JEDINSTVENI PROGRAM REŠAVANJA STARIH PREDMETA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD 2026–2030. GODINE: Od svih nerešenih starih sudskih predmeta u Srbiji, više od polovine je u Beogradu

Vest o tome da državni budžet treba da isplati 1,7 milijardi dinara zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, koju je saopštio predsednik Apelacionog suda u Kragujevcu Aleksandar Blanuša prošle nedelje na savetovanju pravnika na Lisinama donekle je iznenađujuća, ali kada se pogleda detaljna statistika onda se uočava postepeni porast broja starih predmeta tokom prethodnih pet godina.

Dok je na kraju 2020. godine udeo starih predmeta bio samo 6,3 odsto u ukupnom broju nerešenih predmeta, taj procenat se do kraja 2025. godini povećao na 19,8, što je veliki “skok”.

Predsednik Vrhovnog suda Miroljub Tomić doneo je u aprilu “Jedinstveni program rešavanja starih predmeta u Republici Srbiji za period 2026–2030. godine“.

Rešavanje predmeta u razumnom roku propisano je Ustavom Republike Srbije, Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i zakonima o parničnom i krivičnom postupku, o upravnim sporovima i o prekršajima.

Sudije su dužne da predmete rešavaju redosledom kojim su primljeni. Zakon o sudijama ("Sl. glasnik RS", br. 10/2023, 9/2026, 56/2026 i 80/2026) propisuje nekoliko disciplinskih prekršaja koji dovode do starenja predmeta – neopravdano odugovlačenje postupka, neopravdano nezakazivanje ročišta ili pretresa i neopravdano kašnjenje u izradi odluka, zatim uzimanje predmeta u rad redom koji neopravdano odstupa od reda kojim su primljeni.

– Suprotno postupanje sudija od propisanog je razlog za “starenje” predmeta. Pravosudni sistem opterećen velikim brojem predmeta u kojima postupci traju neopravdano dugo – neće biti efikasan, bez obzira na broj rešenih predmeta – navedeno je u uvodnom delu ovog programa.

Republika Srbija je obavezana da u 2025. godini isplati 1,7 milijardi dinara, po presudama domaćih i inostranih sudova, u kojima je osnov naknada štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. To nameće potrebu da sudije savesno ispunjavaju zakonom propisanu obavezu rešavanja predmeta po redosledu prijema jer će tako ne samo omogućiti pravovremeno ostvarivanje pravde strankama već i sačuvati novac u budžetu za ostvarivanje nekih drugih, opšte društveno potrebnih ciljeva, navedeno je u programu.

Ističe se da je cilj programa uspostavljanje trenda smanjivanja broja predmeta u kojima postupci neopravdano dugo traju. Analizirani su podaci iz prethodnog petogodišnjeg perioda i predložene su mere za efikasno postupanje u narednom periodu.

U svim sudovima u Srbiji, osim Vrhovnog, bila su na kraju prošle godine 172.883 stara predmeta, dok je u beogradskim sudovima – Prvom, Drugom i Trećem osnovnom, Višem i Apelacionom sudu u Beogradu, bilo 90.696 starih predmeta. To znači da je učešće beogradskih sudova u nerešenim starim predmetima svih sudova u Srbiji – 52,46 odsto.

U istom periodu, prema prikazu broja primljenih predmeta u sudovima u Republici Srbiji (bez Vrhovnog suda) učešće beogradskih sudova je 15,21 odsto.

U programu je istaknut zaključak da se u sudovima u Beogradu rešava značajno manji broj starih predmeta, nego u ostalim sudovima u Srbiji.

To zapravo znači da građani imaju nejednak pristup pravdi, jer će Beograđani čekati na sledeće ročište nekoliko meseci duže nego stanovnici nekog drugog grada ili manjih mesta, u kojim su, po pravilu, sudovi ažurniji.

– To dovodi do pravne nesigurnosti građana. Jer, ako neko čeka na odluku suda par meseci, a neko par godina, onda nema jednakog pristupa pravdi – rekao je Aleksandar Blanuša, predsednik Apelacionog suda u Kragujevcu, na savetovanju pravnika na Lisinama kod Despotovca, koje je održano u kongresnoj sali JP “Resavska pećina”.

Istakao je da postupanje u razumnim rokovima zavisi od sudija i da složenost predmeta ne može da bude izgovor.

– Nerazumne rokove plaća država iz budžeta, od novca građana – rekao je sudija Aleksandar Blanuša.

Naveo je podatak da čak 40 odsto sudskih predmeta nije završeno u razumnom roku i spada u stare predmete, a najstariji među njima, koji je nedavno završen, potiče iz 1996. godine. Dakle, postupak je trajao tri decenije.

Kada je reč o različitim sudskim instancama, statistički podaci su pokazali da viši sudovi, iako rešavaju veći broj starih predmeta u odnosu na druge sudove, i dalje imaju najveći udeo nerešenih starih predmeta u odnosu na ukupan broj nerešenih predmeta.

Najveći udeo rešenih starih predmeta je u Upravnom i u Privrednom apelacionom sudu. Beogradski sudovi rešavaju veći broj starih predmeta po sudiji u odnosu na ostale sudove u Srbiji. Međutim, oni imaju i najveći priliv predmeta.

Statistički podaci ukazuju da je od 2020. do 2025. godine bio značajno veći priliv predmeta u beogradskim sudovima u odnosu na ostale sudove u Srbiji, što, i pored većeg broja rešenih predmeta, dovodi do stalnog “starenja” predmeta.

Prva sistemska mera za naredni period jeste popunjavanje upražnjenih sudijskih mesta, a prvi cilj je da beogradski sudovi u prvostepenoj materiji na kraju 2030. godine imaju samo deset odsto nerešenih starih predmeta u odnosu na ukupno nerešene predmete.

U sudovima u Srbiji ima ukupno 8.450 predmeta u kojima postupci traju više od 10 godina. Najopterećeniji ovim predmetima je Viši sud u Beogradu (3,818), a sledi Treći osnovni sud sa 1,276 predmeta starijih od deset godina.

Samo deset sudova u Srbiji, od ukupno 94 suda opšte nadležnosti, nemaju nijedan predmet stariji od 10 godina.

“Prioritet je da sudovi koji imaju predmete u kojima postupci traju duže od 10 godina te predmete reše hitno i prekoredno”, podvučeno je u “Jedinstvenom programu rešavanja starih predmeta u Republici Srbiji za period 2026–2030. godine”.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 19.10.2026.
Naslov: Redakcija