ZAKON O POSEBNIM USLOVIMA ZA EVIDENTIRANJE I UPIS PRAVA NA NEPOKRETNOSTIMA: Legalizacija nepokretnosti kupljenih na ime osobe koja je u međuvremenu preminula, bez ostavinske rasprave i bez upisa u katastar

U okviru Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima ("Sl. glasnik RS", br. 91/2025) postavlja se pitanje nepokretnosti kupljenih na ime osobe koja je u međuvremenu preminula, bez ostavinske i bez upisa u katastar.

Prijava bespravno izgrađenih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, poznatom pod nazivom "Svoj na svome", započela je 8. decembra i trajala je do 8. februara. Reč je o zakonskom rešenju koje bi trebalo da omogući građanima da konačno reše višedecenijske probleme sa neupisanim kućama, stanovima i pomoćnim objektima.

Rok za podnošenje prijava za upis bespravnih objekata bio je produžen za tri dana, što znači da su prijave mogle da se podnose do nedelje, 8. februara, odnosno do kraja dana u ponoć. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević pojasnila je da je rok produžen zbog velikog interesovanja građana i naglog povećanja broja korisnika u sistemu, kao i zbog želje da se svim građanima koji to žele omogući da podnesu prijave.

Veliki broj već podnetih prijava, prema dostupnim podacima, pokazuje da su građani prepoznali priliku da reše pravni status svojih nepokretnosti.

Međutim, u praksi se otvara niz pitanja, naročito kada su u pitanju nepokretnosti kupljene pre više decenija i objekti koji nikada nisu uknjiženi.

Može li se nepokretnost upisati na ime pokojnika?

Jedno od čestih pitanja građana odnosi se na slučajeve u kojima je nepokretnost kupljena na ime pretka koji je u međuvremenu preminuo, ali ugovor nikada nije sproveden u katastru, niti je vođena ostavinska rasprava.

Na pitanje "Nepokretnost je kupio moj pokojni otac, ali ugovor nikad nije sproveden u katastru. Ostavinska rasprava nije sprovedena. Mogu li da podnesem ugovor da se sprovede u korist pokojnog oca?" iz Republičkog geodetskog zavoda odgovorili su:

- Da. Aplikacija dozvoljava da se isprave podnesu i u korist drugog lica, s tim što je neophodno podneti dokaz o pravnom interesu. U konkretnom slučaju, to je vaš izvod iz matične knjige rođenih, iz kojeg se vidi da je pokojnik vaš predak.

Ipak, kako pojašnjava advokat Nikola Premović, ovde je važno napraviti razliku između podnošenja prijave i samog upisa prava svojine.

Elektronsku prijavu mogu podneti naslednici

Prema objašnjenju advokata Premovića, preminulo lice ne može biti upisano kao vlasnik nepokretnosti kroz ovu proceduru.

- Preminulo lice se ne može upisati kao vlasnik nepokretnosti, iz razloga što preminulo lice ne može podneti elektronsku prijavu za upis.

On navodi da elektronsku prijavu mogu podneti budući naslednici, čak i ako ostavinski postupak još nije okončan, jer imaju pravni interes za podnošenje prijave. Međutim, da bi upis naslednika bio moguć, ostavinski postupak mora biti sproveden.

- Da bi upis naslednika bio moguć, potrebno je u međuvremenu sprovesti ostavinski postupak, pošto je ostavinsko rešenje pravni osnov za upis naslednika u katastar nepokretnosti.

Kada je reč o dokumentaciji koja se prilaže uz prijavu, advokat Premović navodi da su ključni dokazi oni kojima se potvrđuje srodstvo i činjenica smrti pretka:

- Potrebno je u prilogu prijave dostaviti izvode iz matične knjige rođenih, kako bi se utvrdilo srodstvo, kao i izvod iz matične knjige umrlih kao dokaz smrti preminulog lica.

Ovi dokumenti služe kao dokaz pravnog interesa za podnošenje prijave, ali ne zamenjuju ostavinsko rešenje kao osnov za konačan upis prava svojine.

Na pitanje koji je najbezbedniji redosled postupanja, odgovor advokata je jasan. Prvo je potrebno sprovesti ostavinski postupak, zatim izvršiti upis nepokretnosti u katastar nepokretnosti. Ostavinsko rešenje predstavlja pravni osnov bez kojeg nije moguće izvršiti zakonit i stabilan upis prava svojine na naslednike.

Izvor: Vebsajt Kurir, 08.02.2026.
Naslov: Redakcija