NACRT ZAKONA O FINANSIJSKIM KONGLOMERATIMA - Tekst propisa

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se pojam i uslovi za utvrđivanje finansijskog konglomerata, dodatni nadzor nad regulisanim subjektima koji čine finansijski konglomerat, kao i druga pitanja od značaja za finansijske konglomerate.

Značenje pojedinih pojmova

Član 2.

U smislu ovog zakona pojedini pojmovi imaju sledeće značenje:

1) Regulisani subjekt je kreditna institucija, investiciono društvo, društvo za osiguranje, društvo za reosiguranje, društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima i društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.

2) Kreditna institucija je pravno lice koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje poslova kredine institucije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje kreditnih institucija.

3) Investiciono društvo je pravno lice koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje investicionih usluga, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

4) Društvo za osiguranje je pravno lice koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje poslova osiguranja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti osiguranja.

5) Društvo za reosiguranje je pravno lice koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje poslova reosiguranja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti osiguranja.

6) Društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom je pravno lice koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje poslova upravljanja otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje društava za upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom.

7) Društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondom je pravno lice koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje poslova upravljanja alternativnim investicionim fondovima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje društava za upravljanje alternativnim investicionim fondovima.

8) Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom je pravno lice koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje poslova upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondovima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje dobrovoljnih penzijskih fondova.

9) Davalac lizinga je pravno lice koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje poslova finansijskog lizinga u skladu sa zakonom kojim se uređuje posao finansijskog lizinga.

10) Finansijska institucija je pravno lice u smislu zakona kojim se uređuje poslovanje kreditnih institucija.

11) Društvo za pomoćne usluge je pravno lice u smislu zakona kojim se uređuje poslovanje kreditnih institucija.

12) Osiguravajući holding je pravno lice u smislu zakona kojim se uređuje obavljanje delatnosti osiguranja.

13) Finansijski sektor je sektor koji obuhvata jedno ili više sledećih pravnih lica:

- kreditne institucije, finansijske institucije, društva za pomoćne usluge i davalac lizinga (bankarski sektor);

- investiciona društva (sektor investicionih usluga);

- društva za osiguranje, društva za reosiguranje i/ili osiguravajući holding (sektor osiguranja);

14) Sektorski propisi su zakoni i podzakonski akti kojima se uređuje osnivanje, izdavanje dozvola za rad, delatnost, poslovanje i nadzor nad poslovanjem regulisanih subjekata iz finansijskog sektora.

15) Znatno učešće označava učešće jednog lica koje ima:

‐ direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 20% glasačkih prava u pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 20% kapitala tog pravnog lica; ili

‐ pravo u kapitalu društva koje daje mogućnost efektivnog vršenja znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem.

16) Kontrola označava odnos iz člana 3. ovog zakona između matičnog društva i zavisnog društva ili sličan odnos između bilo kojeg fizičkog ili pravnog lica i privrednog društva.

17) Bliska povezanost označava odnos u kom su dva ili više fizičkih ili pravnih lica povezana po osnovu:

‐ znatnog učešća;

‐ odnosa kontrole između matičnog i zavisnog društva ili sličnog odnosa između bilo kojeg fizičkog ili pravnog lica i privrednog društva;

‐ činjenice da su dva ili više lica stalno povezana sa istim trećim licem odnosom kontrole.

18) Društva povezana zajedničkim upravljanjem su dva ili više društava između kojih ne postoji odnos matičnog i zavisnog društva, niti su povezana udelom u kapitalu, ali su povezana na jedan od sledećih načina:

‐ društva su ravnopravna i njima se upravlja na jedinstven način, u skladu sa ugovorom zaključenim između tih društava ili odredbama statuta ili osnivačkih akata tih društava;

‐ kontrolisana su od strane istog trećeg lica; ili

‐ većinu članova organa koji vrše upravljačku ili nadzornu funkciju u tim društvima čine ista lica.

19) Mešoviti finansijski holding je matično društvo koje nije regulisani subjekt, a koje zajedno sa svojim zavisnim društvima, od kojih je najmanje jedno regulisani subjekt sa sedištem u Republici Srbiji ili državi članici, i sa drugim pravnim licima - čini finansijski konglomerat.

20) Država članica je država članica Evropske unije i država potpisnica Ugovora o Evropskom ekonomskom prostoru.

21) Treća država je strana država koja nije država članica, kao i država članica Evropske unije i država potpisnica Ugovora o Evropskom ekonomskom prostoru do pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

22) Nadležni organ je organ koji je ovlašćen da daje i oduzima dozvole za rad i vrši nadzor nad regulisanim subjektima, na pojedinačnoj osnovi ili na nivou grupe.

23) Merodavni nadležni organ je:

‐ nadležni organ u Republici Srbiji ili državi članici ovlašćen za nadzor svih regulisanih subjekata iz finansijskog konglomerata na nivou grupe, a naročito matičnog društva u sektoru;

‐ nadležni organ u Republici Srbiji ili državi članici koji je imenovan za koordinatora, ako to nije nijedan od organa iz alineje prve ove tačke; ili

‐ drugi nadležni organ za koga organi iz alineje prve i druge ove tačke utvrde da je merodavan, ako je primenljivo.

24) Koordinator je merodavni nadležni organ koji je u skladu sa odredbama ovog zakona nadležan za sprovođenje dodatnog nadzora nad regulisanim subjektima u finansijskom konglomeratu.

25) Transakcije unutar grupe su sve transakcije po osnovu kojih se regulisani subjekti u finansijskom konglomeratu direktno ili indirektno oslanjaju na druga društva unutar iste grupe ili na druga fizička ili pravna lica blisko povezana sa društvima iz iste grupe, a koje su zaključene u svrhu ispunjavanja ugovornih ili vanugovornih obaveza, uz naknadu ili bez naknade.

26) Koncentracija rizika podrazumeva sve izloženosti riziku kod kojih je potencijalni gubitak toliki da bi mogao ugroziti solventnost ili finansijski položaj regulisanih subjekata u finansijskom konglomeratu, bez obzira na to da li su te izloženosti prouzrokovane rizikom druge ugovorne strane, kreditnim rizikom, investicionim rizikom, rizikom osiguranja, tržišnim rizikom, ili drugim rizicima, odnosno kombinacijom ili međusobnim delovanjem takvih rizika.

II. UTVRĐIVANjE FINANSIJSKOG KONGLOMERATA

Matično društvo i zavisno društvo

Član 3.

Matično društvo je društvo koje u odnosu na zavisno društvo ispunjava jedan od sledećih uslova:

1) ima direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari više od 50% glasačkih prava u zavisnom društvu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad više od 50% kapitala zavisnog društva;

2) ima pravo ili mogućnost izbora ili razrešenja više od polovine članova izvršnog, odnosno nadzornog odbora ili drugog organa upravljanja, odnosno nadzora zavisnog društva pri čemu je matično društvo akcionar, odnosno imalac udela u zavisnom društvu;

3) ima pravo ili mogućnost efektivnog vršenja dominantnog uticaja na upravljanje zavisnim društvom ili na poslovnu politiku tog društva (npr. na osnovu ugovora ili statuta).

Matično društvo jednog društva smatra se matičnim društvom svih društava koja su zavisna društva tom jednom društvu.

Glasačka prava, kao i mogućnost izbora i razrešenja, obuhvataju i glasačka prava i mogućnosti izbora i razrešenja koji pripadaju zavisnom društvu, odnosno društvu koje deluje za račun tog matičnog društva ili za račun zavisnih društava tog matičnog društva, osim ako:

1) drži akcije u svoje ime, a za račun lica koje nije ni matično ni zavisno društvo; ili

2) drži akcije kao sredstvo obezbeđenja i prava ostvaruje u skladu sa nalozima drugih lica ili ih je steklo odobravanjem kredita kao dela redovnih aktivnosti, a glasačka prava se ostvaruju u interesu lica koje je založilo te akcije kao obezbeđenje.

Matično društvo je i društvo za koje nadležni organ oceni da nad drugim društvom ostvaruje dominantan uticaj.

Zavisno društvo je društvo koje je na jedan od načina iz st. 1, 2. i 4. ovog člana podređeno matičnom društvu.

Grupa

Član 4.

Grupa, u smislu ovog zakona, je grupa pravnih, odnosno fizičkih lica, uključujući i podgrupu, koju

čine:

1) matično društvo i zavisna društva, kao i društva u kojima ovo matično društvo i ova zavisna društva imaju znatno učešće; i

2) društva povezana zajedničkim upravljanjem.

Sve odredbe ovog zakona koje se odnose na grupu odnose se i na podgrupu.

Vodeći član u grupi

Član 5.

Vodeći član u grupi je:

1) pravno lice koje je matično društvo ili pravno lice koje ima znatno učešće u zavisnom društvu;

2) pravno lice koje je sa drugim pravnim licem iz iste grupe povezano zajedničkim upravljanjem;

ili

3) pravno lice iz grupe koje odredi koordinator.

U slučajevima iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana vodeći član u grupi je lice sa najvećom bilansnom

sumom u najznačajnijem finansijskom sektoru, osim ako koordinator, samostalno ili u saradnji sa ostalim merodavnim nadležnim organima ili finansijskim konglomeratom, ne odluči drugačije.

Finansijski konglomerat

Član 6.

Finansijski konglomerat je grupa čiji je vodeći član regulisani subjekt, kao i grupa u kojoj je najmanje jedno od zavisnih društava regulisani subjekt, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) ako je vodeći član u grupi regulisani subjekt:

- taj subjekt je matično društvo lica iz finansijskog sektora, ili ima znatno učešće u licu iz finansijskog sektora, ili je povezan sa licem iz finansijskog sektora zajedničkim upravljanjem;

- najmanje jedno od lica u grupi pripada sektoru osiguranja i najmanje jedno pripada bankarskom sektoru ili sektoru investicionih usluga; i

- konsolidovane ili zbirne aktivnosti lica u grupi iz sektora osiguranja i lica iz bankarskog sektora, odnosno sektora investicionih usluga su značajne u smislu člana 7. st. 2. i 3. ovog zakona.

2) ako vodeći član u grupi nije regulisani subjekt:

- aktivnosti grupe se odvijaju pretežno u finansijskom sektoru u smislu člana 7. stav 1. ovog zakona;

- najmanje jedno od lica u grupi pripada sektoru osiguranja i najmanje jedno pripada bankarskom sektoru, odnosno sektoru investicionih usluga; i

- konsolidovane ili zbirne aktivnosti lica u grupi iz sektora osiguranja i lica iz bankarskog sektora, odnosno sektora investicionih usluga su značajne u smislu člana 7. st. 2. i 3. ovoga zakona.

Uslovi za utvrđivanje finansijskog konglomerata

Član 7.

Aktivnosti grupe odvijaju se pretežno u finansijskom sektoru ako je učešće bilansnih suma regulisanih i neregulisanih subjekata iz finansijskog sektora u toj grupi u odnosu na ukupnu bilansnu sumu svih lica u toj grupi veće od 40%.

Aktivnosti lica u grupi iz jednog finansijskog sektora su značajne ako je za taj sektor prosek učešća bilansne sume lica iz tog sektora u ukupnoj bilansnoj sumi svih lica iz finansijskog sektora i učešća kapitalnih zahteva za lica iz tog sektora u ukupnim kapitalnim zahtevima za sva lica iz finansijskog sektora veći od 10%.

Aktivnosti lica pojedinog sektora u grupi su značajne u smislu člana 6. stav 1. tačka 1) alineja treća, odnosno člana 6. stav 1. tačka 2) alineja treća ovog zakona i u slučaju kada je bilansna suma najmanjeg finansijskog sektora u grupi veća od 500.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Kapitalni zahtevi obračunavaju se u skladu sa odredbama sektorskih propisa.

Merodavni nadležni organi, ako procene da je to od posebnog značaja za potrebe vršenja dodatnog nadzora, mogu zajednički odlučiti da uslov koji se odnosi na bilansnu sumu zamene ili dopune jednim ili više sledećih uslova, i to:

1) strukturom prihoda;

2) učešćem vanbilansnih stavki; ili

3) ukupnom imovinom kojom se upravlja.

Izuzeci pri utvrđivanju finansijskog konglomerata

Član 8.

Ako je bilansna suma najmanjeg finansijskog sektora u grupi veća od 500.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a grupa ne ispunjava uslov iz člana 7. stav 2. ovog zakona, merodavni nadležni organi mogu zajednički doneti jednu od sledećih odluka:

1) da se grupa ne smatra finansijskim konglomeratom; ili

2) da se nad grupom ne sprovodi dodatni nadzor u oblasti koncentracije rizika, transakcija unutar grupe, sistema unutrašnjih kontrola i upravljanja rizicima, ako bi sprovođenje dodatnog nadzora nad tom grupom bilo nesrazmerno, neadekvatno ili navodilo na pogrešne zaključke u odnosu na ciljeve dodatnog nadzora.

Ako grupa ispunjava uslov iz člana 7. stav 2. ovoga zakona, a bilansna suma najmanjeg finansijskog sektora u grupi nije veća od 500.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, merodavni nadležni organi mogu zajednički doneti odluku da se grupa ne smatra finansijskim konglomeratom odnosno da se nad tom grupom ne sprovodi dodatni nadzor u smislu stava 1 ovog člana.

Kada merodavni nadležni organi donesu odluku u skladu sa st. 1. ili 2. ovog člana, o toj odluci obaveštavaju druge nadležne organe.

Odluka iz st. 1. ili 2. ovog člana se objavljuje na internet stranici nadležnih organa, osim ako ta odluka sadrži podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu ili bi objavljivanje te odluke ugrozilo poslovanje regulisanih subjekata ili finansijskog sistema.

Najmanji i najznačajniji finansijski sektor

Član 9.

Najmanji finansijski sektor u grupi je sektor sa najmanjim prosekom učešća bilansne sume lica iz tog sektora u ukupnoj bilansnoj sumi svih lica iz finansijskog sektora i procentualnog učešća kapitalnih zahteva za lica iz tog sektora u ukupnim kapitalnim zahtevima za sva lica iz finansijskog sektora.

Najznačajniji finansijski sektor u grupi je sektor sa najvećim prosekom učešća bilansne sume lica iz tog sektora u ukupnoj bilansnoj sumi svih lica iz finansijskog sektora i procentualnog učešća kapitalnih zahteva za lica iz tog sektora u ukupnim kapitalnim zahtevima za sva lica iz finansijskog sektora.

Za potrebe obračuna učešća pojedinog sektora i utvrđivanja najmanjeg i najznačajnijeg finansijskog sektora, bilansne sume i kapitalni zahtevi za bankarski sektor i sektor investicionih usluga se sabiraju.

Društva za upravljanje otvorenim investicionim fondovima s javnom ponudom, društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima uključuju se u sektor kome pripadaju u grupi, a ako ne pripadaju isključivo jednom sektoru u grupi, uključuju se u najmanji finansijski sektor.

Odstupanje od uslova za utvrđivanje finansijskog konglomerata

Član 10.

Pri utvrđivanju ispunjenosti uslova propisanih ovim zakonom za utvrđivanje finansijskog konglomerata, merodavni nadležni organi mogu zajednički doneti odluku da:

1) isključe lice iz grupe pri obračunu pokazatelja iz člana 7. st. od 1. do 3. ovog zakona, ako se radi o slučajevima iz člana 20. stav 1. ovog zakona, osim ako je to lice prenelo sedište iz države članice u treću državu i postoji dokaz da je promenilo sedište radi izbegavanja propisa;

2) uzmu u obzir ispunjenost uslova iz člana 7. st. 1. i 2. ovog zakona tokom tri uzastopne godine kako bi se izbegao uticaj iznenadnih promena tretmana, osim ako je došlo do značajnih promena u strukturi grupe; i

3) isključe jedno ili više lica koja imaju znatno učešće u manjem sektoru ako su takva učešća odlučujuća za utvrđivanje finansijskog konglomerata, a zajedno su od zanemarljivog značaja u odnosu na ciljeve dodatnog nadzora.

Kada je finansijski konglomerat utvrđen u skladu sa uslovima propisanim u čl. 6. do 8. ovog zakona, odluka iz stava 1. ovog člana donosi se na predlog koordinatora tog finansijskog konglomerata.

Dodatni nadzor regulisanih subjekata ako finansijski konglomerat prestane da ispunjava propisane uslove

Član 11.

