PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21, 118/21-dr. zakon, 138/22, 92/23 i 94/24), u članu 2. tačka 8) posle reči: “u pogledu upravljanja i finansiranja” dodaju se zapeta i reči: “kao i visokoškolske ustanove čiji je suosnivač Republika Srbija”.

Tačka 51a) briše se.

Tačka 51b) menja se i glasi:  

“51b) Interna finansijska kontrola u javnom sektoru je sveobuhvatni sistem mera za upravljanje i kontrolu javnih prihoda i primanja, rashoda i izdataka, imovine i obaveza, koji se uspostavlja u organizacijama javnog sektora sa ciljem da upravljanje i kontrola javnih sredstava, uključujući i strane fondove, budu u skladu sa propisima, budžetom, i principima dobrog finansijskog upravljanja, odnosno efikasnosti, efektivnosti, ekonomičnosti i otvorenosti;”.

U tački 51v) reči: “uveravanje u razumnoj meri” zamenjuju se rečima: “razuman nivo sigurnosti”.

Tačka 51g) menja se i glasi:

“51g) Interna revizija je nezavisna i objektivna aktivnost uveravanja i savetovanja sa svrhom da doprinese unapređenju poslovanja organizacije, kao i ostvarenju ciljeva organizacije, tako što sistematično i disciplinovano procenjuje i vrednuje upravljanje rizicima, kontrole i proces upravljanja organizacijom;”.

Tačka 51d) briše se.

Član 2.

U članu 5. st. 5. i 6. brišu se.

Dosadašnji st. 7-10 postaju st. 5-8.

Član 3.

U članu 27d stav 1. tačka 8) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 9), koja glasi:

“9) ocenu dugoročne održivosti javnih finansija, na osnovu procene troškova starenja stanovništva.”.

Član 4.

U članu 27k stav 1. reči: “do 31. decembra 2026. godine” zamenjuju se rečima: “do 31. decembra 2027. godine”.

U stavu 5. posle reči: “javni radovi” dodaju se zapeta i reči: “radna aktivacija osoba sa invaliditetom”.

U stavu 8. reči: “javne tužioce i zamenike javnih tužilaca” zamenjuju se rečima: “glavne javne tužioce i javne tužioce”.

Član 5.

U članu 28. stav 2. tačka 8) menja se i glasi:

“8) pregled višegodišnjih rashoda i izdataka korisnika budžetskih sredstava za tekuću i naredne dve fiskalne godine u skladu sa članom 54. ovog zakona;”.

Član 6.

U članu 31. stav 1. tačka 1) podtačka (10) zapeta i reči: “kao i Fiskalnu strategiju organizacijama za obavezno socijalno osiguranje” brišu se.

Posle podtačke (10) dodaju se podtač. (10a), (10b) i (10v), koje glase:

“(10a) 15. jul - ministar dostavlja smernice za pripremu finansijskog plana organizacijama za obavezno socijalno osiguranje;

(10b) 25. jul - Republički fond za zdravstveno osiguranje dostavlja zdravstvenim ustanovama uputstvo za izradu predloga finansijskog plana za narednu godinu;

(10v) 15. avgust - zdravstvene ustanove dostavljaju Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje predlog finansijskog plana za narednu godinu;”.

Posle podtačke (16) dodaje se podtačka (16a), koja glasi:

“(16a) 31. decembar - zdravstvene ustanove dužne su da donesu finansijske planove u skladu sa propisima kojima se opredeljuju sredstva zdravstvenim ustanovama za narednu fiskalnu godinu;”.

Dodaje se stav 3, koji glasi:

“Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove zdravlja, donosi uredbu o planu zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji za narednu godinu, u roku od sedam dana od dana davanja saglasnosti na finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.”.

Član 7.

Naziv člana 36. i član 36. brišu se.

Član 8.

U članu 46. stav 5. menja se i glasi:

“U toku privremenog finansiranja rashodi i izdaci iskazani u računu prihoda i primanja, rashoda i izdataka planiraju se najviše do jedne četvrtine iznosa ovih rashoda i izdataka planiranih u aktu o budžetu prethodne fiskalne godine. Raspoređeni rashodi i izdaci u prethodnoj godini po vrstama i namenama ne predstavljaju ograničenje.”.

