O zaštiti konkurencije i odgovoru advokature na aktuelne izazove u poslovanju privrede

Redakcija časopisa Pravnik u privredi razgovara sa Bojanom Miljanović Hussey, partnerom i jednom od osnivača novoosnovane advokatske kancelarije BnB.Law.

Povod za ovaj razgovor jeste aktuelna situacija u privredi, a uzevši u obzir brojne aktuelne slučajeve pred Komisijom za zaštitu konkurencije, kao i činjenicu da se ubrzano vrši usklađivanje sa pravom EU u ovoj oblasti.

Recite nam, molim Vas, nešto više o poslu koji obavljate i kancelariji koju predstavljate.

Nedavno ste osnovali novu advokatsku kancelariju, šta biste savetovali mladim pravnicima, kada je pravi trenutak za ovaj korak u advokatskoj karijeri?

Ne verujem da postoji jedan „pravi trenutak” koji važi za sve. Mnogo je važnije da postoji pravi razlog za vas lično. Otvaranje sopstvene kancelarije nije samo profesionalni iskorak, već i preuzimanje odgovornosti kako prema klijentima, tako i prema saradnicima, ali i prema sopstvenoj porodici i ličnom životu.

Mladim pravnicima bih savetovala da se na taj korak odluče tek kada steknu dovoljno znanja i iskustva da mogu samostalno da vode predmete, ali i kada izgrade profesionalni integritet i mrežu ljudi koji im veruju. U advokaturi se poverenje klijenata gradi godinama, a ono je vrednije od bilo koje poslovne strategije.

S druge strane, ne treba čekati „savršen trenutak”, jer on ne postoji. Kada osetite da vas više pokreće želja da stvarate nešto svoje nego sigurnost postojeće pozicije, i kada ste spremni da učite ne samo pravo, već i vođenje posla, odnose sa klijentima i razvoj tima, tada je verovatno pravo vreme da napravite taj korak. Sreća uvek prati hrabre, zato se treba usuditi.

Na koje prepreke ste nailazili u samom početku, pri osnivanju kancelarije, na šta treba obratiti pažnju?

Najveći izazov na početku nije bio sâm pravni posao, već činjenica da odjednom postajete i preduzetnik koji mora da vodi računa o svakom aspektu svog poslovanja. Pored rada sa klijentima, morate da razmišljate o organizaciji kancelarije, finansijama, administraciji i razvoju poslovanja.

Meni je lično najteže palo snalaženje u finansijama, pre svega u računovodstvu. Postoji mnogo specifičnih pravila koja, iako imate računovođu, svaki advokat koji vodi svoju kancelariju mora da razume i poznaje.

Vremenom se sve to nauči, ali na početku predstavlja veliki izazov. Na kraju dana, nije dovoljno samo da pravni posao bude kvalitetno obavljen, jednako je važno da on bude blagovremeno naplaćen.

Zato je važno da se otvaranje sopstvene kancelarije dobro isplanira. Dobra priprema može značajno da olakša prve korake i omogući da se fokus zadrži na onome što je najvažnije, a to je kvalitetna pravna usluga i odnos sa klijentima. Naravno, koliko god da se pripremite, mnogo toga se uči u hodu i iskustvo se stiče upravo kroz svakodnevni rad.

S druge strane, upravo ti izazovi čine ceo proces zanimljivim. Svakog dana učite nešto novo, ne samo o pravu, već i o vođenju sopstvenog poslovanja. Meni je to lično veoma inspirativno i motivišuće, jer vam daje priliku da se razvijate i kao osoba i kao preduzetnik.

Šta čini radni dan jednog advokata u BnB.Law kancelariji?

Radni dan u BnB.Law kancelariji je teško opisati kao rutinski, jer svaki dan donosi nešto novo. Pre svega, ono što ga čini posebnim su ljudi sa kojima radite. Verujemo da dobar tim ne čine samo odlični pravnici, već pre svega dobri ljudi. Jedan od najvažnijih aspekata naše kancelarije jeste upravo to - da osoba koja želi da bude deo BnB.Law tima mora da poseduje i stručnost i integritet, odnosno da bude neko sa kim želimo da delimo svakodnevni rad.

