Zastava Bosne i Hercegovine
Intervju

Digitalizacija poslovanja RGZ




Borko Drašković

direktor Republičkog geodetskog zavoda



Objavljeno: 30.03.2022.

Email Print

Pojava pandemije virusa korona je svuda u svetu pa i kod nas dovela do promene načina poslovanja i pružanja usluga. Kako je Republički geodetski zavod prilagodio svoj rad i rad sa građanima u uslovima pandemije?


Digitalizovani procesi rada, potpuni elektronski način poslovanja i mnogobrojni elektronski servisi i usluge za građane i privredu koje je RGZ uspešno uveo i pre pojave pandemije korona virusa, a u toku pandemije samo nastavio sa aktivnim razvijanjem i uvođenjem novih digitalnih aplikacija, bili su već spreman odgovor RGZ-a u borbi protiv širenja ovog virusa, na način da se rad obavlja potpuno neometano i da se konstantno unapređuje, a da su kontakti svedeni na minimum.

Ni u jednom trenutku nismo bili zatečeni novonastalom situacijom, niti nespremni, samo smo primenili sve što smo već stvorili u toku kompleksne reforme naše institucije koja između ostalog obuhvata i reformu procesa rada i najmodernija tehnološka rešenja. Obzirom da se unutar RGZ-a svi poslovi obavljaju elektronski, predmeti se obrađuju elektronski, kontakti među zaposlenima praktično su svedeni na nulu, sastanci su se održavali online, sva komunikacija i rad obavljaju se elektronski već nekoliko godina.

Posebno smo ponosni na sve što smo uradili i razvili tako da budemo servis građana. Naš način razmišljanja i funkcionisanja je digitalni, a to je rezultiralo razvijanjem mnoštva digitalnih servisa i usluga u korist građana, tako da smo omogućili da nema više gužvi i čekanja u redovima u službama za katastar nepokretnosti, što je pored finansijske i uštede u vremenu, građanima dalo sigurnost sa aspekta bezbednosti od širenja virusa. Zahtevi se mogu podnositi elektronski preko profesionalnih korisnika servisa RGZ-a bez potrebe da građani uopšte i dođu u službu katastra, ili ukoliko žele sami da predaju zahtev u katastru, onlajn zakazuju svoj termin za predaju zahteva, u kojem bi u prostorijama službe bila samo zakazana stranka. Takođe, izmenom pravnog okvira, stvorili su se uslovi i omogućeno je građanima da ukoliko sastavljaju i overavaju ugovor kod notara, tu i završe posao sa zahtevom za upis nepokretnosti u katastar, bez potrebe da odlaze u prostorije službe i predaju zahtev, jer su javni beležnici zakonski obavezani da ih elektronski podnose nadležnim službama za katastar nepokretnosti. Građani su samo trebali da sačekaju najviše pet dana da im rešenje katastra bude urađeno i poslato na adresu. Takođe smo im dodatno omogućili da i pre nego što im rešenje stigne na kućnu adresu, isto pregledaju i preuzmu sa elektronske oglasne table koju smo razvili kao jedan od digitalnih servisa.

Na sajtu Republičkog geodetskog zavoda građani mogu besplatno da izvrše uvid u elektronsku bazu podataka katastra nepokretnosti, da se informišu o statusu svog predmeta, tako da iz bezbednosti svoga doma, mogu da dobiju informacije o nepokretnostima o kojima evidenciju vodi Republički geodetski zavod.

U toku prošle godine RGZ je uveo automatizovan sistem evidentiranja zahteva čime je trebalo da broj grešaka bude smanjen a sigurnost građana u upravljanju nepokretnostima podignuta na znatno viši nivo. Da li je ova usluga doprinela pravnoj sigurnosti i da li i dalje postoje tzv. dvostruke i trostruke prodaje iste nepokretnosti?


Republički geodetski zavod je u okviru implementacije novog informacionog sistema Katastra nepokretnosti uveo automatizovan sistem evidentiranja zahteva koji je otklonio veliki deo nepravilnosti i grešaka kao posledicu ljudskog faktora čime je sigurnost građana u upravljanju nepokretnostima podignuta na znatno viši nivo.

Svim korisnicima usluga automatski se dodeljuje broj koji je dokaz da je zahtev uspešno evidentiran. Evidentiranje zahteva je vidljivo na eKatastru. Broj korisniku služi za sve elektronske usluge Republičkog geodetskog zavoda kao što je praćenje statusa predmeta, preuzimanje rešenja na elektronskoj oglasnoj tabli i dr. Takođe, ukoliko iz bilo kog razloga od strane obveznika dostave i profesionalnih korisnika u Republički geodetski zavod ne stignu kompletne informacije koje se odnose na predmetnu nepokretnost sistem će automatski vratiti paket kao nepotpun čime se građani i privreda štite od zloupotreba, nepravilnosti i grešaka.

Razlog uvođenja ovakvog sistema je činjenica da je dosadašnji način evidentiranja zahteva od strane javnih beležnika, sudova, geodetskih organizacija i drugih profesionalnih korisnika RGZ-a, bio uzrok ugrožavanja pravne sigurnosti građana i usporavanja procesa upisa u katastar nepokretnosti. Zbog toga su trpeli građani i privreda ali i sâm RGZ. Zahvaljujući novim digitalnim procesima i kontrolama kao i novom informacionom sistemu Katastra nepokretnosti ovakve greške više nisu moguće pa će RGZ efikasnije i brže rešavati zahteve za upis prava u katastru nepokretnosti.

Jedna od novina je i INFO centar koji je uveden radi poboljšanja komunikacije između građana i RGZ. Koliko je to doprinelo dostupnosti usluga građanima i njihovom pristupu podacima iz javnih knjiga?


Republički geodetski zavod nastoji da usluge pruža kvalitetno i transparentno, vođeni time usklađujući svoj rad sa međunarodnim standardima i potrebama korisnika razvili smo jedinstvenu Grupu za korisnički servis - INFO centar koji predstavlja jedan od najvažnijih servisa kojem građani mogu da se obrate gde smo u potpunosti automatizovali procese komunikacije koji su u značajnoj meri uticali na poboljšanje kvaliteta komunikacije između građana i Republičkog geodetskog zavoda.

Inovativni servisi komunikacije koje smo uvrstili u svoje usluge informisanja su prvi takve vrste implementirani u državnim organima, što za građane znači da bez čekanja, u realnom vremenu, mogu dobiti odgovor na postavljeno pitanje kao i izvršiti proveru statusa svoje nepokretnosti.

O rezultatima INFO centra kao i o dostupnosti usluga ukazuju pohvale građana na kvalitet i tačnost pruženih informacija a efikasnost se ogleda u brojkama koje govore da je INFO centar u prethodnoj godini građanima pružio više od 400.000 informacija.

U narednom periodu uložićemo dodatne napore i aktivnosti kako bi nastavili sa trendom razvijanja procesa komunikacije u cilju održanja efikasnog rada, brzine komunikacije i tačnosti pruženih informacija.

Tu su i brojni drugi digitalni servisi koje je RGZ pokrenuo kao što su eStatus predmeta, Elektronska oglasna tabla, Moja adresa, Katastarski alarm. Pojasnite malo našim čitaocima koje su uloge tih platformi.


Reforma katastra podrazumeva kompletnu digitalizaciju poslovanja RGZ-a i obezbeđivanje aplikacija i usluga građanima i ostalim korisnicima. Danas RGZ u potpunosti funkcioniše na digitalan način i pruža veliki broj usluga svim korisnicima potpuno besplatno, 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji. Tako je putem servisa “eKatastar” moguće doći do informacija o nepokretnostima i pravima nad njima a građani vide one podatke koje vidi i javni beležnik sa istim nivoom ažurnosti i tačnosti. Preko usluge “eProvera statusa predmeta” omogućena je provera statusa svakog predatog predmeta u katastru, a ukoliko je predmet završen građanima je na raspolaganju servis “eOglasna tabla” preko koga je moguće preuzeti validno rešenje digitalno potpisano i pečatirano kvalifikovanim elektronskim pečatom bez potrebe da čekaju dostavu fizičkog dokumenta putem pismene dostave. Ukoliko žele, građani mogu zahtev predati na šalter RGZ-a preko aplikacije “eZakazivanje” pomoću koje predaja zahteva ili odricanje od žalbi u katastru traje pet minuta dok gužve na šalterima više ne postoje. Putem aplikacije “Moja adresa” građani mogu da preuzmu potvrdu o promeni naziva ulice u kojoj žive, koju kasnije mogu da iskoriste za potrebe promene ličnih dokumenata. “Katastarski alarm” je poslednji u nizu servisa uvedenih od strane Republičkog geodetskog zavoda koji ima za cilj da vlasnika upozori na bilo kakvu promenu u vezi sa nepokretnošću i na taj način doprinese povećanju nivoa bezbednosti korisnicima. Ukoliko iz nekog razloga građani nisu zadovoljni radom bilo kog dela sistema RGZ-a mogu preko aplikacije “ePrimedbe” podneti primedbu na rad službi koje veoma detaljno analizira tim stručnjaka. Omogućili smo da građani u svakom trenutku mogu da kontaktiraju naš Info Centar telefonom, mejlom ili direktnom komunikacijom sa našim operaterima preko čet aplikacije i naše iskusne kolege će vas uputiti i informisati kako problem koji imate najlakše da rešite. Moram ovde da napomenem da je ovakav pristup podrške i pomoći građanima jedinstven i prvi put primenjen u nekom državnom organu na šta smo jako ponosni. Naravno, ovde nije kraj spiska svih usluga koje pružamo pa tako građani imaju na raspolaganju i mobilne aplikacije i portale kao što je Geosrbija gde mogu da pronađu i vide više od 310 različitih setova podataka od preko 35 institucija Srbije koji su vezani za njihove nepokretnosti ili neku lokaciju i još mnogo toga.

Zaštitnik građana zatražio je od Republičkog geodetskog zavoda, nakon utvrđenja da je načinio propuste u radu na štetu građana i da nije postupao po presudi Upravnog suda, da bez odlaganja odluči o pristiglim žalbama građana i donese odluke zasnovane na zakonu. Kako je došlo do ovih navodnih povreda upravnog postupka i propusta u radu?


Republički geodetski zavod je, u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru preuzeo dana 03.03.2016. godine od prethodno nadležnog drugostepenog organa Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nadležnost za rešavanje po žalbama u oblasti osnivanja i održavanja katastra nepokretnosti i katastra vodova, kao i veliki broj nerešenih drugostepenih predmeta.

U momentu preuzimanja drugostepene nadležnosti kašnjenje u rešavanju žalbi iznosilo je preko šest godina. Veliki broj preuzetih predmeta, preko 26.000, Zavod je preuzeo sa kapacitetima koje je u tom trenutku imao na raspolaganju čime je dodatno otežano postupanje u njima.

Na ove činjenice ukazano je i Zaštitniku građana u postupcima koje sprovodi povodom pritužbi stranaka.

Republički geodetski zavod sprovodi sve neophodne mere da se ovakvi predmeti što pre reše. Jedna od mera koju smo preduzeli je i odluka o formiranju posebne Radne grupa za prioritetno dodeljivanje predmeta u rad.

Zahvaljujući preduzetim merama uspeli smo da smanjimo broj zaostalih predmeta.

Važno je napomenuti i činjenicu da istovremeno sa rešavanjem nasleđenih predmeta, postupamo i u drugostepenim postupcima po žalbama izjavljenim nakon preuzimanja nadležnosti.

Postupanje ovog organa u predmetima po žalbama, pored nedostatka kapaciteta i velikog broja nasleđenih predmeta, dodatno otežava i činjenica da se paralelno primenjuju Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova i Zakon o državnom premeru i katastru.

Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova stupio je na snagu 2018. godine. Ovim zakonom je uveden sistem E-šaltera kroz koji se po službenoj dužnosti dostavljaju isprave za upis u katastar, zahtevi za upis u katastar, kao i zahtevi za izdavanje elektronskih i drugih akata koje sadrži katastar i kroz koji se razmenjuju podaci i akta u tim postupcima.

Zahvaljujući ovom zakonu, radni procesi u Zavodu i postupci odlučivanja su digitalizovani, rokovi za postupanje skraćeni a pravna sigurnost u pogledu prava na nepokretnosti podignuta na najviši nivo. Ali, ovaj zakon sâm nije u stanju da razreši sve nasleđene probleme i teškoće koji postoje u oblasti nepokretnosti i prava na njima kako bi se došlo do u svemu efikasnog i ekonomičnog postupanja katastra i ažurne i potpune evidencije nepokretnosti i prava na njima.

Pod terminom “stare isprave” podrazumevamo sve one isprave koje su sačinjene ili donete od strane nadležnih organa pre stupanja na snagu Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova a koje za predmet imaju promet nepokretnosti i prava na njima.

Postojeće zakonsko rešenje u bitnoj meri otežava i usporava rad Zavoda, iziskuje organizaciono i kadrovski složenije postupanje u pogledu provera ispunjenosti uslova za upis, te dodatnu komunikaciju oko eventualnih dopuna predmeta i drugo.

Izlaz iz ovakve situacije vidimo u promeni pravnog okvira, odnosno izmenama i dopunama važećih zakona čime bi se postupak upisa po “starim ispravama” ubrzao, i na taj način i postupak po žalbama u svim započetim postupcima mogao okončati u zakonom propisanim rokovima.

Nedavno je digitalna platforma Republičkog geodetskog zavoda geosrbija.rs, osvojila je nagradu u okviru izbora Top50 - najbolje onlajn stvari u kategoriji “Poslovni i društveni servisi”, na čemu Vam ovom prilikom čestitamo. Da li možemo u narednom periodu očekivati još neke novine u digitalizaciji rada i usluga RGZ?


Moram da kažem da smo u prethodne tri godine dobili veliki broj priznanja za rezultate reforme i digitalizaciju od strane domaćih i međunarodnih relevantnih institucija i organizacija kao što su Ujedinjene nacije, Svetska banka, Evropska komisija, NALED-a i druge. Međutim, ova priznanja koja dolaze od naših direktnih korisnika ipak nam znače najviše jer su dokaz da smo uradili prave i korisne stvari za naše građane. Geosrbija je jedinstvena digitalna platforma koja je izuzetno priznata i popularna ne samo kod nas već i u Evropi i svetu a činjenica da je Geosrbija dobila priznanje za Top 50 najboljih i najkorisnih stvari na internetu govori u prilog tome da se naše aplikacije koriste za različite potrebe od strane stručnjaka za urbanističko planiranje, investicije i slično, pa do planiranja odmora porodica i planiranja setve i žetve od strane poljoprivrednika. Još jedno veliko priznanje koje moram da pomenem ovde je činjenica da se sajt RGZ-a nalazi na 17. mestu na Amazonovoj rang listi najpopularnijih sajtova u Srbiji, rame uz rame sa divovima interneta kakvi su Google, Facebook, Youtube, Microsoft i ostali, a predstavlja i jedini državni organ u prvih 50 najpopularnijih sajtova u Srbiji. To je zaista jedno neverovatno priznanje, kao i činjenica da smo jedina katastarsko-kartografska institucija u svetu u top 50 sajtova u svojoj zemlji. Sve ove činjenice govore o uspehu reforme.

Suština je u tome da digitalizacija Republičkog geodetskog zavoda počiva na zdravim i stabilnim digitalnim temeljima koji su postavljeni u prethodnom periodu tako da će sada u digitalnom svetu katastra građani i privreda imati sve više i više usluga koje će im olakšavati rad i život. Trenutno je u toku postupak uvođenja najmodernijeg centralnog informacionog sistema katastra nepokretnosti, za koji možemo slobodno reći da će biti jedan od najboljih na svetu. Za sada je sistem uspešno uspostavljen na opštinama Sopot, Savski Venac i Stari Grad, dok će u narednom periodu biti implementiran i u ostalim beogradskim i svim novosadskim gradskim opštinama, kao i u preostalim opštinama širom Srbije. Uspostavljanje centralnog informacionog sistema katastra nepokretnosti predstavlja trenutni prioritet kojem je naša institucija maksimalno posvećena. Ovaj sistem će u potpunosti promeniti način poslovanja u Srbiji i postaviće lestvicu digitalizaciju države na jedan viši nivo. Novi informacioni sistem će omogućiti da postojeći servisi, kao i kanali komunikacije sa građanima budu drastično unapređeni. Takođe, sve naše digitalne usluge će biti drastično unapređene i jednostavnije za korišćenje i to će nam biti fokus u narednom periodu.

Budući da se naša kompanija bavi izradom elektronskih baza uobičajeno je da naše sagovornike pitamo da li koriste inače ovakve elektronske baze i da li ih smatraju korisnom alatkom u svakodnevnom radu?


Oblast nepokretnosti, odnosno zasnivanja prava na njima je, pored Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova i Zakona o državnom premeru i katastru, predmet uređenja velikog broja drugih zakona, i to čak 51 od kojih su neki doneti pre više decenija. Uređenje materije nepokretnosti i prava na njima, koja je u neposrednoj vezi sa upisom u katastar i koja prethodi upisu je razuđeno, sadržano u velikom broju zakona, sa određenim preplitanjima i kolizijama zakonskih odredaba. Nejasne i neprecizne norme većeg broja zakona koji za predmet uređenja imaju nepokretnosti i prava na njima potencijalno predstavljaju teškoće.

U tom smislu, elektronske baze propisa i pravne prakse za nas predstavljaju korisno sredstvo i u velikoj meri pomažu u primeni zakona i ujednačavanju prakse.



Email Print