ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Sindikati ponovo zatražili ukidanje kaznenih poena za prevremeno penzionisanje

Broj korisnika prevremene starosne penzije u Srbiji se iz godine u godinu povećava. Na kraju 2022. godine bilo ih je ukupno 63.868. Svima njima penzija je trajno umanjena za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju. U Savezu samostalnih sindikata Srbije smatraju da je to rešenje nepravedno, pa su nedavno ponovo zatražili da se ukinu kazneni poeni za prevremeno penzionisane.

Da bi se to eventualno dogodilo, potrebno je izmeniti Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US, 86/2019, 62/2021, 125/2022 i 138/2022 – dalje: Zakon o PIO), ali u resornom ministarstvu kažu da u ovom trenutku nije predviđena izmena načina obračuna visine prevremene starosne penzije, kao ni izmena načina umanjenja visine starosne penzije, primenom takozvanih "penala".

U PIO fondu kažu da iznos umanjenja za prevremenu starosnu penziju maksimalno može iznositi 20,4 odsto, što je jednako umanjenju u slučaju kada nedostaje pet godina života do propisanog uslova za punu starosnu penziju.

Inicijativom SSSS predlaže da se onima koji su otišli u prevremenu penziju izda novo rešenje o iznosu penzije kada napune 65 godina, a kojim bi im bili ukinuti kazneni poeni.

"Razumemo da je u nekom trenutku država imala određenih finansijskih problema pa je moralo dosta iz budžeta da se nadomesti. Sada imamo i veći broj zaposlenih, preko dva miliona i 350 hiljada, imamo milion i 650 hiljada penzionera, skoro 700.000 ima više zaposlenih u odnosu na penzionere, tako da su stekli ti uslovi da se kazneni poeni ukinu, ali zaista nemamo nikakvog odgovora na taj naš predlog", rekao je Duško Vuković iz SSSS.

Dodaje da je sve to na dugom štapu i da u krajnjem slučaju mora da se izmeni zakon koji će da ukine kaznene poene što, smatra, može vrlo brzo da se uradi ako ima političke volje i spremnosti.

Vuković je rekao da nikome ne može penzija da bude ista jer zavisi i od toga koliko se uplaćivalo u penzioni fond, od visine zarade i godina staža, ali da nema smisla umanjiti je nekome ako ode u prevremenu penziju.

"Svakome od nas penzija se izračunava na osnovu godina staža i onoga koliko ste uplaćivali. Nemojmo dodatno da umanjujemo ljudima koji odu u prevremenu penziju, postoje uslovi da odete u prevremenu penziju, ne može svako da ode. Minimum da bi uopšte dobili neku penziju je 15 godina staža, s druge strane imate uslov godina života. Samim tim što ste odlučili da odete u prevremenu penziju znate da će vam penzija biti manja, zašto da vam neko dodatno umanjuje taj iznos penzije", upitao je Vuković.

Vuković je rekao da je veoma teško otići sada u invalidsku penziju, da to svi pokazatelji govore što, kaže, znači da oni koji su bolesni moraju faktički da rade. Objasnio je da se za svakoga penzija izračunava na osnovu godina staža i onoga koliko se uplaćivalo i da zato je ne treba dodatno umanjivati nekome ko ode prevremenu penziju.

"Ako zadržavate neku generaciju da što duže radi onemogućavate mlađoj generaciji da stupi na tržište rada i da radi. Postoji neke smena generacija, postoje analize o produktivnosti rada, nije isto kad imate 25, 30, i 35 godina ili recimo 62 i 63. Da li istom produktivnošću možete da radite kao recimo neko ko je duplo mlađi od vas? Ima tu mnogo razloga zbog čega smo mi inicijativu podneli ali nemamo definitivan odgovor da li će to biti i kad će to biti", kaže Vuković.

Smatra da bi ukidanje kaznenih poena za prevremeno penzionisanje bilo pravedno i da je to glavni argument sindikata.

"Apsolutno je pravedno, u zakonu mora da postoji kada možete da odete u prevremenu penziju, nije to da odete možda 15 ili 20 godina mlađi nego od 60 do 65. Vi kad napunite 60 godina, ako ste ostvarili u tih 60 starosti minimum 15 godina staža, neko vam uplaćivao staž, mislim da je potpuno pravedno da neko ko ne može više da radi, ko smatra da može da ode u prevremenu penziju sa tri, četiri ili pet godina pre napunjenih 65 godina, već zna da će mu penzija biti manja nego onaj ko je radio do 65 godina. Onaj ko je radio do 65 godina duže godina je uplaćivao, zašto onda dodatno još umanjujemo penziju za prevremeno penzionisanje? To je matematička logika, vi uplaćujete 40 godina, a ja 45, pa ja ću valjda sa 45 sigurno imati veću penziju jer sama za pet godina više uplaćivao, ali zbog toga što ste vi radili 40 godina a dodatno vam neko umanjuje, mislim da to nije pravedno", rekao je Vuković.

Prema njegovim rečima, SSSS je nekoliko puta podnosio zvaničnu inicijativu, prvi put već krajem 2015, prve godine od važenja Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju, a nakon toga još nekoliko puta, uoči kovida i nedavno.

"Te inicijative se podnose na sednicama Socijalno ekonomskog saveta. U principu se te inicijative prihvate, ali nemamo konačan odgovor u tom nekom smislu, tako da je to u principu kupovina vremena sa strane izvršne vlasti", naveo je Vuković.

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja poručuju da je uvođenje prevremene starosne penzije uz umanjenje visine penzije mera doneta u cilju obezbeđenja dugoročne održivosti sistema penzijskog osiguranja.

"Kao rezultat primene ove i drugih mera reforme sistema smanjen je pritisak na penzionisanje pre navršenja opšte starosne granice (koja u 2023. godini iznosi 65 godina života za muškarce a 63 godine i šest meseci života za žene). Navedeno ilustrujemo podatkom da je prosečna starost muškaraca, novih korisnika starosne penzije, u periodu od 2014. do 2021. godine povećana sa 63,1 na 64,1 godinu", kažu u resornom ministarstvu.

Objašnjavaju da je trajno smanjenje visine penzije, tzv. penali pri prevremenom penzionisanju, uvedeni iz razloga što, u proseku, osiguranik koji ode u prevremenu starosnu penziju duže prima penziju, što znači da će primiti veći broj penzija i ukupno više novca u odnosu na osiguranike koji odu u starosnu penziju nakon što navrše opštu starosnu granicu, a pritom su imali istu dužinu staža i visinu zarada i doprinosa tokom osiguranja.

"Na taj način se visina penzije dovodi u vezu sa dužinom staža, uplaćenim doprinosima i predviđenom prosečnom dužinom njenog korišćenja. Pored toga, time se osiguranicima obezbeđuje izbor između višeg iznosa penzije, s jedne strane, i dužeg perioda primanja penzije u zavisnosti od ličnog izbora. Napominjemo da se umanjenje visine penzije u cilju destimulisanja prevremenog penzionisanja i produžetka radnog veka, na sličan način primenjuje u velikom broju penzijskih sistema širom Evrope, npr. u Austriji, Bugarskoj, Češkoj, Nemačkoj, Portugaliji, Rumuniji, Slovačkoj, Sloveniji... U skladu sa navedenim, ukazujemo na to da u ovom trenutku nije predviđena izmena načina obračuna visine prevremene starosne penzije, kao ni izmena načina umanjenja visine starosne penzije, primenom tzv. 'penala'", navode u resornom ministarstvu.

Zakon o PIO propisuje posebne uslove, u smislu godina života i ostvarenog staža osiguranja, koji su potrebni za ostvarivanje prava na prevremenu penziju, navode u PIO fondu.

Od 1. januara 2023. godine, uslov za prevremenu starosnu penziju za žene osiguranike je 59 godina i 6 meseci života i 40 godina staža osiguranja.

U slučaju muškaraca, za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju od 1. januara 2023. godine biće potrebno 60 godina života i 40 godina staža osiguranja.

Uslovi za prevremenu starosnu penziju za žene i muškarce biće izjednačeni 2024. godine – 60 godina života i 40 godina staža osiguranja

Pravo na prevremenu starosnu penziju po Zakonu o PIO postoji od 1. januara 2015. godine. Broj korisnika prevremene starosne penzije iz godine u godinu se povećava, a to pokazuju i podaci za poslednjih pet godina.

Tako je na kraju 2018. bilo ukupno 38.652 korisnika, na kraju 2019. godine 47.785, na kraju 2020. bilo je 54.230 korisnika, krajem 2021. godine 62.353, a krajem prošle godine 63.868 korisnika.

U 2023. godini uslov za starosnu penziju za žene osiguranike je 63 godine i 6 meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja, dok je u 2022. godini uslov za starosnu penziju za žene osiguranike bio 63 godine i 4 meseca života i 15 godina staža osiguranja.

U slučaju muškaraca uslov za starosnu penziju je 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, i on se ne menja.

U skladu sa odredbama Zakona o PIO, godine života kao uslov za osiguranike žene će se uvećavati do 2032. godine kada će uslovi za žene i muškarce biti izjednačeni – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Izvor: Vebsajt Euronews Srbija, 05.06.2023.
Naslov: Redakcija