Zastava Bosne i Hercegovine

Darko Gaković - intervju
Email Print


Stanje domaćeg preduzetništva u pandemiji bolesti COVID-19 i adekvatnost državne pomoći

Darko Gaković za Pravni komplet

Paragraf intervju - APRIL 2021



Udruženje “Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije” je formalizovano u avgustu 2020. godine, a pre toga je funkcionisalo u okviru neformalne facebook grupe. Najveći skorašnji poduhvat je izmena tumačenja uredbe, a zatim i same uredbe o ograničenju radnog vremena maloprodajnih objekata i objekata koji se bave frizerskim, kozmetičarskim, zanatskim i ostalim uslugama kao rezultat javno prikazanih dvostrukih aršina kad su u pitanju objekti malih, domaćih privrednikau odnosu na hipermarkete i fabrike koji su uglavnom u vlasništvu stranog kapitala. Za svega šest meseci formalne aktivnosti doprineli smo da se čuje glas preduzetnika i domaćih privrednika i da se donosioci odluka i šira javnost upoznaju sa problematikom poslovanja u trenutnim uslovima. Takođe bismo izdvojili okrugli sto na temu neophodnosti reforme poreskog sistema i dve inicijative podnete Ustavnom sudu.


Udruženje je pripremilo obrazac koji je veliki broj privrednika iskoristilo da pošalje svojim lokalnim samoupravama kao vid pritiska da se počne za ozbiljnijim sprovođenjem navedene uredbe koja predviđa nadoknadu delatnostima koje su zbog mera ograničenja imale pad prometa od preko 30% u odnosu na 2019. godinu. Predsednica Vlade je u jednom svom obraćanju uputila privrednike da se obrate lokalnim samoupravama koje su takođe dužne da pronađu adekvatna rešenja za privrednike na svojoj teritoriji. Neki od primera dobre prakse su Raška, Ruma, Sremska Mitrovica, Aranđelovac i drugi. Neke od ovih opština su davale novčanu pomoć, dok su neke umanjivale račune, ukidale naplatu zakupa i slično. S obzirom na to da se pandemija odužila i da određene delatnosti već godinu dana ne mogu da rade normalno potrebno je sprovesti navedenu uredbu efikasnije na brz i jednostavan način pod uslovima koji važe podjednako za sve ugrožene privrednike na teritoriji Republike Srbije.


Dokapitalizacija je izvršena za AirSerbia u iznosu od 100 miliona evra. Nemamo podatak da su navedene Uredbe igde sprovedene u slučajevima MSPP sektora.


Državna pomoć privredi pre svega treba da bude selektivna i usmerena na one kojima je zaista i potrebna jer su merama onemogućeni da rade. Kada je u pitanju nadoknada zarada to je mera usmerena na očuvanje radnih mesta i ona mora biti u bruto iznosu, a ne u neto iznosu jer se na taj način privrednicima ostavlja dug za doprinose zbog čega mnogi danas imaju ozbiljne probleme. Udruženje je predložilo Vladi Srbije da se odloženi porezi i doprinosi otpišu i da se poreska politika prilagodi na način da se ugroženim delatnostima ne obračunavaju kamate od strane Poreske uprave, da se omoguće reprogrami ostalih dospelih poreskih opterećenja, da se ukine akontacija poreza na dobit, da se PDV u ugostiteljstvu smanji na 5% u naredne dve godine. Pokriće fiksnih troškova bi bilo dobra mera koja je predviđena Uredbom o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi prouzrokovanog epidemijom zarazne bolesti COVID-19 (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2020, 126/2020 i 17/2021), ali se iz nepoznatog razloga ne sprovodi. Zahtevi za takozvane brze cov kredite Fonda za razvoj namenjeni turizmu i ugostiteljstvu se obrađuju veoma sporo i neprofesionalno na šta je ukazivala inicijativa TAS, a što je rezultiralo Odlukom UO Fonda za razvoj od 30.03.2021. (U prilogu)


Pandemija je uticala na žensko preduzetništvo iz više razloga kao što su skraćenje časova u školama i prelazak na online režim, bavljenje delatnostima koje su pogođene merama uključujući salone venčanica, dekoraterke, proizvodnje torti i kolača, igraonice, perionice, frizerke, kozmetičarke i slične delatnosti koje su tradicionalno zastupljene među ženama. Više detalja se može naći u materijalima sa panela koji je održan 8. marta u organizaciji Unije poslodavaca Vojvodine na temu “Žensko preduzetništvo u doba pandemije”.


Najveći dugotrajni problem je neuređen i nefunkcionalan sistem koji preopterećuje registrovane privredne subjekte, a promoviše crno tržište. U sadašnjem sistemu mali broj privrednika nosi teret visokih poreskih opterećenja, nemamo jednaku primenu zakona za sve, tumačenje propisa je često po nahođenju službenika, poslovanje je nepredvidivo, a uslovi poslovanja su nepravedni. Država subvencioniše strane “investitore” sa desetinama hiljada evra po radnom mestu, a prema domaćim privrednicima vrši represiju na svakom koraku. Potrebno je urediti sistem na način da bude podsticajan za razvoj domaćeg preduzetništva, smanjiti namete, proširiti obuhvat poreskih obveznika, suzbiti crno tržište i rad na crno koji su rezultat previsokih opterećenja, pojednostaviti procedure, onemogućiti korupciju, obezbediti efikasno i pravedno sudstvo.