Dodaju se novi st. 6-9. koji glase:

“U toku privremenog finansiranja izdaci za nabavku finansijske imovine iskazani u računu finansiranja planiraju se najviše do jedne četvrtine iznosa ovih izdataka planiranih u aktu o budžetu prethodne fiskalne godine.

Izdaci za otplatu kredita planiraju se u visini obaveza koje dospevaju na plaćanje u periodu za koji se donosi odluka o privremenom finansiranju.

U toku privremenog finansiranja Republika Srbija neće izdavati garancije i neće se zaduživati za nove projektne zajmove.

U toku privremenog finansiranja primanja od zaduživanja planiraju se u visini potrebnoj za finansiranje deficita i izdataka za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine.”.

Dosadašnji st. 6-10. postaju st. 10-14.

U dosadašnjem stavu 11, koji postaje stav 15, reči: “i stava 10.” zamenjuju se rečima: “i stava 14.”.

Dodaje se stav 16, koji glasi:

“Izuzetno od stava 5. ovog člana, rashodi i izdaci Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u odluci o privremenom finansiranju planiraju se najviše do jedne četvrtine iznosa planiranih rashoda i izdataka u finansijskom planu prethodne fiskalne godine, uvećane za efekat redovnog usklađivanja penzija na osnovu zakona za period za koji se donosi ta odluka.”.

Član 9.

U članu 56a stav 9. reči: “organa koji ima pravo raspolaganja sredstvima budžeta lokalne vlasti” zamenjuju se rečima:”nadležnog direktnog korisnika budžetskih sredstava, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije”.

Član 10.

U članu 59. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

“Izuzetno od stava 2. ovog člana, u slučaju kada se povraćaj sredstava iz primanja od domaćih i inostranih zaduživanja vrši u narednoj fiskalnoj godini, umanjuje se realizacija odgovarajuće aproprijacije ekonomske klasifikacije budžetskog korisnika kome je povraćaj izvršen.”.

Dosadašnji st. 3, 4. i 5. postaju st. 4, 5. i 6.

Član 11.

U članu 74. stav 3. reči: “Državno veće tužilaca” zamenjuju se rečima: “Visoki savet tužilaštva”.

Član 12.

U članu 78. stav 1. tačka 1). podtač. (1) i (2) reči: “Državno veće tužilaca” u određenom padežu zamenjuju se rečima: “Visoki savet tužilaštva” u odgovarajućem padežu.

Član 13.

Član 79a menja se i glasi:

“Član 79a

Republička direkcija za imovinu Republike Srbije dužna je da do 31. marta tekuće godine dostavi Ministarstvu - Upravi za trezor objedinjeni izveštaj o strukturi i vrednosti imovine Republike Srbije za prethodnu godinu.

Sadržaj i način dostavljanja izveštaja iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.”.

Član 14.

U članu 80. u uvodnoj rečenici posle reči: “Interna finansijska kontrola u javnom sektoru” dodaju se reči: “zasniva se na principu upravljačke odgovornosti i”.

Dodaje se stav 2, koji glasi:

“Upravljačka odgovornost je obaveza rukovodilaca svih nivoa kod korisnika javnih sredstava da sve poslove obavljaju zakonito, poštujući principe ekonomičnosti, efektivnosti, efikasnosti i javnosti, kao i da za svoje odluke, postupke i rezultate odgovaraju onome koji ih je imenovao ili im preneo odgovornost.”.

Član 15.

Član 81. menja se i glasi:

“Član 81.

Korisnici javnih sredstava uspostavljaju finansijsko upravljanje i kontrolu, koja se sprovodi politikama, procedurama i aktivnostima sa zadatkom da se obezbedi razuman nivo sigurnosti da će svoje ciljeve ostvariti kroz:

1) poslovanje u skladu sa propisima, unutrašnjim aktima i ugovorima;

2) blagovremenost, realnost i integritet finansijskih i nefinansijskih izveštaja;

3) ekonomično, efikasno i efektivno korišćenje sredstava, uključujući i zaštitu imovine, informacija i podataka.

