NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: Predloženo je uvođenje novog krivičnog dela – zloupotreba snimka, fotografije, portreta, audio-zapisa ili spisa sa seksualno eksplicitnim sadržajem

Zloupotreba seksualno eksplicitnog sadržaja još nije inkriminisana u Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Međutim, to ne znači da se ne pruža krivičnopravna zaštita žrtvama objavljivanja intimnih fotografija bez njihove saglasnosti, rečeno je na savetovanju krivičara koje je održano krajem septembra u organizaciji Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu.

Ovaj poseban oblik sajber-nasilja može se krivično goniti putem prijava za dela protiv polne slobode – “polno uznemiravanje” i “prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju”, kao i prijavom za “neovlašćeno pribavljanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka”, koje spada u grupu krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina.

– Standardi i preporuke Evropske unije, naročito u oblasti sprečavanja nasilja prema ženama i deci, upućuju na potrebu da države u svojim nacionalnim zakonodavstvima predvide posebno krivično delo koje obuhvata neovlašćeno činjenje dostupnim intimnih fotografija i drugih seksualno eksplicitnih sadržaja bez pristanka lica na koje se oni odnose. Takva inkriminacija treba da bude praćena strožom kaznenom politikom, ali i delotvornim mehanizmima za brzo uklanjanje nedozvoljenog sadržaja sa društvenih mreža i internet platformi, budući da se samo na taj način može obezbediti potpunija zaštita žrtve i sprečiti njena dalja viktimizacija – rekla je sudija Marina Brašovan Delić iz Osnovnog suda u Pančevu.

Podsetila je da Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predviđa posebno krivično delo, koje se goni po službenoj dužnosti, uz predlog oštećenog. Na taj način se, pored već postojećih inkriminacija, uspostavlja dodatni osnov za zaštitu žrtava zloupotrebe seksualno eksplicitnog sadržaja.

– Ipak, pitanje pune opravdanosti i efikasnosti nove inkriminacije ostaje otvoreno ukoliko se istovremeno ne obezbedi poseban i brz mehanizam za uklanjanje spornog sadržaja sa interneta. Konačnu ocenu dometa predloženog rešenja daće njegova primena u sudskoj praksi – istakla je sudija Brašovan Delić.

Podsetila je da se u masovnim medijima ova vrsta sajber-nasilja označava kao “osvetnička pornografija”, ali je taj termin kritikovan kao senzacionalistički i nedovoljno određen kako sa aspekta radnje dela, tako i zanemarivanja posledica i položaja žrtve.

– Osvetnička pornografija u literaturi opisuje situaciju kada jedna osoba objavi na internetu gole ili poluobnažene fotografije druge osobe – iz osvete nakon prekida emotivne veze. Zamerka je da naziv implicira da je žrtva sama izazvala štetu, tako što je učinila nešto zbog čega učinilac traži osvetu, čime se podržavaju i mitovi o silovanju koji okrivljuju žrtve za sopstveno zlostavljanje– rekla je sudija Marina Brašovan Delić.

Pritom je ozbiljnost štetnih posledica koje pogađaju žrtvu potpuno zanemarena i isključena na račun motiva osvete bivšeg partnera.

– Naziv je i obmanjujući, jer implicira da je fotografisanje sebe nagog ili u seksualnom činu, ili dozvoljavanje nekom drugom da napravi takvu fotografiju – pornografsko. Zakonska terminologija uvodi malo drugačiji naziv – “zloupotreba snimka, fotografije, portreta, audio-zapisa ili spisa sa seksualno eksplicitnim sadržajem” – rekla je sudija.

Ovakav naziv krivičnog dela sadrži opis radnje, istovremeno prebacujući težište sa krivice žrtve na prestupnika i na radnju koju preduzima protivno volji žrtve, bez oslanjanja na motiv i nameru učinioca, objasnila je sudija.

– Ovaj oblik sajber-nasilja predstavlja ujedno i rodno zasnovano nasilje. Njegovi uzroci su u značajnoj meri povezani sa postojećim obrascima rodne nejednakosti. Zato posledice u praksi češće i teže pogađaju žene – rekla je sudija.

Ukazala je i na deljenje foto-montaža, napravljenih uz pomoć veštačke inteligencije (takozvani “dip fejk”), kao i na deljenje ličnih podataka žrtve uz fotografije i snimke (takozvani “doksing”). Na društvenim mrežama se uz eksplicitni sadržaj ostavlja i ime, adresa, imejl i profil na društvenoj mreži.

– Reč je o ličnim podacima žrtve putem kojih kroz jednostavno pretraživanje po internet mreži žrtva postaje lako dostupna široj javnosti i na taj način se omogućava neodređenom broju drugih lica da na različite načine uznemiravaju i zlostavljaju žrtvu – rekla je sudija.

Istraživanja pokazuju da su žrtve osvetničke pornografije u 90 odsto slučajeva osobe ženskog pola.

– Prestupnik je najčešće bivši partner koji poseduje intimne fotografije ili video zapise iz prethodne emotivne veze, i koji teži da javno ponizi i osramoti žrtvu, zbog raskida emotivne veze. Prestupnici mogu biti i druge osobe, a motiv za zločin ne mora nužno biti osveta. Žrtve su najčešće kao prestupnika označile bivše partnere (33 odsto), a zatim prijatelje (22 odsto) i sadašnje partnere (17 odsto) – navela je sudija Marina Brašovan Delić.

Sve češće se u praksi pojavljuju i maloletnici kao izvršioci i kao žrtve ovog krivičnog dela.

– Društvene mreže, široka dostupnost različitog sadržaja na internetu, kao i sredina u kojoj danas skoro svaki maloletnik ima svoj “pametni” telefon, jesu socijalni faktori koji uslovljavaju masovnu pojavu osvetničke pornografije, posebno među najosetljivijom društvenom grupom – maloletnicima, budući da je poznato je da je najveći broj konzumenata društvenih mreža upravo maloletnička populacija – rekla je sudija Brašovan Delić.

Posledice koje trpe žrtve ovog krivičnog dela su teške i ozbiljne – od osećaja sramote i poniženja, izolacije od društva, promene mesta stanovanja, pa do anksioznih poremećaja i depresije.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 19.10.2026.
Naslov: Redakcija