ZAKON O REGISTRU ADMINISTRATIVNIH POSTUPAKA: Optimizacija još 162 postupka i digitalizacija novih 100

Privreda je obračun sa suvišnim procedurama čekala godinama. Od 2021. to je delom dobila kroz Registar administrativnih postupaka. Njegovo doterivanje traje i dalje, pa se upravo priprema program za pojednostavljenje postupaka ePAPIR do 2030. godine. Predviđa dalju digitalizaciju, optimizaciju i povezivanje ovog registra sa drugim informacionim sistemima.

Do sada je, tvrde nadležni, u toku sprovođenja reforme ePAPIR (2019-2025) analizirano više od 2.000 administrativnih postupaka. Optimizovano ih je 608, ukinuto 85 postupaka i digitalizovano 219 usluga javne uprave. To je, podaci su Republičkog sekretarijata za javne politike, donelo uštede od oko 3,7 milijardi dinara na godišnjem nivou. Korist bi trebalo da imaju i privreda i građani.

“Registar trenutno sadrži oko 3.300 postupaka namenjenih privredi i građanima na republičkom i pokrajinskom nivou u nadležnosti 180 organa i organizacija, kao i više od 2.500 postupaka na nivou jedinica lokalne samouprave. Kao još jedan segment Registra, a kako bi se privreda lakše upoznala sa obavezama koje imaju tokom poslovanja i koje su predmet inspekcijskog nadzora, vrši se upis administrativnih zahteva za privredu”, navodi se u nacrtu ovog programa.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Registru administrativnih postupaka ("Sl. glasnik RS", br. 109/2025) iz decembra 2025. godine, u Registar treba da uđe i evidencija neporeskih prihoda, taksi i naknada, koje državna uprava naplaćuje. Ovim izmenama predviđeno je da će podatke o neporeskim prihodima i postupcima preuzimati portal ePlati. Tu će se svim korisnicima omogućiti elektronsko plaćanje, bez obaveze da dostavljaju dokaz o izvršenoj uplati.

Do 2025. godine optimizovano je 608 postupaka. Budući akcioni plan upisuje novi cilj. Planira se da se broj optimizovanih postupaka do 2030. poveća na 770, odnosno za 162 postupka u odnosu na početnu vrednost iz 2025. godine.

“Sprovođenje mere imaće pozitivne ekonomske efekte, pre svega kroz smanjenje administrativnog opterećenja za privredne subjekte, uključujući mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnike. Potencijalna ciljna grupa mere obuhvata 133.527 privrednih društava i 380.381 preduzetnika, odnosno ukupno 513.908 aktivnih privrednih subjekata koji mogu biti korisnici administrativnih postupaka obuhvaćenih Registrom. Optimizacija postupaka će dovesti do smanjenja broja dokumenata koje privredni subjekti dostavljaju, skraćenja rokova za postupanje, smanjenja potrebe za fizičkim odlascima u organe javne uprave, ukidanja nepotrebnih koraka, bolje dostupnosti informacija o postupcima i efikasnijeg pribavljanja podataka po službenoj dužnosti”, uveravaju nadležni kroz predloženi plan.

Ali tu su i rizici koji bi mogli sprečiti da se dođe do zacrtanog cilja. Ključni se odnose na nedovoljne kadrovske i analitičke kapacitete institucija nadležnih za sprovođenje optimizacije postupaka. Kao i ograničena spremnost službi da izmene postojeće prakse.

Od 2019. do 2025. je digitalizovano 219 postupaka. U periodu 2026-2030. godine planira se nastavak ovog posla. Cilj je da se do kraja 2030. dostigne 319 digitalizovanih postupaka.

“Ovaj rast treba da bude praćen unapređenjem kvaliteta digitalizovanih usluga, većom upotrebom podataka iz službenih evidencija, smanjenjem potrebe za dostavljanjem papirne dokumentacije i boljom povezanošću postupaka u okviru poslovnih epizoda”, zaključuje se iz nacrta plana.

Poslovne epizode podrazumevaju povezivanje više administrativnih postupaka koji se odnose na određenu poslovnu situaciju ili oblast. Korisnik tako ne mora pojedinačno da traži svaki postupak i komunicira sa više službi.

“Planirano je da do 2030. godine bude kreirano 10 oblasti sa poslovnim epizodama. Prema dostupnim podacima o frekvenciji postupaka koji su identifikovani za digitalizaciju kroz poslovne epizode, u 63 postupka za koje postoje podaci evidentirano je najmanje 10.974 zahteva godišnje”, što pokazuje da se biraju oni koji se često koriste.

Registar administrativnih postupaka obuhvata više od 3.300 administrativnih postupaka namenjenih privredi i građanima na republičkom i pokrajinskom nivou, kao i oko 2.500 postupaka na nivou jedinica lokalne samouprave. Nadležni bi da on vremenom stekne i nove funkcije.

“U narednom periodu potrebno je da se funkcija RAP dodatno razvije, tako da on ne bude samo informativni portal za korisnike, već i upravljački, analitički i operativni instrument za javnu upravu”, najavljuje se ovim planom.

Poseban deo se odnosi na uspostavljanje i puno stavljanje u funkciju Jedinstvene evidencije neporeskih prihoda. Ali tu postoje određeni rizici.

“Kjučni rizici za sprovođenje mere odnose se na kvalitet, potpunost i ažurnost podataka koji se unose u RAP i Jedinstvenu evidenciju neporeskih prihoda. Ukoliko organi ne unose podatke blagovremeno, potpuno i ujednačeno, postoji rizik da Registar i JENP ne ostvare punu upravljačku i informativnu funkciju”, svesni su predlagači.

Registar je sada uspostavljen kao centralna baza podataka o administrativnim postupcima i administrativnim zahtevima. Da bi se optimizovao, digitalizovao i pratio kvalitet usluga, treba da se poveže sa drugim sistemima. Planirano je da se broj relevantnih javnih registara i sistema sa kojima je funkcionalno integrisan poveća sa trenutnih nula na sedam u 2030. godini. Već ove godine bi trebalo da se integriše sa dva sistema.

Za sprovođenje ovog plana sredstva su obezbeđena i to ukupno 161,7 miliona dinara. Iz budžeta Srbije je odvojeno 20 miliona dinara. Ostatak novca, 141,7 miliona dinara, su donatorska sredstva.

Izvor: Vebsajt Forbes, Aleksandra Bulatović, 14.10.2026.
Naslov: Redakcija