Finansijsko upravljanje i kontrola obuhvata sledeće elemente:

1) kontrolno okruženje;

2) procenu rizika;

3) kontrolne aktivnosti;

4) informacije i komunikaciju;

5) praćenje i procenu sistema.

Finansijsko upravljanje i kontrola organizuje se kao sistem procedura i odgovornosti svih lica u organizaciji.

Rukovodilac korisnika javnih sredstava dužan je da uspostavi sistem za upravljanje nepravilnostima.

Nepravilnost predstavlja svako kršenje neke odredbe propisanih pravila i ugovora, koje je posledica postupka ili propusta lica zaposlenih kod korisnika javnih sredstava, ugovarača, krajnjih korisnika i krajnjih primalaca, a koje kao posledicu ima, ili bi moglo imati negativan uticaj na ostvarivanje ciljeva korisnika javnih sredstava i/ili neopravdane troškove.

Za uspostavljanje, održavanje i redovno ažuriranje sistema finansijskog upravljanja i kontrole, odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava.

Rukovodilac korisnika javnih sredstava može preneti nadležnost za uspostavljanje, održavanje i redovno ažuriranje sistema finansijskog upravljanja i kontrole na lice koje on ovlasti.

Rukovodilac iz stava 6. ovog člana do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu na propisani način izveštava ministra o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole.

Ministar utvrđuje zajedničke kriterijume, metodologiju i standarde za uspostavljanje i funkcionisanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru, kao i način izveštavanja iz stava 8. ovog člana.”.

Član 16.

U članu 82. stav 3. menja se i glasi:

“Interna revizija se uspostavlja na jedan od sledećih načina:

1) organizovanjem posebne funkcionalno nezavisne organizacione jedinice za internu reviziju;

2) organizovanjem zajedničke jedinice za internu reviziju od strane dva ili više korisnika javnih sredstava, uz prethodnu saglasnost Ministarstva - Centralne jedinice za harmonizaciju;

3) obavljanjem interne revizije od strane jedinice interne revizije drugog korisnika javnih sredstava, na osnovu sporazuma, uz prethodnu saglasnost Ministarstva - Centralne jedinice za harmonizaciju;

4) obavljanjem interne revizije od strane interne revizije nadležnog direktnog korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u skladu sa planom te jedinice interne revizije.”.

Dodaje se novi stav 4, koji glasi:

“Izuzetno od stava 3. ovog člana, internu reviziju može da obavlja zaposleni raspoređen na radno mesto internog revizora, odnosno ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru angažovan van radnog odnosa.ˮ.

Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6.

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7, nakon reči: “kontrole i upravljanja organizacijomˮ dodaju se zapeta i reč: “odnosnoˮ.

Dosadašnji st. 7. i 8. postaju st. 8. i 9.

U dosadašnjem stavu 9, koji postaje stav 10, zapeta i reči: “etički kodeks interne revizije i principe objektivnosti, kompetentnosti i integritetaˮ brišu se.

Dosadašnji st. 10-12. postaju st. 11-13.

U dosadašnjem stavu 13, koji postaje stav 14, reč: “sistemaˮ briše se.

Dosadašnji stav 14. postaje stav 15.

Član 17.

Član 83. menja se i glasi:

“Član 83.

Harmonizaciju finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije vrši Ministarstvo - Centralna jedinica za harmonizaciju.

