PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVLJANSTVU REPUBLIKE SRBIJE: Zahtev za sticanje državljanstva može biti odbijen ako nadležna institucija oceni da postoje razlozi koji bi mogli naštetiti bezbednosti i zaštiti interesa Srbije

Bezvizni režim koji Srbija ima sa Evropskom unijom postojan je i realizuje se u skladu sa svim pravilima koja za njega važe, kažu u Ministarstvu za evropske integracije (MEI) povodom medijskih navoda da je iz Brisela stiglo upozorenje o ugroženosti bezviznog režima u slučaju da bude usvojen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije. Previše je, kako se navodno pribojavaju u EU, liberalan i mogao bi nekima iz trećih država da posluži samo kao “zelena karta” za ulaz i ostanak na teritoriji Evropske unije.

“Kao kandidat za članstvo u EU, institucije naše države u svakodnevnom su kontaktu sa predstavnicima Unije i njenim telima po svim pitanjima iz pristupnog procesa, pa i u vezi sa izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu”, ističu u ovom ministarstvu.

Najveća promena u zakonu koji je Vlada Srbije 4. maja poslala u skupštinsku proceduru tiče se vremena boravka u našoj zemlji neophodnog da bi stranac dobio srpski pasoš. Umesto tri godine, kako je propisano važećim zakonom, izmenama se predlaže da u naše državljanstvo “može biti primljen stranac koji na osnovu odobrenog privremenog boravka živi u Republici Srbiji najmanje jednu godinu pre podnošenja zahteva za prijem u državljanstvo”. Uslovi koje mora da ispuni jesu da je stekao srednje ili visoko obrazovanje u Srbiji ili poseduje rešenje o priznavanju strane visokoškolske isprave izdato od nadležnog organa u Srbiji, zatim da obavlja samostalnu delatnost ili je zaposlen ili radno angažovan kod poslodavca koji ima sedište i koji obavlja delatnost na našoj teritoriji i “stari” uslov – izjava da Srbiju smatra svojom državom. Uz ovu izjavu u srpsko državljanstvo može biti primljen i supružnik osobe koje je ispunila ove uslove i stekla naš pasoš.

“Fajnenšel tajms” je 11. maja objavio da je nakon upozorenja Brisela Srbija obustavila planove da iz ekonomskih razloga strancima dodeli srpski pasoš posle svega 12 meseci boravka na teritoriji. List je preneo, kako je javila Beta, izjavu neimenovanog savetnika srpske vlade da je nacrt zakona o državljanstvu bio “samo predlog” koji “nije prihvaćen”. Evropska komisija je, prema ovim navodima, u saopštenju navela da nadzire bezvizni režim Beograda “kako bi sprečila i ublažila eventualne bezbednosne rizike za Evropsku uniju”.

U Ministarstvu za evropske integracije kažu da su informisali nadležne u EK da novine koje ovaj zakon sadrži imaju za cilj da u Srbiju privuku najkvalitetniju, visokokvalifikovanu radnu snagu iz drugih država, koja ima određena znanja i veštine deficitarne na našem tržištu rada. Nove odredbe treba da dodatno doprinesu stalnom rastu BDP-a kroz razvoj privrede, održanje finansijske stabilnosti i poboljšanje životnog standarda naših građana.

“Tako su motivi Republike Srbije isti kao i motivi koje imaju brojne države članice EU, koje liberalizuju svoje relevantne zakone kako bi se upravo građanima sa zapadnog Balkana omogućili lakši boravak i dobijanje radnih dozvola u EU, motivisani, pre svega, sopstvenim daljim ekonomskim razvojem. I sama EU je nedavno predložila sistem ’plavih karata’ za brže sticanje državljanstva za visokokvalifikovanu radnu snagu, jer se svi suočavamo sa istim problemom i potrebom da bude efikasno rešen”, navode u MEI.