Najveći problem je neprofesionalna Poreska uprava koja po analizi ekonomista Dr Predraga Mitrovića i Dragana Radovića, članova našeg ekspertskog tima, propusti da naplati ceo jedan budžet od 12 milijardi evra godišnje i koja dopušta da strani investitori koje je država subvencionisala godinama posluju sa navodnim gubitkom na papiru, a iz zemlje iznesu 4.5 milijarde evra novca kroz fakture za takozvani konsalting umesto da ga plate ovde na ime poreza na dobit. Uređenjem Poreske uprave i smanjenjem stopa poreza i doprinosa obuhvat poreskih obveznika bi bio veći, a teret po obvezniku mnogo manji što bi doprinelo povećanju standarda zaposlenih u privatnom sektoru i razvojem domaće privrede, što je u interesu države i društva.


Neravnopravni uslovi poslovanja, represivan odnos inspekcija prema registrovanim privrednim subjektima, ležeran odnos prema crnom tržištu, komplikovane procedure, nejednaka primena zakona, neujednačenost tumačenja zakona, propisa i uredbi, nepredvidivost poslovanja, neefikasan birokratski sektor, subvencionisanje stranih investicija.


Učestvovali smo u javnom slušanju Zakona o fiskalizaciji sa primedbama da je zakon nedorečen, da ostavlja preširoka ovlašćenja ministru finansija da putem uredbi definiše pitanja koja je sâm Zakon mogao urediti, da uvođenje novih uređaja ni na koji način neće doprineti suzbijanju crnog tržišta nego predstavlja dodatno opterećenje na registrovane subjekte, da se obesmišljava paušalno poslovanje delatnosti kojima se uvodi korišćenje kasa, kao i da godina krize nije vreme da se troši tri milijarde evra iz budžeta i nepoznat iznos koji pada na teret privrednika za nešto što suštinski ništa ne menja i može da sačeka godinu-dve.

U vezi sa Zakonom o elektronskom fakturisanju saglasni smo sa primedbama koje je dala Računovodstvena komora Srbije da je apsolutno neophodno izbaciti svaku vrstu posrednika između privrednih subjekata i države jer se na taj način otvara prostor za zloupotrebu poslovnih podataka i poslovnih tajni od strane trećeg lica. Već su se pojavile ponude firmi u vlasništvu offshor kompanija što baca dodatnu sumnju na ceo Zakon.


To je primer da se nastavlja sa praksom donošenja zakona koji nisu dovoljno jasni tako da već imamo različita tumačenja po pitanju toga šta se smatra arhivskom građom i ko zapravo ima obaveze po ovom zakonu. Na taj način se stvara atmosfera nesigurnosti i nepredvidivosti poslovanja. Mnogi privrednici smatraju da im država na ovaj način šalje poruku da je višestruko isplativije raditi na crno nego rizikovati visoke kazne po osnovu nejasnih obaveza.


Praćenje propisa u poslovanju je jedna od najbitnijih stavki za uspešno vođenje posla. Paragraf ima bitnu ulogu i u mnogome olakšava poslovanje privrednicima. S obzirom na količinu različitih propisa postoji potreba da privrednik na jednom mestu može da dobije jasnu, nedvosmislenu, pisanu informaciju šta su mu obaveze u zavisnosti od delatnosti kojom se bavi i da postoji odgovornost države da ne može da tereti privredni subjekat za nepoštovanje propisa ako ga nije obavestila o istom.

Imamo primer iz prakse gde privredni subjekti pri uvozu određenih vrsta roba (električni uređaji i slično) podležu plaćanju naknade za tokove opasnog otpada. Pravilno i jednostavno bi bilo da o toj obavezi budu obavešteni od strane države pri uvozu i da uz carinu i PDV dobiju obračun takse. Umesto toga niko ih ne obaveštava da ta obaveza postoji nego posle više meseci dobiju opomenu od Agencije za životnu sredinu sa pretnjom da će se pokrenuti prekršajni postupak, a uz opomenu opet ne dobiju obračun iako Agencija raspolaže podacima o vrsti robe koje je dobila od carine. Posle dan-dva od opomene stiže poziv posredničkih agencija koje nude svoje usluge “kako bi privrednicima rešile problem” sa Agencijom za zaštitu životne sredine koja je tu već kao posrednik Ministarstva za zaštitu životne sredine. Ovo je primer kako se jednostavne stvari namerno komplikuju da bi se omogućio profit trećim stranama koje su u ovom slučaju nepotrebne i primer kako službe nisu na usluzi privredi nego se koriste za zastrašivanje.



Email Print