NACRT ZAKONA O OPŠTOJ BEZBEDNOSTI PROIZVODA - Tekst propisa

I OPŠTE ODREDBE

Cilj

Član 1.

Cilj ovog Zakona je da poboljša funkcionisanje tržišta, istovremeno predviđajući visok nivo zaštite potrošača.

Predmet

Član 2.

Ovaj Zakon utvrđuje osnovna pravila za bezbednost potrošačkih proizvoda stavljenih na tržište ili učinjenih dostupnim na tržištu Republike Srbije.

Oblast primene

Član 3.

Ovaj zakon se primenjuje na proizvode koji se stavljaju na tržište ili čine dostupnim na tržštu, ako ne postoje posebne odredbe sa istim ciljem u okviru propisa kojima se uređuje bezbednost proizvoda na koje se ovaj zakon odnosi.

Ako proizvodi podležu posebnim bezbednosnim zahtevima utvrđenim posebnim propisom, ovaj zakon se primenjuje samo na one aspekte i rizike ili kategorije rizika koji nisu obuhvaćeni tim zahtevima.

U pogledu proizvoda koji podležu posebnim zahtevima utvrđenim propisima iz člana 5. tačka 23), na rizike ili kategorije rizika obuhvaćene tim propisima, ne primenjuju se odredbe čl. 6-9. i čl. 10-22. ovog zakona.

Ovaj zakon se ne primenjuje na:

1)         medicinska sredstva za ljudsku ili veterinarsku upotrebu;

2)         hranu;

3)         stočnu hranu;

4)         žive biljke i životinje, genetski modifikovane organizme i genetski modifikovane mikroorganizme u ograničenoj upotrebi, kao i na

5)         proizvode biljaka i životinja koji su direktno u vezi sa njihovom budućom reprodukcijom;

6)         nusproizvode životinjskog porekla i od njih dobijene proizvode;

7)         sredstva za zaštitu bilja;

8)         opremu na kojoj se potrošači voze ili putuju, ako tom opremom direktno upravlja pružalac usluga unutar konteksta transportne usluge koja se pruža potrošačima, a ne sami potrošači;

9)         letelice navedene u članu 2. stav 3. tačka (d) Uredbe (EU) 2018/1139 i njenog Aneksa I, čije upravljanje obuhvata nizak rizik po bezbednost vazduhoplovstva i po uključeno osoblje i organizacije.

10)       antikvitete.

Ovaj Zakon se primenjuje na proizvode koje se stavljaju na tržište ili čine dostupnim na tržištu, bilo da su novi, korišćeni, popravljeni ili prerađeni.

Ovaj zakon se ne primenjuje na proizvode koje treba popraviti ili preraditi pre upotrebe ako se ti proizvodi stavljaju na tržište ili čine dostupnim na tržištu i jasno su označeni kao takvi.

Primena ovog zakona ne dovodi u pitanje primenu pravila utvrđenih zakonom koji uređuje zaštitu potrošača.

Ovaj zakon se primenjuje uzimajući u obzir načelo predostrožnosti.

Prodaja na daljinu

Član 4.

Proizvodi koji se nude na prodaju onlajn ili putem drugih sredstava komunikacije na daljinu smatraju se učinjenim dostupnima na tržištu ako je ponuda usmerena na potrošače u Republici Srbiji.

Ponuda za prodaju se smatra usmerenom na potrošače u Republici Srbiji ako relevantni privredni subjekat usmeri svoje aktivnosti na Republiku Srbiju, na bilo koji način.

Pojmovi

Član 5.

Pojmovi u smislu ovog zakona imaju sledeće značenje:

1)         “proizvod” jeste svaki predmet, bez obzira da li je međusobno povezan sa drugim predmetima ili ne, isporučem ili učinjen dostpnim na tržištu, uz naknadi ili bez naknade, između ostalog u kontekstu pružanja usluge, koji je namenjen potrošačima ili za koji postoji verovatnoća da će ga, u razumno predvidivim uslovima, potrošači upotrebljavati čak i ako im nije namenjen;

2)         “bezbedan proizvod” jeste svaki proizvod koji, pod normalnim ili razumno predvidljivim uslovima upotrebe, uključujući stvarno trajanje upotrebe, ne predstavlja nikakav rizik ili predstavlja samo minimalne rizike koji su kompatibilni sa korišćenjem proizvoda, koji se smatraju prihvatljivima i usklađenima sa visokim nivoom zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača;

3)         “opasan proizvod” jeste svaki proizvod koji nije “bezbedan proizvod”;

4)         “rizik” označava kombinaciju verovatnoće pojave opasnosti koja prouzrokuje štetu i stepena ozbiljnosti te štete;

5)         “ozbiljan rizik” jeste rizik za koji se, na osnovu procene rizika i uzimajući u obzir uobičajene i predvidive uslove upotrebe proizvoda, smatra da zahteva brzu intervenciju organa tržišnog nadzora, uključujući slučajeve u kojima posledice rizika nisu trenutne;

6)         “činjenje dostupnim na tržištu” jeste svaka isporuka proizvoda za distribuciju, potrošnju ili upotrebu na tržištu u okviru poslovne delatnosti, uz plaćanje ili besplatno;

7)         “stavljanje na tržište” jeste prvo činjenje proizvoda dostupnim na tržištu;

8)         “proizvođač” jeste svako fizičko ili pravno lice koje proizvodi proizvod ili za koga se proizvod projektuje ili proizvodi, i koji taj proizvod stavlja na tržište pod svojim imenom, odnosno nazivom ili trgovačkim znakom;

9)         “ovlašćeni zastupnik” jeste svako fizičko ili pravno lice poslovno nastanjeno u Republici Srbiji, koje je proizvođač pisanim putem ovlastio da u ime tog proizvođača obavlja određene zadatke u pogledu obaveza proizvođača po ovom zakonu;

10)       “uvoznik” jeste svako fizičko ili pravno lice poslovno nastanjeno u Republici Srbiji koje stavlja na tržište Srbije proizvod iz druge zemlje;

11)       “distributer” jeste svako fizičko ili pravno lice u lancu isporuke, osim proizvođača ili uvoznika, koji čini proizvod dostupnim na tržištu;

12)       “pružalac usluga ispunjenja naloga” jeste svako fizičko ili pravno lice koje nudi, u okviru poslovne delatnosti, najmanje dve od sledećih usluga: skladištenje, pakovanje, adresovanje i otpremanje, a da nema vlasništvo nad uključenim proizvodima, isključujući poštanske usluge utvrđene u smislu propisa koji uređuje zajednička pravila u unutrašnjem tržištu poštanskih usluga koje uključuju prikupljanje, sortiranje, transport i dostavu poštanskih pošiljaka i usluge dostave paketa utvrđene u smislu propisa koji uređuje usluge prekogranične dostave paketa koje uključuju prijem, usmeravanje, prevoz i uručenje paketa i sve druge poštanske usluge ili usluge teretnog prevoza;

13)       ) “privredni subjekat” jeste proizvođač, ovlašćeni zastupnik, uvoznik, distributer, pružalac usluga ispunjenja naloga ili bilo koje drugo fizičko ili pravno lice koje podleže obavezama u vezi sa proizvodnjom proizvoda ili činjenjem istih dostupnim na tržištu u skladu sa ovim zakonom;

14)       “provajder internet platfome za trgovinu” jeste pružaoca posredničke usluge koji koristi onlajn interfejs koji omogućava potrošačima da zaključuju ugovore na daljinu sa trgovcima za prodaju proizvoda;

15)       “onlajn interfejs” jeste svaki softver, uključujući veb-sajt, deo veb-sajta ili aplikaciju, uključujući mobilne aplikacije, koji služi tome da dâ potrošačima pristup proizvodima ili uslugama privrednog subjekta preko interneta;

16)       “ugovor na daljinu” jeste ugovor na daljinu u značenju tog pojma u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu potrošača;

17)       “potrošač” jeste svako fizičko lice koje nastupa za svrhe koje su izvan njegove trgovačke, poslovne, preduzetničke ili profesionalne delatnosti;

18)       “trgovac” jeste bilo koje fizičko lice ili bilo koje pravno lice bez obzira na to da li je u privatnom ili javnom vlasništvu, koje nastupa, uključujući preko bilo kog lica koje nastupa u ime ili za račun tog fizičkog ili pravnog lica, za svrhe povezane sa njegovom trgovačkom, poslovnom, preduzetničkom ili profesionalnom delatnošću;

19)       “evropski standard” jeste evropski standard u značenju tog pojma u skladu sa zakonom koji uređeuje standardizaciju;

20)       “međunarodni standard” jeste međunarodni standard u značenju tog pojma u skladu sa zakonom koji uređuje standardizaciju;

21)       “nacionalni standard” jeste nacionalni standard u značenju tog pojma u skladu sa zakonom koji uređuje standardizaciju;

22)       “Evropska organizacija za standardizaciju” označava Evropsku organizaciju za standardizaciju u značenju tog pojma u skladu sa zakonom koji uređuje standardizaciju;

23)       “harmonizovano zakonodavstvo Unije” označava propise Unije navedene u Aneksu I Uredbe (EU) 2019/1020 i sve druge propise Unije koji harmonizuju uslove za stavljanje na tržište proizvoda na koje se primenjuje ta uredba;

24)       “tržišni nadzor” označava aktivnosti koje sprovodi i mere koje preduzima organ tržišnog nadzora kako bi obezbedio da proizvodi budu usaglašeni sa zahtevima utvrđenim u ovom zakonu;

25)       “organ tržišnog nadzora” jeste nadležni organ odgovoran za organizaciju i sprovođenje tržišnog nadzora u skladu sa zakonom koji uređuje tržišni nadzor;

26)       “opoziv” označava svaku meru čiji je cilj postizanje vraćanja proizvoda koji je već učinjen dostupnim potrošaču;

27)       “povlačenje” označava svaku meru čiji je cilj sprečavanje da proizvod u lancu isporuke bude učinjen dostupnim na tržištu;

28)       “antikviteti” jesu proizvodi, kao što su kolekcionarski predmeti ili umetnička dela, u vezi sa kojima potrošači ne mogu razumno očekivati da ispunjavaju najnovije bezbednosne standarde.

29)       “roba od značaja za krizne situacije” jeste roba od značaja za krizne situacije u skladu sa propisom kojim se uređuju mere u vezi sa vanrednim stanjem na unutrašnjem tržištu i otpornost unutrašnjeg tržišta;

30)       “vanredni režim na unutrašnjem tržištu” jeste vanredni režim na unutrašnjem tržištu u skladu sa propisom koji uređuje mere u vezi sa varednim stanjem na unutrašnjem tržištu i otpornosti unutrašnjeg tržišta.

Pojmovi koji nisu utvrđeni ovim zakonom imaju značenje utvrđeno zakonom koji uređuje tržišni nadzor; zaštitu potrošača; tehničke zahteve za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti; standardizaciju; akridataciju: elektronsku trgovinu, digitalne usluge; veštačku inteligenciju i drugim primenjivim propisima u kontekstu sprovođenja ovog zakona sa istim ciljem.

II ZAHTEVI ZA BEZBEDNOST

Opšti zahtevi za bezbednost

Član 6.

Privredni subjekti su u obavezi da stavljaju na tržište ili čine dostupnim na tržištu samo bezbedne proizvode.

Aspekti za procenu bezbednosti proizvoda

Član 7.

