ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Zahtevi za promenu sistema javnih izvršitelja u sadašnjem obliku i vraćanje izvršnog postupka pod sudsku kontrolu

Združena akcija "Krov nad glavom" zahteva ukidanje javnih izvršitelja u sadašnjem obliku i vraćanje izvršnog postupka pod sudsku kontrolu. Ivan Zlatić iz tog udruženja kaže da od nove vlasti očekuju ispunjenje ranije preuzetih obaveza, kao i razgovore o obeštećenju građana koji su pretrpeli štetu tokom izvršnih postupaka.

Govoreći o razlozima zbog kojih se zahteva ukidanje izvršitelja, Ivan Zlatić je podsetio da su ovi problemi prisutni godinama unazad, te da su uvršteni i u programski minimum koji su potpisali narodni poslanici.

Osnovni problem, prema njegovim rečima, leži u načinu na koji je uređen sistem.

"Izvršni postupak je privatizovan Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje, 113/2017 - autentično tumačenje, 54/2019, 9/2020 - autentično tumačenje, 10/2023 - dr. zakon i 91/2025) 2011. godine, kada su javni izvršitelji postali privatni preduzetnici koji sudske odluke i verodostojne isprave izvršavaju za profit, što je dovelo do brojnih nepravdi za proteklih 15 godina", istakao je Zlatić.

Naglasio je i da su problemi u praksi prouzrokovani upravo činjenicom da izvršitelji rade kao preduzetnici sa profitnim motivom na prvom mestu, ali i, kako navodi, "jako širokim, praktično šerifskim ovlašćenjima" koja su dobili da u potpunosti vode postupak.

Posebno je izdvojio situacije koje se tiču položaja trećih lica.

"Kada se radi o položaju trećih lica, pošto oni odlučuju o prigovoru trećeg lica, i onda nisu dužni da, kada prigovor odbace, upute treće lice na parnicu, i zastanu sa postupkom, nego ga nastavljaju. Oni praktički donose odluke umesto suda, odnosno prejudiciraju sudske odluke", dodaje Zlatić.

Zlatić upozorava da ovakvi postupci dovode do situacija koje je kasnije izuzetno teško ispraviti, navodeći primer izbacivanja ljudi iz njihovih jedinih domova.

"Ako vas izbace napolje iz vašeg jedinog doma i onda to prodaju, dok vi u parnici dokažete da nešto nije bilo u redu, pitanje je kada ćete moći u njega da se vratite. Znači, situacija se užasno komplikuje nakon toga", upozorava Zlatić.

Iz udruženja poručuju da je njihov višegodišnji zahtev da se izvršitelji vrate pod stvarnu sudsku kontrolu i da ponovo budu radnici suda, kao što su i bili pre reforme.

Na pitanje da li je udruženje u prethodnom periodu imalo komunikaciju sa nadležnima, Zlatić odgovara da su se obraćali nebrojeno puta.

"Obraćali smo se kako različitim ministrima pravde u različitim kabinetima u proteklih 10 godina, kao i Ustavnom sudu sa zahtevom za ocenu ustavnosti Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Odgovore nismo dobijali”, rekao je Zlatić.

Takođe, dodao je da tokom izmena zakona 2019. godine, kao i prošle godine, organizaciji nije bilo omogućeno da na adekvatan način učestvuje u javnim raspravama, uz podsećanje da je 2019. godine jedino bilo moguće učestvovati onlajn pošto rasprava nije bila organizovana uživo.

Ističe i da protest predstavlja jasnu poruku novom rukovodstvu Ministarstva pravde. Zlatić naglašava da se akcija obraća ministru koji dolaze na funkciju, sa željom da se aktuelizuje ono što stoji u programskom minimumu.

"Da podvučemo šta stoji u programskom minimumu koji su potpisali narodni poslanici i na šta se vladajuća većina obavezala, i da po preuzimanju dužnosti novog ministra ili ministarke tražimo sastanak na kome ćemo razgovarati o onim detaljima koji su ozbiljni, ali širi od onoga što je moglo biti deo programa”, naveo je Zlatić.

Izvor: Vebsajt RTS, 06.11.2026.
Naslov: Redakcija