu konkurencije, poverljivost podataka ili zabranu neopravdanog povlašćivanja u postupku izbora privatnog partnera, odnosno u postupku dodele koncesije;
2) ne obrazuje stručni tim javnog tela za pripremu i sprovođenje projekta JPP, sa ili bez elemenata koncesije, u skladu sa članom 20. stav 1. ovog zakona, ili obrazuje stručni tim bez najmanje jednog službenika za JPP i koncesije, u skladu sa članom 20. stav 3. ovog zakona, osim u prelaznom periodu iz člana 85. st. 7. i 8. ovog zakona;
3) sprovede projekat JPP, odnosno dodelu koncesije, bez prethodno sprovedenog postupka izbora privatnog partnera, odnosno postupka dodele koncesije, kada je takav postupak obavezan u skladu sa članom 24. st. 1. i 2, članom 32. stav 2, članom 37. stav 1. i članom 40. stav 1. ovog zakona;
4) podeli projekat JPP ili koncesiju, ili proceni vrednost projekta, odnosno koncesije, na način koji ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona, suprotno članu 25. st 3. do 10, članu 26. ili članu 51. stav 2. ovog zakona;
5) ne pošalje javni poziv na objavljivanje, odnosno ne objavi javni poziv kada je objavljivanje javnog poziva obavezno u skladu sa članom 28. st. 1, 3. i 4. i članom 40. st. 1. i 5. ovog zakona;
6) ne pribavi propisano mišljenje, saglasnost ili drugi akt nadležnog organa kada je to uslov za pokretanje postupka, zaključenje ili izmenu javnog ugovora u skladu sa članom 27 stav 2, članom 30. stav 1, članom 31. stav 3., članom 34. stav 2. i 4, članom 52. stav 3, članom 53. st. 1. do 3, članom 55. stav 5. ili članom 56 stav 5. ili članom 77. stav 1. ovog zakona;
7) ne donese odluku o dodeli javnog ugovora o koncesiji u roku propisanom članom 47. st. 1. i 2. ovog zakona, odnosno u roku određenom konkursnom dokumentacijom, iako je nakon pregleda i stručne ocene ponuda utvrđeno da postoji prihvatljiva ponuda i da su ispunjeni uslovi za dodelu javnog ugovora, a ne postoje razlozi za obustavu postupka iz člana 50. ovog zakona;
8) ne objavi odluku o dodeli javnog ugovora o koncesiji na Portalu u roku propisanom članom 47. stav 3. ovog zakona;
9) zaključi javni ugovor o koncesiji pre isteka perioda mirovanja ili pre okončanja postupka zaštite prava, ako je zahtev za zaštitu prava podnet, suprotno članu 46. st. 4. do 6. ovog zakona;
10) ne objavi odluku o obustavi postupka dodele koncesije na Portalu u roku propisanom članom 50. stav 3. ovog zakona;
11) ne ponudi izabranom ponuđaču potpisivanje javnog ugovora ili ne preduzme radnje iz svoje nadležnosti potrebne za zaključenje javnog ugovora u roku određenom odlukom iz člana 48. stav 1. tačka 11) ovog zakona, po dobijanju saglasnosti iz člana 53. st. 1. do 3. ovog zakona, osim ako zaključenje javnog ugovora nije dopušteno zbog perioda mirovanja ili postupka zaštite prava iz člana 46. st. 4. do 6. ovog zakona;
12) izvrši izmenu zaključenog javnog ugovora, odnosno javnog ugovora o koncesiji, suprotno članu 53. stav 4, članu 56. st. 1. do 7. ili članu 57. st. 1. do 6. ovog zakona;
13) u propisanom roku ne dostavi Komisiji godišnji izveštaj o realizaciji projekta JPP, odnosno javnog ugovora, u skladu sa članom 70. stav 2. tačka 7) ovog zakona;
14) na zahtev Komisije ne dostavi podatke, dokumentaciju ili obaveštenja neophodna za utvrđivanje činjenica od značaja za primenu ovog zakona, u skladu sa članom 75. tačka 9) ovog zakona;
15) ne dostavi ministarstvu nadležnom za poslove finansija zaključen javni ugovor sa svim prilozima, kao i izmene javnog ugovora i priloga, radi upisa u Registar javnih ugovora, u skladu sa članom 81. stav 2. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice javnog partnera novčanom kaznom od 30.000 do 80.000 dinara.
