UREDBA O KRITERIJUMIMA ZA DEFINISANJE ZARADA, ODNOSNO NAKNADA ZA ORGANE DRUŠTVA KAPITALA: Obračun primanja rukovodilaca zasniva se na tri glavna parametra - da ispunjavaju zakonom propisane obaveze, ostvaruju opšte godišnje ciljeve kompanije, kao i da budu u skladu sa finansijskim stanjem društva kapitala

Vlada Republike Srbije donela je novu Uredbu o kriterijumima za definisanje zarada, odnosno naknada za organe društva kapitala ("Sl. glasnik RS", br. 101/2025 - dalje: Uredba), koja detaljno propisuje kolike zarade i naknade mogu da primaju predsednici i članovi nadzornih odbora, predstavnici države u skupštinama društava kapitala, kao i direktori u preduzećima u državnom vlasništvu. Reč je o dokumentu čiji je cilj, kako se navodi, da spreči prekomerna primanja i poveća transparentnost upravljanja javnim resursima.

Uredba obuhvata sve organe društava kapitala u vlasništvu države - od predstavnika Republike Srbije u skupštinama kompanija, preko članova nadzornih odbora, do direktora i generalnih direktora.

Prema Uredbi, obračun primanja rukovodilaca zasniva se na tri glavna parametra. Prvi je da ispunjavaju zakonom propisane obaveze, ostvaruju opšte godišnje ciljeve kompanije, kao i da budu u skladu sa finansijskim stanjem društva kapitala. Naknada bi trebalo da prati rezultate, a ne samo poziciju.

Za članove skupštine u jednodomnim društvima kapitala naknada ne sme da pređe 90 odsto prosečne zarade u toj kompaniji za septembar prethodne godine. Ako član ujedno obavlja i funkciju predsednika skupštine, naknada može biti uvećana za 10 odsto.

Naknada se isplaćuje po održanoj sednici, ali čak i ako sednica ima više - isplata je i dalje fiksna, jednom mesečno.

Kada je reč o sankcijama, Uredbom je propisano da onaj ko bez opravdanog razloga često izostaje sa sednica gubi pravo na naknadu.

U dvodomnim društvima kapitala uslovi su nešto stroži - gornja granica za članove skupštine je 80 odsto prosečne zarade, dok predsednik može imati 10 odsto više. I ovde važi isti model obračuna po sednici i isti mehanizam kažnjavanja izostanka.

Članovi nadzornih odbora u državnim firmama mogu primati maksimalno onoliko kolika je prosečna zarada u firmi. Predsednik nadzornog odbora može dobiti simbolično povećanje - do 10 procenata više od tog iznosa. Isplata se vrši po sednici, ali se, kao i kod skupštine, sve sabira u jednu mesečnu naknadu.

Izostanci bez opravdanja, takođe i u ovom slučaju znače gubitak naknade.

Deo propisa odnosi sa i na direktore državnih firmi koji ne mogu imati veću platu od maksimalne zarade propisane za javni sektor. U okviru tog limita osnovica zavisi od veličine firme.

Direktori velikih društava mogu primati do 90 odsto najviše javne plate, rukovodioci prema veličini srednjih preduzeća do 80 odsto, malih maksimalno 70 procenata, dok direktori mikro društava mogu imati do granice od 62 procenta.

Postoji i mogućnost bonusa, ali ograničenog. Ukoliko firma prevaziđe propisani godišnji cilj, direktor može dobiti najviše 10 odsto više od maksimalno dozvoljenog iznosa. To povećanje mora da bude zasnovano na jasno procenjenim rezultatima i posle konsultacija sa posebnom komisijom koja prati ciljeve firmi u državnom vlasništvu.

Za razliku od direktora, članovi skupština i nadzornih odbora nemaju pravo na bonuse po osnovu uspešnosti poslovanja, niti na posebne naknade pri prestanku funkcije. Mogu imati samo naknadu opravdanih troškova prevoza.

Ureda stupa na snagu 22. novembra 2025. godine.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 17.11.2025.
Naslov: Redakcija