Prilikom procene da li je proizvod bezbedan, posebno se uzimaju u obzir sledeći aspekti:

1.         karakteristike proizvoda, uključujući njegov dizajn, tehničke karakteristike, sastav, pakovanje, uputstva za sklapanje i, po potrebi, za instaliranje, korišćenje, upotrebu i održavanje;

2.         uticaj na druge proizvode, ako je razumno predvidivo da će se proizvod koristiti sa drugim proizvodima, uključujući međusobnu povezanost tih proizvoda;

3.         uticaj koji drugi proizvodi mogu imati na proizvod koji treba proceniti, ako je razumno predvidivo da će se drugi proizvodi koristiti sa tim proizvodom, uključujući uticaj neugrađenih elemenata koji treba da odrede, promene ili upotpune način na koji funkcioniše proizvod koji treba proceniti;-

4.         prezentaciju proizvoda, označavanje, uključujući označavanje u vezi sa prikladnošću za uzrast dece, sva upozorenja i uputstva za njegovo bezbedno korišćenje i odlaganje, i sve druge navode ili informacije u vezi sa proizvodom;

5.         kategorije potrošača koji koriste proizvod, naročito uz procenu rizika po zdravlje i bezbednost osetljivih potrošača kao što su deca, stariji ljudi i lica sa invaliditetom, kao i uticaj rodnih razlika na zdravlje i bezbednost;

6.         izgled proizvoda kada je verovatno da će potrošači koristiti proizvod na drugačiji način od onoga za šta je projektovan, a naročito:

•           ako proizvod, iako nije namirnica, liči na namirnicu i verovatno će izazvati zabunu da je namirnica zbog svog oblika, mirisa, boje, izgleda, ambalaže, označavanja, zapremine, veličine ili drugih karakteristika i stoga ga potrošači, naročito deca, mogu staviti u usta, sisati ili progutati;

•           ako će proizvod, iako nije ni projektovan ni namenjen za upotrebu od strane dece, verovatno koristiti deca ili liči na predmet koji se obično prepoznaje kao privlačan ili je namenjen upotrebi od strane dece zbog svog dizajna, ambalaže ili karakteristika;

7.         kada to iziskuje priroda proizvoda, odgovarajuće karakteristike sajber-bezbednosti neophodne za zaštitu proizvoda od spoljnih uticaja, uključujući zlonamerna treća lica, ako taj uticaj može da utiče na bezbednost proizvoda, uključujući eventualni gubitak međusobne povezanosti;

8.         kada to iziskuje priroda proizvoda, funkcije proizvoda za napredovanje, učenje i predviđanje.

Mogućnost postizanja viših nivoa bezbednosti ili dostupnost drugih proizvoda koji predstavljaju manji stepen rizika ne čine dovoljan razlog da se određeni proizvod smatra opasnim.

Pretpostavka usaglašenosti sa opštim zahtevom za bezbednost Član 8.

U smislu ovog zakona, pretpostavlja se da je proizvod usaglašen sa opštim zahtevom za bezbednost utvrđenim u članu 6. ovog zakona ako:

1.         je usaglašen sa relevantnim srpskim standardima kojima se preuzimaju relevantni evropski standardi u oblasti bezbednosti proizvoda ili njihovim delovima u pogledu rizika ili kategorija rizika obuhvaćenih tim standardima, na koje su upućivanja objavljena u “Službenom listu Evropske unije” u skladu sa zahtevima o evropskoj standardizaciji; ili

2.         u odsustvu bilo kojih relevantnih srpskih standarda kojima se preuzimaju relevantni evropski standardi navedeni u tački 1. ovog stava, ako je proizvod usaglašen sa nacionalnim zahtevima u pogledu rizika i kategorija rizika koji obuhvataju zahteve za zdravlje i bezbednost utvrđene propisima Republike Srbije usklađenim sa harmonizovanim zakonodavstvom Unije.

Ministarstvo nadležno za poslove infrastrukture kvaliteta, utvrđuje listu srpskih standarda kojima se preuzimaju evropski standardi koji sadrže posebne zahteve za bezbednost, kako bi se obezbedilo da proizvodi koji su usklađeni sa tim standardima ispunjavaju zahtev za opštu bezbednost proizvoda iz člana 6. ovog zakona.

Lista standarda iz stava 2. ovog člana, objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Pretpostavka usaglašenosti sa opštim zahtevom za bezbednost prema stavu 1. ovog člana ne sprečava organe tržišnog nadzora da preduzmu sve odgovarajuće mere prema ovom zakonu ako postoji dokaz da je, nasuprot toj pretpostavci, proizvod opasan.

Dodatni kriterijumi koje treba uzeti u obzir za procenu bezbednosti proizvoda

Član 9.

Shodno članu 6. ovog zakona, i ako se pretpostavka usaglašenost proizvoda iz člana 8. ovog zakona ne primenjuje, prilikom procene da li je proizvod bezbedan, naročito treba uzeti u obzir sledeće kriterijume, kada su relevantni:

1.         srpske standarde kojima se preuzimaju evropski standardi koji nisu evropski harmonizovani standardi;

2.         srpske standarde kojima se preuzimaju međunarodni standardi;

3.         međunarodne sporazume;

4.         šeme dobrovoljne sertifikacije ili slične postupke ocenjivanja usaglašenosti trećih strana, naročito one namenjene da podrže primenu propisa;

5.         preporuke ili smernice o proceni bezbednosti proizvoda koje su formulisali Evropska komisija ili nadležni organi Republike Srbije;

6.         izvorne srpske standarde

7.         najnovija dostignuća i tehnologije, uključujući mišljenje priznatih naučnih tela i stručnih komisija;

8.         pravila dobre prakse u bezbednosti proizvoda koji su na snazi u datom sektoru;

9.         razumna očekivanja potrošača u pogledu bezbednosti;

10.       zahteve bezbednosti iz člana 8. stav 2. ovog zahteva.

III OBAVEZE PRIVREDNIH SUBJEKATA

1.         Obaveze proizvođača

1.1.      Obaveze proizvođača

u vezi sa ispunjenjem opšteg zahteva za stavljanje na tržište bezbednih proizvoda

Član 10.

Prilikom stavljanja svojih proizvoda na tržište, proizvođači obezbeđuju da ti proizvodi budu projektovani i proizvedeni u skladu sa opštim zahtevom za bezbednost utvrđenim u članu 6. ovog zakona.

Pre stavljanja svojih proizvoda na tržište, proizvođači su dužni da sprovedu analizu rizika da bi procenili rizike vezane za proizvod i sastave tehničku dokumentaciju koja sadrži, najmanje, opšti opis proizvoda i njegove bitne karakteristike relevantne za procenu njegove bezbednosti.

Ako je to prikladno u pogledu rizika vezanih za proizvod, tehnička dokumentacija iz stava 2. ovog člana, sadrži i:

1.         analizu mogućih rizika vezanih za proizvod i rešenja preduzeta radi otklanjanja ili ublažavanja tih rizika, uključujući ishod svih izveštaja povezanih sa ispitivanjima koje je sproveo proizvođač ili drugo lice u njegovo ime;

2.         spisak svih relevantnih evropskih standarda iz člana 8. stav 1. tačka 1 ili druge elemente iz člana 8. stav 1. tačka 2. ili iz člana 9. ovog zakona, primenjenih radi ispunjavanja opšteg zahteva za bezbednost utvrđenog u članu 6. ovog zakona.

Ako je bilo koji od srpskih standarda o preuzimanju evropskih standarda, zahteva za zdravlje i bezbednost ili elemenata iz člana 8. stav 1. ili člana 9. ovog zakona samo delimično primenjen, proizvođači su dužni da identifikuju delove koji su primenjeni.

Proizvođači obezbeđuju da tehnička dokumentacija iz stava 2. ovog člana bude ažurirana i dužni su da je čuvaju tako da bude dostupna organima tržišnog nadzora u periodu od 10 godina nakon što je proizvod stavljen na tržište i da je stave na raspolaganje tim organima na zahtev.

Proizvođači obezbeđuju uspostavljanje postupaka za održavanje usaglašenosti serijski proizvedenih proizvoda sa opštim zahtevom za bezbednost utvrđenim u članu 6. ovog zakona.

Proizvođači obezbeđuju da njihovi proizvodi nose tip, partiju ili serijski broj ili drugi element koji omogućava identifikaciju proizvoda i koji je lako vidljiv i čitljiv za potrošače, ili, ako veličina ili priroda proizvoda to ne dozvoljavaju, da potrebne informacije budu obezbeđene na njegovoj ambalaži ili u dokumentu koji prati proizvod.

Proizvođači su u obavezi da navedu na proizvodu ili, ako to nije moguće, na njegovoj ambalaži ili u dokumentu koji prati proizvod, informacije koje moraju biti vidljive i čitljive, i to: svoj naziv, svoj registrovani trgovački naziv ili registrovani žig, svoju adresu i elektronsku adresu i, ako se razlikuju, adresu i elektronsku adresu jedinstvene kontakt tačke preko koje su dostupni za kontakt sa njima.

Proizvođači obezbeđuju da njihov proizvod prate jasna uputstva i informacije o bezbednosti na jeziku koji je u službenoj upotrebi u Republici Srbiji, osim ako se proizvod može upotrebljavati bezbedno i kako je predvideo proizvođač bez takvih uputstava i infrmacija o bezbednosti.

1.2.      Obaveze proizvođača

da prati bezbednost proizvoda i preduzima korektivne radnje

Član 11.

Ako proizvođač smatra ili ima razloga da veruje, na osnovu informacija koje poseduje, da je proizvod koji je stavio na tržište opasan proizvod, proizvođač je dužan da odmah:

1.         preduzme korektivne radnje neophodne za dovođenje proizvoda u usaglašenost na efikasan način, uključujući povlačenje ili opoziv;

2.         po potrebi;obavesti potrošače o tome, u skladu sa članom 46. ili članom 47. ovog zakona ili primenom oba člana; i

3.         obavesti organ tržišnog nadzora preko Sistema brzog uzbunjivanja uspostavljenog na osnovu ovog zakona.

U cilju primene stava 1. tač. 2. i 3. ovog član, proizvođač je u obavezi da pruži:

1.         informacije koje omogućavaju preciznu identifikaciju proizvoda ili partije proizvoda o kojima je reč;

2.         detalje, konkretno, o riziku po zdravlje i bezbednost potrošača;

3.         opis svake već preduzete ili planirane korektivne radnje;

4.         informacije relevantne za praćenje proizvoda i, ako su dostupne, o količini proizvoda koja je još uvek u prometu na tržištu.

Proizvođači obezbeđuju da drugi privredni subjekti, odgovorna lica i provajderi internet platformi za trgovinu u lancu isporuke budu blagovremeno informisani o svakoj nezgodi ili bezbednosnom problemu koji je identifikovan i svakoj već preduzetoj ili planiranoj korektivnoj radnji.

1.3.      Obaveze proizvođača

u pogledu dostupnosti kanala komunikacije i provera pritužbi

Član 12.

Proizvođači su u obavezi da učine javno dostupnima kanale komunikacije kao što su broj telefona i elektronske adrese, ili namenskog odeljka na njihovom veb-sajtu, uzimajući u obzir potrebe za pristupačnošću za osobe sa invaliditetom, omogućavajući potrošačima da podnesu pritužbe i da obaveste proizvođače o svakoj nezgodi ili bezbednosnom problemu u vezi sa proizvodom.

Proizvođači su u obavezi da ispitaju i izvrše provere navoda podnete pritužbe i dobijene informacije o nezgodama ili problemima koji se tiču bezbednosti proizvoda koje su stavili na tržište, i da vode internu evidenciju (registar) tih pritužbi, kao i opoziva ili povlačenja proizvoda i svih drugih korektivnih radnji i mera preduzetih da bi se proizvod doveo u usaglašenost.

Interna evidencija pritužbi iz stava 2. ovog člana čuva samo one lične podatke koji su neophodni za proizvođača da istraži podnetu pritužbu ili dobijenu informaciju koliko je neophodno za potrebe provere, a u svakom slučaju ne duže od pet godina nakon unošenja podataka.

2.         Obaveze ovlašćenih zastupnika

Član 13.

Proizvođač može da, putem pisanog ovlašćenja, imenuje ovlašćenog zastupnika.