Centralna jedinica za harmonizaciju obavlja poslove:

1) centralne harmonizacije, koordinacije, praćenja primene i sagledavanja kvaliteta sistema finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije u javnom sektoru;

2) definisanja zajedničkih kriterijuma i standarda za uspostavljanje i funkcionisanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole;

3) definisanja zajedničkih kriterijuma za organizaciju i postupanje interne revizije u javnom sektoru;

4) vođenja evidencije ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru;

5) izrade programa stručnog usavršavanja, sertifikacije i nadzora nad sprovođenjem programa stručnog usavršavanja internih revizora u javnom sektoru;

6) izrade programa stručnog usavršavanja i nadzora nad sprovođenjem programa stručnog usavršavanja rukovodilaca i zaposlenih u javnom sektoru iz oblasti finansijskog upravljanja i kontrole, u skladu sa međunarodno prihvaćenim standardima i principima;

7) objedinjavanje godišnjih izveštaja iz člana 81. stav 8. i člana 82. stav 13. ovog zakona o stanju finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije.

Ministar dostavlja Vladi objedinjeni godišnji izveštaj iz stava 2. tačka 7) ovog člana.

Zaposleni na poslovima Centralne jedinice za harmonizaciju su obavezni da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka.

Ministar propisuje program za stručno obrazovanje i uslove i postupak sertifikovanja, odnosno polaganja ispita za sticanje profesionalnog zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru, stručno osposobljavanje, usavršavanje i daje smernice i uputstva za obavljanje poslova iz stava 2. ovog člana.ˮ.

Član 18.

U članu 92. stav 4. reči: “na osnovu odluke skupštine lokalnih vlasti,ˮ brišu se.

Član 19.

U članu 92b dodaju se st. 5. i 6, koji glase:

“Postupak izbora članova Fiskalnog saveta iz stava 1. ovog člana sprovodi se najkasnije 60 dana pre isteka mandata prethodnog člana Fiskalnog saveta.

U slučaju da mandat člana Fiskalnog saveta istekne pre okončanja postupka izbora, član Fiskalnog sveta nastavlja sa radom u skladu sa ovim zakonom do okončanja postupka izbora.ˮ.

Član 20.

U članu 92z dodaje se stav 5, koji glasi:

“Fiskalni savet je dužan da do 31. marta tekuće godine podnese Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o radu za prethodnu godinu.ˮ.

Član 21.

U članu 92lj stav 3. reči: “i makroekonomske analizeˮ zamenjuju se zapetom i rečima: “finansijske analize i računovodstvaˮ.

Član 22.

U članu 100. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

“Naknadu za usluge iz stava 1. ovog člana ne plaćaju korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti.ˮ.

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 23.

U članu 103. tačka 10) reči: “stav 5.” zamenjuju se rečima: “stav 8.”.

U tački 12) reči: “stav 13.” zamenjuju se rečima: “stav 14.”.

Član 24.

U članu 112. stav 1. reči: “i postupnim uvođenjem za zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno lokalna vlast do 2024. godineˮ zamenjuju se rečima: “i donošenja finansijskih planova zdravstvenih i apotekarskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno lokalna vlast za 2027. godinuˮ.

Član 25.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste jačanje sistema interne finansijske kontrole kroz usklađivanje normativnog okvira sa međunarodno prihvaćenim standardima i ispunjavanjem preuzetih obaveza Republike Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji u okviru Poglavlja 32 - Finansijski nadzor. Posebno se ističu modaliteti uspostavljanja funkcije interne revizije kojim se vrši preciznije uređenje organizacije i funkcija interne revizije. Takođe, obezbeđuje se veća pokrivenost kod korisnika javnih sredstava uz očuvanje njene nezavisnosti, objektivnosti i profesionalnih standarda. Dodatno, naglašava se princip upravljačke odgovornosti i uspostavljanje sistema nepravilnostima čijom primenom se ostvaruje odgovornije upravljanje javnim sredstvima kroz obezbeđivanje uslova za veću odgovornost, transparentnost i pouzdanost kao ključnog uslova za upravljanje i održivost javnog sektora.

Pored toga, razlog za donošenje ovog zakona jeste i potreba da se očuva mehanizam kontrolisanog zapošljavanja u javnom sektoru i u narednoj, 2027. godini, kako bi se kroz ograničavanje obima rashoda za zaposlene obezbedilo dosledno sprovođenje posebnog fiskalnog pravila, definisanog članom 27e Zakona o budžetskom sistemu, koje nalaže svođenje rashoda za zaposlene na nivou sektora države do 10% BDP.

