ZAKONI O RADU I O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA: Predviđeno je poresko oslobođenje za davanje poklona deci zaposlenih do 15 godina, do 13.497 dinara po detetu. Oni se mogu isplatiti na račun zaposlenog, u vrednosnim vaučerima ili u samim poklonima koje obezbedi kompanija. Ukoliko su davanja ili pokloni veće vrednosti, na razliku iznad neoporezivog dela se obračunavaju porezi i doprinosi, tačnije razlika iznad neoporezivog dela ima tretman zarade

Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) nije precizno definisana takozvana “trinaesta plata” i poslodavci nemaju obavezu da ovaj vid nagrade isplaćuju svojim zaposlenima na kraju poslovne godine.

Iako mnoge kompanije nagrađuju svoje radnike u ovom periodu kroz različite bonuse ili 13. platu, poreski tretman je u oba slučaja isti - ove isplate imaju status zarade i na njih se plaćaju porezi i doprinosi.

“Trinaestu platu ne isplaćuje veliki broj firmi. Uglavnom su to kompanije koje su zabeležile rast ili održale stabilan nivo poslovanja ili, pak, inostrane korporacije kod kojih je ova isplata predviđena poslovnom politikom”, kaže poreski konsultant Aleksandar Trifunović.

Kako ističe, važeći Zakon o radu nigde nije posebno definisao 13. platu. Do 2014. godine ova zarada je imala karakter prihoda od kapitala, a nakon izmena doneta je odluka da se može utvrditi učešće zaposlenog u dobiti koja je ostvarena u poslovnoj godini.

Međutim, ovo je moguće samo ukoliko se preduzetnik prethodno obavezao na to ugovorom o radu.

“Za sada ne postoji jedinstven način obračuna trinaeste zarade. Jedna od opcija je prosečna bruto zarada zaposlenog za određeni period (na primer januar-oktobar). Druga je određivanje mase za isplatu 13. zarade i stavljanje u odnos sa ukupno isplaćenim zaradama za prethodni period, a zatim taj koeficijent pomnožiti sa prosečnom zaradom zaposlenog, kako bi se dobio iznos za isplatu. Takođe može da se definiše kao fiksni procenat mesečne bruto zarade ili da bude viša od proseka”, objašnjava Trifunović.

“I bonus i 13. plata imaju karakter zarada, odnosno dodatka na redovnu zaradu, i zajedno čine osnovu za obračun poreza i doprinosa”, dodaje on.

Na pitanje postoje li neke olakšice za poslodavce koji isplaćuju trinaestu platu, Aleksandar Trifunović odgovara negativno i kaže da ona ima tretman zarade.

“U poreskom bilansu se priznaje kao trošak, odnosno smanjuje oporezivu dobit kompanije. Odluku o isplati 13. zarade donosi nadležni organ preduzeća, a važno je napomenuti da se ova isplata vrši zajedno sa novembarskom zaradom ili kao akontacija za decembar”, ističe poreski konsultant.

Za razliku od 13. plate i bonusa, situacija sa novčanim izdvajanjima za novogodišnje paketiće još uvek je aktuelna među poslodavcima.

“U zavisnosti od delatnosti kompanije, odnosno starosne strukture zaposlenih, i dalje se izdvajaju novčana sredstva za ove namene. Ovo davanje se može vršiti u novcu, vrednosnim vaučerima ili poklonima”, napominje Aleksandar Trifunović i dodaje da su zakonom u ovom slučaju ipak predviđene određene poreske olakšice.

“Zakonom o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn., 6/2021 - usklađeni din. izn., 44/2021, 118/2021, 132/2021 - usklađeni din. izn., 10/2022 - usklađeni din. izn., 138/2022, 144/2022 - usklađeni din. izn., 6/2023 - usklađeni din. izn., 92/2023, 116/2023 - usklađeni din. izn., 6/2024 - usklađeni din. izn. i 94/2024) u članu 18. predviđeno je poresko oslobođenje za davanje poklona deci zaposlenih do 15 godina, do 13.497 dinara po detetu. Oni se mogu isplatiti na račun zaposlenog, u vrednosnim vaučerima ili u samim poklonima koje obezbedi kompanija. Ukoliko su davanja ili pokloni veće vrednosti, na razliku iznad neoporezivog dela se obračunavaju porezi i doprinosi, tačnije razlika iznad neoporezivog dela ima tretman zarade”, ističe Trifunović.

Izvor: Vebsajt Biznis, Marija Jovanović, 28.11.2024.
Naslov: Redakcija