Ovlašćeni zastupnik obavlja sve zadatke precizirane u ovlašćenju dobijenom od proizvođača.

Ovlašćeni zastupnik je dužen da na zahtev organa tržišnog nadzora obezbedi kopiju ovlašćenja iz stava 1. ovog člana.

Ovlašćenjem iz stava 1. ovog člana, ovlašćenom zastupniku se daje mogućnost da obavlja, najmanje, sledeće zadatke:

1.         da obezbedi organu tržišnog nadzora, na zahtev tog organa, sve informacije i dokumentaciju neophodnu za dokazivanje bezbednosti proizvoda na jeziku koji je u službenoj upotrebu u Republici Srbiji;

2.         ako ovlašćeni zastupnik smatra ili ima razloga da veruje, da je predmetni proizvod opasan, da o tome obavesti proizvođača;

3.         da obaveštava nadležni organ tržišnog nadzora o svim merama preduzetim kako bi se uklonili rizici koje predstavljaju predmetni proizvodi, postavljanjem obaveštenja na portalu Sistema za brzo uzbunjivanje, ako takve informacije već nije pružio proizvođač ili ako nisu pružene po nalogu proizvođča;

4.         da sarađuje sa organom tržišnog nadzora, na njegov zahtev, o svakoj preduzetoj radnji, kako bi se na delotvoran način uklonili rizici koje predstavljaju proizvodi obuhvaćeni njegovim ovlašćenjem.

Obaveze uvoznika

Član 14.

Pre stavljanja proizvoda na tržište, uvoznici su u obavezi da obezbede da proizvod bude usaglašen sa opštim zahtevom za bezbednost utvrđenim u članu 6. ovog zakona i da je proizvođač ispunio obaveze utvrđene u članu 10. st. 2, 7. i 8. ovog zakona.

Ako uvoznik smatra ili ima razloga da veruje, na osnovu informacija koje taj uvoznik poseduje, da proizvod nije usaglašen sa članom 6. i članom 10, st. 2, 7. i 8. ovog zakona, uvoznik ne sme da stavi proizvod na tržište sve dok se proizvod ne usaglasi.

Ako uvoznik smatra ili ima razloga da veruje, na osnovu informacija koje poseduje, da je proizvod opasan proizvod, dužan je da odmah o tome obavesti proizvođača i da obezbedi da organi tržišnog nadzora budu o tome obavešteni preko Sistema brzog uzbunjivanja uspostavljenog u skladu sa ovim zakonom.

Uvoznici navode na proizvodu ili, kada to nije moguće, na pakovanju ili u dokumentu koji prati proizvod, svoj naziv, svoj registrovani trgovački naziv, ili registrovani žig, svoju adresu i elektronsku adresu i, ako se razlikuje, adresu ili elektronsku adresu jedinstvene kontakt tačke preko koje se može ostvariti kontakt sa njima, obezbeđujći da bilo kakve dodatne oznake ne prekrivaju bilo koje propisane informacije na oznaci koje je obezbedio proizvođač.

Uvoznici obezbeđuju da proizvod koji su uvezli prate jasna uputstva i informacije o rizicima vezanim za proizvod, na jeziku koji je u službenoj upotrebi u Republici Srbiji, osim ako se proizvod može upotrebljavati bezbedno i kako je predvideo proizvođača, bez takvih uputstava i informacija o bezbednosti.

Uvoznici su dužni da, dok je proizvod pod njihovom odgovornošću, uslovi skladištenja i transporta ne ugroze njegovu usaglašenost sa zahtevom za opštu bezbednost utvrđenom u članu 6. ovog zakona i njegovu usaglašenost sa članom 10. stav 7. i 8. ovog zakona.

Uvoznici su dužni da čuvaju primerak tehničke dokumentacije iz člana 10. stav 2. ovog zakona u periodu od 10 (deset) godina nakon što su proizvod stavili na tržište i obezbeđuju da ta tehnička dokumentacija, bude stavljena na raspolaganje na zahtev organa tržišnog nadzora.

Uvoznici su u obavezi da sarađuju sa organima tržišnog nadzora i proizvođačem kako bi osigurali da proizvod bude bezbedan.

Ako uvoznik smatra ili ima razloga da veruje, na osnovu informacija koje taj uvoznik poseduje, da je proizvod koji je stavio na tržište opasan proizvod, uvoznik je dužan da odmah :

1.         obavesti o tome proizvođača;

2.         obezbedi da se na efikasan način preduzmu korektivne mere neophodne za dovođenje proizvoda u usaglašenost, uključujući povlačenje ili opoziv, po potrebi, a ako takve mere nisu preduzete, uvoznik je dužan da ih preduzme odmah;

3.         obezbedi da potrošači odmah budu obavešteni o tome, u skladu sa članom 46. ili članom 47. ovog zakona ili u skladu sa odredbama oba člana; i

4.         obavesti nadležni organ tržišnog nadzora      preko Sistema brzog uzbunjivanja uspostavljenog na osnovu ovog zakona.

Za potrebe primene predhodnog stava ovog člana, uvoznik je dužan da pruži:

1.         informacije koje omogućavaju preciznu identifikaciju proizvoda ili partije proizvoda o kojima je reč;

2.         detalje o riziku po zdravlje i bezbednost potrošača;

3.         opis svake već preduzete ili planirane korektivne radnje;

4.         informacije relevantne za praćenje proizvoda i, ako su dostupne, o količini proizvoda koji su još uvek u prometu na tržištu.

Uvoznici su dužni da obezbede da drugi privredni subjekti, odgovorna lica i provajderi internet platformi za trgovinu u datom lancu snabdevanja budu blagovremeno informisani o svakoj nezgodi ili bezbednosnom problemu koji su identifikovani i svakoj već preduzetoj ili planiranoj korektivnoj radnji.

Uvoznici su dužni da provere da li su kanali komunikacije iz člana 12. stav 1. ovog zakona javno dostupni potrošačima, koji im omogućavaju da podnesu pritužbe i saopšte svaku nezgodu ili bezbednosne probleme koje su imali sa proizvodom.

Ako kanali komunikacije nisu dostupni, uvoznici su dužni da ih obezbede, uzimajući u obzir i potrebe za pristupačnošću za osobe sa invaliditetom.

Uvoznici su dužni da provere podnete pritužbe i dobijene informacije o nezgodama ili problemima koji se tiču bezbednosti proizvoda koje su stavili na tržište, i da evidentiraju te pritužbe, kao i opozive proizvoda i sve druge korektivne mere preduzete da bi se proizvod doveo u usaglašenost, u sopstvenu internu evidenciju (registar), koju su dužni da vode shodno članu 12. stav 2 ovog zakona.

Uvoznici su dužni da blagovremeno obaveštavaju proizvođača, odgovorna lica i provajdere onlajn platformi za trgovinu u datom lancu isporuke, o sprovedenoj proveri navoda pritužbi i o rezultatima izvršene provere.

Uvoznik čuva u evidenciji pritužbi iz stava 13. ovog člana samo one lične podatke koji su neophodni da bi istražio navode pritužbe na opasan proizvod i to onoliko dugo koliko je neophodno za svrhe istrage, a u svakom slučaju ne duže od pet godina nakon unošenja podataka u evidenciju.

Obaveze distributera

Član 15

Pre nego što učine proizvod dostupnim na tržištu, distributeri su dužni da provere, da li su proizvođač i, ako je primenjivo, uvoznik ispunili zahteve utvrđene u članu 10, st.7, 8. i 9. odnosno u članu 14. st. 4. i 5. u zavisnosti od toga šta je primenjivo.

Distributeri su u obavezi da, dok je proizvod pod njihovom odgovornošću, uslovi skladištenja i transporta ne ugroze njegovu usaglašenost sa zahtevom za opštu bezbednost utvrđenim u članu 6. i njegovu usaglašenost sa članom 10. st. 7, 8. i 9, i članom 14. st. 4. i 5. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenjivo.

Ako distributer smatra ili ima razloga da veruje, na osnovu provere izvršene shodno stavu 1. ovog člana ili informacija u posedu tog distributera, da proizvođač i, po potrebi, uvoznik nisu ispunili obaveze utvrđene u članu 10. st. 7, 8. i 9. odnosno članu 14. st. 4. i 5, po potrebi, u zavisnosti od toga šta je primenjivo, distributer ne sme da učini proizvod dostupnim na tržištu ako sve obaveze nisu ispunjene.

Ako distributer smatra ili ima razloga da veruje, na osnovu informacija u posedu tog distributera, da je proizvod koji je on učinio dostupnim na tržištu opasan proizvod ili da nije usaglašen sa članom 10. st. 7, 8. i 9, i članom 14. st. 4. i 5. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenjivo, distributer treba da:

1.         o tome odmah obavesti proizvođača ili uvoznika, po potrebi;

2.         obezbedi da se preduzmu korektivne mere neophodne za efikasno dovođenje proizvoda u usaglašenost, uključujući povlačenje ili opoziv, po potrebi; i

3.         obezbedi da organ tržišnog nadzora bude odmah obavešten o tome preko Sistema brzog uzbunjivanja uspostavljenog na osnovu ovog zakona.

Za potrebe primene stava 4. tač. 2. i 3. obog člana, distributer je dužan da pruži informacije koje omogućavaju preciznu identifikaciju proizvoda ili partije proizvoda o kojem je reč, i dostavi odgovarajuće detaljne informacije koje su mu dostupne o riziku po zdravlje i bezbednost potrošača, o broju uključenih proizvoda i o svim već preduzetim korektivnim merama.

Slučajevi u kojima se obaveze proizvođača primenjuju na druga lica

Član 16.

Fizičko ili pravno lice koje stavlja na tržište proizvod ili ga čini dostupnim na tržištu pod svojim imenom ili trgovačkim znakom, smatra se proizvođačem i podleže obavezama proizvođača utvrđenim u čl. 10, 11. i 12. ovog zakona.

Fizičko ili pravno lice koje nije proizvođač, a koje izmeni proizvod, smatra se proizvođačem u smislu ovog zakona i podleže obavezama proizvođača iz čl. 10, 11 i 12. ovog zakona za deo proizvoda na koji utiče izmena ili za ceo proizvod ako znatna izmena utiče na bezbednost izmenjenog proizvoda.

Izmena proizvoda fizičkim ili digitalnim sredstvima smatra se znatnom ako utiče na bezbednost proizvoda i pod sledećim uslovima:

1.         izmenom se menja proizvod na način koji nije bio predviđen početnom procenom rizika proizvoda;

2.         zbog izmene promenjena je priroda opasnosti, stvorena je nova opasnost ili se povećao nivo rizika;

3.         izene nisu izvršili sami potrošači niti su izmene izvršene u ime potrošača za njihovu sopstvenu upotrebu.

Interni procesi za bezbednost proizvoda

Član 17.

Privredni subjekti su dužni da uspostave interne procese za bezbednost proizvoda, koji im omogućavaju da se usaglase sa relevantnim zahtevima ovog Zakona.

Saradnja privrednih subjekata sa organom tržišnog nadzora

Član 18.

Privredni subjekti sarađuju sa organom tržišnog nadzora u pogledu radnji kojima bi se mogli ukloniti ili ublažiti rizici koje predstavljaju proizvodi koje su ti privredni subjekti stavili i učinili dostupnim na tržištu.

Na zahtev organa tržišnog nadzora, privredni subjektima je dužan da dostavi sve potrebne informacije, a naročito:

1.         potpun opis rizika koje predstavlja proizvod, povezanih pritužbi i poznatih nezgoda; i

2.         opis svake korektivne mere preduzete kao odgovor na rizik.

Na zahtev organa tržišnog nadzora, privredni subjekti treba i da identifikuju i saopšte sledeće informacije relevantne za sledljivost proizvoda:

1.         informacije o svim privrednim subjekatima koji su im isporučili proizvod, ili deo, komponentu ili bilo koji softver ugrađen u proizvod; i

2.         infrmacije o svim privrednim subjektima koji su im isporučili proizvod.