Pored vedre i pozitivne atmosfere koja vlada u kancelariji, tu su i izazovi koje donosi advokatura: novi i zanimljivi klijenti, kompleksni predmeti i često kratki rokovi. Ne postoje dva ista radna dana. Jednog dana radite na kompleksnoj transakciji, drugog savetujete velikog domaćeg ili međunarodnog klijenta o primeni potpuno novih propisa, poput Zakona o trgovačkim praksama. Upravo je to ono što ovaj posao čini zanimljivim, često se bavimo pitanjima za koja praksa tek nastaje, pa naši advokati ne primenjuju samo postojeća rešenja, već aktivno učestvuju u njihovom oblikovanju i pomažu klijentima da se snađu u novom regulatornom okruženju.

Mislim da je najlepši deo rada u BnB.Law kancelariji upravo kombinacija profesionalnog izazova i okruženja u kojem ljudi vole da rade zajedno, uče jedni od drugih i zajedno napreduju.

Zbog čega je oblast zaštite konkurencije specifična iz ugla advokata?

Zaštita konkurencije je jedna od onih oblasti prava koja je toliko specifična da će vas, čak i kolege advokati iz drugih oblasti, često pitati: „A čime se ti zapravo baviš?”. To govorim iz sopstvenog iskustva. Na prvi pogled, možda nije toliko intuitivno šta sve obuhvata ova oblast, ali upravo u tome i jeste njena posebnost.

Ono što pravo konkurencije čini drugačijim jeste činjenica da ono nije samo pravna disciplina, već je ono vrlo usko povezano sa ekonomijom. Advokat koji se bavi ovom oblašću mora da razume osnovne ekonomske pojmove, tržišne strukture, način funkcionisanja tržišta i različite ekonomske pokazatelje koji su važni za pravnu analizu.

Zanimljivo je i to što sami propisi iz ove oblasti nisu nužno obimni, ali je zato praksa izuzetno široka i kompleksna. Da biste se kvalitetno bavili pravom konkurencije, nije dovoljno poznavati samo zakonske odredbe, neophodno je dobro poznavati domaću praksu, kao i bogatu praksu Evropske unije. Odluke i smernice nadležnih organa predstavljaju ključan deo razumevanja ove oblasti i nešto što svaki ozbiljan advokat u ovoj oblasti mora kontinuirano da prati.

Pored toga, zaštita konkurencije je u velikoj meri evropsko pravo. Pravila i praksa Evropske unije imaju ogroman uticaj na razvoj ove oblasti, zbog čega je odlično poznavanje engleskog jezika praktično neophodno. Veliki deo relevantne literature, odluka i stručnih diskusija upravo je na engleskom jeziku.

Međutim, ono što ovu oblast čini posebno lepom jeste njena međunarodna i prekogranična priroda. Kada razgovarate sa kolegama koje se bave pravom konkurencije bilo gde u Evropi, pa i šire, vrlo brzo možete da pronađete zajedničke teme, jer svi pratimo odluke i praksu velikih institucija, poput Evropske komisije i nacionalnih organa za zaštitu konkurencije, i bavimo se sličnim aktuelnim pitanjima.

Još jedna vrednost ove oblasti jeste i to što primena pravila zaštite konkurencije ima direktan i opipljiv uticaj na svakodnevni život ljudi. Iako se možda na prvi pogled čini kao oblast koja se tiče samo velikih kompanija i regulatornih postupaka, ona se zapravo odražava na stvarima sa kojima se svi susrećemo svakodnevno. Na primer, na cene proizvoda koje kupujemo, dostupnost različitih brendova i mogućnost potrošača da biraju između konkurentskih proizvoda. Da li ćemo na policama imati više izbora, da li će određeni proizvod biti dostupan i po kojoj ceni - sve su to pitanja na koja pravo konkurencije ima direktan uticaj.

Zbog toga je pravo konkurencije oblast u kojoj se stalno uči, povezuje pravo sa ekonomijom i prati razvoj tržišta, što je upravo ono što je čini izazovnom, ali istovremeno i veoma zanimljivom.

Koje izmene pozitivnog zakonodavstva mogu dovesti do poboljšanja položaja advokata u Srbiji, odnosno šta biste Vi predložili?

Mislim da je položaj advokata u Srbiji usko povezan sa kvalitetom i efikasnošću celokupnog pravnog sistema. Jedna od stvari koje bih svakako volela da vidim jeste dalja digitalizacija pravosuđa i smanjenje administrativnih opterećenja, kako bi advokati mogli više vremena da posvete pravnom radu i svojim klijentima.

