POJEDINA NASTAVNIČKA ZANIMANJA BIĆE PROGLAŠENA DEFICITARNIM

Krpljenje rupa ili sistemsko rešenje: Šta donosi predlog da se pojedina nastavnička zanimanja proglase deficitarnim

Za dugogodišnji problem nedostatka nastavničkog kadra u osnovnim i srednjim školama ministar prosvete Dejan Vuk Stanković nedavno je ponudio rešenje. Plan je da se pojedina nastavnička zanimanja, poput profesora matematike, fizike, hemije, geografije i biologije, proglase deficitarnim. Cilj je, kako kaže, da se kroz korekciju koeficijenata i povećanje zarada privuku i zadrže kvalitetni kadrovi u prosveti. Ovaj predlog nije nov - dekani fakulteta koji obrazuju buduće nastavnike već godinama upozoravaju na njihov hroničan nedostatak i dramatičan pad interesovanja za tu profesiju u poslednjoj deceniji. Posebno su skretali pažnju na apsolutno odsustvo državne strategije u tom pogledu. Sličnu bojazan akademska zajednica izražava i sada.

Situacija u pojedinim sredinama je, inače, u toj meri alarmantna da su škole prinuđene da angažuju nastavnike bez adekvatne stručne spreme ili pedagoških kompetencija, samo da bi obezbedile održavanje nastave. Da je neophodno rešiti ovaj problem ukazuje i nedavni predlog da se penzionisanim nastavnicima omogući povratak u učionice, koji je potekao od Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

S tim u vezi, još 2023. predstavljen je dokument "Platforma Univerziteta u Beogradu (UB) za unapređenje statusa nastavničkih studijskih programa na UB i očuvanje obrazovnog sistema u Srbiji". Dokument je sačinila radna grupa sastavljena od dekana koji školuju nastavnike predmeta za koje nedostaje kadar. Oni su, naime, konstatovali dramatičan pad kvaliteta nastavnog kadra u našoj zemlji, da je nastavnicima oduzeto dostojanstvo i da su im plate niske, čime se "indirektno signalizira da se ovaj poziv ne nalazi među prioritetima države".

Kao prvi korak ka rešavanju krize obrazovnog sistema u Srbiji predlagali su precizno i temeljno utvrđivanje kompletnog stanja i statusa nastavnog kadra u Srbiji. Među predlozima je, između ostalih, bilo i poboljšanje finansijskog položaja nastavnika i profesora, odnosno proglašavanje pojedinih nastavničkih zanimanja deficitarnim. No, sagovornici izražavaju sumnju u dugoročnu efikasnost ove mere, ukoliko bude donesena samostalno. Jer, ističu da je sve manje onih koji žele da rade u prosveti i u njoj ostanu, a razlog tome nije samo plata, već i loši uslovi rada. Najavljena mera bi, ocenjuju, eventualno mogla privremeno da spreči odliv nastavnika iz sistema.

Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu i član radne grupe koja je izradila Platformu UB, podseća da je postojala i platforma Unije prirodno-matematičkih fakulteta u kojoj su predložena rešenja za deficit kadrova u školama i povećanje interesovanja za nastavničke smerove. Platforma je prosleđena Ministarstvu prosvete mesec dana nakon one koju su sastavili dekani UB.

"U novembru je grupacija prirodno-matematičkih nauka imala sastanak sa predsednikom Vlade i ministrom Stankovićem. Tada nam je obećano da će biti održan sastanak na kome bi se razgovaralo o ovoj platformi, ali do njega nikada nije došlo. Smatramo da takva mera jeste iskorak. Ali, o njoj se govori svega meseca dana pred upis, bez konkretnih koraka i analize", predočava Roglić.

Dekani su, kaže Roglić, iz tog razloga i tražili da prvi korak bude analiza kojom bi se utvrdilo koliko nastavnika nedostaje po regionima i oblastima. Smatra da ishitrena rešenja nikada nisu dobra, jer problem zahteva različite mere, među kojima je i da se zanimanje nastavnika učini zanimljivim i atraktivnim.

"A trenutno definitivno nije. Plate su svakako jedno od rešenja, ali drugi faktori su odnos društva prema nastavnicima, ministarstva, vlasti... Prvo treba pokrenuti mere da se nastavnici koji trenutno rade zadrže u prosveti, nakon čega bi se radilo na merama koje će povećati interesovanje za tu profesiju", ocenjuje on.

Upitan da li je Ministarstvo prosvete kontaktiralo nekoga od dekana koji su učestvovali u izradi Platforme UB, Roglić odgovara da "koliko je upoznat nije".

"Potrebno je bilo uključiti univerzitet i njegove predstavnike. Ako smo mi predali platformu 2023. i ponovo je prosledili ministru nakon tog sastanka, mislim da je vredelo bar porazgovarati sa nama", zaključuje Roglić.

I profesor istorije i predsednik Edu foruma Aleksandar Markov kaže za NIN da je u rešavanje ovog problema neophodno uključiti sve u obrazovnom sistemu.

"Kad god se hvatamo u koštac sa nekim problemom, neophodan je zajednički pristup, dvosmerna komunikacija. Mi uglavnom imamo jednosmernu. Predlozi dođu od ministarstva, negde 'odozgo', i to se smatra konačnim rešenjem. A suština svega je u razgovoru koji je, istine radi, u ovom trenutku teško zamisliti", ukazuje Markov.

Markov, takođe, smatra da najave ministra prosvete ne bi predstavljale dugoročno rešenje, napominjući da je od predloga do realizacije "dug put". Smatra, međutim, da bi realizacija ovog predloga možda zadržala nastavnike koji su razmišljali da napuste prosvetu, pod uslovom da razlika u plati bude značajnija.

"Ali plata svakako nije jedini problem. Ova mera sa sobom donosi i drugu vrstu pitanja - da li će sada neki nastavnici za isti rad biti bolje plaćeni od drugih. Jer to bi potencijalno moglo da dovede do razdora u kolektivima", napominje on.

Markov smatra i da škola očigledno sve više postaje "tržište". Veruje da rešenja moraju biti konkretnija i sistemska, te da deficit kadra treba rešavati nakon utvrđivanja stvarnih razloga zbog kojih mladi ne žele da upisuju fakultete na kojima se školuju budući nastavnici.

"Ad hoc predlozima se ništa ne postiže, u rangu je onog da se ponovo angažuju nastavnici u penziji. To je samo, žargonski rečeno, krpljenje rupa i daleko je od sistemskog rešenja. Osim zarade, problem je što i dalje ima mnogo mladih u prosveti koji rade na određeno vreme, uprkos pokušajima pojedinih sindikata da se to reši. Što otvara druge probleme, osnovna životna pitanja, poput obezbeđivanja stambenog prostora, podizanja stambenih kredita, odlaska na trudničko-porodiljsko bolovanje. A tu su i pritisci sa kojima se suočavaju kolege", napominje Markov.

A sve to, kaže Markov, mladima šalje poruku da posao nastavnika ne donosi ni osnovnu sigurnost.

"Kada se na to dodaju i svakodnevni pritisci sa kojima se nastavnici suočavaju - od roditelja, direktora i poslodavaca, ali i političkih pritisaka - ne čudi što mladi izbegavaju ovu profesiju. Takođe, zanimljivo bi bilo čuti i same mlade koji upisuju fakultete, kako bi objasnili zbog čega izbegavaju nastavnički poziv. Verovatno bi, pored razloga koje mi prepoznajemo, naveli i neke svoje", zaključuje Markov.

Platforma Univerziteta u Beogradu je, inače, predviđala mere za povećanje broja studenata na nastavničkim smerovima, kroz bolje uslove studiranja, veći društveni ugled profesije i sigurnije zaposlenje nakon fakulteta. Jedan od prvih zahteva upućenih državi bio je i da se uradi detaljna analiza po regionima kako bi se utvrdilo koliko nastavnika nedostaje, u kojim oblastima je deficit najveći i koliko ljudi radi u školama bez odgovarajućih kvalifikacija.

Dekani su upozoravali i da je neophodno unaprediti uslove rada u školama, smanjiti administrativno opterećenje nastavnika i vratiti ugled profesiji koja je godinama sistemski urušavana. Posebno su isticali da problem nedostatka nastavnika direktno utiče i na kvalitet obrazovanja, što se vidi i kroz rezultate domaćih učenika na međunarodnim PISA testiranjima. Zbog su tražili dugoročnu državnu strategiju za razvoj obrazovnog sistema i aktivnije uključivanje univerziteta u donošenje reformi, uključujući i pitanja poput državne mature.

Sličnu platformu Ministarstvu prosvete uputila je i Unija prirodno-matematičkih fakulteta u Srbiji. Pored već navedenih mera, predložili su i uvođenje integrisanih studijskih programa na kojima bi se školovali nastavnici za predavanje dva srodna predmeta, poput biologije i hemije ili fizike i hemije.

Izvor: Izvor: Vebsajt NIN, Sara Nikolić, 17.05.2026.
Naslov: Redakcija