SRPSKA PRIVREDA ULAZI U PERIOD NISKOG RASTA ILI STAGNACIJE: Tekući deficit tokom prvog tromesečja prešao 10,2% bruto domaćeg proizvoda BDP, što predstavlja najveći kvartalni deficit u protekloj deceniji
Srpska privreda ulazi u period niskog rasta ili čak stagnacije, na šta ukazuje pogoršanja većina najznačajnijih makroekonomskih parametara, navodi se u najnovijem izdanju "Kvartalnog monitora". Tekući deficit tokom prvog tromesečja je dostigao 1,3 milijardi evra, odnosno preko 10,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što predstavlja najveći najveći kvartalni deficit u protekloj deceniji.
BDP je na međugodišnjem nivou porastao za 4,4 odsto, što na prvi pogled deluje kao solidan rezultat, ali zapravo predstavlja znatno usporavanje u odnosu na prošlogodišnje stope rasta.
Desezonirani podaci pokazuju da je BDP u prvom tromesečju bio manji za 0,5 odsto u odnosu na prethodni kvartal.
U slučaju da se negativni trendovi nastave, ekonomija Srbije može da i drugi kvartal tekuće godine završi sa negativnim rezultatom, što bi značilo da je tehnički ušla u recesiju.
Iza kočenja privrednog rasta stoji snažno usporavanje investicija usled geopolitičkih zbivanja, i pogoršanje neto izvoza, koji će najverovatnije bitzi "nešto trajnije prirode", navodi se u saopštenju za medije. Sveukupno, rast domaće privrede će ići do nivoa od oko tri odsto.
Kriza u energetskom sektoru "koštala" je Srbiju oko dva odsto BDP-a, što zbog manje proizvodnje što zbog većeg uvoza struje.
"Samo u prvom delu godine, Elektroprivreda Srbije je uzela 900 miliona evra kredita... Pad elektroprivrede izazvao je smanjenje industrije za četiri procentna poena", naveo je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i glavni urednik publikacije "Kvartalni monitor" Milojko Arsić.
Industrijska proizvodnja je ostvarila skroman rast od 1,9 odsto u poređenju sa prvim kvartalom 2021. godine, ali je elektroprivreda zabeležila pad od 19,1 odsto.
Zbog svega navedenog, ali i pregrejanog svetskog tržišta, ekonomisti prognoziraju povećanje cena gasa i struje za privredu i građane, što bi smanjilo kupovnu moć građana i ugrozilo domaće proizvođače.
Određeni uticaj na rast robnog deficita imalo je i neodmereno ograničavanje izvoza poljoprivrednih proizvoda.
"Kvartalni monitor" je publikacija u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija