O dosadašnjim aktivnostima, trenutnom radu i budućim planovima Zavoda, kao i vidljivosti na međunarodnoj sceni

Redakcija časopisa Pravnik u privredi i pravosuđu imala je zadovoljstvo da razgovara sa gospodinom Zoranom Panovićem, v.d. direktora Zavoda za socijalno osiguranje o dosadašnjim aktivnostima, trenutnom radu, ali i budućim planovima Zavoda, vidljivosti na međunarodnoj sceni, kao i ostvarenim saradnjama koje odgovaraju na potrebe građana i građanki Republike Srbije.

Po Vašem mišljenju, u kojoj meri rad Zavoda za socijalno osiguranje može da parira organizacijama tog tipa na evropskom, odnosno globalnom nivou?

Imajući u vidu dosadašnje iskustvo u primeni bilateralnih sporazuma o socijalnom osiguranju koje je Republika Srbija zaključila sa drugim državama, mišljenja smo da Zavod, kao organ za vezu Republike Srbije može u svim segmentima rada ravnopravno da sarađuje sa inostranim partnerima. Trudimo se da svakodnevno podižemo standarde našeg rada, u skladu sa Strategijom razvoja državne uprave u Republici Srbiji kao i na osnovu pojedinih dobrih rešenja u radu koja primenjuju naši inostrani partneri.

Smatrate li da je neophodno iniciranje zaključivanja većeg broja bilateralnih sporazuma iz oblasti socijalnog osiguranja?

Zaključivanje bilateralnih sporazuma iz oblasti socijalnog osiguranja pre svega diktira potreba naših građana koji se nalaze na privremenom boravku, na radu, imaju prebivalište ili studiraju u inostranstvu. U prethodnih nekoliko godina, posebno u periodu od 2012. godine, intenzivirane su aktivnosti na zaključivanju međunarodnih sporazuma o socijalnom osiguranju sa drugim državama, tako da sada Republika Srbija ima zaključenih 35 sporazuma. To su pre svega države nastale na prostoru prethodne Jugoslavije, 21 država Evropske unije, ali i Ruska Federacija, Kina, Kanada, Kvebek, Australija, Turska, Tunis i Azerbejdžan. Međutim, i pored navedenog, Republika Srbija pokazuje spremnost za proširenje kruga zaključenih sporazuma o socijalnom osiguranju, kao i za revidiranjem već postojećih sporazuma, kao što je to učinjeno sa Sporazumom zaključenim sa Republikom Francuskom (sa kojom smo zaključili prvi međunarodni sporazum o socijalnom osiguranju daleke 1951. godine), a u toku su pregovori i sa Poljskom o revidiranju Konvencije koja je zaključena 1958. godine.

Možete li nam reći na koji način bi se mogla ostvariti veća bilateralna saradnja sa regionom Latinske Amerike, odnosno Afrike?

Moglo bi se reći da je zaključivanjem Sporazuma o socijalnoj sigurnosti između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis otvoreno novo poglavlje za zaključivanje sporazuma sa afričkim zemljama, ali da će dalje zaključivanje sporazuma o socijalnom osiguranju sa afričkim, odnosno latinoameričkim zemljama pre svega zavisiti, kao što smo već naveli, od potreba naših građana u inostranstvu, kao i od inicijative drugih država za zaključenje sporazuma.

Pregovori sa Republikom Albanijom su nedavno bili u žiži javnosti. Da li su oni deo inicijative Otvoreni Balkan ili pak odluka Zavoda, te kako biste ocenili njihovu dosadašnju uspešnost?

Za Republiku Srbiju je od izuzetne važnosti bilateralno uređivanje pitanja u oblasti socijalnog osiguranja sa susednim državama, kao što su to Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovenija i Severna Makedonija, ali i Bugarska i Rumunija. Pregovori sa Albanijom vodili su se u skladu sa odredbama Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora, u saradnji nadležnih ministarstava, organa za vezu i nosilaca osiguranja dveju država i oni predstavljaju deo inicijative Otvoreni Balkan. Pored navedenog, od izuzetnog je značaja to što, zaključivanjem bilateralnog sporazuma sa Albanijom, Republika Srbija sada ima zaključene bilateralne sporazume o socijalnom osiguranju sa svim susednim državama.

Koliko je po Vašem mišljenju važna komparativna analiza međunarodnih propisa, radi unapređenja postojećih nacionalnih, te u kojoj meri se to čini?

U saradnji sa inostranim nosiocima socijalnog osiguranja razvili smo redovnu praksu međusobnog obaveštavanja o promenama u nacionalnim zakonodavstvima. Takva praksa doprinosi boljoj informisanosti, efikasnosti u postupku primene bilateralnih sporazuma, ali i kreiranju ideja za unapređenje domaćeg sistema obaveznog socijalnog osiguranja. Takođe, želimo da istaknemo da je Zavod, počev od 2010. godine, pridruženi član Međunarodnog udruženja socijalne sigurnosti (ISSA), najvećeg svetskog udruženja koje okuplja 320 institucija socijalnog osiguranja iz 160 zemalja sveta, i u okviru koje se održavaju konferencije, seminari i radionice na kojima se stiču nova iskustva i unapređuju znanja. Zavod je u aprilu 2024. godine, na Regionalnom Evropskom forumu socijalnog osiguranja koji je održan u Portu (Portugalija), dobio Priznanje za zasluge za transparentnost u primeni međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju, što predstavlјa značajnu motivaciju da aktivnosti iz nadležnosti naše institucije nastavimo da sprovodimo na efikasan i kvalitetan način, uz tendenciju unapređenja i modernizacije već postojećeg modela poslovanja.

Da li nam možete reći nešto više o ostvarivanju Srednjoročnog plana Zavoda za socijalno osiguranje za period od 2024. do 2026. godine? Da li je do sada ostvareno zacrtano?

Većina aktivnosti predviđenih Srednjoročnim planom je za sada i realizovana, kako u oblasti zdravstvenog osiguranja tako i u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. U narednom periodu očekujemo realizaciju preostalog dela, pre svega kroz razgovore između organa za vezu Republike Srbije i drugih država ugovornica, ali i kroz svakodnevnu poslovnu korespondenciju između nadležnih institucija.

S tim u vezi, možete li nas uputiti u Dugoročni plan Zavoda za socijalno osiguranje? Na koji način on unapređuje postojeće politike RS, te vidljivost Zavoda na međunarodnoj sceni?

Imajući u vidu da je zaključen sporazum sa Republikom Albanijom, ali da nas očekuje i zaključivanje sporazuma sa Portugalijom, Zavod za socijalno osiguranje u okviru svoje nadležnosti preduzeće sve aktivnosti neophodne za njihovo uspešno sprovođenje. Pored navedenih sporazuma, Zavod nastavlja sa radom na unapređenju postupka primene već zaključenih sporazuma. Ovde želimo da napomenemo da smo u okviru procesa pridruživanja Republike Srbije članstvu u Evropskoj uniji do sada sprovodili aktivnosti vezane za Pregovaračko poglavlje 2 - Sloboda kretanja radnika, u okviru kojeg se planira i proširenje nadležnosti Zavoda u narednom periodu.

Da li i u kojoj meri organizacije civilnog društva sarađuju sa Zavodom za socijalno osiguranje, odnosno daju sugestije za dalje unapređenje rada, odnosno postoji li interesovanje ovih aktera?

Organizacije civilnog društva nisu uključene u kreiranje politike poslovanja i unapređenje rada Zavoda, imajući u vidu da je priroda poslova iz delokruga Zavoda takva da najznačajniju ulogu imaju organizacije za obavezno socijalno osiguranje Republike Srbije i nadležna ministarstva. Međutim, Zavod za socijalno osiguranje uvek ostaje otvoren za saradnju kada su u pitanju inspirativne i svrsishodne ideje.

Postoje li ideje u zametku za implementaciju novina, koje bi unapredile rad Zavoda, kao posebne organizacije, odnosno dale podstrek većoj aktivnosti Republike Srbije na međunarodnom planu?

Zavod aktivno radi na digitalizaciji već postojećih poslovnih procesa, pre svega na uvođenju elektronske razmene podataka između Republike Srbije i inostranih nosioca socijalnog osiguranja, pre svega u segmentu obračuna troškova zdravstvene zaštite u primeni međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju. Posebno izdvajamo projekat EDAS (Elektronska razmena podataka Austrija-Srbija), koji sprovodimo sa institucijama socijalnog osiguranja Republike Austrije, koji predviđa da se komunikacija između nadležnih fondova zdravstvenog i penzijskog osiguranja i organa za vezu ubuduće obavlja elektronskim putem, umesto dostave dokumentacije u papirnoj formi, putem redovne pošte. Očekujemo da će se nakon uspostavljanja projekta značajno smanjiti troškovi u radu i da će se efikasnost rešavanja i odlučivanja podići na viši nivo.

I za kraj, možete li dati neku poruku mladim stručnjacima, pravnicima u privredi, koji teže ostvarenju u profesionalnom smislu, u sferi socijalnog osiguranja....

Poruka za pravnike jeste da svakog dana rade na svom usavršavanju, jer je pravnička struka jedna od najodgovornijih i jedna od onih koje postavljaju okvire jednog društva, a učenje za pravnike ne prestaje sa završetkom studija. Takođe, nadamo se da će u budućnosti tendencije biti takve da će se sve više vrednih i kvalitetnih pravnika odlučivati za karijeru u oblasti socijalnog osiguranja, imajući u vidu da je ona u praksi mnogo živopisnija i interesantnija nego što se to čini na studijama kada se ona, uglavnom obrađuje u okviru radnog prava.