Član 1.

U Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara („Službeni glasnik RS”, br. 95/18 i 49/19), u članu 5. stav 1. tačka 1) reči: „osnovnih geoloških istraživanjaˮ zamenjuju se rečima: „osnovnih i primenjenih geoloških istraživanja koja su rađena za potrebe Republike Srbijeˮ.

Član 2.

U članu 10. u uvodnoj rečenici posle reči: „naknadeˮ dodaju se reči: „za korišćenje podataka i dokumentacije geoloških istraživanjaˮ.

Član 3.

U članu 36. tačka 2) menja se i glasi:

„2) obavlja energetske delatnosti proizvodnje derivata nafte i trgovine naftom, derivatima nafte, biogorivima, biotečnostima, komprimovanim prirodnim gasom, utečnjenim prirodnim gasom i vodonikom i ima licencu za obavljanje tih delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika.ˮ.

Član 4.

U članu 37. tačka 2) posle reči: „loženjeˮ dodaju se zapeta i reči: „komprimovani prirodni gas i utečnjeni prirodni gasˮ.

U tački 3) reč: „energiju;ˮ zamenjuje se rečima: „energiju i prirodni gas.ˮ.

Tačka 4) briše se.

Dodaje se stav 2, koji glasi:

„Izuzetno, za isporučenu količinu električne energije kupcu proizvođaču osnovica naknade za unapređenje energetske efikasnosti je utrošena električna energija koja se utvrđuje u skladu sa propisima kojima se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije izražena u kWh.”.

Član 5.

U članu 38. stav 2. menja se i glasi:

„Visina naknade iz stava 1. ovog člana usklađuje se jednom godišnje sa Programom finansiranja aktivnosti i mera unapređenja energetske efikasnosti, koji se donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuju energetska efikasnost i racionalna upotreba energije, u roku od 15 dana od dana donošenja tog programa.ˮ.

Član 6.

Član 39. menja se i glasi:

„Član 39.

Utvrđivanje naknade za unapređenje energetske efikasnosti za isporučenu električnu energiju i/ili prirodni gas krajnjem kupcu/potrošaču vrši obveznik naknade iz člana 36. tačka 1) ovog zakona prilikom ispostavljanja računa za isporučenu električnu energiju i/ili prirodni gas.

Utvrđivanje naknade za unapređenje energetske efikasnosti kupcu proizvođaču električne energije vrši energetski subjekt koji ima licencu za obavljanje energetske delatnosti snabdevanja električnom energijom prilikom ispostavljanja računa za električnu energiju.

Količina električne energije koja je osnovica za utvrđivanje naknade iz stava 1. ovog člana, utvrđuje se na osnovu očitavanja potrošnje preko mernih uređaja na mestu primopredaje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

Količina električne energije koja je osnovica za utvrđivanje naknade iz stava 2. ovog člana, utvrđuje se na osnovu utrošene električne energije obračunate u skladu sa zakonom kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije.

Količina obračunske energije prirodnog gasa koja je osnovica za utvrđivanje naknade iz stava 1. ovog člana za isporučeni prirodni gas, utvrđuje se preko mernih uređaja na mestu primopredaje, u skladu sa propisom kojim se uređuju uslovi isporuke i snabdevanja prirodnim gasom.

Energetski subjekt koji nabavlja prirodni gas radi komprimovanja ili utečnjavanja u svrhu dalje prodaje komprimovanog prirodnog gasa ili utečnjenog prirodnog gasa, ne smatra se krajnjim kupcem prirodnog gasa u smislu zakona kojim se uređuje energetika.

Utvrđivanje naknade za unapređenje energetske efikasnosti za isporučeni komprimovani prirodni gas i utečnjeni prirodni gas vrši obveznik naknade iz člana 36. tačka 2) ovog zakona prilikom ispostavljanja računa za isporučene energente krajnjem kupcu.

Utvrđivanje naknade za unapređenje energetske efikasnosti za isporučene derivate nafte, vrši obveznik naknade iz člana 36. tačka 2) ovog zakona prilikom stavljanja u promet derivata nafte.

Stavljanjem u promet derivata nafte smatra se promet derivata nafte uređen članom 32. stav 3. ovog zakona.

Za derivate nafte koji se uvoze radi stavljanja na tržište u Republici Srbiji, nadležni carinski organ je dužan da utvrdi obavezu plaćanja naknade pri uvozu, na dan obračuna uvoznih dažbina.

Osnovica za utvrđivanje iznosa naknade se umanjuje za količinu električne energije, otkupljenu po podsticajnoj ceni od proizvođača koji imaju status povlašćenog proizvođača električne energije u skladu sa zakonom kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije i zakonom kojim se uređuje energetska efikasnost i racionalna upotreba energije.

Ako obveznik naknade ne obračuna naknadu, odnosno obračun naknade ne dostavi na propisanom obrascu i u propisanom roku organu, odnosno organizaciji za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, mesečnu obavezu utvrđuje taj organ, odnosno organizacija na osnovu izveštaja dostavljenog u prethodnom mesecu, odnosno ukoliko taj izveštaj ne postoji na osnovu prosečnog obračuna naknade iskazane u dostavljenim izveštajima u prethodnim periodima.

Naknada za unapređenje energetske efikasnosti utvrđuje se kao proizvod količine energenata/energije isporučene krajnjim kupcima i visine naknade iz člana 38. ovog zakona.

Naknada za unapređenje energetske efikasnosti za utrošenu električnu energiju kod kupca proizvođača utvrđuje se kao proizvod utrošene električne energije, utvrđene u skladu sa propisima kojima se uređuje korišćenje obnovljivih izvora, i visine naknade iz člana 38. ovog zakona.ˮ.