Takođe, veoma je važna i ujednačena primena prava. Za advokata je od ključnog značaja da može da pruži klijentu pravni savet zasnovan na predvidivom i sigurnom pravnom okviru.

Kada govorimo o samoj advokaturi, smatram da je važno dodatno jačati ulogu advokata kao partnera u pravnom sistemu i ulagati u kontinuirano usavršavanje, posebno mladih pravnika. Advokatura se menja zajedno sa društvom i tehnologijom, i samo stručna, moderna i nezavisna advokatura može adekvatno odgovoriti na nove izazove.

Da li očekujete da će primena veštačke inteligencije unaprediti rad advokata i pruženu uslugu i na koji način? Odnosno kakve promene može da očekuje pružalac, a kakve primalac pravnih usluga?

Veštačka inteligencija već menja gotovo svaku profesiju i utiče na sve aspekte našeg života, pa tako i na advokaturu. Iskreno, fascinirana sam ovom novom realnošću i sa velikim interesovanjem i nestrpljenjem pratim u kom pravcu će se dalje razvijati.

Očekujem da će veštačka inteligencija uticati i na način na koji advokati rade i da će, ako se koristi pravilno, unaprediti efikasnost pravnih usluga. Često kažem da će veštačka inteligencija „pametnog učiniti pametnijim, a nepažljivog učiniti još nepažljivijim”, jer ona sama po sebi nije zamena za znanje, iskustvo i pravnički način razmišljanja, ali može da pomogne ako se pametno koristi.

Za advokate, najveća vrednost veštačke inteligencije je u tome što može da pomogne u obradi velikog broja podataka, istraživanju propisa i prakse, kao i u automatizaciji određenih rutinskih zadataka. To omogućava advokatima da više vremena posvete strateškom razmišljanju, savetovanju klijenata i kompleksnijim pravnim pitanjima.

Kada govorimo o primeni veštačke inteligencije u advokaturi, jedno od najvažnijih pitanja jeste poverljivost podataka klijenata. Advokat ima profesionalnu obavezu da zaštiti informacije koje mu je klijent poverio i ta obaveza mora ostati apsolutni prioritet. Zbog toga se ne može svaki takav alat koristiti za potrebe advokatskog rada, neophodno je voditi računa gde se podaci obrađuju, na koji način se čuvaju i da li korišćenje određenog alata ugrožava poverljivost odnosa advokat-klijent. Međutim, ako pretpostavimo da je pitanje poverljivosti adekvatno uzeto u obzir, klijenti mogu očekivati bržu i efikasniju uslugu.

Na kraju, verujem da budućnost nije u tome da tehnologija zameni advokata, već da advokati koji je pravilno koriste budu efikasniji. Najveća vrednost advokata ostaje u njegovom znanju, iskustvu, profesionalnom prosuđivanju i sposobnosti da klijentu pruži kvalitetan strateški savet. Veštačka inteligencija i advokati nisu konkurenti, već partneri koji mogu da budu od velike koristi jedni drugima.

Koja se softverska rešenja trenutno primenjuju u vodećim korporativnim kancelarijama u EU (pravne baze, softveri za olakšavanje rada advokata i sl) i šta mislite da bi bilo dobro da postoji na našem tržištu asistencija u radu advokata, a da još uvek nije stiglo?

Mislim da naše tržište ne zaostaje značajno za svetskim trendovima kada je u pitanju primena novih tehnologija u advokaturi. Koliko mi je poznato, i advokatske kancelarije u Srbiji već koriste AI alate koji se primenjuju u velikim međunarodnim kancelarijama, kao što su Harvey AI, Legora, ali i druga rešenja poput CoCounsel (Thomson Reuters) i Copilot (Microsoft 365).

U vodećim korporativnim kancelarijama u EU, tehnologija je već dugo sastavni deo svakodnevnog rada advokata. Pored tradicionalnih pravnih baza podataka, koje omogućavaju brzo pretraživanje propisa, sudske prakse i stručne literature, sve više se koriste različita softverska rešenja za upravljanje predmetima, praćenje rokova, automatizaciju rutinskih zadataka, analizu ugovora i organizaciju rada timova.

Mislim da je ono što nam na domaćem tržištu još uvek nedostaje jeste AI alat koji bi bio u potpunosti prilagođen srpskom jeziku i našem pravnom sistemu - alat koji bi mogao da pretražuje domaće propise, sudsku praksu i pravnu literaturu i da advokatima pruži pouzdanu podršku u svakodnevnom radu. Koliko mi je poznato, Paragraf Lex je nedavno lansirao upravo takvo AI rešenje i očekujem da bi takvi alati mogli značajno da doprinesu popunjavanju te praznine na našem tržištu.

Naravno, kod primene ovakvih rešenja u advokaturi uvek postoji dodatni zahtev, a to je zaštita poverljivosti podataka klijenata koja mora ostati apsolutni prioritet. Nije svaki AI alat pogodan za obradu pravnih dokumenata i poverljivih informacija, već se mora voditi računa o načinu obrade i zaštiti podataka.

Još uvek nije došlo do otvaranja Poglavlja 8 (Politika konkurencije) u Pregovorima o članstvu sa EU i pored relativno usklađenih propisa Republike Srbije sa propisima EU. Prema Vašem viđenju, šta se može učiniti kako bi zakonodavni okvir i njegova primena bili na višem nivou od dosadašnjeg?

Zakonodavni okvir Republike Srbije u oblasti zaštite konkurencije je u velikoj meri usklađen sa pravom Evropske unije i sama usklađenost propisa nije ključni problem. Srbija je tokom prethodnih godina napravila značajan napredak u harmonizaciji pravila sa evropskim standardima, tako da ne bih rekla da je nedostatak propisa ono što predstavlja najveću prepreku.

Takođe, važno je istaći da je Komisija za zaštitu konkurencije veoma aktivan organ, koji je izgradio značajnu praksu i čiji rad se u pojedinim segmentima prepoznaje i kao primer dobre prakse u regionu. Njena uloga je posebno važna jer se kvalitet prava konkurencije ne meri samo propisima, već pre svega njihovom praktičnom primenom.

Smatram da je za dalji razvoj sistema zaštite konkurencije od posebnog značaja obezbeđivanje veće transparentnosti odluka i prakse nadležnog organa kao i kontinuirana i konzistentna primena propisa. Predvidivost postupanja i jasni kriterijumi u primeni pravila zaštite konkurencije ključni su za stvaranje pravne sigurnosti učesnika na tržištu i omogućavanje privredi da svoje poslovne odluke donosi na osnovu jasnih i pouzdanih pravnih standarda.

Dodatno, posebno je važna kontinuirana stručna edukacija sudija i sudskih instanci, jer samo kroz dobro poznavanje specifičnosti ove oblasti može biti uspostavljena efikasna kontrola rada prvostepenog upravnog organa, odnosno Komisije za zaštitu konkurencije, i obezbeđena dosledna primena prava u praksi.

Prema iskustvu Redakcije zbog sve većeg broja propisa i njihove kompleksnosti zahtevi koji se nameću pravnicima u privredi da uspostave apsolutno zakonito poslovanje dovode do toga da je (neretko) jedan pravnik prinuđen da prati čitav niz pravnih oblasti koje nekada i nisu srodne (npr. radno, ugovorno, međunarodno pravo, javne nabavke, pravo konkurencije itd), ali i da zastupa društvo, pored toga. Da li delite naš utisak da navedena praksa već sada predstavlja ozbiljan problem (koji će biti čini se sve prisutniji) i da li eventualno imate predlog rešenja ovog problema, da li je to uska specijalizacija?

To je zaista izazov koji je sve prisutniji. Broj propisa raste, oblasti prava postaju sve kompleksnije i praktično je nemoguće očekivati da jedna osoba može podjednako kvalitetno i na vrhunskom nivou da pokriva sve pravne oblasti.

Po mom mišljenju, specijalizacija je neophodna ukoliko želite da se određenom temom bavite na najvišem nivou. Naravno, važno je imati široku pravnu osnovu i razumeti povezane oblasti, jer se u praksi različita pravna pitanja često prepliću. Međutim, pokušaj da neko istovremeno bude vrhunski stručnjak za radno pravo, javne nabavke, pravo konkurencije, međunarodne ugovore i sve druge oblasti jednostavno nije realan.

Mislim da budućnost ide u pravcu timskog rada i povezivanja stručnjaka iz različitih oblasti. Klijentima je danas sve češće potreban multidisciplinarni pristup, gde svaki pravnik doprinosi svojom specijalizacijom i iskustvom. Biti dobar advokat ne znači nužno znati sve, već znati gde je granica sopstvenog znanja i imati mogućnost da klijentu obezbedite najbolju moguću podršku kroz pravi tim stručnjaka.