TRANSFER NOVCA U INOSTRANSTVO ZA STRANCE ZAPOSLENE U SRBIJI

Za mnoge strane državljane koji zarade novac u Srbiji, put od računa u domaćoj banci do računa u inostranstvu često nije tako jednostavan kao što na prvi pogled izgleda.

Poresko uverenje važan dokument

Iako je transfer novca iz Srbije u inostranstvo moguć, naročito kada je reč o nerezidentima, praksa pokazuje da banke gotovo uvek postavljaju dodatni uslov - pribavljanje poreskog uverenja kojim se potvrđuje da su sve obaveze prema državi izmirene.

Prema rečima advokata kancelarije Stojković Advokati takva situacija najčešće pogađa nerezidente koji su u Srbiji ostvarili određene prihode ili stekli imovinu, pa potom žele da sredstva prebace u zemlju u kojoj žive.

Do novca dolaze na različite načine: nasleđivanjem, prodajom nekretnina, sudskim postupcima ili drugim pravnim transakcijama.

Iako su zakoniti vlasnici tih sredstava, kada pokušaju da ih prebace na račun u inostranstvu često se suočavaju sa administrativnim procedurama koje mogu potrajati.

- Prva prepreka obično se pojavljuje u banci. Finansijske institucije po pravilu zahtevaju da nerezident dostavi poresko uverenje koje izdaje Poreska uprava. Bez tog dokumenta banke najčešće ne žele da izvrše međunarodni transfer sredstava - navode advokati.

Pravila deviznog poslovanja

Oni dalje objašnjavaju da razlog za takav zahtev nije proizvoljan i da pravila deviznog poslovanja u Srbiji predviđaju kontrolu finansijskih tokova između rezidenata i nerezidenata.

- Država na taj način želi da bude sigurna da su svi prihodi ostvareni u zemlji pravilno oporezovani pre nego što novac napusti domaći finansijski sistem.

Poresko uverenje zato ima važnu funkciju da potvrđuje da lice nema neizmirene poreske obaveze i da su svi porezi povezani sa konkretnim prihodom već plaćeni.

U praksi to znači da banka tek nakon dobijanja takvog dokumenta može da odobri transfer sredstava na račun u drugoj državi - objašnjavaju pravnici.

Pre nego što uopšte pokrene postupak za dobijanje poreskog uverenja, nerezident mora da ispuni još jedan važan administrativni uslov, odnosno da dobije PIB (poreski identifikacioni broj u Srbiji).

Provera porekla novca

Taj broj omogućava Poreskoj upravi da evidentira lice u poreskom sistemu, proveri da li postoje eventualne poreske obaveze i prati poreski status u vezi sa prihodom koji je ostvaren u zemlji.

Postupak dobijanja PIB-a obično nije komplikovan. Podnosi se zahtev nadležnoj filijali Poreske uprave, a nakon registracije lice dobija broj koji se koristi u svim daljim poreskim postupcima.

Jedan od najvažnijih delova celog procesa jeste dokazivanje porekla novca koji se prenosi u inostranstvo. Dokumentacija koja se dostavlja zavisi od toga na koji način su sredstva stečena.

- Kada je novac stečen nasleđivanjem, potrebno je dostaviti pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, kao i dokumentaciju koja potvrđuje da je porez na nasleđe obračunat i plaćen. Uz to se često prilaže i potvrda da je poreska obaveza izmirena - navode advokati.

Druga česta situacija odnosi se na prodaju nepokretnosti. U takvim slučajevima Poreska uprava obično traži kupoprodajni ugovor kojim se dokazuje transakcija, rešenje o porezu na prenos apsolutnih prava, kao i dokumentaciju o eventualnom porezu na kapitalnu dobit.

Takođe se može zahtevati potvrda da su svi porezi povezani sa nekretninom, uključujući porez na imovinu, uredno plaćeni.

Nekad potrebna i dodatna dokumentacija

Ukoliko je novac stečen po nekom drugom osnovu, spisak dokumentacije može biti drugačiji. U pojedinim slučajevima dostavljaju se različiti ugovori, sudske odluke, poreska rešenja ili potvrde o plaćenim obavezama.

Poreska uprava ima pravo da zatraži i dodatne dokumente kako bi proverila da li postoje neizmirene obaveze prema državi.

- Paralelno sa poreskom dokumentacijom, banke obično zahtevaju i određene finansijske papire. To najčešće uključuje ugovor o otvaranju i vođenju računa, potvrdu o stanju na računu, izvod iz banke, kao i dokumentaciju koja potvrđuje poreklo sredstava. Ovi podaci služe kao osnova za pripremu zahteva za izdavanje poreskog uverenja - pojašnjavaju propise advokati kancelarije Stojković Advokati.

Sam zahtev za izdavanje poreskog uverenja podnosi se filijali Poreske uprave koja je nadležna prema sedištu banke u kojoj je otvoren račun.

Uz zahtev se prilaže više dokumenata: kopija pasoša, potvrda o PIB-u, dokumentacija koja dokazuje poreklo sredstava, kao i dokumenti koje izdaje banka. Ukoliko postupak vodi advokat ili drugo ovlašćeno lice, potrebno je priložiti i punomoćje.

Iako propisi predviđaju da se poresko uverenje izdaje u relativno kratkom roku, u praksi se postupak neretko produžava.

Razlog su dodatne provere poreskih obaveza, ali i situacije u kojima Poreska uprava traži dopunu dokumentacije kako bi utvrdila sve relevantne činjenice.

Zbog toga stručnjaci često savetuju da se dokumentacija pripremi pažljivo i unapred, kako bi se izbegla dodatna odlaganja.

- Kada su svi koraci ispunjeni, postupak transfera novca iz Srbije u inostranstvo obično se odvija kroz nekoliko faza. Najpre se pribavlja PIB, zatim se otvara nerezidentni račun u banci.

Nakon toga prikuplja se dokumentacija koja potvrđuje poreklo sredstava, podnosi se zahtev za izdavanje poreskog uverenja, a po potrebi se dostavlja i dodatna dokumentacija.

Kada Poreska uprava izda uverenje, ono se predaje banci koja na kraju odobrava i izvršava međunarodni transfer novca - zaključuju advokati kancelarije Stojković Advokati.

Izvor: Vebsajt eKapija, 11.03.2026.
Naslov: Redakcija