RAZMATRA SE USVAJANJE ZAKONA KOJI ĆE REGULISATI STATUS NEZAVRŠENIH GRAĐEVINSKIH OBJEKATA: PARALELNO SA POPISOM OBJEKATA ZA OZAKONJENJE PRAVI SE I POPIS NEZAVRšENIH OBJEKATA, KAKO BI SE OVAKVI OBJEKTI PRIVELI NAMENI

Koliko je napuštenih zgrada zaraslo u korov na gradilištima širom Srbije znaće se polovinom novembra 2016. godine. Komisije koje popisuju nelegalne objekte imaju zadatak da do tog roka pribeleže i zgrade u koje nikada nisu useljeni stanari. Spiskove napuštenih objekata je najavila i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović, ali se još ne zna šta će se desiti kada oni budu napravljeni. Spominjano je nekoliko opcija, pa i oduzimanje gradilišta i predaja drugom investitoru, kao i rušenje objekata.

- Uočili smo da postoji problem i pokušaćemo da zajedno sa popisom objekata za ozakonjenje napravimo i popis nezavršenih objekata, kakvi naročito postoje u velikim gradovima, kako bismo taj problem rešili i priveli ovakve objekte nameni - objašnjavaju u Ministarstvu građevine.

- Smatramo da to nije moguće bez donošenja ili posebnog zakona ili drugog akta. Novim Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015) ovi objekti mogu biti legalizovani ako su u stepenu izgrađenosti koji je minimalno propisan Zakonom - time bi bili obuhvaćeni svi slučajevi koji se mogu javiti u praksi imajući u vidu da je tek od 2009. godine Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014) predviđen i apsolutni rok od pet godina za završetak objekta. Budući da u praksi postoje veoma različiti slučajevi, a imajući u vidu složene imovinsko-pravne odnose koji mogu da nastanu, smatramo da je potrebno sistemski rešiti ovo pitanje koje bi obuhvatilo sve slučajeve - navode u Ministarstvu.

Pretpostavlja se da samo u Beogradu ima više od 500 napuštenih i nezavršenih objekata, od kojih su mnogi na najskupljim lokacijama u centralnim gradskim opštinama. Za većinu su davno nacrtani velelepni planovi, a umesto da se u njima baškare stanari, rade službenici ili pazare kupci, danas predstavljaju ruglo. Procenjuje se da u prestonici ima oko pola miliona nezavršenih kvadrata.

Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno je da građevinska dozvola prestaje da važi najkasnije posle pet godina, a sve dok se ne dobije nova na istoj lokaciji se plaća porez na imovinu, kao da je objekat u potpunosti izgrađen. To znači da investitor u tom roku mora završiti objekat, jer mu u suprotnom sleduje naplata poreza kao da je zgrada gotova. To što se rešenja o poništenim građevinskim dozvolama dostavljaju poreskim upravama nije, međutim, mnogo uznemirilo "večite graditelje".

Izvor: Vebsajt Novosti, Z. Radović, 06.09.2016.
Naslov: Redakcija