NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA PORODIČNOG ZAKONA: Predlozi Autonomnog ženskog centra na Nacrt zakona

Autonomni ženski centar dostavio je Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju komentare i predloge na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona. Ukazano je da napori da se izmene zakon usaglase sa Istanbulskom konvencijom i EU Direktivom 2024/1385 o borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici nisu u potpunosti sinhronizovani, a posebno u odnosu na priznavanje statusa žrtve detetu koje svedoči nasilju u porodici, kao i u vezi sa obavezom primene čl. 31 Istanbulske konvencije, na šta ukazuju i preporuke oba GREVIO izveštaja za Srbiju (2020. i 2025. godine).

Takođe, napori za usklađivanje Porodičnog zakona nisu sinhronizovani ni sa postojećim odredbama Krivičnog zakonika i Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, a red na ovim izmenama čini se preuranjenim, jer se ne zna na koji način će biti izmenjena dva pominjana zakona (koja su trenutno u postupku ocene Evropske komisije).

Autonomni ženski centar smatra da obaveza usklađivanja sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti nije sprovedena sistemski i horizontalno kroz ceo tekst zakona, a u više odredbi je predviđena obrada izuzetno osetljivih podataka. Posebno je problematična obrada podataka u članu 197, u novim stavovima 5 i 6, gde nije navedena svrha obrade, kao ni vrsta podataka koji se obrađuju, kategorije lica na koje se podaci odnose, rukovaoci i zajednički rukovaoci, krug organa i službenih lica koji imaju pristup podacima, rokovi čuvanja i brisanja podataka, način ostvarivanja prava lica na uvid, ispravku i ograničenja obrade, tehničke i organizacione mere zaštite.

Posebno protivljenje izraženo je u odnosu na:

• dodavanje novih mera zaštite od nasilja u porodici u čl. 198, koje se po svojoj suštini ne mogu smatrati merama zaštite žrtava, jer se radi o preventivnim merama podrške učiniocu nasilja;
• izmenama koje nisu u skladu sa Istanbulskom konvencijom u članovima 31 (Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost) i 56 (Mere zaštite);
• izmenom čl. 21 Porodičnog zakona koja daje mogućnost da maloletnici stariji od 16 godina koji imaju dete i koji su stekli potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva mogu da zaključe brak;
• izmenama u čl. 42 kojima se aboliraju roditelji koji angažuju surogat majku u inostranstvu iako znaju da čine krivično delo trgovine ljudima (bebama) i krše odredbu čl. 35 Konvencije o pravima deteta.

AŽC je osporio i način na koji su imenovani članovi i članice Radne grupe, u koju su ušli i predstavnici i predstavnice organizacija civilnog društva po bodovima sa dna rang liste, kao i to što u Radnoj grupi nije bilo predstavnika sudija koji postupaju u posebnim porodičnim većima. Izraženo je protivljenje načinu na koji je sprovedena ova javna rasprava, a posebno činjenicom da je prvi okrugli sto (u Beogradu) bio održan istog dana kada je javna rasprava počela, bez informacija o tome gde se i kada održava, i bez vremena da se predlozi Radne grupe razmotre. AŽC je podsetio da je u Reformskoj Agendi, u vezi sa usvajanjem zakonodavnog paketa istaknuto da to treba da bude “nakon transparentnih i inkluzivnih konsultacija”.

Izvor: Vebsajt Autonomni ženski centar, 16.04.2026.
Naslov: Redakcija