Podsećaju da je u zakonski predlog ugrađena zaštitna klauzula da se zahtev za sticanje državljanstva može odbiti iako su ispunjeni opšti uslovi – ako nadležna institucija oceni da postoje razlozi koji bi mogli naštetiti bezbednosti i zaštiti interesa Srbije.

“Dakle, institucije naše države će u svakom konkretnom slučaju, pored ispunjenosti opštih uslova jednako ceniti i ispunjenost uslova kada su u pitanju bezbednosni rizici za Republiku Srbiju ali i za Evropsku uniju. Takođe, napominjemo da Srbija, za razliku od brojnih država članica EU i drugih iz regiona, nema odredbu niti u postojećem, a neće je imati ni u novom zakonu, koja bi omogućavala investitorima da po tom osnovu dobiju naše državljanstvo”, ističu u ovom ministarstvu.

U predlogu koji je vlada uputila Narodnoj skupštini navedeno je da su prepoznati problemi u dosadašnjoj regulativi – duge procedure i rokovi, kao i strogi uslovi koji su strancima otežavali da dobiju naš pasoš. I predsednik Srbije u decembru prošle godine je najavio da će zbog nedostatka radne snage morati da se pojednostave procedure za dobijanje državljanstva Srbije.

Olakšice za državljanstvo, naravno, odnosile bi se i na hiljade Rusa koji su u Srbiju stigli od februara 2022. godine, kada je počeo rat u Ukrajini. I ta činjenica sigurno je “upala u oči” nadležnima u EU. Vest o planovima vlasti u Beogradu da menja zakon o državljanstvu proteklih nedelja se proširila, kako je preneo “Fajnenšel tajms”, i na ruskim društvenim mrežama, pa su se mnogi Rusi zainteresovali za mogućnost odlaska u Srbiju.

Na javnim raspravama o nacrtu zakona o državljanstvu, koje su u organizaciji MUP-a održane u aprilu u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, upozoravano je na potencijalne zamke ovakvih zakonskih rešenja. U izveštaju o javnim raspravama, koji je objavljen na sajtu MUP-a, navodi se da je više učesnika izrazilo bojazan da značajno liberalniji pristup sticanja državljanstva Srbije može biti zloupotrebljen. Istakli su da postoji opasnost da pojedini stranci nakon ovako ubrzanog sticanja državljanstva neće želeti da nastave život u Srbiji već će iskoristiti naš pasoš samo da odu u neku od zemalja EU. Takođe, rečeno je i da ovakve zloupotrebe mogu da ugroze poziciju Srbije i da se odraze na viznu liberalizaciju.

Pojedini kritičari predloga zakona smatraju da bi olakšicama za državljanstvo Srbija bila preplavljena strancima iz Rusije, Kine, Bliskog istoka, Afrike i Azije. Time bi naša zemlja postala država doseljenika koji ne znaju naš jezik i kulturu, ali bi imali sva prava kao građani Srbije.

Na javnim rasprava izneto je nekoliko predloga, između ostalog, da se dužina privremenog boravka iz člana 15 zakona produži sa jedne na tri godine i da kao dodatni uslov za prijem u državljanstvo Srbije stranac mora da priloži dokaz o poznavanju srpskog jezika i položen državni test poznavanja srpske istorije, kulture i ustavnog uređenja.

Komesarka za unutrašnja pitanja EU Ilva Johanson tokom svoje nedavne posete Beogradu pohvalila je Srbiju zbog usaglašavanja sa viznom politikom EU, kažu u MEI. “To znači da smo u dogovoru sa partnerima iz EU doneli niz mera – raskinuli sporazume o bezviznom putovanju sa šest država, pojačali saradnju bilateralno i trilateralno, pregovaramo novi operativni sporazum sa Fronteksom u cilju smanjenja broja migranata. Sve te mere su u kratkom roku dale odlične rezultate i za to je Srbija bila pohvaljena ne samo od predstavnika Evropske komisije već i od pojedinačnih država članica Unije”, ističu u Ministarstvu za evropske integracije.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandar Bojović, 22.05.2023.
Naslov: Redakcija