NACRT ZAKONA O TRGOVAČKIM PRAKSAMA: Trgovci će imati četiri meseca da usklade poslovanje sa Zakonom

Skuplje u Srbiji nego u Evropi. To odavno nije novina. Nisu novi ni pokušaji države da akcijama poput “Najbolja cena” ili ograničavanjem trgovačkih marži ograniči i rast cena. Za sada je bio ograničen njihov uspeh.

Da li je ponašanje trgovaca ključni uzrok što je kupovina u prodavnici u Srbiji često veći trošak nego u razvijenijim zemljama? Hoće li se nešto promeniti ako bude donet i zakon o trgovačkim praksama?

Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da su iz udruženja godinama upozoravali na takozvane prikrivene marže do 70 odsto, a da su ih trgovci, ali i iz države uveravali da su marže na evropskom nivou.

“To su oni čuveni rabati, ulistavanje novog dobavljača, mesto na rafu… naplaćuju se dodatne analize za robu, pogotovo kad su u pitanju prehrambeni ili poljoprivredni proizvodi. Sve je to padalo na teret dobavljača”, kaže on.

Najavljenim novim propisom trebalo bi da se utvrde takozvana crna i siva lista trgovačkih praksi. Na primer, na crnoj listi je takozvana komercijalna odmazda – uklanjanje proizvoda snabdevača iz ponude ili smanjenje naručene količine. Predviđa i da se ograniče rokovi plaćanja – 30 dana za kvarljivu robu i najduže 60 za ostalu. Papović kaže da će položaj dobavljača zavisiti u najvećoj meri od rada Komisije za zaštitu konkurencije, koja je zadužena da vodi eventualne postupke. Trgovci će imati četiri meseca da usklade poslovanje sa Zakonom.

U kompaniji Lidl kažu da veruju da donošenje novog zakona neće predstavljati veći izazov za njihov sistem, jer, kako tvrde, “Lidl Srbija već godinama neguje fer i partnerske odnose sa lokalnim dobavljačima”.

“Najveći broj praksi koje ovaj Nacrt zakona o trgovačkim praksama definiše kao zabranjene, bilo da su u segmentu “crnih” ili “sivih”, u našem sistemu nisu ni bile deo poslovanja, što će u velikoj meri olakšati implementaciju za našu kompaniju”, kažu u pisanoj izjavi iz te kompanije.

Trgovinski lanac Univerexport komentarisao je najavu novih propisa i istakao da je upoznat sa sadržajem Nacrta novog zakona i sagledava njegove potencijalne implikacije na poslovanje trgovaca, proizvođača i distributera, imajući u vidu da će njegova primena uticati na značajne promene u postojećim poslovnim modelima.

“Kao i do sada, poslovanje ćemo prilagoditi važećim propisima, interesu kupaca uz očuvanje stabilnosti snabdevanja. Smatramo važnim da predložena rešenja budu jasna i primenjiva u praksi, kako bi se obezbedilo održivo funkcionisanje celokupnog lanca snabdevanja”, kažu u tom trgovinskom lancu.

A može li novi propis na bilo koji način da utiče na cene? Veljko Mijušković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da zakon nije tu da smanji, odnosno ograniči cene.

“Ovaj zakon je tu da obezbedi eliminaciju nefer trgovačkih praksi, kad se one obezbede, kao posledicu ćete imati ograničavanje, odnosno redukciju cena… Ovo nije pitanje koje datira od juče. Podsetiću na slučaj od pre 10–12 godina, kada je ogroman broj malih proizvođača bankrotirao jer je jedan veliki trgovinski lanac, koji je kasnije prodat u inostranstvu, više od 120 dana bio dužan tim malim proizvođačima koji nisu mogli da finansiraju svoje poslovanje”, kaže on.

Goran Papović kaže da će na cene da utiče ukoliko novi propisi otvore prostor malim dobavljačima.

“Evo, ja da sam poljoprivredni proizvođač i da hoću da prodam svojih 20 tona ili pet tona jabuka. Pa znate koja mi je procedura za to. Nemam gde nego na pijacu ili na kvantašku pijacu… Samo konkurencija, ozbiljna konkurencija i ozbiljno sagledavanje tržišta mogu da dovedu do toga da cene budu niže, da se trgovci malo uozbilje, da budu više fer prema slabijoj grupi, a to su dobavljači. A najslabija grupa u svemu su potrošači”, kaže on.

Ovakav propis nije novina u međunarodnoj praksi. Slična direktiva postoji u EU još od 2019. godine. Zakon, između ostalih, nekoliko godina postoji i u Hrvatskoj. Srbija se na sličan korak odlučuje tek sad, posle dugog perioda upozorenja i rasta cena.

Izvor: Vebsajt Insajder, Vojislav Stevanović, 29.01.2026.
Naslov: Redakcija