Privredni subjekti su u obavezi da informacije iz stava 2. ovog člana dostavljaju na zahtev organa tržišnog nadzora u periodu od 10 (deset) godina nakon što im je proizvod isporučen ili nakon što su isporučili proizvod drugom privrednom subjektu, u zavisnosti od toga šta je primenjivo.

Privredni subjekti su u obavezi da dostave informacije iz stava 3. ovog člana za period od 6 (šest) godina nakon što im je isporučen proizvod, ili deo, komponenta ili bilo koji softver ugrađen u proizvod, ili nakon što su isporučili proizvod, u zavisnosti od toga šta je primenjivo.

Organ tržišnog nadzora može da zatraži od privrednog subjekta da dostavlja redovne izveštaje o napretku i može odlučiti da li ili kada se preduzeta korektivna mera može smatrati završenom.

Odgovorno lice za proizvode koji se stavljaju na tržištu Republike Srbije

Član 19.

Proizvod na koji se primenjuje ovaj zakon ne može se stavljati na tržište ili činiti dodtupnim na tržištu ako ne postoji privredni subjekat ustanovljen u Republici Srbiji koji je odgovoran za zadatke utvrđene zakonom koji uređuje tržišni nadzor i ovim zakonom, u vezi sa tim proizvodom.

Privredni subjekat iz stava 1. ovog člana, ne dovodeći u pitanje primenu obaveza utvrđenih zakonom koji uređuje tržišni nadzor, da bi osigurao bezbednost proizvoda za koji je odgovoran, u zavisnosti od mogućih rizika povezanih sa proizvodom, redovno proverava:

1.         da li je proizvod u skladu sa tehničkom dokumentacijom iz člana 10. stav

2.         ovog zakona;

2. da li je proizvod u skladu sa zahtevima iz član 10. st. 7, 8, i 9. ovog zakona.

Privredni subjekat iz stava 1. ovog člana je dužan da:

1.         na zahtev organa tržišnog nadzora, dostavi dokumentovane dokaze o izvršenim proverama;

2.         na proizvodu ili njegovoj ambalaži, pakovanju ili pratećem dokumentu, navede svoj naziv, registrovani trgovački naziv ili registrovani žig i podatke za kontakt, uključujući adresu i elektronsku adresu.

Informisanje privrednih subjekata

Član 20.

Informisanje privrednih subjekata o sprovođenju ovog zakona u Republici Srbiji i o nacionalnim pravilima o bezbednosti proizvoda koja se primenjuju na proizvode obuhvaćene ovim zakonom, vrši se na zahtev privrednog subjekta i bez naknade, u skladu sa propisom koji uređuje međusobno priznavanje robe kojom se zakonito trguje na području druge države.

Vlada donosi posebne smernice za privredne subjekte o ispunjenju obaveza utvrđenih ovim zakonom, vodeći računa o potrebama malih i srednjih preduzeća (MSP), uključujući mikropreduzeća.

Posebni zahtevi sledljivosti za određene proizvode, kategorije ili grupe proizvoda

Član 21.

Za određene proizvode, kategorije ili grupe proizvoda koji bi mogli predstavljati ozbiljan rizik za zdravlje i bezbednost potrošača, na osnovu nesreća registrovanih na portalu Safety Business Gatway, statističkih podataka iz sistema Safety Gate, statističkih pokazatelja iz Sistema brzog uzbunjivanja u Republici Srbiji, statističkih pokazatelja drugih dostupnih baza podataka o opasnim proizvodima, rezultata zajedničkih aktivnosti za osiguranje bezbednosti proizvoda i drugih relevantnih pokazatelja ili dokaza i nakon sprovedenih konsultativno-savetodavnih aktivnosti, uključujući razmenu iskustava na relevantnim stručnim skupovima, Vlada, na predlog organa tržišnog nadzora nadležnog za navedene proizvode može da uspostavi sistem sledljivosti kojeg se moraju pridržavati privredni subjekti koji te proizvode stavljju na tržište i čine dostupnim na tržištu u Republici Srbiji.

Sistem sledljivostri sastoji se od prikupljanja i skladištenja podataka, između ostalog elektronskim putem, čime se omogućava identifikacija proizvoda, njegovih sastavnih delova ili privrednih subjekata uključenih u lanac isporuke, kao i od načina za prikazivanje i omogućavanje pristupa tim podacima, uključujući stavljanje nosača podataka na proizvod, njegovo pakovanje ili na prateća dokumenta.

Prilikom uspostavljanja sistema sledljivosti, Vlada će, na predlog nadležnog organa iz stava 1. ovog člana, da:

1.         odredi proizvode ili kategorije proizvoda ili komponenata koje verovatno predstavljaju ozbiljn rizik po zdravlje i bezbednost potrošača iz stava 1. ovog člana i navede detaljan opis metodologije korišćene za analizu rizika;

2.         precizira vrstu podataka koje privredni subjekti treba da prikupe i uskladište pomoću sistema sledljivosti iz stava 2. ovog člana;

3.         precizira načine prikazivanja i pristupa podacima, uključujući stavljanje nosača podataka na proizvod, njegovu ambalažu ili u prateća dokumenta u smislu stava 2 ovog člana;

4.         precizira aktere koji treba da imaju pristup podacima iz tačke 2. ovog stava i kojim podacima treba da imaju pristup, uključujući potrošače, privredne subjekte, provajdere internet platformi za trgovinu, nadležne državne organe, organizacije od javnog interesa, ili bilo koju organizaciju koja nastupa u njihovo ime.

Za organe tržišnog nadzora, potrošače, privredne subjekte i druge relevantne aktere obezbeđuje se besplatan pristup podacima iz stava 3. tačka 2. ovog člana na osnovu prava za pristup tim podacima kako je utvrđeno shodno stavu 3. tačka 4.     ovog člana.

Prilikom uspostavljanja sistema sledljivosti, uzima se u obzir:

1.         isplativost mera, uključujući uticaj mera na preduzeća, naročito na mala i srednja preduzeća (MSP) i mikropreduzeća;

2.         odgovarajući vremenski okvir kako bi se privrednim subjektima omogućilo da se pripreme za te mere; i

3.         kompatibilnost i interoperabilnost sa drugim sistemima sledljivosti proizvoda koji su već uspostavljeni na regionalnom i međunarodnom nivou.

Obaveze privrednih subjekata u slučaju prodaje na daljinu

Član 22.

Ako privredni subjekti čine proizvode dostupnima na tržištu onlajn ili putem drugih sredstava prodaje na daljinu, dužni su da u ponudi tih proizvoda jasno i vidljivo navodu, najmanje, informacije:

1.         naziv, registrovani trgovački naziv ili registrovani žig proizvođača, adresu i elektronsku adresu putem koje se može ostvariti kontakt sa njima;

2.         ako proizvođač nema sedište u Republici Srbiji, naziv, adresu i elektronsku adresu uvoznika, odnosno odgovornog lica za proizvode koji se stavljaju na tržište ili čine dostupnim na tržištu Republike Srbije, u skladu sa članom 19. ovog zakona ili u smislu ili shodno odredbama zakona koji uređuje tržišni nadzor u pogledu određivanja zadataka privrednih subjekata;

 

3.         informacije koje omogućavaju identifikaciju proizvoda, uključujući njegovu sliku, vrstu i svaki drugi identifikator proizvoda; i

4.         svako upozorenje ili bezbednosnu informaciju koju treba staviti na proizvod ili na ambalažu ili navesti na pratećem dokumentu u skladu sa ovim zakonom, odnosno primenjivim tehničkim propisom u Republici Srbiji o usklađivanju sa harmonizovanim zakonodavstvom Unije, na jeziku koji je u službenoj upotrebi u Republici Srbiji.

Obaveze privrednih subjekata u slučaju nesreća povezenih sa bezbednošću proizvoda

Član 23.

Proizvođač je dužan da obezbedi da o nezgodi koju je prouzrokovao proizvod stavljen na tržište ili učinjen dostupnim na tržištu bude obavešten nadležni organ tržinog nadzora preko Sistema za brzo uzbunjivanje ustanovljenjnog na osnovu ovog zakona, bez nepotrebnog odlaganja od trenutka saznanja za nezgodu, sa podacima koji uključuju tip i identifikacioni broj proizvoda, kao i informacijama o okolnostima nezgode, ako su poznate, a na zahtev nadležnog organa tržišnog nadzora, dostavlja i druge relevantne informacije.

U vezi sa stavom 1. ovog člana, proizvođač je dužan da obavesti organ tržišnog nadzora o dešavanjima povezanim sa korišćenjem proizvoda koja su prouzrokovala smrt pojedinca ili teške neželjene posledice po zdravlje i bezbednost pojedinca, trajne ili privremene, uključujući povrede, druga telesna oštećenja, bolesti i hronične posledice po zdravlje.

Uvoznici i distributeri koji imaju saznanja o nezgodi koju je prouzrokovao proizvod koji su oni stavili na tržište ili učinili dostupnim na tržištu, dužni su da, bez nepotrebnog odlaganja, o tome obaveste proizvođača, koji je u obavezi da pošalje obaveštenje u skladu sa stavom 1. ovog člana ili da uputi uvoznika ili jednog od distributera da pošalje obaveštenje.

Ako proizvođač nema sedište u Republici Srbiji, slanje obaveštenja u skladu sa ovim članom zakona, obezbeđuju odgovorna lica shodno članu 19. ovog zakona ili shodno odredbama zakona koji uređuje tržišni nadzor u pogledu određivanja zadataka privrednih subjekata.

Informacije u elektronskom formatu

Član 24.

Ne dovodeći u pitanje člana 10. st. 7, 8. i 9, člana 14. stav 4. i člana 15. stav 3 tačka 2. i relevantnih odredbi propisa Republike Srbije usklađenih sa harmonizovanim zakonodavstvom Unije, privredni subjekti mogu dodatno da učine dostupnim propisane informacije u digitalnom formatu putem elektronskih tehničkih rešenja jasno vidljivih na proizvodu ili, ako to nije moguće, na njegovoj ambalaži ili u dokumentu koji prati proizvod, na jeziku koji je u službenoj upotrebi u Republici Srbiji, uključujući pristupačne formate za osobe sa invaliditetom.

IV OBAVEZE PROVAJDERA INTERNET PLATFORMI ZA TRGOVINU

1.         Odnos ovog zakona sa drugim propisima koji se primenjuju na sve provajdere internet platformi za trgovinu

Član 25.

Na opšte obaveze provajdera internet platformi za trgovinu primenjuju se propisi koji uređuju transparentno i sigurno internet okruženje i utvrđuju obaveze tih platformi, elektronsku trgovinu, odnosno usluge digitalnog tržišta.

Ne dovodeći u pitanje primenu propisa iz stava 1. ovog člana, ovim zakonom se uređuju posebne obaveze provajdera internet platformi za trgovinu u vezi sa bezbednošću proizvoda.

2.         Posebne obaveze provajdera internet platformi za trgovinu u vezi sa bezbednošću proizvoda

2.1.      Komunikacija sa potrošačima

Član 26.

Provajderi internet platformi za trgovinu registruju se na portalu Sistema za brzo uzbunjivanje ustanovljebog na osnovu ovog zakona, gde navode informaciju o svojoj jedinstvenoj kontakt tačku, koju su dužni da odrede da bi potrošačima omogućili direktnu i brzu komunikaciju o pitanjima bezbednosti proizvoda, ne dovodeći u pitanje primenu propisa iz člana 25. stav 1 ovog zakona koja se odnosi na jedinstvenu kontekt tačku za primaoce usluga.

2.2.      Interni procesi za bezbednost proizvoda

Član 27.

