Na osnovu člana 69. stav 2. Zakona o bezbednosti hrane („Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 17/19),

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donosi

Član 1.

Ovim pravilnikom utvrđuje se Program monitoringa bezbednosti hrane biljnog i mešovitog porekla za 2026. godinu (u daljem tekstu: Program monitoringa), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) kontaminent jeste supstanca koja nije namerno dodata hrani, a koja je u toj hrani prisutna kao rezultat proizvodnje (uključujući radnje u ratarstvu, stočarstvu i veterini), izrade, prerade, pripreme, obrade, pakovanja, transporta ili skladištenja te hrane, ili kao rezultat kontaminacije životne sredine i ne obuhvata strane materije, kao što su, na primer, fragmenti insekata, životinjska dlaka i slično;

2) mikrobiološki kriterijum jeste kriterijum na osnovu koga se definiše prihvatljivost proizvoda, proizvodne partije (šarže, serije ili lota) proizvoda ili proizvodnog procesa, zasnovan na odsustvu, prisustvu ili broju mikroorganizama, odnosno na količini njihovih toksina ili metabolita, po jedinici mase, zapremine, površine ili proizvodne partije;

3) monitoring hrane biljnog i mešovitog porekla jeste sistemsko sprovođenje uzorkovanja i ispitivanja hrane biljnog i mešovitog porekla, sakupljanje, obrada i ocena podataka o rezultatima ispitivanja radi praćenja stepena usaglašenosti sa propisima kojima se uređuje bezbednost hrane;

4) nadležni organ jeste ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede;

5) službena, odnosno ovlašćena laboratorija jeste laboratorija izabrana putem konkursa u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane, odnosno laboratorija ovlašćena od strane ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede za obavljanje ispitivanja službenih uzoraka;

6) pakovanje jeste upakovana hrana biljnog i mešovitog porekla koja je označena tako da se označeni sastav i količina ne mogu promeniti bez otvaranja, tj. kod koje se prilikom otvaranja vidno i trajno oštećuje ambalaža;

7) proizvodna partija (šarža, serija ili lot) jeste grupa ili niz prepoznatljivih proizvoda koji su proizvedeni tokom određenog procesa pod identičnim uslovima i na određenom mestu u toku jednog proizvodnog perioda;

8) uzorak hrane biljnog i mešovitog porekla jeste jedna ili više jedinica proizvoda ili deo predmeta ispitivanja, izabran na različite načine iz skupa ili većeg dela skupa, koji je namenjen da obezbedi informaciju o određenoj osobini tog proizvoda ili predmeta ispitivanja, a na osnovu koje će se doneti odluka o tom proizvodu ili predmetu ispitivanja ili o njegovom proizvodnom procesu;

9) uzorkovanje jeste uzimanje hrane biljnog i mešovitog porekla, kako bi se putem ispitivanja utvrdila usaglašenost sa propisima kojim se uređuje bezbednost hrane biljnog i mešovitog porekla;

10) hrana biljnog porekla jeste hrana koja je namenjena za ishranu ljudi u neprerađenom, delimično prerađenom ili prerađenom obliku, a potiče od biljaka;

11) hrana mešovitog porekla jeste hrana koja je namenjena za ishranu ljudi u delimično prerađenom ili prerađenom obliku, u skladu sa propisom kojim se utvrđuje lista mešovite hrane i način vršenja kontrole mešovite hrane.

Član 3.

Program monitoringa priprema se na osnovu analize rizika uzimajući u obzir sledeće elemente:

1) postojeće stanje u sistemu bezbednosti hrane biljnog i mešovitog porekla, uključujući i podatke o hrani koja nije bezbedna na lokalnom tržištu, u regionu i iz uvoza;

2) podatke o proizvodnji i potrošnji hrane biljnog i mešovitog porekla;

3) podatke o ranije utvrđenim neusaglašenostima tokom službenih kontrola hrane biljnog i mešovitog porekla;

4) informacije iz Sistema brzog uzbunjivanja i obaveštavanja za hranu i hranu za životinje EU (Rapid alert system for food and feed/RASFF) i Međunarodne mreže organa nadležnih za hranu (International Food Safety Authorities Network/INFOSAN).

Član 4.

Program monitoringa sadrži:

1) ciljeve sprovođenja Programa monitoringa;

2) strukturu organa i organizacija za sprovođenje Programa monitoringa;

3) plan monitoringa hrane biljnog i mešovitog porekla, kojim se propisuje uzimanje uzoraka za određena ispitivanja;

4) mere koje će se preduzeti u slučaju prisustva određenih opasnosti;

5) potrebna sredstva za finansiranje Programa monitoringa;

6) druge parametre od značaja za sprovođenje Programa monitoringa, i to:

(1) uzimanje, obeležavanje, pakovanje, čuvanje i transport uzoraka,

(2) ispitivanje uzoraka u laboratoriji,

(3) izveštavanje.

Član 5.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Broj 001539107 2026 14840 007 001 012 001

U Beogradu, 9. juna 2026. godine

Ministar,

prof. dr Dragan Glamočić, s.r.

PROGRAM
MONITORINGA BEZBEDNOSTI HRANE BILJNOG I MEŠOVITOG POREKLA ZA 2026. GODINU

I. CILJEVI SPROVOĐENjA PROGRAMA MONITORINGA

Ciljevi sprovođenja Programa monitoringa bezbednosti hrane biljnog i mešovitog porekla za 2026. godinu (u daljem tekstu: Program monitoringa) su:

1) utvrđivanje nivoa kontaminenata, ostataka sredstava za zaštitu bilja i trendova učestalosti pojave mikroorganizama u hrani biljnog i mešovitog porekla;

2) prikupljanje podataka koji se koriste za analizu rizika za pojedine vrste i kategorije hrane i na taj način doprinos povećanju zaštite zdravlja i drugih interesa potrošača;

3) provera važećih standarda i maksimalno dozvoljenih količina propisanih za pojedine vrste i kategorije hrane.

II. STRUKTURA ORGANA I ORGANIZACIJA ZA SPROVOĐENjE PROGRAMA MONITORINGA

Program monitoringa sprovodi nadležni organ preko poljoprivrednih i fitosanitarnih inspektora.

Laboratorijska ispitivanja sprovode laboratorije koje su izabrane putem konkursa u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.

III. PLAN MONITORINGA HRANE BILJNOG I MEŠOVITOG POREKLA

Planom monitoringa hrane biljnog i mešovitog porekla određuje se uzimanje uzoraka za ispitivanja.

Plan monitoringa je podeljen na hranu biljnog i mešovitog porekla koju uzorkuje poljoprivredna inspekcija i hranu biljnog i mešovitog porekla koju uzorkuje fitosanitarna inspekcija, a dat je u sledećim tabelama, i to:

1) za hranu biljnog i mešovitog porekla koju uzorkuje poljoprivredna inspekcija u Tabeli 1.1. – Hrana biljnog i mešovitog porekla koja se uzorkuje radi ispitivanja prisustva kontaminenata, rezidua sredstava za zaštitu bilja, mikrobiološke kontaminacije, aditiva i alergena i u Tabeli 1.2. – Alkoholna i bezalkoholna pića koja se uzorkuju radi ispitivanja određenih kontaminenata i rezidua pesticida;

2) za hranu biljnog i mešovitog porekla koju uzorkuje fitosanitarna inspekcija u Tabeli 2.1 – Hrana biljnog porekla koja se uzorkuje radi ispitivanja prisustva određenih kontaminenata i mikrobiološke kontaminacije, Tabeli 2.2 – Hrana biljnog i mešovitog porekla koju uzorkuje granična fitosanitarna inspekcija radi utvrđivanja sadržaja nitrata i Tabeli 2.3 – Hrana biljnog i mešovitog porekla koju uzorkuje granična fitosanitarna inspekcija radi utvrđivanja sadržaja genetičke modifikacije.

1. Hrana biljnog i mešovitog porekla koju uzorkuje poljoprivredna inspekcija

Tabela 1.1.
Hrana biljnog i mešovitog porekla i pića koja se uzorkuju radi ispitivanja prisustva kontaminenata, rezidua sredstava za zaštitu bilja, mikrobiološke kontaminacije, aditiva i alergena

Tabela 1.2.
Alkoholna i bezalkoholna pića koja se uzorkuju radi ispitivanja određenih kontaminenata i rezidua pesticida

2. Hrana biljnog i mešovitog porekla koju uzorkuje fitosanitarna inspekcija

Tabela 2.1.
Hrana biljnog porekla koju uzorkuje fitosanitarna inspekcija radi ispitivanja prisustva određenih kontaminenata i mikrobiološke kontaminacije

Tabela 2.2.
Hrana biljnog i mešovitog porekla koju uzorkuje granična fitosanitarna inspekcija radi utvrđivanja sadržaja kontaminenata

Tabela 2.3.
Hrana biljnog i mešovitog porekla koju uzorkuje granična fitosanitarna inspekcija radi utvrđivanja sadržaja genetičke modifikacije

IV. MERE KOJE ĆE SE PREDUZETI U SLUČAJU PRISUSTVA MIKROBIOLOŠKIH I HEMIJSKIH OPASNOSTI

U slučaju prisustva mikrobioloških i hemijskih opasnosti, odnosno neusaglašenosti sa propisanim vrednostima, nadležni organ uzimajući u obzir stepen neusaglašenosti i prethodne slučajeve neusaglašenosti istog subjekta u poslovanju hranom, nalaže mere i sprovodi radnje, koje se mogu odnositi na:

1) uzimanje službenih uzoraka, ako je to potrebno da bi se osigurala bezbednost hrane;

2) zabranu stavljanja u promet hrane, ako je to primenjivo;

3) zabranu rada ili zatvaranje čitavog objekta za proizvodnju hrane ili jednog njenog dela na određen vremenski period;

4) upotrebu hrane biljnog i mešovitog porekla u svrhu koja se razlikuje od njene prvobitne namene;

5) druge mere i preduzima druge odgovarajuće radnje.

Smatra se da je subjekt u poslovanju hranom usaglašen sa propisanim vrednostima kada je dobijeni rezultat ispitivanja u skladu sa Programom monitoringa, na osnovu kriterijuma propisanih za uzimanje uzoraka, sprovođenje ispitivanja i korektivnih mera u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.

V. POTREBNA SREDSTVA ZA FINANSIRANjE PROGRAMA MONITORINGA

Potrebna sredstva za finansiranje Programa monitoringa hrane biljnog i mešovitog porekla za 2026. godinu obezbeđena su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu („Službeni glasnik PC”, broj 108/25), u okviru Razdela 24 – Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i to:

1) za hranu biljnog i mešovitog porekla koju uzorkuje poljoprivredna inspekcija sredstva su obezbeđena u okviru Glave 24.0 – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Program 0101 – Uređenje i nadzor u oblasti poljoprivrede, Funkcija 420 – Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, Programska aktivnost/Projekat 0002 – Poljoprivredna inspekcija, Ekonomska klasifikacija 424 – Specijalizovane usluge, u iznosu od 10.000.000 dinara;

2) za hranu biljnog i mešovitog porekla koju uzorkuje fitosanitarna inspekcija sredstva su obezbeđena u okviru Glave 24.2 – Uprava za zaštitu bilja, Program 0109 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, Funkcija 420 – Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, Programska aktivnost/Projekat 0005 – Fitosanitarna inspekcija, Ekonomska klasifikacija 424 – Specijalizovane usluge, u iznosu od 616.376.000 dinara, koja se raspodeljuju u odgovarajućim iznosima za kontrolu hrane biljnog i mešovitog porekla i hrane za životinje biljnog porekla pri uvozu, monitoring hrane biljnog i mešovitog porekla, postregistracionu kontrolu sredstava za zaštitu bilja i sredstava za ishranu bilja, kontrolu GMO i kontrolu zdravlja bilja. Na monitoring hrane biljnog i mešovitog porekla raspodeljeno je 8.500.000 dinara.

VI. DRUGI PARAMETRI OD ZNAČAJA ZA SPROVOĐENjE PROGRAMA MONITORINGA

1. Uzimanje, obeležavanje, pakovanje, čuvanje i transport uzoraka

1) Uzimanje uzoraka

Uzimanje uzoraka hrane biljnog i mešovitog porekla za potrebe sprovođenja monitoringa obavlja poljoprivredna i fitosanitarna inspekcija, izuzev u slučaju uzorkovanja maline i kupine radi ispitivanja prisustva humanih virusa (norovirus, hepatitis A), koga obavlja laboratorija koja sprovodi ispitivanje tih uzoraka.

Uzorci hrane za ispitivanje ostataka sredstava za zaštitu bilja uzimaju se u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuju metode uzorkovanja i ispitivanja hrane radi utvrđivanja ostataka sredstava za zaštitu bilja.

Uzorci hrane za ispitivanje kontaminenata uzimaju se u skladu sa propisom kojim se uređuju metode uzorkovanja i ispitivanja hrane radi utvrđivanja prisustva i nivoa određenih kontaminenata.

2) Obeležavanje i pakovanje uzoraka

Nakon uzorkovanja, uzeti uzeti uzorak se obeležava odgovarajućom oznakom i šifrom.

Uzorci se pakuju u čiste plastične kese/posude koje pružaju adekvatnu zaštitu od kontaminacije, od gubitka analita i od oštećenja u transportu, i to na sledeći način:

1) uzorci neupakovanih proizvoda se stavljaju direktno u čiste plastične kese/ posude;

2) uzorci upakovanih proizvoda se ne otpakuju, već se ostavljaju u njihovom originalnom pakovanju, a zatim stavljaju u čiste plastične kese/posude.

Kese/posude sa uzorcima se pakuju u čiste, jake kartonske kutije ili natron vreće, a koje se potom zapečate i jasno označe. Lakši uzorci se stavljaju na vrh, a teži na dno.

Uzorci se dostavljaju laboratoriji uz zapisnik i/ili nalog za ispitivanje.

3) Čuvanje i transport uzoraka

Čuvanje i transport uzoraka do početka laboratorijskih ispitivanja treba da bude takav da ne dođe do promena integriteta uzoraka, kontaminacije uzoraka i promene senzornih karakteristika uzoraka.

Uzorci za mikrobiloška ispitivanja transportuju se na način da transportna posuda i/ili vozilo za transport održava temperaturu hrane do +4 °C, odnosno zamrznutih proizvoda do -18 °C.

Uzorci za hemijska ispitivanja se ne zamrzavaju.

Svaki uzorak koji je bio uzorkovan iz frižidera treba čuvati u frižideru, a svaki uzorak uzet iz zamrzivača treba čuvati u zamrzivaču.

Svi uzorci koji se čuvaju treba da budu zaštićeni (na primer omotani) pre čuvanja kako ne bi došlo do međusobne kontaminacije.

Uzorci se dopremaju u laboratoriju u što kraćem vremenskom periodu, ne dužem od 24 časa od trenutka uzimanja. Tokom transporta i čuvanja nezamrznutih uzoraka do ispitivanja ne sme doći do zamrzavanja. Kategorije hrane koje su podložne kvarenju treba dostaviti u laboratoriju pri temperaturi od 0 do 4°C i započeti ispitivanje u periodu ne dužem od 36 časova od prijema u laboratoriju.

Transport i čuvanje uzoraka do početka mikrobioloških ispitivanja u laboratoriji sprovodi se u skladu sa standardom ISO/DIS 7218: Mikrobiologija hrane i hrane za životinje – Opšta pravila za mikrobiološka ispitivanja.

Uzorak može biti odbijen za ispitivanje od strane laboratorije ukoliko se uzorak pokvario ili u slučaju da su u zapisniku o uzorkovanju podaci o uzorku nepotpuni. U tom slučaju, laboratorija obaveštava nadležni organ o razlogu odbijanja da bi se, što je pre moguće, laboratoriji dostavili podaci koji nedostaju, odnosno nadoknadio odbijeni uzorak.

