ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA: Zainteresovano lice tužbom nadležnom sudu može zahtevati brisanje registrovane adrese sedišta društva, ukoliko lice koje ima pravo svojine nije dozvolilo upotrebu prostora na kome je adresa sedišta za vršenje upravljanja poslovanjem društva

Da banka nije poslala pismo preduzeću registrovanom na adresi gde živi, Beograđanin Zoran Miletić ne bi ni znao da je još od novembra 2020. godine nepoznata firma za svoju poslovnu adresu izabrala baš - njegov stan u opštini Čukarica. Pravo iznenađenje usledilo je, kaže, tek kasnije - kada su mu u nadležnim institucijama objasnili da "nema pravo da iz registra APR briše firmu koja nije u njegovom vlasništvu".

On je, kako je izjavio, slučajno primetio da je na njegovoj adresi prijavljena firma Signum Hospitality, registrovana za konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem.

- Odmah po saznanju sam otišao u policiju, gde su mi rekli da ako ja znam o kojoj firmi je reč – oni nisu nadležni i da moram slučaj sam da prijavim tužilaštvu. Potom sam otišao u Poresku upravu, tačnije Poresku policiju, gde mi je službenik rekao da ne postoji pravno sredstvo da ja PIB te firme izbrišem iz njihovog registra. Samo, tako su mi rekli na šalteru, mogu da dam izjavu da se ograđujem od poslovanja te firme, što sam ja posle i uradio - navodi Miletić.

Sagovornik je, navodi, išao i na šaltere Agencije za privredne registre.

- Tamo mi je rečeno da ja sa adrese svog sopstvenog stana ne mogu da izbrišem firmu, pošto nisam vlasnik te firme. Kažu mi da samo mogu da tražim listing od APR da vidim da li ima još preduzeća na mojoj adresi. I to sam uradio - priča Miletić.

Sreća u nesreći je što je firma koja je osnovana na njegovoj adresi 24. novembra 2020. godine, ugašena nepune tri godine kasnije, kroz postupak likvidacije – što znači da su svi potencijalni dužnici namireni, te je firma čiji podaci još postoje u APR-u, u statusu brisane od 28. marta 2023. godine.

Inicijalni osnivač bila je državljanka Srbije, da bi u međuvremenu promenila vlasnike – na dvoje državljana Indije.

Osnivače, ni kasnije vlasnike, kaže – ne poznaje, niti je za njih ikada ranije čuo.

Zoran Miletić sada čeka listing iz APR-a za koji je morao da plati taksu da bi ga dobio.

- Kada dobijem listing APR-a sa podacima da li ima još firmi registrovanih na mojoj adresi, idem kod advokata da predam tužbu Privrednom sudu. Čuo sam da bi i u slučaju kada sud donese rešenje o brisanju takve firme iz registra, ja trebalo da budem taj koji će platiti taksu za brisanje. Nisam, kako kažu – ni luk jeo, ni luk mirisao, ali ću morati da plaćam advokate i takse - ogorčen je sagovornik.

N1 je ovim povodom pisao i Agenciji za privredne registre, ali su, kako navode, ostali bez odgovora.

Ovaj portal podseća da se o sličnom slučaju pisalo u aprilu. Tada je vlasnik dečje igraonice svoj biznis registrovao na – adresi Vlade Srbije.

Na tadašnje pitanje kako je moguće da jedan preduzetnik registruje svoj biznis na adresi Vlade Srbije, tada su u Agenciji za privredne registre rekli da se postupak registracije zasniva na načelu formalnosti.

- Preduzetnik podnosi prijavu, prilaže dokumenta i podatke, ali APR nije dužan da ispituje tačnost činjenica iz prijave, verodostojnost priloženih dokumenata i pravilnost i zakonitost postupaka u kome su dokumenti doneti. Za tačnost i istinitost odgovornost snosi podnosilac prijave- objasnili su u APR.

Takođe, podnosilac prijave nije dužan da APR-u podnese dokaz o vlasništvu ili zakupu prostora u kojem želi da mu bude sedište. Vlasnik prostora može da ospori registraciju.

Druge institucije nadležne su da provere istinitost podataka i mogu da pokrenu postupak za utvrđivanje ništavosti ove registracije i po presudi suda, APR bi obrisao tu registraciju.

Ali, "mašta" ovdašnjih osnivača preduzeća tu se ne završava.

Posle pisanja o dečjoj igraonici u Nemanjinoj 11, bilo je i "kreativnijih rešenja" od toga.

Imali smo i situaciju da je postojao veliki broj privrednih društava koja su bila registrovana u sedištu Poreske uprave. Ako bi neko hteo da pokaže svu apsurdnost administracije, onda je to šala, a ako je neko to uradio iz zle namere, to je onda drugi aspekt priče.

Izvor: Izvor: Vebsajt eKapija, 16.12.2024.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija