Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

ZAKON O UTVRĐIVANJU POREKLA IMOVINE I POSEBNOM POREZU: Ukoliko dođe do oporezivanja posebnim porezom, osnovicu za taj porez čini razlika između zbira revalorizovane vrednosti imovine i izdataka za lične potrebe sa jedne strane i prijavljenih prihoda koji su uvećani za iznos prihoda koji ne podležu oporezivanju u Srbiji, besteretno stečene imovine, imovine stečene zaduživanjem i imovine stečene na drugi zakonit način, s druge strane


Poreska uprava Srbije kontaktirala je ovih dana turističke agencije sa zahtevom da dostave lične podatke klijenata koji su u toku jedne godine na aranžmane potrošili više od 5.000 evra, pozivajući sa na Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2020 i 18/2021). Ovakav potez naišao je na različite komentare u javnosti, a najviše zamerki, odnosno pitanja, bilo je upućeno u vezi sa eventualnim kršenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018).

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić kaže da ne poseduje informacije da li su agencije do sada dostavljale podatke o korisnicima svojih usluga, ali navodi da će to svakako uraditi, jer je to njihova zakonska obaveza.

Obaveza svakog pravnog subjekta je da na zahtev Poreske uprave u roku od sedam dana dostavi tražene podatke, i to pod pretnjom zakonske kazne. Prema rečima zamenika direktora Poreske uprave Miroslava Đinovića, ovo je samo kraj neke od akcija koje su se sprovodile i u kojima su oni već prikupili podatke o prometu nekretnina, kupovini motornih vozila i nekih drugih skupocenih stvari”, navodi Seničić.

On dodaje da je to sada novi Zakon i da do sada nisu imali ovakve zahteve jer je njegova primena nova, ali to ne znači da agencije, kao i druga pravna lica, nisu u obavezi da Poreskoj upravi dostave tražene podatke.

“Moramo da se naviknemo na drugačiji vid poreske kontrole, recimo kao što je na Zapadu, da se svaka potrošnja evidentira, da se skupljaju podaci i prihoda i troškova, da bi se videlo ko je utajio porez. Mi smo konsultovali advokate, koji su nam rekli da je sve po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti i Zakonu o utvrđivanju porekla imovine”, naglašava Seničić.

Poreski savetnik Aleksandra Anokić objašnjava da fizička lica nisu Zakonom limitirana koliko mogu da troše na putovanja, ili bilo koje druge vrste kupovine, ali ukoliko su troškovi daleko veći od prijavljenih prihoda javlja se rizik od poreske kontrole i utvrđivanja posebnog poreza.

“U skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019, 144/2020 i 96/2021), banke su dužne da Poreskoj upravi dostavljaju podatke kao što su na primer uplate iz inostranstva na devizne račune fizičkih lica, ili na zahtev Poreske uprave podatke o stanju i prometu na tekućim računima i štednim ulozima fizičkih lica i slično. Poreska uprava može u svakom momentu vršiti proveru kao što je to bio slučaj sa licima koja rade ili pružaju usluge kao frilenseri i da pokrene postupak kontrole dohotka i da izda rešenja o izvršenoj kontroli. U vezi sa ovim konkretnim Zakonom o poreklu imovine, postupak kontrole se pokreće i vrši po službenoj dužnosti”, naglašava Anokić.

Ona kaže da je Zakonom o utvrđivanju vrednosti imovine i prihoda fizičkog lica i izdataka za privatne potrebe fizičkog lica definisano da u izdatke za privatne potrebe spadaju podaci o ratama kredita, zajmovima, lizingu. Takođe, u izdatke za privatne potrebe ulaze i lični izdaci kao što su namirnice, restorani, odeća, briga o deci, rekreacija, zabava, lično osiguranje i drugo.

Lični izdaci su i zakup, komunalije, osiguranje, popravke i drugi izdaci za domaćinstvo. Troškovi za kupovinu motornih vozila, plovnih objekata, vazduhoplova, odmori, putovanja, školarine, alimentacije, takođe spadaju u izdatke privatnih lica.

Izdaci za privatne potrebe fizičkog lica se utvrđuju u iznosu izvršenih plaćanja na osnovu odgovarajućih dokaza.

Anokić kaže da kada je reč o oporezivanju navedenih izdataka, oni služe da se utvrdi imovina fizičkih lica zajedno sa uvećanjem celokupne imovine fizičkih lica, i stavlja se u odnos sa prijavljenim prihodima tog fizičkog lica gde nadležna jedinica Poreske uprave utvrđuje da li visina ovih izdataka odgovara prijavljenim prihodima (što onim koji se oporezuju što onim izuzetim od oporezivanja) ili ne.

Ukoliko dođe do oporezivanja posebnim porezom, osnovicu za taj porez čini razlika između zbira revalorizovane vrednosti imovine i izdataka za lične potrebe sa jedne strane i prijavljenih prihoda koji su uvećani za iznos prihoda koji ne podležu oporezivanju u Srbiji, besteretno stečene imovine, imovine stečene zaduživanjem i imovine stečene na drugi zakonit način, s druge strane”, zaključuje Aleksandra Anokić.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 18.10.2021.
Naslov: Redakcija