2. Ispitivanje uzoraka u laboratoriji

U toku sprovođenja Programa monitoringa metode koje se koriste za ispitivanje uzoraka moraju da budu akreditovane u skladu sa zahtevima propisa kojim se uređuje bezbednost hrane.

Pre ispitivanja laboratorija opisuje dostavljeni uzorak, pri čemu navodi sledeće podatke: način dostavljanja (na primer lično, kurirska služba i sl), u čemu je uzorak dostavljen (na primer ručni frižider, natron vreća i sl), kratki opis uzorka (na primer uzorak dostavljen u čistoj plastičnoj kesi, koja je zapečaćena plombom sa sledećim oznakama i sl), da li je uzorak oštećen ili ne. Zatim se uzorak fotografiše tako da se vidi deklaracija ili druge oznake ako ih ima, kao i prisutna oštećenja uzorka, ako ih ima. Opis uzorka i fotografija se, po potrebi, dostavljaju nadležnom organu uz izveštaj o izvršenom ispitivanju.

Kada je u pitanju ispitivanje uzoraka na ostatke sredstava za zaštitu bilja, osim rezultata prema vrsti hrane i aktivnim supstancama, izveštaji o ispitivanju treba da sadrže i kvantifikovane podatke o izvršenim ispitivanjima sa instrumentalnim tehnikama i analitičkim metodama, u skladu sa procedurama kontrole kvaliteta – Uputstvo za analitičku kontrolu kvaliteta i postupke validacije metoda za rezidue pesticida i analizu u hrani i hrani za životinje (SANTE/11813/2017).

Kada definicija ostataka sredstava za zaštitu bilja uključuje više od jednog jedinjenja (aktivna supstanca i/ili metabolit ili proizvod razgradnje ili reakcije), rezultati ispitivanja saopštavaju se u skladu sa potpunom definicijom rezidua. Pored toga, rezultati svih analita koji su deo definicije ostataka dostavljaju se odvojeno, ukoliko se mere pojedinačno.

Uzorci se ispituju na ostatke sredstava za zaštitu bilja tzv. „multirezidualnom metodom”, a pojedini pesticidi „singl rezidualnom metodom” kako je to preporučeno od strane referentnih laboratorija Evropske unije.

Kada je u pitanju ispitivanje uzoraka na kontaminente, laboratorije dostavljaju nadležnom organu izveštaj o rezultatima ispitivanja uzoraka uzetih u okviru Programa monitoringa u skladu sa dokumentom ILAC G8:09/2019 – Smernice za izveštavanje o usklađenosti sa specifikacijom.

U slučaju prekoračenja graničnih vrednosti laboratorija dostavlja nadležnom organu privremeni izveštaj elektronskom poštom odmah nakon dobijenih rezultata, a konačni izveštaj što pre, a najkasnije u roku od pet dana.

Podaci iz privremenih izveštaja ne mogu se objavljivati niti davati trećim licima, bez saglasnosti nadležnog organa.

Izveštaji za proizvode koji ne prelaze granične vrednosti laboratorije dostavljaju nadležnom organu najkasnije u roku od 14 dana od dana prijema uzoraka.

Laboratorije dostavljaju nadležnom organu mesečni izveštaj o sprovođenju monitoringa u skladu sa Tabelom 3 – Mesečni izveštaj laboratorije o sprovođenju Plana monitoringa hrane biljnog i mešovitog porekla za 2026. godinu.

3. Izveštavanje

Nadležni organ sačinjava izveštaj o sprovedenom Planu monitoringa hrane biljnog i mešovitog porekla, u formi zbirne tabele, čija je sadržina data u Tabeli 4 – Izveštaj o sprovedenom Planu monitoringa hrane biljnog i mešovitog porekla za 2026. godinu, ovog programa i objavljuje na internet stranici.

Tabela 3.
Mesečni izveštaj laboratorije o sprovođenju Plana monitoringa hrane biljnog i mešovitog porekla za 2026. godinu

_._._._._._

Tabela 4.
Izveštaj o sprovedenom Planu monitoringa hrane biljnog i mešovitog porekla za 2026. godinu

_._._._._._