Usklađivanje zarada u institucijama koje čine sektor države ograničeno je navedenim učešćem ovih rashoda u BDP. Istovremeno, propisani limit koriguje se naviše u slučaju proširenja obuhvata sektora države, odnosno uključivanja novih entiteta, kao i naniže u slučaju njihovog isključivanja iz sektora države.

Plate i penzije zajedno čine više od 45% ukupnih rashoda sektora države, zbog čega je njihovo održivo i kontrolisano kretanje od ključnog značaja za očuvanje stabilnosti i dugoročne održivosti javnih finansija.

Fiskalni prostor za rast zarada u srednjoročnom periodu povećavaće se umereno i kontrolisano, uz istovremeno vođenje računa o očuvanju održivog učešća rashoda za zaposlene u BDP. Povećanje ovih rashoda u 2026. godini pre svega je posledica proširenja obuhvata sektora države, kao i prethodno realizovanog povećanja zarada u sektorima obrazovanja i zdravstva tokom 2025. godine.

Imajući u vidu da je u 2023. godini fiskalni okvir sektora države proširen za sopstvene prihode i rashode zdravstvenih ustanova i srednjih škola, pri čemu je procenjeni nivo rashoda za zaposlene po ovom osnovu iznosio oko 0,2% BDP, maksimalni limit rashoda za zaposlene korigovan je na 10,2% BDP.

Tokom 2024. godine obuhvat sektora države dodatno je proširen uključivanjem dela vanbudžetskih korisnika, uključujući javne agencije, institute i druge entitete, usled čega je limit rashoda za zaposlene povećan na 10,4% BDP, s obzirom na to da rashodi za zarade u ovim institucijama iznose približno 0,2% BDP. Uključivanje sopstvenih prihoda i rashoda osnovnih škola u obuhvat sektora države u 2025. godini dovelo je do daljeg povećanja limita na 10,5% BDP. Istovremeno, u 2026. godini u fiskalni okvir uključene su i ustanove visokog i višeg obrazovanja, čime je limit rashoda za zaposlene povećan na 10,6% BDP.

III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. ovog zakona u članu 2. Zakona o budžetskom sistemu dopunjena je tačka 8) koja se odnosi na definisanje pojma indirektnih korisnika budžetskih sredstava, tako da će se u ovu kategoriju ubuduće i svrstavati i visokoškolske ustanove čiji je suosnivač Republika Srbija. Takođe, definicije iz člana 2. tač. 51a) i 51d) brišu se i inkorporišu se u čl. 80. i 81. Zakona o budžetskom sistemu, tako da čine logičku celinu, gde se dalje razrađuju u okviru obaveza za rukovodstvo korisnika javnih sredstava. Definicije iz tač) 51b), 51v) i 51g) terminološki se usklađuju sa izmenama međunarodnih standarda interne kontrole i interne revizije.

Članom 2. ovog zakona brisane su odredbe člana 5. Zakona o budžetskom sistemu koje se odnose na otvaranje aproprijacija za izvršavanje izdataka na osnovu akta o namenskim transferima, imajući u vidu da su u koliziji sa rešenjem sadržanim u članu 61. tog zakona prema kojem se aproprijacije za izvršavanje rashoda po tom osnovu otvaraju samo ukoliko su transferna sredstva preneta.

Članom 3. ovog zakona vrši se dopuna člana 27d Zakona o budžetskom sistemu, koji uređuje sadržaj Fiskalne strategije, tako da će ubuduće ovaj akt sadržati i ocenu dugoročne održivosti javnih finansija na osnovu procene troškova starenja stanovništva.

Članom 4. ovog zakona produžava se mera kontrolisanog zapošljavanja u javnom sektoru do 31. decembra 2027. godine, imajući u vidu da ista doprinosi poštovanju posebnog fiskalnog pravila koje nalaže da učešće rashoda za zaposlene sektora države u BDP bude do 10%.