Ako finansijski konglomerat nad kojim se sprovodi dodatni nadzor u skladu sa ovim zakonom prestane da ispunjava uslove iz člana 7. st. 1. i 2. ovog zakona, dodatni nadzor će se sprovoditi i naredne tri godine, ako je učešće bilansnih suma regulisanih i neregulisanih subjekata iz finansijskog sektora u grupi u odnosu na ukupnu bilansnu sumu svih lica u toj grupi veće od 35%, odnosno ako je prosek učešća bilansne sume lica iz najmanjeg sektora u ukupnoj bilansnoj sumi svih lica iz finansijskog sektora i učešća kapitalnih zahteva za lica iz tog sektora u ukupnim kapitalnim zahtevima za sva lica iz finansijskog sektora, veći od 8%.

Kada finansijski konglomerat nad kojim se sprovodi dodatni nadzor u skladu sa ovim zakonom prestane da ispunjava uslov iz člana 7. stav 3. ovog zakona dodatni nadzor će se sprovoditi i naredne tri godine ako je bilansna suma najmanjeg finansijskog sektora u grupi veća od 400.000.000. evra u dinarskoj protivvrednosti.

Narodna banka Srbije ili Komisija za hartije od vrednosti, kao koordinator, uz saglasnost ostalih merodavnih nadležnih organa, može doneti odluku o prestanku sprovođenja dodatnog nadzora regulisanih subjekata u finansijskom konglomeratu uzimajući u obzir učešće iz stava 1, odnosno bilansnu sumu iz stava 2. ovog člana.

Podaci koji se koriste pri utvrđivanju finansijskog konglomerata

Član 12.

Obračuni iz čl. 7. do 11. ovog zakona koji se odnose na bilansnu sumu, vrše se na osnovu zbirne bilansne sume lica u grupi iz godišnjih finansijskih izveštaja sačinjenih u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.

Za potrebe obračuna iz stava 1. ovog člana uzima se deo bilansne sume lica u kome grupa ima učešće, proporcionalno prema zbirnom učešću svih lica iz grupe u tom licu.

Ako se za grupu sastavljaju konsolidovani finansijski izveštaji u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, ti izveštaji se mogu koristiti umesto izveštaja sačinjenih na osnovu zbira bilansnih suma lica u grupi.

Nadležni organi jednom godišnje preispituju da li su ispunjeni uslovi za izuzimanje od dodatnog nadzora, preispituju kvantitativne pokazatelje iz čl. 7. do 11. ovog zakona, kao i procene zasnovane na rizicima koje se primenjuju na finansijske grupe.

Odlučivanje o postojanju finansijskog konglomerata

Član 13.

Regulisani subjekt dužan je da kontinuirano prati da li ispunjava uslove iz člana 7. st. 1. do 3. ovog zakona.

Ako regulisani subjekt utvrdi da ispunjava uslove iz člana 7. st. 1. do 3. ovog zakona, odnosno da je prestao da ispunjava te uslove, dužan je da bez odlaganja o tome obavesti nadležni organ.

Nadležni organi koji su dali dozvolu za rad regulisanim subjektima odlučuju da li grupa kojoj ti subjekti pripadaju predstavlja finansijski konglomerat nad kojim će se sprovoditi nadzor.

Nadležni organi u Republici Srbiji sarađuju sa drugim nadležnim organima koji su dali dozvolu za rad regulisanim subjektima koji pripadaju grupi i razmenjuju sve potrebne informacije u postupku odlučivanja o postojanju finansijskog konglomerata.

Ako nadležni organ u Republici Srbiji, koji je dao dozvolu za rad regulisanom subjektu, proceni da je taj subjekt član grupe koja bi mogla biti utvrđena kao finansijski konglomerat u skladu sa ovim zakonom, o tome obaveštava:

1) drugi nadležni organ u Republici Srbiji, ako je dao dozvolu za rad regulisanom subjektu u grupi;

2) nadležne organe iz država članica ako su izdali dozvolu za rad regulisanim subjektima u grupi

3) Zajednički odbor Evropskih nadzornih organa (u daljem tekstu: Zajednički odbor).

Odluka o postojanju finansijskog konglomerata

Član 14.

Koordinator dostavlja odluku o postojanju finansijskog konglomerata vodećem članu u grupi, koji je dužan da o toj odluci obavesti sve regulisane subjekte iz tog finansijskog konglomerata u roku od osam dana od dana prijema te odluke.

Odluka o postojanju finansijskog konglomerata sadrži:

1) spisak lica koji čine finansijski konglomerat i naziv i sedište vodećeg člana u grupi;

2) spisak merodavnih nadležnih organa i podatke o nadležnom organu koji je određen za koordinatora;

3) poziv vodećem članu u grupi da obavesti koordinatora o nazivu finansijskog konglomerata u roku od 15 dana od dana prijema odluke o postojanju finansijskog konglomerata.

Koordinator o odluci o postojanju finansijskog konglomerata obaveštava i:

1) druge nadležne organe koji su dali dozvolu za rad regulisanim subjektima u tom finansijskom konglomeratu;

2) nadležne organe u državi članici u kojoj je sedište mešovitog finansijskog holdinga; i

3) Zajednički odbor.

Prestanak postojanja finansijskog konglomerata

Član 15.

Kada koordinator proceni da više nisu ispunjeni uslovi za postojanje finansijskog konglomerata u skladu sa ovim zakonom, dužan je da o tome obavesti druge nadležne organe iz člana 13. stav 1. ovog zakona koji su učestvovali u donošenju zajedničke odluke o postojanju finansijskog konglomerata.

Ako nadležni organi iz stava 1. ovog člana utvrde da više nisu ispunjeni uslovi iz ovog zakona za postojanje finansijskog konglomerata zajednički donose odluku o prestanku postojanja finansijskog konglomerata.

Koordinator dostavlja odluku iz stava 2. ovog člana vodećem članu u grupi.

Vodeći član u grupi je dužan da u roku od osam dana od dana prijema odluke o tome obavesti sva lica iz tog finansijskog konglomerata.

III. DODATNI NADZOR

Dodatni nadzor

Član 16.

Dodatni nadzor, u smislu ovog zakona, je nadzor koji organi nadležni za nadzor regulisanih subjekata sprovode nad poslovanjem finansijskog konglomerata.

Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti su organi nadležni za sprovođenje dodatnog nadzora nad poslovanjem regulisanih subjekata u Republici Srbiji, u skladu sa svojim nadležnostima i u zavisnosti od strukture konglomerata.

Sprovođenje dodatnog nadzora ne utiče na ovlašćenja koja nadležni organi iz stava 2. ovog člana imaju na osnovu sektorskih propisa, a u vezi sa nadzorom regulisanih subjekata na pojedinačnoj osnovi.

Obim dodatnog nadzora

Član 17.

Ako je koordinator iz Republike Srbije, dodatni nadzor na nivou finansijskog konglomerata sprovodi se nad svakim regulisanim subjektom:

1) koji je vodeći član u grupi, a koji ima sedište u Republici Srbiji;

2) čije je matično društvo mešoviti finansijski holding sa sedištem u Republici Srbiji;

3) čije je matično društvo mešoviti finansijski holding sa sedištem u drugoj državi članici;

ili

4) koji je vodeći član u grupi i povezan je sa drugim licem u finansijskom sektoru zajedničkim upravljanjem.

Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti mogu sprovoditi dodatni nadzor nad finansijskim konglomeratom koji predstavlja podgrupu drugog finansijskog konglomerata.

Zahtevi na nivou finansijskog konglomerata

Član 18.

Regulisani subjekt iz člana 17. ovog zakona, dužan je da na nivou finansijskog konglomerata:

1) održava odgovarajući pokazatelj, odnosno nivo adekvatnosti kapitala;

2) prati značajnu koncentraciju rizika; i

3) prati značajne transakcije unutar grupe regulisanih subjekata u finansijskom konglomeratu. Svaki regulisani subjekt, pored zahteva iz stava 1. ovog člana, dužan je da:

1) usvoji i sprovodi politike o adekvatnosti kapitala;

2) uspostavi i sprovodi efikasan i pouzdan sistem upravljanja rizicima; i

3) uspostavi i sprovodi efikasan sistem unutrašnjih kontrola u svim oblastima poslovanja, a naročito u administrativnim i računovodstvenim oblastima.

Koordinator vrši dodatni nadzor regulisanog subjekta u pogledu ispunjavanja obaveza iz st. 1. i 2. ovog člana.

Nadležni organ u Republici Srbiji obaveštava Odbor za finansijske konglomerate, koji je stručno telo Evropske komisije za pitanja iz oblasti regulisanja finansijskih konglomerata, o svim izmenama sektorskih propisa kojima se uređuje nadzor transakcija unutar grupe i koncentracija rizika.

Adekvatnost kapitala

Član 19.

Regulisani subjekti u finansijskom konglomeratu dužni su da održavaju adekvatnost kapitala, tako da kapital na nivou finansijskog konglomerata bude uvek jednak ili veći od zbira dodatnih zahteva za adekvatnost kapitala za lica koja čine finansijski konglomerat.

Adekvatnost kapitala i dodatni zahtevi za adekvatnost kapitala za lica iz finansijskog sektora u finansijskom konglomeratu obračunavaju se na jedan od sledećih načina:

1) metodom zasnovanom na računovodstvenoj konsolidaciji;

2) metodom zasnovanom na odbitku i agregiranju;

3) metodom knjigovodstvenog odbitka; i

4) kombinacijom metoda iz tač. 1) do 3) ovog stava.

Koordinator, u saradnji sa merodavnim nadležnim organima i finansijskim konglomeratom odlučuje koji će metod iz stava 2. ovog člana finansijski konglomerat koristiti prilikom obračuna dodatnih zahteva za adekvatnost kapitala finansijskog konglomerata.

Vodeći član u grupi dužan je da najmanje jednom godišnje obračunava iznos kapitala i dodatne kapitalne zahteve.

Obračune iz stava 4. ovog člana koordinatoru dostavlja regulisani subjekt, a kada je na čelu finansijskog konglomerata neregulisani subjekt, obračune dostavlja mešoviti finansijski holding, odnosno regulisani subjekt koga je odredio koordinator nakon dogovora sa drugim merodavnim nadležnim organima i finansijskim konglomeratom.

U obračun dodatnih zahteva za adekvatnost kapitala na nivou finansijskog konglomerata uključuju se sva lica iz finansijskog sektora, kao i mešoviti finansijski holding.

Prilikom obračuna dodatnih zahteva za adekvatnost kapitala primenom metode zasnovane na računovodstvenoj konsolidaciji, iznos kapitala i dodatni kapitalni zahtevi za sva lica u grupi obračunavaju se u skladu sa sektorskim propisima.

Prilikom obračuna dodatnih zahteva za adekvatnost kapitala primenom metode zasnovane na odbitku i agregiranju, u obračun se uključuje srazmerno učešće matičnog društva ili društva koje ima znatno učešće u drugom licu u grupi.

Srazmernim učešćem, u smislu stava 8. ovog člana, smatra se direktno ili indirektno učešće u upisanom kapitalu.

Izuzeci pri obračunu adekvatnosti kapitala

Član 20.

Koordinator može doneti odluku da ne uključi određeno lice u obračun dodatnih kapitalnih zahteva u sledećim slučajevima:

1) ako to lice ima sedište u trećoj državi u kojoj postoje pravne smetnje za dostavljanje potrebnih informacija;

2) ako proceni da je to lice od zanemarljivog značaja, uzimajući u obzir ciljeve dodatnog nadzora regulisanih subjekata u finansijskom konglomeratu; ili

3) ako proceni da bi uključivanje tog lica bilo neprimereno ili da bi navodilo na pogrešne zaključke u odnosu na ciljeve dodatnog nadzora.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako više lica koja su pojedinačno izuzeta iz obračuna na osnovu tačke 2) tog stava, po proceni koordinatora zajedno nisu od zanemarljivog značaja, ta lica će biti uključena u obračun dodatnih kapitalnih zahteva.

U slučaju iz stava 1. tačka 3) ovog člana, koordinator donosi odluku o isključenju nakon dogovora sa ostalim merodavnim nadležnim organima, osim u hitnim slučajevima.

Kada regulisani subjekt sa sedištem u Republici Srbiji nije uključen u obračun dodatnih kapitalnih zahteva na osnovu stava 1. tač. 2) ili 3) ovog člana, nadležni organ može zahtevati od vodećeg člana u grupi da dostavi informacije koje su od značaja za nadzor tog regulisanog subjekta.

Koncentracija rizika

Član 21.

Vodeći član u grupi dužan je da najmanje jednom godišnje izveštava koordinatora o značajnoj koncentraciji rizika na nivou finansijskog konglomerata.

Radi postizanja ciljeva dodatnog nadzora, koordinator može u saradnji sa drugim nadležnim organima, a uzimajući u obzir specifičnost svakog finansijskog konglomerata, da za svaki finansijski konglomerat utvrdi ograničenje izloženosti rizicima ili druge mere kojima će se ostvariti ciljevi dodatnog nadzora u vezi sa koncentracijom rizika na nivou finansijskog konglomerata.

Nadležni organi, u okviru dodatnog nadzora nad koncentracijom rizika na nivou finansijskog konglomerata, naročito prate opasnost širenja rizika na druge članove finansijskog konglomerata, rizik sukoba interesa, rizik izbegavanja sektorskih propisa, kao i nivo tih rizika.

Ako postoje sektorski propisi kojima se uređuje koncentracija rizika za najznačajniji finansijski sektor, a matično društvo u finansijskom konglomeratu je mešoviti finansijski holding, ti propisi se primenjuju na nivou celog finansijskog konglomerata, uključujući i mešoviti finansijski holding.

Transakcije unutar grupe

Član 22.

Transakcija unutar grupe se smatra značajnom ako njen iznos prelazi 5% ukupnog iznosa zahteva za adekvatnost kapitala na nivou finansijskog konglomerata, osim ako koordinator u saradnji sa merodavnim nadležnim organima i finansijskim konglomeratom ne odredi drugi iznos.

Vodeći član u grupi dužan je da najmanje jednom godišnje izveštava koordinatora o značajnim transakcijama iz stava 1. ovog člana.

Merodavni nadležni organi mogu utvrditi kvantitativna ograničenja i kvalitativne zahteve, odnosno naložiti mere kojima će se ostvariti ciljevi dodatnog nadzora u vezi sa transakcijama iz stava 1. ovog člana.

Ako postoje propisi kojima se uređuju transakcije unutar grupe za najznačajniji finansijski sektor, a matično društvo u finansijskom konglomeratu je mešoviti finansijski holding, ti propisi se primenjuju na nivou celog finansijskog konglomerata, uključujući i mešoviti finansijski holding.

Upravljanje rizicima i sistem unutrašnjih kontrola

Član 23.

Regulisani subjekti u finansijskom konglomeratu dužni su da uspostave i sprovode efikasno upravljanje rizicima, kao i da uspostave odgovarajuće sisteme unutrašnjih kontrola, koji uključuju i odgovarajuće administrativne i računovodstvene procedure.

Upravljanje rizicima iz stava 1. ovog člana obuhvata najmanje sledeće:

1) efikasan i pouzdan sistem upravljanja, kao i usvajanje i periodično preispitivanje strategija i politika upravljanja rizicima na nivou finansijskog konglomerata;

2) usvajanje i sprovođenje odgovarajuće politike u vezi s adekvatnošću kapitala na nivou finansijskog konglomerata, sa ciljem da se predvidi uticaj strategije poslovanja na rizični profil i kapitalne zahteve u skladu sa članom 19. ovog zakona;

3) doslednost svakog regulisanog subjekta u finansijskom konglomeratu pri uspostavljanju i sprovođenju odgovarajućih postupaka i sistema za praćenje rizika koji su integrisani u organizacionu strukturu i koji omogućavaju identifikovanje, merenje, praćenje i kontrolu rizika na nivou finansijskog konglomerata;

4) uspostavljanje mehanizama koji, ako je potrebno, treba da omoguće razvoj i unapređenje primerenih postupaka i planova oporavka i restrukturiranja, a koji se redovno preispituju i ažuriraju.

Sistem unutrašnjih kontrola iz stava 1. ovog člana naročito obuhvata:

1) uspostavljanje i sprovođenje adekvatnih mehanizama za identifikovanje i merenje svih značajnih rizika, kako bi se obezbedilo održavanje odgovarajućeg nivoa kapitala u odnosu na nivo rizika; i

2) uspostavljanje i sprovođenje pouzdanog sistema izveštavanja i računovodstvenih procedura za identifikovanje, merenje, praćenje i kontrolu transakcija unutar grupe i koncentracije rizika.

Regulisani subjekti, nad kojima se u skladu sa članom 17. ovog zakona vrši dodatni nadzor, dužni su da uspostave odgovarajuće mehanizme unutrašnjih kontrola za pripremu podataka koji su značajni za sprovođenje dodatnog nadzora.

Regulisani subjekti dužni su da, na nivou finansijskog konglomerata, nadležnom organu u Republici Srbiji, jednom godišnje do 30. aprila tekuće godine za prethodnu godinu dostavljaju podatke o svojoj strukturi, upravljanju i organizacionoj strukturi, kao i za sve regulisane subjekte, neregulisana zavisna društva i značajne ogranke.

Regulisani subjekti dužni su da, na nivou finansijskog konglomerata, javno objavljuju opis svoje strukture, strukture upravljanja i organizacione strukture i da redovno unese podatke o svim promenama.

Koordinator sprovodi nadzor nad procesima i sistemima iz ovog člana.

Stres testiranje

Član 24.

Koordinator je dužan da obezbedi sprovođenje odgovarajućeg i redovnog procesa stres testiranja finansijskog konglomerata.

Merodavni nadležni organi su dužni da sarađuju sa koordinatorom u izvršavanju obaveza iz stava 1. ovog člana.

Koordinator rezultate testiranja iz stava 1. dostavlja Zajedničkom odboru.

Mere nadzora

Član 25.

Koordinator ili drugi nadležni organ u Republici Srbiji može mešovitom finansijskom holdingu ili licu u finansijskom konglomeratu koji ne ispunjava zahteve iz čl. 18. do 23. ovog zakona, ili kome je ugrožena solventnost iako ispunjava te zahteve, ili kome transakcije unutar grupe ili koncentracija rizika ugrožavaju finansijski položaj - izreći mere nadzora, uključujući novčane kazne, u skladu sa sektorskim propisima.

Koordinator izriče mere nadzora mešovitom finansijskom holdingu, a regulisanom subjektu, ako se radi o finansijskom konglomeratu na čijem čelu nije mešoviti finansijski holding, mere izriče merodavni nadležni organ.

Koordinator, merodavni nadležni organi i ostali nadležni organi dužni su da koordiniraju svoje aktivnosti prilikom izricanja mera nadzora.

Koordinator

Član 26.

Ako je vodeći član finansijskog konglomerata regulisani subjekt, koordinator je:

1) Narodna banka Srbije, ako je tom regulisanom subjektu Narodna banka Srbije izdala dozvolu za rad;

2) Komisija za hartije od vrednosti, ako je tom regulisanom subjektu Komisija za hartije od vrednosti izdala dozvolu za rad.

Ako vodeći član finansijskog konglomerata nije regulisani subjekt koordinator je:

1) Narodna banka Srbije:

- ako je mešoviti finansijski holding matično društvo regulisanog subjekta kome je Narodna banka Srbije izdala dozvolu za rad;

- ako je mešoviti finansijski holding sa sedištem u Republici Srbiji matično društvo najmanje dva regulisana subjekta iz različitih finansijskih sektora kojima su Narodna banka Srbije ili Komisija za hartije od vrednosti izdale dozvolu za rad, a bankarski sektor ili sektor osiguranja je najznačajniji finansijski sektor u finansijskom konglomeratu;

- ako je mešoviti finansijski holding sa sedištem u Republici Srbiji matično društvo najmanje jednog regulisanog subjekta kome je Narodna banka Srbije izdala dozvolu za rad i najmanje jednog regulisanog subjekta sa sedištem u državi članici;

- ako je isti mešoviti finansijski holding matično društvo najmanje jednog regulisanog subjekta kome je Narodna banka Srbije izdala dozvolu za rad i najmanje jednog regulisanog subjekta sa sedištem u državi članici;

- ako je najmanje jedan mešoviti finansijski holding sa sedištem u Republici Srbiji i najmanje jedan mešoviti finansijski holding sa sedištem u državi članici, pri čemu u svakoj od tih država regulisani subjekt posluje, pod uslovom da oba subjekta pripadaju bankarskom sektoru ili sektoru osiguranja, a regulisani subjekt kome je Narodna banka Srbije izdala dozvolu za rad ima najveću bilansnu sumu;

- ako je najmanje jedan mešoviti finansijski holding sa sedištem u Republici Srbiji i najmanje jedan mešoviti finansijski holding sa sedištem u državi članici, pri čemu u svakoj od tih država regulisani subjekt posluje, pod uslovom da je jednom regulisanom subjektu Narodna banka Srbije izdala dozvolu za rad, a bankarski sektor ili sektor osiguranja je najznačajniji finansijski sektor;

- ako je istom mešovitom finansijskom holdingu podređen najmanje jedan regulisani subjekt sa sedištem u Republici Srbiji i najmanje jedan regulisani subjekt sa sedištem u državi članici, pod uslovom da nijedan regulisani subjekt nije dobio dozvolu za rad u državi u kojoj je sedište mešovitog finansijskog holdinga, a regulisani subjekt kome je Narodna banka Srbije izdala dozvolu za rad je regulisani subjekt sa najvećom bilansnom sumom u najznačajnijem finansijskom sektoru tog finansijskog konglomerata;

- ako je istom mešovitom finansijskom holdingu podređen najmanje jedan regulisani subjekt sa sedištem u Republici Srbiji i najmanje jedan regulisani subjekt sa sedištem u državi članici, pod uslovom da nijedan regulisani subjekt nije dobio dozvolu za rad u državi članici u kojoj je sedište mešovitog finansijskog holdinga, a regulisani subjekt kome je Narodna banka Srbije izdala dozvolu za rad je regulisani subjekt sa najvećom bilansnom sumom u najznačajnijem finansijskom sektoru tog finansijskog konglomerata;

- ako je finansijski konglomerat grupa bez matičnog društva, ili u svim ostalim slučajevima, a Narodna banka Srbije je izdala dozvolu za rad regulisanom subjektu sa najvećom bilansnom sumom u najznačajnijem finansijskom sektoru.

2) Komisija za hartije od vrednosti:

- ako je mešoviti finansijski holding matično društvo regulisanog subjekta kome je Komisija za hartije od vrednosti izdala dozvolu za rad;

- ako je mešoviti finansijski holding sa sedištem u Republici Srbiji matično društvo najmanje dva regulisana subjekta iz različitih finansijskih sektora kojima su Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti izdale dozvolu za rad, a sektor investicionih usluga je najznačajniji finansijski sektor u finansijskom konglomeratu;

- ako je mešoviti finansijski holding sa sedištem u Republici Srbiji matično društvo najmanje jednog regulisanog subjekta kome je Komisija za hartije od vrednosti izdala dozvolu za rad i najmanje jednog regulisanog subjekta sa sedištem u državi članici;

- ako je isti mešoviti finansijski holding matično društvo najmanje jednog regulisanog subjekta kome je Komisija za hartije od vrednosti izdala dozvolu za rad i najmanje jednog regulisanog subjekta sa sedištem u državi članici;

- ako je najmanje jedan mešoviti finansijski holding sa sedištem u Republici Srbiji i najmanje jedan mešoviti finansijski holding sa sedištem u državi članici, pri čemu u svakoj od tih država regulisani subjekt posluje, pod uslovom da oba subjekta pripadaju sektoru investicionih usluga, a regulisani subjekt kome je Komisija za hartije od vrednosti izdala dozvolu za rad ima najveću bilansnu sumu;

- ako je najmanje jedan mešoviti finansijski holding sa sedištem u Republici Srbiji i najmanje jedan mešoviti finansijski holding sa sedištem u državi članici, pri čemu u svakoj od tih država regulisani subjekt posluje, pod uslovom da je jednom regulisanom subjektu Komisija za hartije od vrednosti izdala dozvolu za rad, a sektor investicionih usluga je najznačajniji finansijski sektor;

- ako je istom mešovitom finansijskom holdingu podređen najmanje jedan regulisani subjekt sa sedištem u Republici Srbiji i najmanje jedan regulisani subjekt sa sedištem u državi članici, pod uslovom da nijedan regulisani subjekt nije dobio dozvolu za rad u državi u kojoj je sedište mešovitog finansijskog holdinga, a regulisani subjekt kome je Komisija za hartije od vrednosti izdala dozvolu za rad je regulisani subjekt sa najvećom bilansnom sumom u najznačajnijem finansijskom sektoru tog finansijskog konglomerata;

- ako je istom mešovitom finansijskom holdingu podređen najmanje jedan regulisani subjekt sa sedištem u Republici Srbiji i najmanje jedan regulisani subjekt sa sedištem u državi članici, pod uslovom da nijedan regulisani subjekt nije dobio dozvolu za rad u državi članici u kojoj je sedište mešovitog finansijskog holdinga, a regulisani subjekt kome je Komisija za hartije od vrednosti izdala dozvolu za rad je regulisani subjekt sa najvećom bilansnom sumom u najznačajnijem finansijskom sektoru tog finansijskog konglomerata;

- ako je finansijski konglomerat grupa bez matičnog društva, ili u svim ostalim slučajevima, a Komisija za hartije od vrednosti je izdala dozvolu za rad regulisanom subjektu sa najvećom bilansnom sumom u najznačajnijem finansijskom sektoru.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, merodavni nadležni organi mogu da između sebe odrede koordinatora i na drugačiji način ako je to u određenom slučaju celishodno uzimajući u obzir strukturu i poslovanje finansijskog konglomerata u različitim državama uz davanje mogućnosti finansijskom konglomeratu da se pre donošenja odluke izjasni o tome.

Kako bi se obezbedio odgovarajući dodatni nadzor regulisanih subjekata u finansijskom konglomeratu, između nadležnih organa država članica, uključujući i organe u državi članici u kojoj mešoviti finansijski holding ima sedište, imenuje se jedan koordinator koji je odgovoran za koordiniranje i sprovođenje dodatnog nadzora.

Podaci o imenovanom koordinatoru objavljuju se na internet stranici Zajedničkog odbora.

Poslovi koordinatora

Član 27.

Poslovi koordinatora prilikom vršenja dodatnog nadzora su:

1) koordinacija, prikupljanje i razmena informacija sa nadležnim organima u toku sprovođenja redovnih aktivnosti i u vanrednim situacijama, uključujući razmenu informacija koje su potrebne nadležnom organu za obavljanje poslova iz njegove nadležnosti, u skladu sa sektorskim propisima;

2) procena finansijskog položaja finansijskog konglomerata;

3) procena usklađenosti poslovanja finansijskog konglomerata sa propisima o adekvatnosti kapitala, koncentraciji rizika i transakcijama unutar grupe iz čl. 18. do 22. ovog zakona;

4) procena usklađenosti strukture, organizacije i sistema unutrašnjih kontrola u finansijskom konglomeratu sa zahtevima iz člana 23. ovog zakona;

5) planiranje i koordinacija nadzornih aktivnosti u redovnim i vanrednim situacijama, u saradnji sa merodavnim nadležnim organima;

6) obavljanje drugih poslova u skladu sa ovim zakonom.

Koordinator i merodavni nadležni organi, a po potrebi i ostali nadležni organi, u cilju olakšavanja i uspostavljanja dodatnog nadzora, utvrđuju mehanizme koordinacije kojima se koordinatoru mogu poveriti dodatni zadaci i definisati postupak donošenja odluka između nadležnih organa u skladu sa čl. 7, 8, 10, 11, čl. od 13. do 15, čl. 19, 20, 31. i 32. ovog zakona, kada se te odluke donose zajednički, i definišu procedure za saradnju sa ostalim nadležnim organima.

Koordinator će od drugog nadležnog organa tražiti sve informacije potrebne za obavljanje aktivnosti u skladu sa ovim zakonom, a koje su tom nadležnom organu dostavljene u skladu sa sektorskim propisima.

Poslovi koje koordinator obavlja u svrhu dodatnog nadzora regulisanih subjekata u finansijskom konglomeratu, u skladu sa ovim zakonom, ne utiču na zadatke i odgovornosti nadležnih organa uređene sektorskim propisima.

Saradnja, koja se sprovodi u skladu sa ovim članom, obavljanje poslova iz st. 1. do 4. ovog člana i čl. 32. i 33. ovog zakona, kao i koordinacija i saradnja sa merodavnim nadležnim organima iz trećih država, uz poštovanje zahteva za čuvanje tajnosti, sprovodi se, kada je to odgovarajuće, kroz rad kolegijuma, osnovanih u skladu sa odredbama sektorskih propisa.

Mehanizmi za koordinaciju iz stava 2. ovog člana uspostavljaju se pisanim sporazumima o saradnji na osnovu sektorskih propisa, a koordinator, kao nadležni organ koji predsedava kolegijumom, donosi odluku koji će nadležni organi učestvovati na sastancima ili u aktivnostima.

Organi upravljanja mešovitog finansijskog holdinga

Član 28.

Za člana organa upravljanja mešovitog finansijskog holdinga sa sedištem u Republici Srbiji može biti imenovano samo lice koje ispunjava uslove za članstvo u organima upravljanja regulisanih subjekata sa sedištem u Republici Srbiji u skladu sa sektorskim propisima najznačajnijeg finansijskog sektora u grupi.

Mešoviti finansijski holding je dužan da, bez odlaganja, obavesti koordinatora o imenovanim licima u organima upravljanja tog holdinga.

Pristup informacijama

Član 29.

Lice u finansijskom konglomeratu je dužno da, za potrebe obavljanja dodatnog nadzora, nadležnom organu omogući nadzor nad poslovanjem tog lica u njegovom sedištu i na svakom mestu u kome to lice obavlja poslove u vezi s kojima nadležni organ sprovodi dodatni nadzor.

Lice u finansijskom konglomeratu je dužno da omogući nadležnom organu da izvrši kontrolu poslovnih knjiga, poslovne dokumentacije i administrativne ili poslovne evidencije, kao i kontrolu informaciono-komunikacionih sistema i drugih pridruženih sistema, u obimu potrebnom za sprovođenje dodatnog nadzora iz stava 1. ovog člana.

Lice u finansijskom konglomeratu je dužno da ovlašćenom licu nadležnog organa, na njegov zahtev, uruči elektronske zapise, kopije poslovnih knjiga, poslovne dokumentacije i administrativne ili poslovne evidencije, u zahtevanoj formi (papirnoj ili elektronskoj).

Sva lica uključena u dodatni nadzor u skladu sa ovim zakonom dužna su da omoguće međusobnu razmenu svih informacija koje mogu biti od značaja za dodatni nadzor i razmenu informacija u skladu sa ovim zakonom.

Razmena informacija iz stava 4. ovog člana vrši se i sa Zajedničkim odborom Evropskih nadzornih organa - European Supervisory Authority (ESA) u skladu sa članom 3.5 Uredbe (EU) br. 1093/2010, Uredbe (EU) br. 1094/2010, odnosno Uredbe (EU) br. 1095/2010, direktno, odnosno po potrebi preko Zajedničkog odbora.

IV. DODATNI NADZOR NAD LICIMA IZ TREĆE DRŽAVE

Dodatni nadzor nad licima iz treće države

Član 30.

Nad regulisanim subjektom sa sedištem u Republici Srbiji, čije je matično društvo regulisani subjekt sa sedištem u trećoj državi i koji je deo finansijskog konglomerata ili mešoviti finansijski holding sa sedištem u trećoj državi koji ima zavisna društva u Republici Srbiji, sprovodi se dodatni nadzor u skladu sa odredbama člana 31. ovog zakona.

Matično društvo iz treće države

Član 31.

Nadležni organ proverava da li su regulisani subjekti, čije matično društvo ima sedište u trećoj državi, predmet dodatnog nadzora od strane nadležnih organa treće države, koji je ekvivalentan dodatnom nadzoru u skladu sa odredbama ovog zakona.

Nadležni organ koji bi u skladu sa članom 26. ovog zakona bio imenovan za koordinatora vrši proveru iz stava 1. ovog člana samoinicijativno, ili na zahtev matičnog društva sa sedištem u trećoj državi, ili bilo kog regulisanog subjekta sa sedištem u Republici Srbiji ili državi članici.

Pri vršenju provere iz stava 1. ovog člana nadležni organ sarađuje sa drugim merodavnim nadležnim organima, i primenjuje smernice iz člana 38. ovog zakona.

Kada dodatni nadzor koji vrše nadležni organi iz treće države nije ekvivalentan dodatnom nadzoru u skladu sa odredbama ovog zakona, na regulisane subjekte se primenjuju odredbe o dodatnom nadzoru regulisanih subjekata iz člana 17. stav 1. ovog zakona.

Nadležni organi mogu primeniti i druge mere koje obezbeđuju sprovođenje dodatnog nadzora nad regulisanim subjektima u finansijskom konglomeratu. Mere određuje koordinator, uz prethodnu saglasnost merodavnih nadležnih organa.

Nadležni organi mogu, izuzetno, zahtevati osnivanje mešovitog finansijskog holdinga sa sedištem u nekoj od država članica i primeniti odredbe ovog zakona na regulisane subjekte u finansijskom konglomeratu kojem je vodeći član u grupi taj holding.

Aktivnostima iz st. 5. i 6. ovog člana treba da se postignu ciljevi dodatnog nadzora iz ovog zakona, i o tome se obaveštavaju:

1) ostali nadležni organi uključeni u dodatni nadzor; i

2) Evropska komisija.

Kada se nadležni organ ne slaže sa odlukom merodavnog nadležnog organa iz stava 1. ovog člana, primenjuje se član 19. Uredbe (EU) br. 1093/2010, Uredbe (EU) br. 1094/2010, odnosno Uredbe (EU) br. 1095/2010.

V. SARADNjA NADLEŽNIH ORGANA

Oblasti saradnje nadležnih organa

Član 32.

Nadležni organi za nadzor nad regulisanim subjektima u finansijskom konglomeratu i koordinator imenovan za taj finansijski konglomerat dužni su da međusobno sarađuju.

Organi iz stava 1. ovog člana su dužni da se međusobno konsultuju pre donošenja odluke koja je od značaja za nadzorne aktivnosti drugog nadležnog organa, a koja se odnosi se na:

1) promene u vlasničkoj, upravljačkoj ili organizacionoj strukturi regulisanih subjekata iz finansijskog konglomerata za koje je potrebna saglasnost ili odobrenje nadležnog organa;

2) postupke koji su pokrenuti pred nadležnim organima; ili

3) mere koje regulisanom subjektu iz finansijskog konglomerata izriče nadležni organ.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, nadležni organ u hitnim slučajevima može da donese odluku i bez saradnje sa drugim organima, pri čemu je dužan da o toj odluci bez odlaganja obavesti druge nadležne organe.

Koordinator može zatražiti od drugih nadležnih organa, koji sami ne sprovode dodatni nadzor, da pribave od vodećeg člana sve informacije neophodne za obavljanje poslova iz člana 27. ovog zakona i da mu te informacije dostave.

Nadležni organ koji je od drugog nadležnog organa dobio zahtev za proveru podataka može postupiti na sledeći način:

1) samostalno izvršiti proveru podataka;

2) omogućiti tom drugom nadležnom organu da samostalno izvrši proveru podataka; ili

3) u skladu sa sektorskim propisima odrediti ovlašćenog revizora ili drugo stručno lice da izvrši proveru podataka.

Na sve informacije i podatke koji se razmenjuju po osnovu dodatnog nadzora primenjuju se odredbe sektorskih propisa o čuvanju poslovne tajne i razmeni poverljivih informacija.

Razmena informacija

Član 33.

Ne dovodeći u pitanje nadležnosti određene sektorskim propisima, nadležni organi za dodatni nadzor regulisanih subjekata u finansijskom konglomeratu i koordinator imenovan za taj finansijski konglomerat, razmenjuju sve informacije koje su od značaja za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti i na sopstvenu inicijativu ili na zahtev drugog nadležnog organa, dostavljaju tom drugom nadležnom organu sve informacije koje su od značaja za obavljanje poslova iz njegove nadležnosti.

U okviru razmene informacija iz stava 1. ovog člana, prikupljaju se i razmenjuju naročito informacije u vezi sa:

1) vlasničkom strukturom, članovima organa upravljanja i prikazom strukture finansijskog konglomerata koji uključuje regulisane subjekte, neregulisana zavisna društva i značajne ogranke, imaocima kvalifikovanog učešća na nivou krajnjeg matičnog društva, kao i nadležnim organima regulisanih subjekata u grupi;

2) politikama i strategijama poslovanja finansijskog konglomerata;

3) finansijskim položajem finansijskog konglomerata, naročito u pogledu kapitalnih zahteva, transakcija unutar grupe, koncentracije rizika i profitabilnosti;

4) podacima o najznačajnijim akcionarima, odnosno imaocima znatnog učešća i organima upravljanja pojedinim licima iz finansijskog konglomerata;

5) organizacijom, upravljanjem rizicima i sistemom unutrašnjih kontrola na nivou finansijskog konglomerata;

6) procedurama prikupljanja informacija od subjekata iz finansijskog konglomerata i načinom provere tih informacija;

7) nepovoljnim kretanjima u poslovanju regulisanih subjekata ili drugih lica iz finansijskog konglomerata koja bi mogla negativno da utiču na regulisane subjekte; i

8) prekršajima i merama koje su nadležni organi izrekli licima iz finansijskog konglomerata u skladu sa sektorskim propisima ili ovim zakonom.

Informacije o regulisanim subjektima iz finansijskog konglomerata nadležni organi razmenjuju i sa centralnim bankama država članica, Evropskim sistemom centralnih banaka, Evropskom centralnom bankom i Evropskim odborom za sistemske rizike u skladu sa članom 15. Uredbe (EU) 1092/2010.

Merodavni nadležni organi će za potrebe obračunavanja adekvatnosti regulatornog kapitala pribaviti potrebne informacije od vodećeg člana u grupi.

Informacijama iz stava 1. ovog člana smatraju se naročito:

1) podaci iz finansijskih izveštaja za poslednje tri godine;

2) izvodi iz registra akcionara ili odgovarajućeg javnog registra;

3) izveštaj o obračunu kapitalnih zahteva; i

4) šematski prikaz grupe.

Zajednički odbor

Član 34.

Nadležni organi sarađuju sa Zajedničkim odborom u skladu sa Uredbom (EU) br. 1093/2010, Uredbom (EU) br. 1094/2010 i Uredbom (EU) br. 1095/2010.

Nadležni organi Zajedničkom odboru bez odlaganja dostavljaju sve informacije potrebne za obavljanje njegovih zadataka u skladu sa članom 35. Uredbe (EU) br. 1093/2010, Uredbe (EU) br. 1094/2010 i Uredbe (EU) br. 1095/2010.

Koordinator dostavlja Zajedničkom odboru sve informacije iz člana 23. st. 4, 5. i 6. i člana 33. stav 5. tačka 1) ovog zakona.

Pri obavljanju zadataka i vršenju ovlašćenja na osnovu ovog zakona nadležni organi se pridržavaju smernica, standarda i drugih preporuka Zajedničkog odbora i Evropske komisije.

Zajednički sporazum

Član 35.

Koordinator i drugi nadležni organi iz Republike Srbije i država članica mogu da zaključuju sporazume o saradnji kojima će urediti sva značajna pitanja u vezi sa dodatnim nadzorom iz ovog zakona.

Saradnja nadležnih organa u vezi s neposrednim dodatnim nadzorom Član 36.

Nadležni organ iz Republike Srbije može da sprovede neposredni dodatni nadzor poslovanja radi provere informacija koje se odnose na regulisane ili neregulisane subjekte u finansijskom konglomeratu koji imaju sedište u drugoj državi članici.

Ako je nadležnom organu iz Republike Srbije podnet zahtev nadležnog organa iz druge države članice da sprovede odgovarajuće provere koje se odnose na poslovanje finansijskih konglomerata, nadležni organ iz Republike Srbije će, u okviru svojih nadležnosti propisanih ovim zakonom, preduzeti sledeće:

1) samostalno ili u saradnji s drugim nadležnim organom iz Republike Srbije sprovesti neposredni dodatni nadzor poslovanja;

2) omogućiti nadležnom organu iz države članice koji je podneo zahtev da samostalno sprovede neposredni dodatni nadzor poslovanja; ili

3) na osnovu ovlašćenja koja ima kao nadležni organ iz Republike Srbije, odrediti ovlašćenog revizora ili drugo stručno lice da sprovede odgovarajuće provere poslovanja.

