ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU: U skladu sa Zakonom sve tradicionalne crkve i verske zajednice oslobođene su plaćanja ove vrste poreza za objekte koji se koriste za bogosluženja, ali imaju zakonsku obavezu da plaćaju porez na ostale nekretnine ili zemljište kao što su konaci, stanovi, poslovni prostori, šume i poljoprivredna imanja

Iako je patrijarh Irinej jedini verski poglavar koji je javno rekao da Srpska pravoslavna crkva (SPC) neće plaćati porez na imovinu sve dok joj država ne vrati sve što joj je oduzeto posle Drugog svetskog rata, i ostale tradicionalne crkve i verske zajednice u Srbiji slažu se sa ovim stavom.

Iako svih pet tradicionalnih crkava i verskih zajednica nisu u potpunosti oslobođene plaćanja poreza na imovinu, država ta neplaćanja toleriše. U pojedinim lokalnim samoupravama, Srpska pravoslavna crkva kao ni ostale tradicionalne verske zajednice nisu ni zavedene kao poreski obveznici, što formalnopravno znači da i nemaju dugova prema državi.

Zakon o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013 i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon) predviđa oslobođenje od poreza samo za objekte koji se koriste za obavljanje bogoslužbene delatnosti. Međutim, verske zajednice na plaćaju porez ni na mnogobrojne poslovne prostore, kuće, zgrade, konake, vinograde i ostalo zemljište.

Mileta Radojević, direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, pre dva meseca je izjavio da ne postoji prećutni dogovor SPC i države kada je u pitanju porez na imovinu, ali je naglasio da je logično da SPC ne plaća porez jer je država 70 godina koristila njihovu otetu imovinu.

Stav Islamske zajednice Srbije je da će porez na imovinu plaćati kada to bude učinila SPC. Ipak, sve poreske obaveze prema državi ispunjene su kada je u pitanju poslovanje agencije "Halal Srbija", pri Rijasetu Islamske zajednice Srbije, zadužene za sertifikaciju prehrambenih proizvoda.

Muhamed Jusufspahić, predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije, izjavio je da država ne može da insistira na plaćanju poreza pre nego što reši mnoga imovinskopravna pitanja, kao što je status Bajrakli džamije. Vlasnik ove bogomolje i dalje je Republika Srbija, a korisnik Grad Beograd, podsetio je Jusufspahić.

– To znači da je predsednik Tomislav Nikolić zapravo reis Islamske zajednice, a muftija beogradski je gradonačelnik Siniša Mali – šaljivo je prokomentarisao Jusufspahić.

Đerđ Pap, poreski savetnik i nekadašnji direktor Poreske uprave, ističe da nema izgovora za neplaćanje poreza. On je podsetio da se za izbegavanje ove obaveze podnosi prekršajna prijava. Poreska disciplina se veoma teško obezbeđuje, kako kaže Pap, a pozivanje na neplaćanje u istupima verskih velikodostojnika nanosi nepopravljivu štetu.

– Neprihvatljivo je da neko javno kaže da ne plaća porez, a da država ne reaguje. Veliki broj ljudi čeka da im bude vraćeno oduzeto posle 1945. godine, ali svi oni moraju da plaćaju porez na ostalu imovinu. Zakon mora podjednako da važi za sve – naglašava Pap.

On je objasnio da je svaki poreski obaveznik dužan da podnese poresku prijavu u roku od 30 dana od preuzimanja određene imovine. Ukoliko to ne učini, lokalna samouprava bi trebalo da ga pozove i podseti na tu obavezu. Ako se ogluši, opština je dužna da protiv njega podnese prekršajnu prijavu. Nakon toga visina poreza se utvrđuje na osnovu podataka drugih službi kao što su Katastar ili preduzeća zadužena za naplatu komunalija.

Pitanja o poreskom statusu SPC poslate su na adrese devet lokalnih samouprava na čijoj teritoriji se nalaze sedišta eparhija.

Predstavnici lokalne poreske administracije u Sremskim Karlovcima, gde je sedište Eparhije sremske, odgovaraju da najveći broj objekata koji su u vlasništvu SPC na teritoriji njihove opštine nije namenjen za bogosluženje. To znači, kako kažu u Sremskim Karlovcima, da bi za većinu objekata SPC trebalo da plaća porez, ali njeni predstavnici to ne čine. Oni nisu odgovorili na pitanja da li se eparhiji obračunava dugovanje za porez na imovinu, od kada ne plaćaju ovu obavezu i koliki im je dug.

Eparhija niška nema podnete poreske prijave niti ima utvrđene poreske obaveze, kažu niški poreski službenici. Slična je situacija i u Kruševcu čiji predstavnici kažu da SPC nije obveznik poreza na imovinu kao ni ostale crkve i verske zajednice. Predstavnici nekoliko lokalnih samouprava tvrdili su da su sve crkve i verske zajednice u potpunosti oslobođene poreza na imovinu. Odgovori na pitanja o poreskom statusu SPC nisu stigli iz nadležnih uprava u Beogradu, Pančevu, Novom Sadu i Požarevcu.

Predstavnici pančevačke poreske uprave čak su naglasili da su podaci o poreskom statusu i eventualnom dugovanju SPC tajni. Ipak, u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016 i 108/2016), na koji su se pozvali, naglašeno je da "obaveza čuvanja tajnog podatka nije povređena ukoliko je taj podatak u vezi sa postojanjem poreskog duga". Osim toga, po slovu tog Zakona, Poreska uprava je dužna da dva puta godišnje objavljuje spisak poreskih dužnika čija su dugovanja veća od 20 miliona dinara.

U Srbiji tradicionalne crkve i verske zajednice oslobođene su plaćanja poreza na obavljanje verske delatnosti (krštenja, venčanja, sahrane...), ne plaćaju PDV ni na štampanje verskih knjiga, materijal za izradu sveća ili građu za podizanje ili obnovu hramova. Takođe, oslobođene su plaćanja republičkih i administrativnih taksa.

Izvor: Vebsajt Politika, Jelena Popadić, 14.03.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija