Naknada štete prouzrokovane u saobraćaju i razvoj delatnosti osiguranja
Zdravko M. Petrović za PRAVO U PRIVREDI
Paragraf intervju - JUN 2018
Zahtevi za naknadu štete prouzrokovane u saobraćaju, prilično su česti, da li se ovi zahtevi češće realizuju pred osiguravajućim društvima ili u sudskim postupcima, što je svakako sporije?
Veliki je broj šteta nastalih u saobraćaju. Obraćanje osiguravačima zahtevom za obeštećenje van spora je obavezno, tako da se jedan broj šteta reši van spora. Obično se radi o manjim štetama. Što je šteta veća, manja je mogućnost da bude rešena van spora, a u svakom slučaju sasvim je sigurno da neće biti rešena u roku od 14 dana od dana podnošenja zahteva. Do spora najviše dolazi zbog toga što osiguravači ne ponude adekvatnu naknadu, pa su oštećeni prinuđeni obratiti se tužbom kao sredstvom za ostvarivanje naknade štete.
Kada je reč o naknadi štete prouzrokovane u saobraćaju, za privrednike koji vrše transport robe drumskim putem, a i za građane koji putuju u inostranstvo značajno je pitanje zelene karte, možete li nam reći nešto više o tome?
Zelena karta (međunarodna karta osiguranja) je međunarodna isprava (potvrda) osiguranja od autoodgovornosti. Sam obrazac predstavlja dokaz o zaključenom osiguranju od autoodgovornosti tj. dokaz da vozilo poseduje validno osiguravajuće pokriće u toku njegove upotrebe u inostranstvu. Pribavlja se kod osiguravača koji je izdao polisu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti i traje koliko i polisa obaveznog osiguranja.
Zelena karta je neophodna svim građanima Republike Srbije koji nameravaju da svojim vozilima putuju u inostranstvo u neku od zemalja Sistemazelene karte koje nisu članice tzv. Multilateralnog spora zuma. To su Rusija, Belorusija, Ukrajina, Moldavija, Turska, Izrael, Iran, Makedonija, Albanija, BiH, Tunis, Maroko i Azerbejdžan.
Da li osiguravajuće kuće nude proizvod osiguranja od odgovornosti za delatnost profesionalnih upravnika, s obzirom da je reč o relativno novoj delatnosti?
Da bi se stekla licenca profesionalnog upravnika, potrebno je napraviti nekoliko koraka - a važno je znati da se za to mogu prijaviti kandidati koji imaju završenu najmanje četvorogodišnju srednju školu. Potrebno je i da prođu obuku u Privrednoj komori i polože ispit, posle čega stiču pravo da se upišu u Registar profesionalnih upravnika.
Pre upisa u Registar, obavezno je i da ima osiguranje od profesionalne odgovornosti, što je obezbeđenje u slučaju da svojim radom nanese štetu stambenoj zajednici za koju radi. Profesionalni upravnik pre svega odgovara firmi u kojoj je zaposlen, a PKS može da mu oduzme licencu ukoliko se donese pravosnažna odluka kojom se dokazuje da je načinio štetu stambenoj zajednici.
Obaveze profesionalnih upravnika regulisane su Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada (“Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 104/2016). Profesionalni upravnici imaju obavezu da vode brigu o zgradi, na primer o čistoći u zgradi, protivpožarnoj zaštiti i slično. Oni moraju biti 24 sata dostupni svim stanarima, kako bi mogli da po hitnom postupku reše probleme u zgradi. Profesionalni upravnici predlažu program održavanja zgrade i zemljišta u okolini, njima se prijavljuju kvarovi i drugi problemi - nepoštovanje kućnog reda, buka, iznenadni kvarovi, prokišnjavanja. Pomenuti zakon nameće i obavezu obaveznog osiguranja od odgovornosti nosilaca ove profesije. Većina osiguravača, pogotovu onih velikih, ima u svojoj ponudi ovo osiguranje.
Gde vidite potencijal za razvoj delatnosti osiguranja u Srbiji?
I dalje je najveći potencijal za razvoj osiguranja u oblasti životnih osiguranja. Nužno je objasniti građanima da njihova budućnost u starijim danima zavisi od njih samih, a ne od države. Zbog toga je nužno da svi zaposleni uplaćuju dobrovoljno penzijsko osiguranje. Kako se može videti, svake godine potrfelj ovih osiguranja raste. No stiče se utisak da osiguravači nisu baš inovativni u ovoj oblasti i da ne nude ono što u ponudi imaju stanovnici drugih zemalja, pogotovu u EU.
Koliko je u domaćoj privredi zastupljeno osiguranje imovine? A osiguranje od elementarnih nepogoda, s obzirom na razorne poplave koje smo imali 2014. godine? Koji vid osiguranja je najzastupljeniji među privrednim subjektima?
Osiguranje imovine je nedovoljno zastupljeno. Kako u privredi, tako i kod građana. Ako napravite anketu, videćete da je veoma mali broj građana osigurao svoj stan, kuću ili vikendicu od osnovnih rizika. Sve se svodi na osiguranje preko uplatnica “INFOSTANA”, koje je nedovoljno da ih zaštiti u celosti od rizika oštećenja imovine. Industrija osiguranja nije dovoljno iskoristila elementarne nezgode 2014. godine da bi povećala obuhvat i obezbedila da se što veći broj građana osigura, što je bilo za očekivati. Među privrednim subjektima, kao i među građanima, i dalje je najzastupljenije osiguranje od autoodgovornosti.
Koje su predstojeće aktivnosti Vašeg udruženja?
Udruženje za odštetno pravo se priprema za održavanje velikog međunarodnog naučnog skupa “Osiguranje i naknada štete” koje će se održati u Valjevu od 20. do 22. septembra. Na savetovanju će uzeti učešće više od 30 eminentnih naučnika iz oblasti osiguranja i naknade štete, ali i velik broj ljudi koji se bave osiguranjem u praksi. Ovaj skup je jedini u regionu, koji se profilisao u ovoj oblasti i jedini, već 21 godinu, obrađuje aktuelne teme iz oblasti osiguranja i naknade štete. U narednoj godini, u saradnji sa Institutom uza uporedno pravo iz Beograda i “DUNAV OSIGURANJEM” obeležićemo 180 godina od prve poznate polise osiguranja u Srbiji. Za širi auditorij malo je poznato da je prvu poznatu polisu osiguranja u Srbiji uplatio Lazar Zuban, sudija Ape lacionog suda u Beogradu. Kuća Lazara Zubana je izgore la pet dana nakon zaključenja ugovora, o čemu je pisala tadašnja štampa. Zubanu je Opšte osiguravajuće društvo za osiguranje iz Trsta platilo osiguranu sumu od 175 talira. Kuća se nalazila, kako kažu novine, “u beogradskom pred građu Savamala”, a izgorela je do temelja, a jedino je ostala nadimljena, ali neoštećena ikona svetog Nikole, koja je sa čuvana do današnjih dana i biće, po prvi put izložena javno sti iduće godine, na proslavi 180 godina srpskog osiguranja.
Koliko je važno kvalitetno i kontinuirano praćenje propisa za delatnost osiguranja?
Bez praćenja propisa ne može se obavljati ni jedna delatnost, pa ni delatnost osiguranja. Na žalost, stiče se utisak da osiguravajuće kuće obrazovanju svojih zaposlenih u ovoj oblasti ne pridaju veliku važnost. Svi su skoncentrisani na prodaju osiguranja, i svi imaju kurseve o prodaji osiguranja. To jeste važan, ali ne i najvažniji segment osiguranja. Bez sagledavanja celine sistema i struke osiguranja, teško će se razvijati struka.
Koja je Vaša poruka privrednicima?
Osiguranje nije trošak. Obezbedite vašu imovinu osiguravajući je kod društava za osiguranje. Pre nego se osigurate, dobro proverite bonitet osiguravajućeg društva kod koga se osiguravate i pogledaje brzinu kojom rešava zahteve za obeštećenje van spora. Na taj način bićete u mogućnosti izabrati najbolju ponudu. I zapamtite dobro, nije najpovoljnija ponuda za osiguranje koja je najjeftinija, već ona koja vas najbolje obezbeđuje u pogledu nastupanja osiguranog slučaja. Potražite pomoć stručnjaka pre nego se osigurate, posle može biti kasno.