Provajderi internet platformi za trgovinu uspostavljaju interne procese za bezbednost proizvoda kako bi bez nepotrebnog odlaganja ispunili relevantne zahteve ovog Zakona.

 Interni procesi iz stava 1. ovog člana obuhvataju mehanizme koji omogućavaju trgovcima da obezbede:

1.         informacije u skladu sa članom 28. ovog Zakona, uključujući informacije o proizvđaču koji je poslovno nastanjen u Republici Srbiji, ako je to primenjivo, odnosno o odgovornom licu shodno članu 19. ovog zakona ili shodno odredbama propisa Republike Srbije usklađenih sa harmonizovanim zakonodavstvom Unije; i

2.         svoj autosertifikat kojim se obavezuju da će nuditi samo proizvode koji su usaglašeni sa ovim Zakonom; i

3.         svaku dodatnu identifikacionu informaciju koja omogućava sledljivost trgovaca, po potrebi.

2.3.      Dizajn interfejsa i bezbednosne informacije

Član 28.

Provajderi internet platformi za trgovinu dizajniraju i organizuju svoj onlajn interfejs tako da on omogući trgovcima koji nude proizvode da pruže najmanje sledeće informacije za svaki ponuđeni proizvod i osigura da se informacije prikazuju ili na drugi način čine lako dostupnim za potrošače na listingu proizvoda:

1.         naziv, registrovani trgovački naziv ili registrovani žig proizvođača, kao i adresa i elektronska adresa preko koje se može ostvariti kontakt sa proizvođačem;

2.         ako proizvođač nema sedište u Republici Srbiji, naziv, registrovani trgovački naziv ili registrovani žig odgovornog lica shodno članu 19. ovog zakona, kao i adresu i elektronsku adresu preko koje se može ostvariti kontakt sa tim licem;

3.         informacije neophodne za jasnu i nedvosmislenu identifikaciju proizvoda, uključujući njegovu sliku, vrstu i sve druge identifikatore proizvoda; i

4.         svako uputstvo, upozorenje, etiketu, oznaku ili druge bezbednosne informacije koje treba staviti na proizvod ili koje treba da prate proizvod u skladu sa ovim zakonom na jeziku koji je u službenoj upotrebi u Republici Srbiji.

2.4.      Praćenje bezbednosti proizvoda

Član 29.

Nakon omogućavanja trgovcu da ponudi proizvode na internet platformi, provajder internet platforme za trgovinu je dužan da nasumično proveri u svakoj zvaničnoj, lako dostupnoj i mašinski čitljivoj onlajn bazi podataka ili na onlajn interfejsu, uključujući Sistem brzog uzbunjivanja ustanovljen na osnovu ovog zakona i njegov portal, da su proizvodi koji se nude posredstvo te platforme identifikovani kao opasni proizvodi ili se sadržaj koji se odnosi na nuđenje opasnog proizvoda smatra nezakonitim.

Provajderi internet platformi za trgovinu uzimaju u obzir redovne informacije o opasnim proizvodima koje objavljuju organi tržišnog nadzora ili koje su dostupne na njehovom veb-sajtu ili na portalu Sistema brzog uzbunjivanje za svrhu primene njihovih dobrovoljnih mera sa ciljem otkrivanja, identifikovanja, uklanjanja ili onemogućavanja pristupa sadržaju u vezi sa ponudama opasnih proizvoda na njihovoj internet platformi, po potrebi.

Provajderi internet platformi za trgovinu su dužni da informišu nadležni organ tržišnog nadzora o svakoj preduzetoj radnji.

Obaveštenje o opasnom proizvodu ili sadržaju u vezi sa ponudama opasnih proizvoda

Član 30.

Provajderi internet platfrmi za trgovinu preduzimaju neophodne mere da obezbede prijem i obradu obaveštenja od bilo kog pojedinca ili pravnog lica o prisustvu opasnog proizvoda ili sadržaja koji se odnosi na ponude opasnih proizvoda na njihovoj internet platfrmi za trgovinu.

Provajderi internet platformi za trgovinu su dužni da, bez nepotrebnog odlaganja i u svakom slučaju, najkasnije u roku od tri (3) radna dana od prijema obaveštenja, obrade obaveštenja u vezi problema sa bezbednošću proizvoda u pogledu proizvoda koji se nude onlajn preko njihovih platformi.

Nalozi za postupanje protiv specifične sadržine u vezi sa ponudom opasnog proizvoda

Član 31.

Provajderi internet platformi za trgovinu preduzimaju neophodne mere da bi obezbedili prijem i obradu naloga za postupanje izdatih od nadležnog organa tržišnog nadzora, protiv specifičnog sadržaja u vezi sa ponudom opasnog proizvoda.

Nalozima izdatim shodno stavu 1. ovog člana, nadležni organi tržišnog nadzora mogu da traže od provajdera internet platforme za trgovinu, da u propisanom roku, ukloni sa svog onlajn interfejsa sadržaj u vezi sa ponudom opasnog proizvoda, da mu onemogući pristup ili da prikaže izričito upozorenje o izrečenom nalogu i naloženoj meri, a tako izdati nalog naročito sadrži pravni osnov za njegovo izdavanje, obrazloženje sa navođenjem odredaba propisa na osnovu kojih se predmetni sadržaj smatra nezekonitim, podatke o organu koji je izdao nalog, informacije koje omogućavaju preciznu identifikaciju i pronalaženje sadržaja na koji se nalog odnosi, uključujući internet adresu (URL), kada je dostupna, informacije o dostupnim pravnim sredstvima provajdera internet platforme za trgovinu i trgovca čiji je sadržaj predmet naloga, kao i, po potrebi, podatke o organu kojem se dostavlja obaveštenje o postupanju po nalogu.

Provajderi internet platformi za trgovinu su dužni da postupe po nalogu nadležnog organa tržišnog nadzora, bez nepotrebnog odlaganja, i u svakom slučaju, u roku ne dužem od dva (2) radna dana od prijema naloga.

Provajderi onlajn tržišta su dužni da obaveste organ tržišnog nadzora koji je izdao nalog iz st. 1-3. ovog člana o postupanju po nalogu, pomoću elektronskih sredstava.

Nalozima izdatim shodno stavu 1-3 ovog člana, nadležni organi tržišnog nadzora, mogu da traže od provajdera internet platforme za trgovinu, da u propisanom roku ukloni sa svog onlajn interfejsa sav identičan sadržaj koji se odnosi na ponudu opasnog proizvoda o kojem je reč, da mu onemoguće pristup ili da prikažu izričito upozorenje, pod uslovom da se pretraga za datim sadržajem ograniči na informacije identifikovane u nalogu i da ne traži od provajdera internet platforme za trgovinu da sprovede nezavisnu procenu tog sadržaja, i da se pretraga i uklanjanje mogu obavljati na srazmeran način pomoću pouzdanih automatizovanih alata.

Zaštita od zloupotrebe

Član 32.

Provajderi internet platfrmi za trgovinu su dužni da obustave, na razuman vremenski period i nakon što izdaju prethodno upozorenje, pružanje svojih usluga trgovcima koji često nude proizvode koji nisu usklađeni sa ovim zakonom.

Obaveza saradnje

Član 33.

Provajderi internet platforme za trgovinu su dužni da sarađuju sa organima tržišnog nadzora, sa trgovcima i sa relevantnim privrednim subjektima da bi omogućili svaku radnju za otklanjanje ili, ako to nije moguće, ublažavanje rizika koje predstavlja proizvod koji se nudi ili je nuđen onlajn preko njihovih internet platformi za trgovinu.

U smislu stava 1. ovog člana, provajderi internet platformi za trgovinu su dužni:

1.         da pruže odgovarajuće i blagovremene informacije potrošačima:

•           direktno obaveštavajući sve pogođene potrošače koji su kupili relevantni proizvod preko njihovih interfejsa u slučaju opoziva proizvoda zbog bezbednosti za koji su saznali ili ako potrošači treba da obrate pažnju na određene informacije kako bi se osiguralo bezbedno korišćenje proizvoda (bezbednosno upozorenje) u skladu sa članom 46. ili članom 47. ovog zakona ili u skladu sa oba navedena člana ovog zakona;

•           objavljivanjem informacija o opozvanim proizvodima na svojim onlajn interfejsima;

2.         da obaveste relevantnog trgovca o odluci da ukloni ili onemogući pristup sadržaju koji se odnosi na ponudu opasnog proizvoda;

3.         da sarađuju sa organima tržišnog nadzora i sa relevantnim privrednim subjektima da bi osigurali efikasne opozive proizvoda, i suzdržavajući se od sprečavanja opoziva proizvoda;

4.         da odmah obaveste nadležni organ tržišnog nadzora o opasnim proizvodima koji su ponuđeni na njihovim onlajn interfejsima, za koje su saznali, tako što će pružiti odgovarajuće detalje koji su im dostupni o riziku po zdravlje i bezbednost potrošača, o količini proizvoda koji su još uvek u prometu na tržištu, ako su dostupni, i o svakoj korektivnoj radnji ili meri koja je, prema njihovom saznanju, već preduzeta;

5.         da sarađuju u pogledu nezgoda o kojima su obavešteni:

•           obaveštavajući relevantne trgovce i privredne subjekte o informacijama koje su dobili u vezi sa nezgodama ili problemima sa aspekta bezbednosti, ako im je poznato da su ti trgovci nudili dotični proizvod preko njihovih interfejsa;

•           obaveštavajući bez nepotrebnog odlaganja organ tržišnog nadzora o svakoj nezgodi o kojoj su informisani, a koja je rezultovala ozbiljnim rizikom ili stvarnom štetom po zdravlje ili bezbednost potrošača, prouzrokovanom proizvodom koji je učinjen dostupnim tržištu preko njihove internet platforme za trgovinu, i obaveštavajući o tome proizvođača;

6.         da sarađuju sa nadležnim organom tržišnog nadzora i drugim organima za sprovođenje propisa na nacionalnom i međunarodnom nivou, uključujući saradnju sa Evropskm kancelarijom za borbu protiv prevara (OLAF), kroz redovnu i strukturiranu razmenu informacija o ponudama koje su uklonjene na osnovu ovog člana od strane provajdera internet platforme za trgovinu;

7.         da omoguće pristup svojim interfejsima za onlajn alate kojima upravlja organ tržišnog nadzora kako bi identifikovali opasne proizvode;

8.         da sarađuju u identifikovanju, koliko god je to moguće, lanaca isporuke opasnih proizvoda i odgovaraju na zahteve za dostavljanje podataka ako relevantne informacije nisu javno dostupne;

9.         na obrazloženi zahtev organa tržišnog nadzora, kada provajderi internet platformi za trgovinu ili onlajn prodavci postave tehničke prepreke za izvlačenje podataka sa svojih onlajn interfejsa, da omoguće izvlačenje tih podataka samo za svrhe bezbednosti proizvoda na osnovu identifikacionih parametara koje obezbede organi tržišnog nadzora koji su to zahtevala.

V TRŽIŠNI NADZOR I PRIMENA

Tržišni nadzor

Član 34.

Odredbe zakona koji uređuje tržišni nadzor u vezi sa organizacijom nadzora, aktivnostima i obavezama nadležnih organa tržišnog nadzora, jedinstvenu kancelariju za vezu, nacionalnu strategiju tržišnog nadzora, način sprovođenja aktivnosti na internetu i izvan njega, primenu ovlašćenja, preduzimanje korektivnih mera i izdavanje drugih naloga primenom postupanja zasnovanih na riziku i proizvodima koji predstavljaju ozbiljan rizik, uključujući odredbe koje se odnose na laboratorijske kapacitete, nadoknadu troškova postupka, postupak koji se odnosi na zahteve za uzajamnu pomoć, i kordinaciju tržišnog nadzora, odnose se i na primeu ovog zakona.