U slučaju kada nadležni organ iz države članice ne sprovodi neposredni dodatni nadzor poslovanja u smislu stava 2. tačka 2) ovog člana, taj organ može učestvovati u neposrednom dodatnom nadzoru poslovanja koji sprovode nadležni organ iz Republike Srbije ili ovlašćeni revizor, odnosno drugo stručno lice, na osnovu ovlašćenja nadležnog organa iz Republike Srbije.

Saradnja s nadležnim organima iz trećih država

Član 37.

Nadležni organ iz Republike Srbije može zaključivati sporazume s nadležnim organima iz trećih država u svrhu razmene informacija potrebnih za obavljanje dodatnog nadzora regulisanih subjekata u finansijskom konglomeratu.

Nadležni organ iz Republike Srbije može da predloži Evropskoj komisiji zaključivanje sporazuma s trećom državom za potrebe sprovođenja dodatnog nadzora regulisanih subjekata u finansijskom konglomeratu.

Član 38.

Narodna banka Srbije za regulisane subjekte kojima daje dozvolu za rad bliže uređuje način izračunavanja adekvatnosti kapitala na nivou finansijskog konglomerata i učestalost obaveštavanja koordinatora o tom pokazatelju, kvantitativna ograničenja izloženosti rizicima u skladu sa članom 21. stav 2. (koncentracija rizika) i članom 22. stav 3. ovog zakona (transakcije unutar grupe), minimalne zahteve u pogledu sistema unutrašnjih kontrola i upravljanja rizicima, postupak odlučivanja o postojanju finansijskog konglomerata, smernice za usklađivanje nadzorne prakse koje se odnose na sporazume o saradnji za finansijske konglomerate i ostala pitanja od značaja za primenu ovog zakona.

Komisija za hartije od vrednosti za regulisane subjekte kojima daje dozvolu za rad bliže uređuje način izračunavanja adekvatnosti kapitala na nivou finansijskog konglomerata i učestalost obaveštavanja koordinatora o tom pokazatelju, kvantitativna ograničenja izloženosti rizicima u skladu sa članom 21. stav 2. (koncentracija rizika) i članom 22. stav 3. ovog zakona (transakcije unutar grupe), minimalne zahteve u pogledu sistema unutrašnjih kontrola i upravljanja rizicima, postupak odlučivanja o postojanju finansijskog konglomerata, smernice za usklađivanje nadzorne prakse koje se odnose na sporazume o saradnji za finansijske konglomerate i ostala pitanja od značaja za primenu ovog zakona.

Primena odredaba o postupku odlučivanja

Član 39.

Nadležni organi iz Republike Srbije, pri odlučivanju na osnovu ovog zakona, postupaju u skladu sa sektorskim propisima.

Dostupnost informacija na Jedinstvenoj evropskoj pristupnoj tački

Član 40.

Koordinator dostavlja informacije Jedinstvenoj evropskoj pristupnoj tački (u daljem tekstu: ESAP), uspostavljenoj u skladu sa Uredbom (EU) 2023/2859.

Kada regulisani subjekt javno objavljuje informacije iz člana 23. stav 6. ovog zakona, dužan je da, istovremeno sa objavljivanjem, te informacije dostavi koordinatoru radi njihovog dostavljanja ESAP- u.

Regulisani subjekt je dužan da obezbedi da informacije iz stava 2. ovog člana:

1) dostavi u formatu iz koga se mogu izdvojiti podaci u skladu sa članom 2. tačka 3) Uredbe (EU) 2023/2859 ili, ako je to propisano pravom Evropske unije, u mašinski čitljivom formatu u skladu sa članom 2. tačka 4) Uredbe (EU) 2023/2859;

2) prate sledeći metapodaci:

- naziv regulisanog subjekta na koga se podaci odnose;

- identifikacioni broj pravnog lica regulisanog subjekta, u skladu sa članom 7. stav 4. tačka b) Uredbe (EU) 2023/2859;

- veličina regulisanog subjekta po kategorijama, u skladu sa članom 7. stav 4. tačka d) Uredbe (EU) 2023/2859;

- vrsta informacija koja je klasifikovana u skladu sa članom 7. stav 4. tačka c) Uredbe (EU) 2023/2859;

- napomena da li informacije iz alineja od prve do četvrte ove tačke sadrže podatke o ličnosti.

Regulisani subjekt je dužan da pribavi identifikacioni broj pravnog lica pre dostavljanja informacija u skladu sa stavom 3. tačka 2) alineja druga ovog člana.

Koordinator je dužan da obezbedi da su informacije iz stava 2. ovog člana dostupne na ESAP-u i da ispunjavaju uslove iz stava 3. ovog člana.

VI. NOVČANA KAZNA

Član 41.

Regulisanom subjektu može se izreći novčana kazna u iznosu od 500.000 do 5.000.000 dinara ako:

1) u propisanom roku ne dostavi koordinatoru obaveštenje iz člana 15. stav 5. ovog zakona;

2) ne postupi u skladu s članom 19. stav 1. i st. 4. do 8. ovog zakona;

3) ne izveštava koordinatora u skladu sa članom 21. stav 1. i članom 22. stav 2. ovog zakona;

4) ne uspostavi odgovarajući sistem unutrašnjih kontrola u skladu sa članom 23. stav 3. ovog zakona;

5) ne pridržava se obaveza iz člana 18. st. 1. i 2. ovog zakona;

6) u skladu sa članom 29. st. 1. do 4. ne omogući pristup informacijama ili razmenu informacija;

7) ne pridržava se propisa donetih na osnovu ovog zakona;

8) ne izvrši usklađivanje sa odredbama ovog zakona u roku propisanom članom 43. ovog zakona.

Za nepravilnosti iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna odgovornom licu regulisanog subjekta, u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

Za nepravilnosti iz stava 1. ovoga člana može se izreći novčana kazna i mešovitom finansijskom holdingu, finansijskoj instituciji i osiguravajućem holdingu, u iznosu od 500.000 do 5.000.000 dinara.

Za nepravilnosti iz stava 1. ovoga člana može se izreći novčana kazna odgovornom licu u pravnom licu iz stava 3. ovog člana, u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

Ako ne postupi u skladu sa članom 28. ovog zakona mešovitom finansijskom holdingu može se izreći novčana kazna, u iznosu od 500.000 do 5.000.000 dinara.

U slučaju iz stava 5. ovog člana, izriče se novčana kazna odgovornom licu u organu upravljanja mešovitog finansijskog holdinga, u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

VII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Rok za donošenje propisa

Član 42.

Nadležni organi će u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti propise za čije donošenje su ovlašćeni članom 38. ovog zakona.

Usklađivanje sa odredbama ovog zakona

Član 43.

Regulisani subjekt je dužan da izvrši usklađivanje sa odredbama ovog zakona u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Primena odredaba ovog zakona do dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju

Član 44.

Izuzetno od člana 2. stav 1. tačka 1) ovog zakona, do dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju, regulisanim subjektom smatraće se samo regulisani subjekt sa sedištem u Republici Srbiji.

Izuzetno od člana 2. stav 1. tač. 22) i 23) ovog zakona, do dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju nadležnim organom i merodavnim nadležnim organom smatraće se samo nadležni organ iz Republike Srbije, odnosno samo merodavni nadležni organ iz Republike Srbije, osim u slučaju iz člana 31. ovog zakona.

Izuzetno od člana 6. ovog zakona, do dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju finansijskim konglomeratom smatraće se lica sa sedištem u Republici Srbiji koja u skladu sa članom 6. ovog zakona čine finansijski konglomerat.

Izuzetno od člana 4. ovog zakona, do dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju, grupom će se smatrati samo grupa koju čine lica iz tog člana sa sedištem u Republici Srbiji, osim u slučaju iz člana 30. ovog zakona.

Odložena primena

Član 45.

Odredbe člana 8. stav 3, člana 13. stav 3. tač. 2) i 3), člana 14. stav 3. tač. 2) i 3), člana 17. stav 1. tačka 3) člana 18. stav 4, člana 24. stav 3, člana 26. stav 2. tačka 1. tač. 3) do 8), člana 26. stav 2. tačka 2. tač. 3) do 8), člana 26. st. 4. i 5, člana 29. stav 5, člana 31. stav 6, člana 31. stav 7. tačka 2), člana 31. stav 8, člana 33. stav 3, čl. 34. do 36, člana 37. stav 2. i člana 40. ovog zakona, primenjivaće se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Stupanje na snagu

Član 46.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Izvor: Vebsajt NBS, 18.05.2026.