Članom 5. ovog zakona izmenjena je odredba člana 28. Zakona o budžetskom sistemu, koja se odnosi na iskazivanje višegodišnjih rashoda i izdataka korisnika budžetskih sredstava za tekuću i naredne dve fiskalne godine u opštem delu budžeta, radi usklađivanja sa članom 54. tog zakona. Naime, korisnici budžetskih sredstava mogu preuzimati višegodišnje obaveze ne samo za realizaciju kapitalnih projekata već i radi podsticanja investicija u privredi u skladu sa zakonom koji uređuje ulaganja i zakonom koji uređuje opšte uslove i postupak kontrole državne pomoći, kao i za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz IPARD 2 programa u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II) (“Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, broj 19/14), sektorskim sporazumom između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć u oblasti podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju (IPARD), kao i zakonom koji uređuje poljoprivredu i ruralni razvoj.

Članom 6. ovog zakona dopunjen je član 31. Zakona o budžetskom sistemu koji utvrđuje budžetski kalendar, propisivanjem posebnih rokova koji se odnose na donošenje finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijskih planova zdravstvenih ustanova.

Članom 7. ovog zakona brisan je član 36. Zakona o budžetskom sistemu kao suvišan, imajući u vidu da se Fiskalna strategija ne dostavlja organizacijama za obavezno socijalno osiguranje i lokalnoj vlasti jer se radi o dokumentu koji se javno objavljuje.

Članom 8. ovog zakona precizirane su odredbe člana 46. Zakona o budžetskom sistemu koje se odnose na privremeno finansiranje radi otklanjanja nedoumica koje su se pojavljivale u praksi u prethodnom periodu, naročito na nivou jedinica lokalne samouprave.

Članom 9. ovog zakona preciziran je organ na teret čijih aproprijacija se sprovodi prinudna naplata u slučaju da kao dužnik naveden nosilac budžeta lokalne vlasti.

Članom 10. ovog zakona dopunjen je član 59. Zakona o budžetskom sistemu odredbom koja propisuje da se u slučaju povraćaja sredstava iz primanja od domaćih i inostranih zaduživanja u narednoj fiskalnoj godini, umanjuje realizacija odgovarajuće aproprijacije ekonomske klasifikacije budžetskog korisnika kome je povraćaj izvršen.

Članom 11. ovog zakona izvršeno je terminološko usklađivanje pojmova u članu 74. Zakona o budžetskom sistemu, budući da je Zakonom o visokom savetu tužilaštva Državno veće tužilaca preimenovano u Visoki savet tužilaštva.

Članom 12. ovog zakona izvršeno je terminološko usklađivanje pojmova u članu 78. i 78. Zakona o budžetskom sistemu, budući da je Zakonom o visokom savetu tužilaštva Državno veće tužilaca preimenovano u Visoki savet tužilaštva.

Članom 13. ovog zakona izvršena je izmena člana 79a Zakona o budžetskom sistemu, propisivanjem da Republička direkcija za imovinu Republike Srbije vrši isključivo dostavljanje objedinjenog izveštaja.

Cilj predloženog rešenja je unapređenje kvaliteta izveštavanja, kako bi izveštaji bili konstruktivniji, precizniji i pouzdaniji u odnosu na postojeću praksu. U tom smislu, predviđa se da se podaci sistemski usklađuju i ukrštaju iz više relevantnih izvora, uključujući podatke korisnika sredstava, evidencije Republičke direkcije za imovinu, podatke Republičkog geodetskog zavoda, kao i drugih nadležnih institucija što bi bilo sve predviđeno pravilnikom kojim će se definisati standardi, metodologija i izvori podataka, sa ciljem obezbeđivanja njihove usklađenosti, tačnosti i sveobuhvatnosti. Predloženo rešenje doprinosi većoj transparentnosti upravljanja javnom imovinom, unapređenju fiskalne odgovornosti i pouzdanijem sagledavanju vrednosti imovine Republike Srbije, što je od značaja za izradu završnog računa budžeta Republike Srbije i donošenje strateških odluka u oblasti upravljanja javnom imovinom.

