SET PRAVOSUDNIH ZAKONA: Uticaj izmenjenih zakona na vladavinu prava, samostalnost javnog tužilaštva i nezavisnost sudstva
Upravni odbor Advokatske komore Srbije podnosi vanrednoj Skupštini Advokatske komore Srbije
o uticaju izmena pravosudnih zakona na vladavinu prava, samostalnost javnog tužilaštva i nezavisnost sudstva u Republici Srbiji
I Uvod
Polazeći od činjenice da je Advokatska komora Srbije, kao ustavna i zakonom ustanovljena institucija sa posebnom ulogom u zaštiti vladavine prava, nezavisnosti sudstva i prava građana na pravično suđenje, te imajući u vidu svoju profesionalnu i društvenu obavezu, Skupština Advokatske komore Srbije na vanrednoj sednici dana 24. februara 2026. godine usvojila je tekst ovog Memoranduma.
Povod za donošenje Memoranduma predstavlja usvajanje i proglašenje:
- Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava ("Sl. glasnik RS", br. 9/2026);
- Zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva ("Sl. glasnik RS", br. 9/2026);
- Zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala ("Sl. glasnik RS", br. 9/2026);
- Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu ("Sl. glasnik RS", br. 9/2026);
- Zakona o izmeni Zakona o sudijama ("Sl. glasnik RS", br. 9/2026);
čiji kumulativni efekat proizvodi ozbiljne posledice po institucionalnu arhitekturu pravosuđa, samostalnost javnog tužilaštva i nezavisnost sudstva u Republici Srbiji.
II Formalna zakonitost i stvarni efekat zakonskih izmena
Advokatska komora Srbije konstatuje da su navedene izmene zakona donete u formalno propisanoj zakonodavnoj proceduri. Međutim, formalna zakonitost sama po sebi nije dovoljna da garantuje usklađenost zakonskih rešenja sa načelima vladavine prava, nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva.
U demokratskom i ustavnom poretku zasnovanom na vladavini prava, ključni kriterijum ocene zakonskih rešenja nije njihova normativna forma, već njihov stvarni, predvidiv i dugoročan efekat u praksi.
U tom smislu, usvojene izmene ne vode otvorenoj autokratiji, ali vode modelu “upravljane pravde”, koji je suprotan suštini vladavine prava.
III Vladavina prava i institucionalna ravnoteža
Vladavina prava ne podrazumeva samo postojanje zakona, već njihovu predvidivu, jednaku i institucionalno neutralnu primenu.
Usvojene izmene ne jačaju sistem uzajamne ravnoteže i kontrole između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, već proizvode suprotan efekat - slabljenje unutrašnjih mehanizama otpornosti pravosuđa na politički i neformalni uticaj.
Na taj način, zakon prestaje da bude neutralni okvir koji važi jednako za sve, a postaje instrument upravljanja ishodima postupaka kroz strukturu i organizaciju institucija, što predstavlja prikriven i opasniji oblik nedozvoljene kontrole pravosuđa.
IV Nezavisnost sudstva
Iako se usvojenim izmenama zakona deklarativno ne dovodi u pitanje nezavisnost sudija, njihov stvarni efekat ogleda se u stvaranju svesti kod nosilaca sudijskih funkcija o mogućnosti identičnih strukturnih intervencija i u organizaciji i nadležnosti sudova.
Nezavisnost sudstva nije apstraktno ustavno načelo, već operativna sposobnost sudije da odlučuje bez straha od institucionalnih ili karijernih posledica. Svako normativno rešenje koje tu sposobnost čini zavisnom od budućih strukturnih izmena predstavlja regresiju, čak i kada je formalno neutralno.
V Samostalnost javnog tužilaštva
Posebno zabrinjavaju efekti izmena koje se odnose na organizaciju i funkcionisanje javnog tužilaštva.
Uspostavljanjem pojačane centralizacije i koncentracije ovlašćenja u rukama užeg kruga rukovodilaca, naročito u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, značajno se sužava prostor za stvarnu samostalnost postupanja tužilaca, posebno u predmetima visoke korupcije i krivičnih dela nosilaca najviših javnih funkcija.
Takav model ne povećava odgovornost tužilaštva, već stvara sistemsku mogućnost selektivnog krivičnog gonjenja, što je nespojivo sa ustavnim načelom jednakosti svih pred zakonom.
VI Borba protiv visoke korupcije i poverenje javnosti
Advokatska komora Srbije ocenjuje da usvojene izmene ne jačaju kapacitet države za efikasnu istragu i procesuiranje krivičnih dela visoke korupcije i kriminala nosilaca javnih funkcija.
Smanjenje institucionalne autonomije i specijalizacije tužilačkih struktura razumno dovodi do slabljenja poverenja građana u sposobnost pravosudnog sistema da se suprotstavi političkoj i ekonomskoj moći. Bez tog poverenja, nema stvarne vladavine prava.
VII Međunarodni kontekst i proces pristupanja Evropskoj uniji
Advokatska komora Srbije ukazuje da usvojene izmene pravosudnih zakona imaju neposredan značaj u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, posebno u okviru:
- Poglavlja 23 - Pravosuđe i osnovna prava,
- Poglavlja 24 - Pravda, sloboda i bezbednost.
Prema Pregovaračkom okviru Evropske unije, napredak u ovim poglavljima zasniva se na trajnim, merljivim i nepovratnim rezultatima u pogledu nezavisnosti sudstva, samostalnosti javnog tužilaštva, institucionalne otpornosti na politički uticaj i efikasne borbe protiv korupcije, posebno na visokom nivou.
Imajući u vidu da se u okviru ovih poglavlja posebno ocenjuju normativni i institucionalni okviri, kao i njihovi stvarni efekti u praksi, Advokatska komora Srbije smatra svojom obavezom da o posledicama usvojenih zakonskih izmena obavesti:
- Evropsku komisiju;
- Evropski parlament;
- Savet Evrope;
- institucijama Evropske unije nadležnim za praćenje Poglavlja 23 i 24;
- Venecijanskoj komisiji;
- Grupi država za borbu protiv korupcije (GRECO);
- relevantnim telima Ujedinjenih nacija u oblasti nezavisnosti pravosuđa i ljudskih prava;
- domaćoj stručnoj i opštoj javnosti.
VIII Zaključna ocena
Advokatska komora Srbije smatra da usvojene izmene zakona ne predstavljaju korak ka jačanju nezavisnog, profesionalnog i odgovornog pravosuđa, već stvaraju normativni okvir u kojem pravosuđe postaje upravljivije iz centara političko-ekonomske moći, samostalnost javnog tužilaštva slabija, a mogućnost selektivne primene prava veća.
Takav razvoj predstavlja regresiju u odnosu na načela vladavine prava utvrđena Ustavom Republike Srbije i međunarodnim standardima, uključujući obaveze Republike Srbije koje proizlaze iz članstva u Savetu Evrope i procesa pristupanja Evropskoj uniji.
Izvor: Vebsajt Advokatske komore Srbije, 20.02.2026.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija