PRAVILNIK O STEPENU I VRSTI OBRAZOVANJA NASTAVNIKA I STRUČNIH SARADNIKA U OSNOVNOJ ŠKOLI: Koliko nastavnika radi bez adekvatnog obrazovanja?

Sve škole u Srbiji imale su rok do 23. septembra da dostave Ministarstvu prosvete podatak koliko je nestručnog kadra u nastavi, zapravo koliko njih nema adekvatno obrazovanje predviđeno Pravilnikom o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i stručnih saradnika u osnovnoj školi ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 11/2012, 15/2013, 2/2016, 10/2016, 11/2016, 2/2017, 3/2017, 13/2018, 11/2019, 2/2020, 8/2020, 16/2020, 19/2020, 3/2021, 4/2021, 17/2021, 18/2021, 1/2022, 2/2022, 5/2022, 6/2022, 10/2022, 15/2022, 16/2022, 7/2023, 15/2023, 1/2024 i 3/2024).

U Ministarstvu prosvete kažu da se podaci obrađuju, a izveštaj će se koristiti za preduzimanje daljih koraka i donošenje odluka kako bi se problem deficita nastavnog kadra donekle prevazišao.

Poslednji dostupni podaci o nestručnom kadru u školama su iz 2018. godine. Tada je Ministarstvo prosvete saopštilo da u osnovnim i srednjim školama radi oko 1.000 nastavnika koji nemaju adekvatno obrazovanje propisano pravilnicima. U učionicama je tada bilo 457 nestručnih nastavnika iz matematike, 239 nastavnika fizike, 109 nastavnika iz informatike, 133 nastavnika nemačkog jezika i 48 nastavnika engleskog jezika.

Nekom će se učiniti da to i nije tako veliki broj, ako se ima u vidu da u srpskim školama ima oko 75.000 nastavnika. Međutim, u proseku jedan nastavnik matematike radi u tri odeljenja, a u svakom odeljenju ima po minimum dvadesetak učenika. To znači da je 2018. godine oko 27.000 osnovaca i srednjoškolaca imalo nestručnog nastavnika matematike.

Šest godina kasnije situacija je sigurno dramatičnija. Koliko je dramatična, pokazaće analize podataka koje obrađuje Ministarstvo prosvete.

Poslednjih godina direktori osnovnih i srednjih škola muče se da dođu do stručnog nastavnog kadra, jer za nastavničke fakultete godinama unazad skoro da nema zainteresovanih kandidata. Sve je teže doći do nastavnika matematike, informatike, fizike, nemačkog, koji imaju odgovarajuće obrazovanje.

Matematiku često predaju nastavnici koji imaju završen Mašinski, Šumarski, Rudarsko-geološki ili druge fakultete. Nesporno je da oni imaju znanje, ali je tu problem u pristupu učenicima, jer diplomci tih fakulteta nisu imali pedagogiju, metodiku nastave...

Škole u većim gradovima još i mogu nekako da se snađu, ali one manje u unutrašnjosti, posebno u seoskim sredinama, su u teškom položaju. Dešava se čak da matematiku ili hemiju predaje DOF-ovac ili sociolog.

Milan Krstić direktor OŠ "Pavle Savić" u Mirijevu kaže da ta škola nema puno nestručnog kadra, od 120 nastavnika - dva do tri nemaju adekvatno obrazovanje propisano pravilnicima resornog ministarstva.

"Imam nastavnicu matematike koja je saobraćani inženjer i nastavnicu tehnike i tehnologije koja je završila Mašinski fakultet. To je zanemarljiv broj na 120 nastavnika koliko je zaposleno kod nas", naveo je on.

Svestan je, kaže, da će taj problem dodatno eskalirati, jer na nastavničkim fakultetima sve je manje studenata.

"Sve je manje mladih koji upisuju nastavničke fakultete. Jednostavno nema kadra. Ranije je bilo učiteljica koliko hoćete na birou. Sada nema ni njih, kada tražimo. Da ne pričamo o informatičarima, matematičarima, fizikarima. To je baš problem. Mogu samo da zamislim kako je u unutrašnjosti Srbije. Beograd je veliki grad, pa i mi imamo problem", rekao je on.

Smatra da se nešto hitno mora uraditi kako bi se problem rešio. Navodi da se direktori sada preko leta samo bave kadrovskim rešenjima.

"Evo nama sledeće godine idu dva nastavnika matematika u penziju. Tu je veliki problem naći odgovarajući kadar", istakao je on.

Smatra da Ministarstvo prosvete i sada ima podatke koliko je u školi nestručnog kadra. Ranije preko informacionog sistema "Dositej", danas preko JISP-a imaju sve podatke o zaposlenima u prosveti.

"Imaju u glavu koliko je zaposlenih u školi i kakva je kvalifikaciona struktura. To se postiže jednim klikom", rekao je on.

Društvo direktora Srbije je već duže ukazivalo na problem nedostatka kadra u prosveti. Nacionalni prosvetni savet, kao i stručna društva, dali su prošle godine predloge Ministarstvu prosvete kako taj problem može da se prevaziđe.

Dekani osam fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji školuju nastavnike, prošle godine uradili su Platformu kojom se predlaže rešenja kako bi se povećalo interesovanje za nastavničke smerove i rešio deficit kadrova u školama.

Stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima - tri su ključne stvari na kojima insistiraju dekani. Platforma je usvojena na Senatu i prosleđena Ministarstvu prosvete i Vladi Srbije.

Izvor: Vebsajt Euronews Srbija, Slavica Tuvić, 30.09.2024.
Naslov: Redakcija