Članom 14. ovog zakona dopunjene su odredbe člana 80. Zakona o budžetskom sistemu, propisivanjem da se interna finansijska kontrola zasniva na principu upravljačke odgovornosti. Ujedno, istim članom definisana je upravljačka odgovornost kao obaveza rukovodilaca svih nivoa kod korisnika javnih sredstava da sve poslove obavljaju zakonito, poštujući principe ekonomičnosti, efektivnosti, efikasnosti i javnosti, kao i da za svoje odluke, postupke i rezultate odgovaraju onome koji ih je imenovao ili im preneo odgovornost.

Članom 15. ovog zakona izvršena je izmena celog člana 81. Zakona o budžetskom sistemu, što je bilo metodološki jednostavnije, imajući u vidu da je intervenisano u skoro svim odredbama tog člana. Između ostalog, izvršeno je terminološko usklađivanje sa međunarodnim standardima interne kontrole i interne revizije. Ujedno, utvrđena je obaveza korisnika javnih sredstava da uspostavi sistem za upravljanje nepravilnostima, koje, kako je to definisano, predstavljaju kao svako kršenje neke odredbe propisanih pravila i ugovora, koje je posledica postupka ili propusta lica zaposlenih kod korisnika javnih sredstava, ugovarača, krajnjih korisnika i krajnjih primalaca, a koje kao posledicu ima, ili bi moglo imati negativan uticaj na ostvarivanje ciljeva korisnika javnih sredstava i/ili neopravdane troškove.

Članom 16. ovog zakona izmenjen je član 82. Zakona o budžetskom sistemu, tako što je propisano više opštih modaliteta za ustrojstvo interne revizije kao opšte pravilo bez ulaženja u način organizovanja pojedinih kategorija korisnika javnih sredstava.

Članom 17. ovog zakona izvršena je izmena celog člana 83. Zakona o budžetskom sistemu, što je bilo metodološki jednostavnije, imajući u vidu da je intervenisano u skoro svim odredbama. Ovim članom preciznije su definisani poslovi koje obavlja Centralna jedinica za harmonizaciju.

Članom 18. ovog zakona izmenjen je član 92. Zakona o budžetskom sistemu, tako da ubuduće o eksternoj reviziji budžeta lokalne vlasti, koja se obavlja uz saglasnost Državne revizorske institucije, neće odlučivati skupština lokalne vlasti. Ovakvo rešenje se u praksi pokazalo kao neefikasno jer je zahtevalo sazivanje skupštine radi razmatranja pitanja koje nije u domenu njene izvorne nadležnosti. Naime, izveštaj eksterne revizije je obavezan, sastavni deo odluke o završnom računu, koju usvaja skupština lokalne vlasti.

Članom 19. ovog zakona propisano je da se postupak izbora članova Fiskalnog saveta sprovodi najkasnije 60 dana pre isteka mandata prethodnog člana Fiskalnog saveta, kao i da u slučaju da mandat člana Fiskalnog saveta istekne pre okončanja postupka izbora, član Fiskalnog sveta nastavlja sa radom do okončanja postupka izbora.

Članom 20. ovog zakona propisano je da je Fiskalni savet dužan da do 31. marta tekuće godine podnese Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o radu za prethodnu godinu.

Članom 21. ovog zakona precizirane su oblasti u kojima se zahteva radno iskustvo kao uslov na radnom mestu fiskalnog analitičara.

Članom 22. ovog zakona propisano je da naknadu za usluge koje pruža Uprava za trezor ne plaćaju korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti.

Članom 23. ovog zakona izvršena je izmena pozivanja na odgovarajući stav zbog izmene člana 81. Zakona o budžetskom sistemu.

Članom 24. ovog zakona propisano je da će se odredbe Zakona o budžetskom sistemu koje se odnose na programski deo budžeta primenjivati na finansijske planove zdravstvenih i apotekarskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno lokalna vlast za 2027. godinu.

Članom 25. ovog zakona propisano je njegovo stupanje na snagu.

Izvor: Vebsajt Vlade, 07.08.2026.