Ako je javni partner, odnosno davalac koncesije Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili njihov organ, za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u državnom organu, organu autonomne pokrajine ili organu jedinice lokalne samouprave, novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara.
Podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i zastarelost
Član 83
Državni organi nadležni za kontrolu zakonitosti trošenja javnih sredstava i Komisija, podnose zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada, postupajući u okviru svojih nadležnosti, utvrde da je učinjena povreda ovog zakona koja može biti osnov prekršajne odgovornosti.
Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka nastupa protekom tri godine od dana učinjenog prekršaja iz člana 82. ovog zakona.
XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Započeti postupci
Član 84
Postupci započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se u skladu sa propisima po kojima su započeti.
Podzakonski akti i odložena primena
Član 85
Vlada će doneti podzakonski akt iz člana 38. stav 2. ovog zakona, kojim se bliže uređuje način dodele koncesije u fazama za koncesije čija je procenjena vrednost veća od milijardu dinara, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Propis iz člana 68. ovog zakona biće donet u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Propis iz člana 81. ovog zakona biće donet u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ministar nadležan za poslove privrede, na predlog Komisije za javno-privatno partnerstvo, doneće podzakonski akt kojim se bliže uređuju program, način i postupak polaganja ispita za službenika za JPP i koncesije, sastav i način rada ispitne komisije, obrazac i sadržina uverenja o položenom ispitu, sadržina i način vođenja Registra službenika za JPP i koncesije, način upisa, ažuriranja i brisanja podataka iz Registra, kao i javnost podataka iz Registra, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ministar nadležan za poslove privrede, na predlog Komisije za javno-privatno partnerstvo, doneće podzakonski akt kojim se bliže uređuju sadržina, forma, rokovi i način dostavljanja godišnjih izveštaja o realizaciji projekata JPP, odnosno javnih ugovora, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Komisija priprema i objavljuje metodološke materijale i smernice za izradu analize dobijene vrednosti u odnosu na uložena sredstva i analize društvene vrednosti projekta, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do početka primene podzakonskog akta iz stava 4. ovog člana, uslov da stručni tim ima najmanje jednog službenika za JPP i koncesije smatra se ispunjenim ako je u stručni tim imenovan službenik za javne nabavke ili drugo lice koje ima odgovarajuće stručno znanje i iskustvo u oblasti javnih nabavki, koncesija, JPP, finansija, prava, tehnike ili upravljanja projektima.
Obaveza da stručni tim ima najmanje jednog službenika za JPP i koncesije primenjuje se po isteku 12 meseci od dana stupanja na snagu podzakonskog akta iz stava 4. ovog člana.
Prestanak važenja ranijeg zakona
Član 86
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama (“Službeni glasnik RS”, br. 88/2011, 15/2016 i 104/2016).
Stupanje na snagu
Član 87
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
IZ OBRAZLOŽENJA
II. Razlozi za donošenje
Razlozi za predlaganje usvajanja Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama se ogledaju u potrebi regulisanja i unapređenja oblasti javno-privatnog partnerstva, nakon četrnaest godina njegove implementacije, potpunog usklađivanja sa pravnim tekovinama EU odnosno Direktivom 2014/23/EU o dodeli ugovora o koncesiji i Direktivom 2014/24/EU o javnoj nabavci, kao i jačanja uloge Ministarstva finansija u procesu odobravanja i ugovaranja projekata javno-privatnog partnerstva u cilju kontrole fiskalnih rizika koje ovi projekti potencijalno i implicitno nameću.
III. Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja
Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama (u daljem tekstu: Zakon) usvojen je u Narodnoj skupštini Republike Srbije 22. novembra 2011, a objavljen u “Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 88/11. Stupio je na snagu 2. decembra 2011. godine. Usvajanje Zakona, krajem 2011, svakako je predstavljalo značajan korak napred ka kvalitetnom zakonskom uređenju područja javno-privatnog partnerstva (u daljem tekstu: JPP) u Republici Srbiji, posebno uzimajući u obzir činjenicu da JPP do tada nije bilo uređeno posebnim propisom.
Pre toga, u Republici Srbiji je 2003. donet Zakon o koncesijama,kojim su bili uređeni uslovi, način i postupak davanja koncesije za korišćenje prirodnog bogatstva, dobara u opštoj upotrebi za koje je zakonom određeno da su u svojini Republike Srbije, i za obavljanje delatnosti od opšteg interesa, kao i ostvarivanje koncesionih prava i obaveza. Dakle, tadašnjim zakonom ova oblast je bila samo delimično uređena. Takođe, pojedinim posebnim propisima bila su uređena pojedina pravila u vezi s ovom oblašću (kao što je npr. zakon koji uređuje vršenje komunalnih delatnosti).
Odredbe Zakona dodatno su usklađivane sa zakonodavstvom Evropske unije, te je 24. februara 2016. usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o JPP i koncesijama, a objavljen u “Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 15/16. Stupio je na snagu 4. marta 2016. godine. Zakon je usvojen radi daljeg regulisanja i unapređenja pojedinih odredaba, budući da je prošlo više od četiri godine njegove primene, kao i radi usklađivanja s pravnim tekovinama Evropske unije i poboljšanja kontrole fiskalnih i finansijskih implikacija i rizika projekata JPP.
Nakon navedene izmene, usledila je još jedna izmena Zakona, radi pronalaženja preciznijih formulacija za određene odredbe, zasnovane na dosadašnjoj implementaciji Zakona, čime se postižu usaglašavanje s drugim propisima, jasno razumevanje i efikasnija primena u praksi, kao i usklađivanje s međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom praksom. Stoga je 23. decembra 2016. usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o JPP i koncesijama, a objavljen u “Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 104/16. Stupio je na snagu 31. decembra 2016. godine.
Usvajanje novog Zakona o javno-privatnom partnerstvu je neophodno u smislu potpunog usklađivanja sa pravnim tekovinama EU odnosno Direktivom 2014/23/EU o dodeli ugovora o koncesiji i Direktivom 2014/24/EU o javnoj nabavci, kao i jačanja uloge Ministarstva finansija u procesu odobravanja i ugovaranja projekata javno-privatnog partnerstva u cilju kontrole fiskalnih rizika koje ovi projekti potencijalno i implicitno nameću.
U Zakonu se daje sistemski okvir za uređivanje ovog važnog instituta. Zakon je donet radi realizacije određenih specifičnih ciljeva, i to: jačanja finansijskih kapaciteta raspoloživih za izgradnju infrastrukture, ostvarivanja kvalitetnijih javnih usluga, uspostavljanja transparentne procedure raspolaganja i korišćenja javnih resursa i usklađenosti pravnog okvira JPP s pravilima EU i dobrom praksom.
Ovim Zakonom postavljeni su zakonski okviri i otvorene su zakonske mogućnosti za implementaciju JPP projekata, čime je područje JPP dobilo značaj važnog modela sprovođenja projekata izgradnje javnih građevina, odnosno isporuke javnih usluga.
Dakle, osnovna svrha donošenja Zakona je uspostavljanje povoljnog zakonskog okvira za sprovođenje projekata koje finansira privatni sektor (JPP i koncesija) s ciljem podsticanja izgradnje nove javne infrastrukture i poboljšanja kvaliteta javnih usluga u Republici Srbiji. JPP je direktna posledica ekonomske potrebe države da, umesto pribavljanja kreditnog kapitala namenjenog izgradnji i razvoju infrastrukture i razvoju održivog sistema obavljanja delatnosti od javnog interesa, uspostavi partnerski odnos s privatnim kapitalom. Pri tome, od ključnog je značaja da javni i privatni interes, iako partnerski postavljeni, i dalje ostaju u stalnoj konkurenciji koja se realizuje u pravnim okvirima JPP.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo privrede, 31.07.2026.