Ako je opasan proizvod identifikovan, organi tržišnog nadzora mogu da zatraže od proizvođača informacije o tome na koje se druge proizvode, koji su proizvedeni istim postupkom, sadrže iste sastavne delove ili su deo iste proizvodne šarže, odnosi isti rizik.

Nadležnost za primenu

Član 35.

Organi nadležni za primenu ovog zakona su:

•           organi tržišnog ndzora čija nadležnost je utvrđena zakonom koji uređuje tržišni nadzor ili drugim proisom koji uređuje nadležnost za kontrolu usaglašenosti i bezbednosti određenih grupa neprehrambenih proizvoda ili rizika, u skladu sa harmonizovanim zakonodavstvom Evropske unije, nadležni su za primenu ovog zakona na rizike tih grupe proizvoda koji nisu obuhvaćeni posebnim propisom u harmonizovanoj oblasti;

•           organi čija je nadležnost za kontrolu usaglašenosti i bezbednosti neprehrambenih proizvoda ili rizika u neharmonizovanoj oblasti Evropske unije nadležni su za primenu ovog zakona na iste grupe proizvoda na rizike koji nisu obuhvaćeni posebnim propisima u neharmonizovanoj oblasti.

VI SISTEM BRZOG UZBUNjIVANjA SAFETY GATE RAPID ALERT SYSTEM I PORTAL SAFETY BUSINESS GATWAY

Član 36.

Republka Srbija će pristupiti sistemu brzog uzbunjivanja za razmenu informacija o korektivnim merama u vezi sa opasnim proizvodima “the Safety Gate Rapid Alert System”

, na osnovu međunarodnog sporazuma.

U svrhu pristupalja Republike Srbije sistemu iz stava 1. ovog člana, Vlada će, na predlog ministarstva nadležnog za poslove trgovine, odrediti jedinstvenu nacionalnu kontakt tačku za proveru potpunosti obaveštenja i njihovo podnošenje Evropskoj komisiji, kao i za komunikaciju sa Evropskom komisijom u skladu sa utvrđenom ulogom i zadacima jedinstvenih nacionalnih kontakt tačaka u sistemu iz stava 1 ovog člana.

Portal Safety Business Gateway

Član 37.

Internet portal Safety Business Gateway, kojim se privrednim subjektima i provajderima internet platformi za trgovinu omogućava da organima tržišnog nadzora na lak način pruže informacije iz člana 11. člana 14. st. 3. i 9. tačka 3, člana.15. stav 4. tačka 3. i člana 19. ovog zakona i koristiće se u skladu sa smernicama za njegovu praktičnu primenu, na osnovu sporazuma iz člana 36. stav 1. ovog zakona.

Sistem brzog uzbunjivanja za razmenu informacija o korektivnim merama u vezi sa opasnim proizvodima u Republici Srbiji

Član 38.

Do pristupanja Republike Srbije sistemu brzog uzbunjicanja Safety Gate, nadležni organi tržišnog nadzora će razmenjivati informcije putem sistema brzog uzbunjivanja ustanovljenog u Republici Srbiji.

Obaveštavanje o opasnim proizvodima putem Sistema brzog uzbunjivanja u Republici Srbiji

Član 39.

Nadležni organi tržišnog nadzora i privredni subjekti putem Sistema brzog uzbunjivanja iz člana 38. ovog zakona, obaveštavaju o korektivnim merama koje preduzimaju na osnovu:

1.         ovog zakona u vezi sa opasnim proizvodima koji predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje i bezbednost potrošača i

2.         na osnovu zakona koji uređuje tržišni nadzor u skladu sa odredbama koje uređuju brzu razmenom infrmacija o proizvodima koji predstavljaju ozbiljan rizik.

Nadležni organi tržišnog nadzora i privredni subjekti će putem Sistema brzog uzbunjivanja iz člana 38. ovog zakona obaveštavati i o preduzetim i planiranim korektivnim merama u vezi sa proizvodima koji predstavljaju ozbiljan rizik ako je to potrebno s obzirom na hitnost rizika za zdravlje i bezbednost potrošača.

Nadležni organi tržišnog nadzora dostavljaju obaveštenja iz stava 1. ovog člana, purem ustanovljenog sistema brzog uzbuljivanja najkasnije u roku od 4 (četiri) radna dana od dana preduzimanja korektivne mere.

Nadležni organi tržišnog nadzora razmenjuje putem sistema brzog uzbunjivanja, bez odlaganja, sva obaveštenja o ažuriranju, izmeni ili povlačenju korektivnih mera iz st. 1. i 2. ovog člana.

U vezi sa razmenom obaveštenja putem Sistema brzog uzbunjivanja iz stava 1. ovog člana, nadležni organi će razmenjivati i sve druge relevantne informacije, uključujući i rezultate svih drugih sprovedenih ispitivanja i analiza.

Vlada, na predlog ministartva nadležnog za poslove trgovine, donosi uredbu o ustanovljenju i načinu rada sistema iz stava 1. ovog člana, za koji obezbeđuje održavanje, dalji razvoj i modernizaciju i bliže utvrđuje:

1.         pristup Sistemu brzog uzbunjivanja;

2.         rad Sistema brzog uzbunjivanja;

3.         podatke koji se unose u Sistem brzog uzbunjivanja

4.         zahteve za obaveštavanje; i

5.         kriterijume za procenu nivoa rizika

6.         način na koji će privredni subjekti pružiti informacije koje su namenjene upozoravanju potrošača, koje bi bez nepotrebnog odlaganja bile dostupne potrošačima na portalu sistema za brzo uzbunjivanje.

Ministarstvo nadležno za poslove trgovine, u skladu sa unutrašnjom organizacijom poslova i zadataka, obavnja zadatke centralne kontekt tačke u Sistemu brzog uzbuljivanja iz stava 1. ovog člana.

Ministarstvo nadležno za poslove trgovine, izrađuje smernice za praktičnu primenu portala kojim se privrednim subjektima i provajderima internet platformi za trgovinu omogućava da organima tržišnog nadzora i potrošačima na lak način pruže informacije iz člana 11. člana 14. st. 3. i 9. tačka 3, člana.15. stav 4. tačka 3. i člana 19. ovog zakona.

VII KOORDINACIJA PRIMENE

Aktivnosti u vezi sa proizvodima koji predstavljaju ozbiljan rizik

Član 40.

Koordinacija aktivnosti tržišnog nadzora i primene ovog zakona obavlja se u skladu sa koordinacijom koja se ustanovljava zakonom koji uređuje tržišni nadzor, preko Saveta za bezbednost proizvoda.

Savet za bezbednost proizvoda, na sopstvenu inicijativu ili na zahtev jednog od nadležnih organa za rešavanje problema u vezi sa proizvodom ili odrđenom kategorijom ili grupom proizvoda koji predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje i bezbednost potroššača, može predložiti Vladi da pokrene preduzimanje odgovarjućih mera prilagođenih ozbiljnosti i hitnosti situacije, ako se:

1.         rizik ne može rešiti, s obzirom na prirodu rizika za bezbednost koji predstavlja proizvod, kategorija ili grupa proizvoda na način koji je u skladu sa stepenom ozbiljnosti ili hitnosti slučaja, na osnou postupaka utvrđenih posebnim propisima¸i

2.         rizik se može na delotvoran način ukloniti samo donošenjem odgovarjaućih mera primenjivih na rizike radi obezbeđenja dosledne i visoke zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača i pravilnog funkcionisanja tržišta.

Mere iz stava 2. ovog člana mogu uključiti zabranu, suspeziju ili ograničenje stavljanja na tržite ili činjenje dostupnim na tržištu opasnih proizvoda ili utvrđivanje posebnih zahteva za ocenjivanje njihove usaglašnjnosti u pogledu zahteva za bezbednost, ako je primenjivo, ili za njihovo stavljanje na tržište, kao što je ispitivanje reprezentativnih uzoraka tih proizvoda, kako bi se obezbedio visok nivo zaštite potrošača.

Organi tržišnog nadzora, u okviru svoje nadležnosti, preduzimaju sve odgovarajuće mere potrebne za obezbeđenje delotvornog sprovođenja podzakonskih akata i smernica za primenu ovog zakona.

Savet za bezbednost proizvoda redovno ocenjuje efekte primene mera koje preduzimaju nadležni organi i o tome obaveštava Vladu.

Akti za sprovođenje mera iz stava 2. ovog člana donose se nakon ispitivanja potrebe za sprovođenje mera i njima se utvrđuje datum na koji će prestati njihova primena.

Za opravdane, krajnje hitne razloge povezane sa zdravstvenim i bezbednosnim rizicima potrošača, Vlada u skladu sa postupkom ispitivanja opravdanosti može doneti akt za sprovođenje mera koji se odmah primenjuje.

Zabranjen je izvoz proizvoda za koje je zabranjeno stavljanje na tržište ili činjenje dostupnim na tržištu na osnovu mere donete u skladu sa stavom 2. i 5. ovog člana, osim ako je to izričito dozvoljeno tom merom iz opravdanih razloga.

Svaki organ tržišnog nadzora može Vladi podneti obrazloženi zahtev za ispitivanje potrebe za donošenje mere iz st. 2. i 5. ovog člana.

Zahtev za mišljenje o razlikama o proceni rizika

Član 41.

Proizvodi koji su ocenjeni opasnim na osnovu odluke nadležnog organa tržišnog nadzora u Sistemu brzog uzbunjivanja Safety Gate Rapid Aert System, smatraju se opasnim i u Republici Srbiji.

Ako je po zahtevu nadležnog organa tržišnog nadzora, dato dugačije mišljenje u skladu sa smernicama za praktičnu primenu odredbi u pogledu razlika o proceni rizika, to mišljenje će se uzeti u obzir.

Ministartvo nadležno za poslove trgovine donosi smernice za primenu stav 1. ovog člana.

Zajedničke aktivnosti u oblasti bezbednosti proizvoda

Član 42.

U cilju planiranja, organizovanja i sprovođenja projekata zajedničkog nazora i ispitivanja proizvoda, organi tržišnog nadzora mogu se sporazumeti s drugim organima ili organizacijama koje predstavljaju privredne subjekte ili potrošače o sprovođenju aktivnosti čiji je cilj postizanje bezbednosti i zaštite zdravlja potrošača u pogledu određenih kategorija proizvoda koji se čine dostupnim na tržištu, posebno kategorija proizvoda za koje se često utvrdi da predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje i bezbednost potrošača.

Relevantni organi i organizacije iz stava 1. ovog člana obezbeđuju da sporazumom o sprovođenju takvih aktivnosti ne dovode do nepoštene konkurencije između privrednih subjekata i da to ne utiče na objektivnost, nezavisnost i nepristrasnost tih organa.

Organi tržišnog nadzora redovno planiraju i organizuju zajedničke aktivnosti tržišnog nadzora, u okviru kojih sprovode kontrole proizvoda koji se nude na internetu ili izvan njega, a koje su ti organi nabavili pod prikrivenim identitetom.

Organi tržišnog nadzora mogu upotrebiti sve informacije koje su rezultat zajedničkih aktivnosti u okviru kontrole koju sprovode u vezi sa bezbednošću proizvoda.

Nadležni organi tržišnog nadzora u obavezi su da sporazum o zajedničkim aktivnostima, sa nazivima uključenih strana, učine dostupnim javnosti i da unesu taj sporazum u informacioni i komunikacioni sistem ustanovljen u skladu sa zakonom koji uređuje tržišni nadzor i objavi ga na portalu Sistema brzog uzbunjivanja.

Istovremena koordinirana kontrolna aktivnost organa tržišnog nadzora (sveobuhvatna provera)

Član 43.

Nadležni organi tržišnog nadzora sprovode istovremene koordinirane kontrolne aktivnosti (sveobuhvatna provera) određenih proizvoda radi provere usklađenosti sa ovim zakonom.

Sveobuhvatne provere koordinira Savet za bezbednost proizvoda, koji može da odredi jedan od uključenih organa tržišnog nadzora da koordinira sveobuhvatnu proveru,

Koordinator sveobuhvatne provere po potrebi čini javno dostupnim ukupne rezultate provere.

Prilikom sprovođenja sveobuhvatne provere, uključeni organi tržišnog nadzora koriste ovlašćenja utvrđena zakonom koji uređuje tržišni nadzor, ovim zakonom i drugim propisima koji utvrđuju ovlašćenja nadležnih organa za nadzor.

Organi tržišnog nadzora mogu pozvati ovlašćena lica Saveta za bezbednost proizvoda i druga ovlašćena lica da učestvuju u sveobuhvatnim proverama.

VIII PRAVO NA INFORMACIJE I NA PRAVNO SREDSTVO

Informacije između nadležnih organa i šire javnosti

Član 44.

Informacije dostupne organu tržišnog nadzora u vezi sa merama za proizvode koji predstavljaju rizike po zdravlje i bezbednost potrošača treba da se učine dostupnim javnosti, u skladu sa zahtevima transparentnosti i ne dovodeći u pitanje ograničenja potrebna za aktivnosti praćenja i kontole, tako da javnost ima pristup informacijama o identifikaciji proizvoda, prirodi rizika i preduzetim merama u formatima pristupačnim za osobe sa invaliditetom.

Organi tržišnog nadzora preduzimaju neophodne korake kako bi osiguralo da se od njihovih službenika i zaposlenih traži da zaštite informacije dobijene za potrebe primene ovog zakona i da se te informacije tretiraju kao poverljive u skladu sa relevantnim propisima.

Zaštita profesionalne tajne ne sprečava organe tržišnog nadzora da šire informacije relevantne za obezbeđenje efikasnosti tržišnog nadzora.

Organ koji dobije informacije koje predstavljaju profesionalnu tajnu osigurava njihovu zaštitu u skladu sa relevantnim propisima.

Organ tržišnog nadzora treba da pruži potrošačima i drugim zainteresovanim stranama priliku da nadležnim organima podnesu pritužbu na bezbednost proizvoda, na aktivnosti nadzora i kontrole vezane za konkretne proizvode, kao i na slučajeve u kojima pravna sredstva ponuđena potrošačima u slučaju opoziva proizvoda nisu zadovoljavajuća.

Pritužbe iz stava 5. ovog član, naknadno prati nadležni organ tržišnog nadzora na odgovarajući način, koji je dužan da pruži podnosiocu prigovora odgovarajuće informacije o naknadnom praćenju.

Bezbednosni portal (“Safety Gate Portal”)

Član 45.

Ministarstvo nadležno za poslove trgovine, održava Bezbednosni portal, obezbeđujući široj javnosti besplatan i otvoren pristup odabranim informacijama prijavljenim u Sistemu brzog uzbunjivanja, ustanovljenom u skladu sa članom 39. stav 6. ovog zakona..

Ministarstvo iz stava 1. ovog člana obezbeđuje da privredni subjekti i provajderi internet platformi za trgovinu mogu da pruže informacije namenjene uzbunjivanju potrošača preko Sistema brzog uzbunjivanja i da one potrošačima budu učinjene dostupnima na Bezbednosnom portalu, bez nepotrebnog odlaganja.

Bezbednosni portal ima interfejs koji je intuitivan za korisnike i informacije koje se pružaju na tom portalu lako su dostupne javnosti, uključujući osobe sa invaliditetom.

Informacije koje privredni subjekti i provajderi internet platformi za trgovinu dostavljaju potrošačima o bezbednosti proizvoda

Član 46.

U slučaju opoziva proizvoda zbog bezbednosti, ili ako potrošačima treba skrenuti pažnju na određene informacije da bi se osiguralo bezbedno korišćenje proizvoda (“bezbednosna upozorenja”), privredni subjekti i provajderi internet platformi za trgovinu, u skladu sa svojim obavezama propisanim ovim zakonom, obezbeđuju da svi pogođeni potrošači koji se mogu identifikovati budu obavešteni direktno i bez nepotrebnog odlaganja.

Privredni subjekti koji prikupljaju lične podatke svojih potrošača treba da iskoriste te informacije za opozive i bezbednosna upozorenja.

Ako privredni subjekti i provajderi internet platformi za trgovinu već imaju sisteme registracije proizvoda ili programe lojalnosti potrošača koji omogućavaju identifikaciju proizvoda koje su kupili potrošači, za druge svrhe pored kontaktiranja sa potrošačima i saopštavanja bezbednosnih informacija, dužni su da ponude svojim potrošačima mogućnost da pruže zasebne podatke za kontakt samo za bezbednosne svrhe.

Lični podaci prikupljeni za svrhu iz stava 3. ovog člana će se ograničiti na minimum neophodnih podataka i koristiti samo za kontakte sa potrošačima u slučaju opoziva proizvoda zbog bezbednosti ili bezbednosnog upozorenja.

Organ tržišnog nadzora može da utvrdi, za specifične proizvode ili kategorije proizvoda, zahteve koje privredni subjekti treba da ispune kako bi dali potrošačima mogućnost da registruju proizvod koji su kupili da bi bili direktno obavešteni u slučaju opoziva proizvoda ili bezbednosnog upozorenja u vezi sa tim proizvodom, u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Ako nije moguće stupiti u kontakt sa svim pogođenim potrošačima prema stavu 1 ovog člana, privredni subjekti i provajderi internet platfomi za trgovinu dužni su da, u skladu sa svojim odgovornostima, distribuiraju jasno i vidljivo obaveštenje o opozivu ili bezbednosno upozorenje preko drugih odgovarajućih kanala, osiguravajući najširi mogući obuhvat, uključujući, po potrebi, veb-sajt preduzeća, društvene mreže, biltene i maloprodaje i, po potrebi, objave u masovnim medijima i na drugim kanalima komunikacije.

Informacije iz stava 6. ovog člana moraju da budu dostupne osobama sa invaliditetom.

Obaveštenje o opozivu

Član 47.

Ako se informacije o opozivu proizvoda zbog bezbednosti daju potrošačima u pisanom obliku, u skladu sa članom 46. ovog zakona, one će imati formu obaveštenja o opozivu.

Obaveštenje o opozivu koje potrošači mogu lako da razumeju mora da bude dostupno na jeziku koji je u službenoj upotrebi u Republici Srbiji i da obuhvata sledeće elemente:

1.         naslov koji glasi: “Opoziv proizvoda zbog bezbednosti”;

2.         jasan opis opozvanog proizvoda, uključujući:

•           sliku, naziv i robnu marku proizvoda;

•           identifikacione brojeve proizvoda, kao što su broj partije ili serijski broj, i, po potrebi, grafički prikaz gde se oni nalaze na proizvodu; i

•           informacije o tome kada, gde i ko je prodao proizvod, ako su dostupne;

3.         jasan opis opasnosti povezane sa opozvanim proizvodom, uz izbegavanje svih elemenata koji mogu da umanje percepciju rizika kod potrošača, kao što je korišćenje termina i izraza kao što su “dobrovoljno”, “predostrožno”

,,diskreciono”,, “u retkim situacijama”, ili “u specifičnim situacijama” ili navođenje da nije bilo prijavljenih nezgoda;

4.                     jasan opis radnje koju bi potrošači trebalo da preduzmu, uključujući uputstva da trenutno prestanu da koriste opozvani proizvod;

5.         jasan opis pravnih sredstava dostupnih potrošačima u skladu sa članom 48. ovog zakona;

6.         besplatan broj telefona ili interaktivna onlajn služba, preko koje potrošači mogu da dobiju više informacija na jeziku u službenoj upotrebi u Republici Srbiji; i

7.         ohrabrenje da podele informacije o opozivu sa drugim licima, po potrebi.

Vlada propisuje obrazac obaveštenja o opozivu iz stava 1. ovog člana.

Obrazac obaveštenja o opozivu se stavlja na raspolaganje privrednim subjektima sa ciljem jednostavnog sastavljanja tog obaveštenja, uključujući i pristupačnost formata obaveštenja za osobe sa invaliditetom.

Pravna sredstva u slučaju opoziva proizvoda zbog bezbednosti

Član 48.

Ne dovodeći u pritanje primenu propisa koji uređuju određene aspekte ugovora o isporuci digitalnog sadržaja ili digitalnih usluga i propisa koji uređuje određene aspekte ugovora o kupoprodaji robe, u slučaju opoziva proizvoda zbog bezbednosti koji je inicirao privredni subjekat ili naložio organ tržišnog nadzora, privredni subjekat odgovoran za opoziv proizvoda dužan je da ponudi potrošaču efikasno, besplatno i blagovremeno pravno sredstvo.

Ne dovodeći u pitanje sva druga pravna sredstva koje privredni subjekat odgovoran za bezbednosni opoziv proizvoda može da ponudi potrošaču, privredni subjekat je dužan da ponudi potrošaču izbor između najmanje dva od sledećih pravnih sredstava:

1.         popravku opozvanog proizvoda;

2.         zamenu opozvanog proizvoda bezbednim proizvodom iste vrste i najmanje iste vrednosti i kvaliteta; ili

3.         adekvatan povraćaj vrednosti opozvanog proizvoda, pod uslovom da ponuđeni iznos za vraćanje nije manji od ceni koju je potrošač platio.

Izuzetno od stava 2 ovog člana, privredni subjekat može da ponudi potrošaču samo jedno pravno sredstvo ako su druga pravna sredstva nemoguća ili bi, u poređenju sa predloženim pravnim sredstvom, nametnuli privrednom subjektu odgovornom za opoziv proizvoda troškove koji bi bili nesrazmerni, uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja, uključujući i to da li bi alternativano pravno sredstvo moglo biti obezbeđeno bez većih nepogodnosti po potrošača.

Potrošač uvek ima pravo na povraćaj vrednosti proizvoda kada privredni subjekat odgovoran za opoziv proizvoda ne završi popravku ili zamenu u razumnom roku i bez većih nepogodnosti za potrošača.

Popravka od strane potrošača se smatra efikasnim pravnim sredstvom samo ako je potrošač može izvršiti lako i bezbedno i ako je predviđena u obaveštenju o opozivu, u kom slučaju, privredni subjekat odgovoran za opoziv proizvoda obezbeđuje potrošačima neophodna uputstva, besplatne zamenske delove ili ažuriranja softvera, ne uskraćujući im prava predviđena propisima iz stava 1. ovog člana.

Odlaganje proizvoda treba da bude obuhvaćeno radnjama koje potrošači treba da preduzmu prema članu 46. stav 2. tačka 4) samo ako potrošač može izvršiti to odlaganje lako i bezbedno, i ako to ne utiče na pravo potrošača da primi povraćaj vrednosti ili zamenu opozvanog proizvoda u smislu stava 1. ovog člana.

Pravno sredstvo ne sme predstavljati veću neprijatnost za potrošača. Potrošač ne snosi troškove otpreme niti vraćanja proizvoda.

Za proizvode koji po svojoj prirodi nisu prenosivi, privredni subjekat dogovara preuzimanje proizvoda.

Memorandumi o razumevanju

Član 49.

Vlada i nadležni organi tržišnog nadzora mogu da promovišu dobrovoljne memorandume o razumevanju sa privrednim subjektima ili provajderima internet platformi za trgovinu, kao i sa organizacijama koje predstavljaju potrošače ili privredne subjekte, sa ciljem preduzimanja dobrovoljnih obaveza radi povećanja bezbednosti proizvoda.

Dobrovoljnim obavezama preuzetim na osnovu memoranduma o razumevanju ne dovode se u pitanje obaveze privrednih subjekata i provajdera internet platformi za trgovinu propisanih ovim zakonom i drugim relevantnim propisima.

Zaštita kolektivnih interesa potrošača

Član 50.

