ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA: Zakupodavac, odnosno vlasnik stana dužan je da održava stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i da radi toga vrši potrebne popravke na njoj. Dužan je da nadoknadi zakupcu troškove koji je podstanar imao za održavanje stvari, a koje je sam vlasnik nekretnine bio dužan da učini. Troškovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao i troškovi same upotrebe, padaju na teret zakupca
Veliki broj ljudi u Srbiji živi u nekretninama koje su iznajmljene, a često im se dešava da moraju da plate popravke stvari koje nisu njihove. U takvim situacijama se pojedini pitaju čija je to obaveza, vlasnika ili podstanara, a advokat Nemanja Rodić je objasnio dilemu.
Na početku je naveo da pitanje popravki u iznajmljenim stanovima ili kućama može da se reguliše ugovorom koji se sklapa između podstanara i vlasnika nekretnine.
"Ugovorom može da se predvidi da popravke plaća zakupac, a može da se predvidi da ih plaća zakupodavac", kazao je.
Advokat je govorio i šta se dešava u slučaju da to pitanje nije regulisano ugovorom.
"Ukoliko se pitanje popravki ne reguliše ugovorom, pretpostavka je da će zakupodavac popravljati stvari koje su njegove. To se odnosi na situacije kada dođe do kvara usled korišćenja. Međutim, ukoliko zakupac namerno nanese štetu na nekoj stvari, onda će je on i popravljati", zaključio je Nemanja Rodić.
Pitanje koje muči mnoge podstanare regulisano je i Zakonom o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 18/2020). Njime se definiše da je zakupodavac, odnosno vlasnik stana dužan da održava stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i da radi toga vrši potrebne popravke na njoj.
U njemu se takođe navodi da je zakupodavac dužan da nadoknadi zakupcu troškove koji je podstanar imao za održavanje stvari, a koje je sam vlasnik nekretnine bio dužan da učini.
"Troškovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao i troškovi same upotrebe, padaju na teret zakupca", navodi se u Zakonu.
Pored plaćanja popravki na stvarima koje nisu njihove, podstanari imaju i probleme jer vlasnici nekretnina ne žele sa njima da sklope ugovor o zakupu. Navode da strahuju da u nekom doglednom periodu zakupac može da traži pravo svojine nad nepokretnosti.
Advokat Lazar Borozan objasnio je zašto dolazi do zabrinutosti kod vlasnika i da li je ona opravdana, o čemu smo ranije pisali.
Naveo je da kod vlasnika stanova strah verovatno postoji jer misle da će podstanar tražiti pravo svojine na osnovu pravnog instituta održaja.
"Pravo svojine održajem se stiče na osnovu višegodišnjeg poseda stvari, odnosno korišćenja stvari. U tom smislu, odatle verovatno i proizilazi ta bojazan ljudi, odnosno strah da li će neko korišćenjem njihovog stana duži niz godina steći pravo svojine. Međutim, to nije moguće u situacijama zakupa", objasnio je ranije Borozan.
Istakao je da pravo svojine može da se stekne održajem, ali ne u slučaju zakupa stana.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Izvor: Vebsajt Euronews Srbija, Ivana Vlajković, 02.05.2026.
Naslov: Redakcija