PRAVILNIK O LISTI LEKOVA KOJI SE PROPISUJU I IZDAJU NA TERET SREDSTAVA OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA: Omogućena of-lejbl (off-label) primena lekova

Nakon 30 godina čekanja u Srbiji je dozvoljena tzv. of-lejbl (off-label) primena lekova o trošku države, pa oni korišćeni za jednu bolest mogu biti prepisani i za drugu na koju dokazano deluju. Tako će građani Srbije koji se suočavaju s teškim dijagnozama lekove koje su morali da kupuju sada dobiti o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja u državnim ustanovama. Of-lejbl primena odobrena je za lečenje dece, transplantaciju, maligne i primarne autoimune bolesti.

Na izmenu tzv. Pravilnika o većoj dostupnosti lekova (tzv. of-lejbel), istakla je ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić, čekalo se 30 godina.

- Lek registrovan za jednu indikaciju nismo mogli da dajemo za drugu iako je jako efikasan samo zato što nije bio na listi. Na primer, znate da citostatik za karcinom dojke deluje i na karcinom želuca pod određenim uslovima, a niste mogli da ga date pacijentu. Sada ćete moći i pacijenti ako to lekar proceni neće više morati privatno da kupuju lekove bili oni jeftili ili skupi. Konzilijarnu odluku lekara da je određeni lek najbolja terapija za pacijenta u tom trenutku potvrđivaće etički odbor zdravstvene ustanove, koji može da se sastane i elektronski - rekla je Grujičićeva i dodala da ne postoji spisak lekova, već bolnice dobijaju šifre bolesti.

Pravilnik je u Ministarstvu zdravlja, naglasila je Grujičićeva, promenjen u januaru, a u aprilu i u RFZO, tako da nema nikakve bojazni da će neko od lekara biti kažnjen ili snositi bilo kakvu odgovornost zato što je propisao lek koji sada treba da budu dostupan:

 - Molba i poziv svim kolegama koje se bave onkologijom je: Nemojte se sada plašiti da prepišete taj lek.

Prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO, navela je da of-lejbl primena postoji svugde u svetu, da najpre mora da postoji informisanost i pismeni pristanak pacijenata:

- Zahtev koji ide u RFZO treba da potpišu tri lekara i direktor ustanove, a komisija u Fondu sastavljena je od eksperata i predstavnika Agencije za lekove jer je uglavnom reč o neregistrovanim lekovima. Of-lejbl primenu za transplantaciju odobrava sama zdravstvena ustanova. Za maligna i autoimuna oboljenja na teret RFZO mogu se odobravati samo generički lekovi, tj. oni kojima je isteklo patentno pravo, dok za decu i transplantirane pacijente mogu i inovativni.

I do sada smo nalazili načina da primenjujemo of-lejbl terapiju, naveo je doc. dr Milan Žegarac, direktor IORS, ali od sada će to biti mnogo lakše.

- Prošle godine smo je primenili kod stotinak pacijenata, a dosta je bilo pedijatrijske populacije. U pitanju su razne vrste lekova - ukazao je Žegarac, dok je dr Davorin Radosavljević, rukovodilac Klinike za medikalnu onkologiju IORS, istakao:

Direktorka RFZO objasnila je i zašto je za pomenute četiri kategorije uvedena of-lejbl primena lekova:

 - Za transplantacije u Srbiji je najveći problem donorstvo organa, pa smo hteli da terapije ne budu jedan od kriterijuma koji će usporavati. Kod dece je problem što ne postoji dovoljno kliničkih studija na deci, te je zato potrebno primeniti of-lejbl terapije, jer je dobro poznato da ti lekovi dobro deluju nakon 18. godine. Za maligne bolesti reč je o starim citostaticima. Određene autoimune bolesti su kategorija koja je zaista nepoznata od samih mehanizama dejstva i uzročnika, pa samim tim i do terapije i zato je potrebno pustiti of-lejbl terapiju.

- Više od 50 odsto tumorskih tipova će dobiti pojačanje u lečenju. Sada pacijente možemo da lečimo na evropski način kada je reč o hemioterapiji na bazičnom nivou. Upotrebom, recimo, "taksola" u svim ginekološkim tumorima konačno će se velika, bolna nepravilnost ispraviti, a za tumore gornjeg abdomena dosad smo imali samo dva leka, sada će ih biti još četiri-pet.

 Upitana da li ćemo sada manje novca skupljati za lečenje, pre svega, dece, Grujičićeva je ukazala:

 - Ovo će pomoći najvećem broju pacijenata, a uvek ćemo imati retke bolesti koje se pojavljuju jednom u godinu, dve, pet i te pacijente ćemo slati u inostranstvo. Ministarstvo zdravlja je bilo formiralo fond za slanje u inostranstvo, ali ćemo rebalansom budžeta sav taj novac proslediti u RFZO jer ministarstvo treba da se bavi zdravstvenom politikom, a ne svakim pojedinačnim slučajem. Sada imamo zahtev za dete koje boluje od jako retke bolesti krvnih sudova mozga, i ići će u inostranstvo. Ali država ne može da plati eksperimentalne terapije, možemo da pošaljemo decu tamo gde znamo da postoje centri koji se bave određenom vrstom bolesti.

Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije, naveo je da je ovo istorijski događaj i da će pravilnik pomoći da mnogi lekovi postanu dostupni koliko sutra.

Izvor: Vebsajt Kurir, 18.05.2023.
Naslov: Redakcija