Zakon koji uređuje da potrošači mogu zaštiti svoje kolektivne interese putem predstavničkih tužbi, primenjuje se na postupke zbog povrede odredaba ovog zakona koje učine privredni subjekti i provajderi internet platformi za trgovinu, a koje prouzrokuju štetu ili mogu da nanesu štetu kolektivnim interesima potrošača.

IX MEĐUNARODNA SARADNjA

Član 51.

Da bi poboljšali celokupan nivo bezbednosti proizvoda učinjenih dostupnima na tržištu i obezbedili jednake uslove na međunarodnom nivou, organi tržišnog nadzora su dužni da sarađuju, kako međusobno na nacionalnom nivou, tako i na međunarodnom nivou, između ostalog putem razmene informacija, sa organima drugih država ili međunarodnim organizacijama u oblasti primene ovog zakona, u skladu sa ustanovljenom sistemima za razmenu informacija.

Saradnja ili razmena informacija iz stava 1. ovog člana, mogu da se odnose, između ostalog, na sledeće:

1.         sprovođenje aktivnosti i preduzimanje mera u vezi sa bezbednošću proizvoda, između ostalog, i u cilju sprečavanja prometa opasnih proizvoda, uključujući tržišni nadzor;

2.         metode procene rizika i ispitivanje proizvoda;

3.         koordinirane opozive proizvoda i druge slične radnje;

4.         naučna, tehnička i regulatorna pitanja, sa ciljem poboljšanja bezbednosti proizvoda i razvijanja zajedničkih prioriteta i pristupa na međunarodnom nivou;

5.         probleme u nastajanju od velikog značaja za zdravlje i bezbednost;

6.         korišćenje novih tehnologija za poboljšanje bezbednosti proizvoda i povećanje sledljivosti u lancu snabdevanja;

7.         aktivnosti vezane za standardizaciju;

8.         razmenu službenika i programe obuke.

Nadležni organ tržišnog nadzora u skladu sa ustanovljenim Sistemom za brzo uzbunjivanje, može da pruži drugoj državi ili međunarodnim organizacijama odabrane informacije iz Sistema brzog uzbunjivanja i da dobije relevantne informacije o bezbednosti proizvoda i o preventivnim, restriktivnim i korektivnim merama koje su preduzele te države ili međunarodne organizacije.

Razmena informacija iz stava 2. ovog člana može da bude u formi:

1.         nesistematske razmene, u opravdanim i specifičnim slučajevima; ili

2.         sistemaitske razmene, na osnovu administrativnog dogovora uz preciziranje vrste informacija koje treba razmeniti i načina razmene.

Svaka razmena informacija prema ovom članu treba, u meri u kojoj uključuje lične podatke, da se vrši u skladu sa propisom koji uređuje zaštitu ličnih podataka, i tako da se obezbedi prenos ličnih podataka samo u meri u kojoj je ta razmena neophodna isključivo za svrhu zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača.

Informacije razmenjene shodno ovom članu koriste se isključivo za svrhu zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača.

X KAZNENE ODREDBE

Privredni prestupi

Član 52.

Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

1)         stavi na tržište ili učini dostupnim na tržištu opasan proizvod suprotno članu 6. ovog zakona;

2)         ne uspostave procese za bezbednost proizvoda koji im omogućavaju da se usaglase sa relevantnim zahtevima ovo zakona, suprotno članu 17. ovog zakona;

3)         ne sarađuju sa organima tržišnog nadzora u pogledu radnji kojima bi mogli ukloniti ili ublažiti rizike koji predstavljaju proizvodi koje su ti privredni subjekti stavili na tržište ili učinili dostupnim na držištu, suprotno članu 18. stav 1. ovog zakona;

4)         na zahtev organa tržišnog nadzora, ne dostave informacije iz člana 18. stav 2. tač. 1. i 2. ovog zakona ili ne identifikulu i ne dostave inforacije relevantne za sledljivost proizvoda iz člana

18. stav 3, tač. 1. i 2. ovog zakona ili ne dostavlja redovne izveštaje iz člana 18. stav 6. ovog zakona;

5)         se ne pridržava uspostavljenog sistema sladljivosti za određene proizvode, kategorije ili grupe proizvoda, ako je takav sistem uspostavljen na osnovu člana 21. stav 1. ovog zakona;

6)         u ponudi proizvoda koje čini dostupnim na tržištu onlajna ili putem drugih sredstava prodaje na daljinu, ne navede, na jasan i vidljiv način, informacije iz člana 22. tač. 1.- 4. ili ih ne navede na način propisan tim članom ovog zakona;

7)         u okviru svoje odgovornosti iz člana 23. st. 1. i 2. ili stava 3. ili stav 4. ne preduzme propisane radnje iz člana 23. kojima se obezbeđuje da o nezgodi (nesreći) koju je prouzrokovao proizvod stavljen na tržište ili učinjen dostupnim na tržištu, bude obavešten nadležni organ tržišnog nadzora preko Sistema brzog uzbuljivanja, bez nepotrebnog odlaganja od trenutka saznanja za nezgodu;

8)         u svojstvu provajdera internet platforme za trgovinu, ne izvrši obavezu iz čl. 26. ili člana 27. st. 1. i 2. ili člana 28, il člana 29. st. 1.-3. ili člana 30 st. 1. i 2, ili člana 31. st. 1. 3. i 4, ili člana 32. ili člana 33.st. 1. i 2. ovog zakona;

9)         ne primenjuje mere izrečene na osnovu člana 40. st. 3, 4, 6. ili stav

7. ili stav 8. ovog zakona kada su te mere preduzete u okviru koordiniranih aktivnosti u vezi sa proizvodima koji predstavljaju ozbiljan rizik.

 Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Uz novčanu kaznu za privredni pestup iz stava 1. tač. 5), 8) i 9) ovog člana izrećiće se i zaštitna mera javnog objavljivanja presude.

Prekršaji

Član 53.

Novčanom kaznom od 300.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)         u svojstvu proizvođača ili lica koje u smislu člana 16. ovog zakona podleže obavezama proizvođača, ne izvrši obavezu iz čl. 10. stav 1. ili stav 2. ili stav 3. ili iz člana 11. stav 1. ili stav 2. ili stav 3. ili člana 12. stav 1. ili stav 2. ili stav 3. ovog zakona;

2)         u svojstvu ovlašćenog zastupnika ne izvrši obavezu iz člana 13. st. 3. i 4. ovog zakona;

3)         u svojstvu uvoznika ne izvrši obavezu iz člana 14. stav 1. ili stav 2. ili stav 3. ili stav 4. ili stav 5. ili stav 6. ili stav 7. ili stav 8. ili stav 9. ili stav 10. ili stav 11. ili stav 12. ili stav 13. ovog zakona;

4)         u svojstvu distributera ne izvrši obavezu iz člana 15. stav 1. ili stav 2. ili stav 3. ili stav 4. ili stav 5. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se  odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik u iznosu od 200.000 do 500.000 dinara.

Član 54.

Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:

1)         stavi na tržište ili učini dostupnim na tržištu opasan proizvod suprotno članu 6. ovog zakona;

2)         ne uspostave procese za bezbednost proizvoda koji im omogućavaju da se usaglase sa relevantnim zahtevima ovo zakona, suprotno članu 17. ovog zakona;

3)         ne sarađuju sa organima tržišnog nadzora u pogledu radnji kojima bi mogli ukloniti ili ublažiti rizike koji predstavljaju proizvodi koje su ti privredni subjekti stavili na tržište ili učinili dostupnim na držištu, suprotno članu 18. stav 1. ovog zakona;

4)         na zahtev organa tržišnog nadzora, ne dostave informacije iz člana 18. stav 2. tač. 1. i 2. ovog zakona ili ne identifikulu i ne dostave informacije relevantne za sledljivost proizvoda iz člana 18. stav 3, tač. 1. i 2. ovog zakona ili ne dostavlja redovne izveštaje iz člana 18. stav 6. ovog zakona;

5)         se ne pridržava uspostavljenog sistema sledljivosti za određene proizvode, kategorije ili grupe proizvoda, ako je takav sistem uspostavljen na osnovu člana 21. stav 1. ovog zakona;

6)         u ponudi proizvoda koje čini dostupnim na tržištu onlajn ili putem drugih sredstava prodaje na daljinu, ne navede, na jasan i vidljiv način, informacije iz člana 22. tač. 1.- 4. ili ih ne navede na način propisan tim članom ovog zakona;

7)         u okviru svoje odgovornosti iz člana 23. st. 1. i 2. ili stava 3. ili stav 4. ne preduzme propisane radnje iz člana 23. kojima se obezbeđuje da o nezgodi (nesreći) koju je prouzrokovao proizvod stavljen na tržište ili učinjen dostupnim na tržištu, bude obavešten nadležni organ tržišnog nadzora preko Sistema brzog uzbunjivanja, bez nepotrebnog odlaganja od trenutka saznanja za nezgodu;

8)         u svojstvu provajdera internet platforme za trgovinu, ne izvrši obavezu iz čl. 26. ili člana 27. st. 1. i 2. ili člana 28, il člana 29. st. 1.-3. ili člana 30 st. 1. i 2, ili člana 31. st. 1. 3. i 4, ili člana 32. ili člana 33.st. 1. i 2. ovog zakona;

9)         ne primenjuje mere izrečene na osnovu člana 40. st. 3, 4, 6. ili stav 7. ili stav 8. ovog zakona kada su te mere preduzete u okviru koordiniranih aktivnosti u vezi sa proizvodima koji predstavljaju ozbiljan rizik.

Načela za primenu kaznenih odredbi

Član 55.

Novčane kazne za povredu odredaba ovog zakona moraju biti efikasne, proporcionalne i odvraćajuće.

Odgovornost

Član 56.

Nijedna odluka doneta u skladu sa ovim zakonom kojom se nalažu ograničenja stavljanja proizvoda na tržište ili činjenje dostupnim proizvoda na tržištu ili kojom se zahteva povlačenje ili opoziv proizvoda, ne sprečava utvrđivanje odgovornosti prema grđansko-procesnom ili krivičnom zakonodavstvu ili svakom drugom procesnom zakonu koji se primenjuje za izricanje kazni za učinjene povrede propisa u vezi sa bezbednošću proizvoda.

Zastarelost

Član 57.

Prekršajni postupak ne može se pokrenuti ako proteknu tri godine od dana kada je prekršaj učinjen.

XI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona

Član 58.

Podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od godinu dana od dana početka primene ovog zakona.

Do donošenja podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana, primenjivaće se:

1)         Uredba o načinu uspostavljanja i rada sistema za brzu razmenu informacija o opasnim proizvodima (“Službeni glasnik RS”, broj 89/09)

2)         Pravilnik o obliku i sadržini obaveštenja o opasnom proizvodu (“Službeni glasnik RS”, broj 112/09)

3)         Pravilnik o uvrđivanju liste srpskih standarda iz oblasti opšte bezbednosti proizvoda i vozila i uređaja zabavnih parkova (“Službeni glasnik RS”, broj 72/26).

Postupci započeti po zakonu važećem do dana stupanja na snagu ovog zakona, završiće se po zakonu važećem na dan započetog postupka.

Početak primene

Član 59.

Ovaj zakon ne sprečava činjenje dostupnim na tržištu proizvoda koji su stavljeni na tržište pre stupanja ovog zakona a koji su u skladu sa zakonom koji je važio u vreme stavljanja na tržište tih proizvoda.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda (“Službeni glsnik rs”, br. 41/09 i 77/19).

 

Odredba čl. 36. i 37. ovog zakona primenjuje se od dana pristupanja Republike Srbije Sistemu brzog uzbunjivanja Safety Gate.

Stupanje na snagu

Član 60.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a počinje da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu.

Izvor: Vebsajt eKonsultacije, 27.10.2026.