Član 7.

U članu 41. stav 1. menja se i glasi:

„Obračun utvrđene naknade za unapređenje energetske efikasnosti na propisanom obrascu, obveznik naknade dostavlja organu, odnosno organizaciji za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, i to:

1) mesečni obračun najkasnije poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec;

2) godišnji obračun najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.ˮ.

Član 8.

Posle člana 41. dodaju se naziv člana 41a i član 41a, koji glase:

„Oslobođenja

Član 41a

Naknadu za unapređenje energetske efikasnosti ne plaćaju:

1) energetski subjekt koji ima licencu za obavljanje energetske delatnosti proizvodnje derivata nafte u slučajevima iz člana 35. ovog zakona;

2) energetski subjekt koji ima licencu za obavljanje energetske delatnosti proizvodnje električne energije za električnu energiju koja se koristi za balansiranje sistema;

3) energetski subjekt koji ima licencu za obavljanje energetske delatnosti prenosa električne energije i upravljanje prenosnim sistemom za električnu energiju koja se koristi za obezbeđivanje sistemskih usluga;

4) energetski subjekt koji ima licencu za obavljanje energetske delatnosti prenosa električne energije i upravljanje prenosnim sistemom, energetski subjekt za obavljanje energetske delatnosti distribucije električne energije i upravljanje distributivnim sistemom, odnosno za obavljanje energetske delatnosti distribucije električne energije i upravljanje zatvorenim distributivnim sistemom, za električnu energiju koja se koristi za obezbeđivanje sigurnog rada prenosnog i distributivnog sistema i za nadoknadu gubitaka u prenosnom i distributivnom sistemu;

5) energetski subjekt za količinu obračunske energije prirodnog gasa i utečnjenog prirodnog gasa koju je isporučio krajnjem kupcu a koji se koristi kao sirovina za proizvodnju.

Kupac je dužan da za svrhu oslobođenja iz stava 1. tačke 5) ovog člana dostavi energetskom subjektu pismenu izjavu da će nabavljeni prirodni gas, odnosno utečnjeni prirodni gas koristiti kao sirovinu u proizvodnji.ˮ.

Član 9.

U članu 43. stav 1. zapeta i reči: „odnosno lice koje je izvršilo promenu namene poljoprivrednog zemljišta bez prethodno plaćene naknade za promenu nameneˮ brišu se.

U stavu 2. reči: „posebnim aktom jedinice lokalne samoupraveˮ zamenjuju se rečima: „odgovarajućim planskim dokumentomˮ.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

„Promena namene poljoprivrednog zemljišta može se vršiti i bez odgovarajućeg planskog dokumenta iz stava 2. ovog člana u slučaju pošumljavanja, kao i u slučaju podizanja poljozaštitnih pojaseva.ˮ.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 10.

U članu 44. stav 1. menja se i glasi:

„Osnovica za promenu namene poljoprivrednog zemljišta utvrđuje se na osnovu prosečne cene kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta u odgovarajućoj, odnosno graničnoj zoni, određene aktom jedinice lokalne samouprave za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu za godinu u kojoj se utvrđuje naknada.ˮ.

Stav 2. briše se.

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 2. i 3.

Član 11.

U članu 46. stav 3. menja se i glasi:

„U slučaju kada je poljoprivrednom zemljištu planskim dokumentom promenjena namena u građevinsko, ono se do privođenja nameni koristi za poljoprivrednu proizvodnju, a obveznik naknade je dužan da plati naknadu za promenu namene poljoprivrednog zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole.ˮ.

Član 12.

U članu 47. stav 1. tačka 2) reči: „i ako ne poseduje drugo odgovarajuće poljoprivredno zemljišteˮ brišu se.

Tačka 8) menja se i glasi:

„8) pošumljavanja poljoprivrednog zemljišta, bez obzira na klasu;ˮ.

Stav 2. menja se i glasi:

„Ekonomski objekti u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana su objekti koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, i to: objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje životinja, objekti za potrebe grejanja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba.ˮ.

Stav 4. menja se i glasi:

„Uz zahtev iz stava 3. ovog člana obveznik naknade, pored dokumentacije iz člana 46. stav 2. ovog zakona, podnosi i sledeću dokumentaciju:

1) podatak o površini za koju se vrši promena namene i idejni projekat objekta u slučaju izgradnje objekta;

2) podatke o uslovima stanovanja i članovima porodičnog domaćinstva u slučaju izgradnje porodičnog stambenog objekta iz stava 1. tačka 1) ovog člana;

3) kopiju planskog dokumenta ili odluke nadležnog organa u slučaju kada je promena namene izvršena do dana stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS”, broj 49/92);

4) dokaz nadležnog organa o identifikaciji parcele u slučaju iz tačke 3) ovog stava.ˮ.

Član 13.

U članu 54. tačka 3) briše se.

Član 14.

U članu 63. stav 1. reči: „kojem je korisnik šuma i šumskog zemljišta šumsko zemljište dao na korišćenjeˮ zamenjuju se rečima: „koje koristi šumsko zemljište u državnoj svojiniˮ.

U stavu 2. tač. 2), 3) i 4) menjaju se i glase:

„2) postavljene podzemne i nadzemne objekte i vodove komunalne i energetske infrastrukture, kao i postavljenu infrastrukturu za elektronske komunikacije;

3) postavljene objekte za obavljanje delatnosti, odnosno za drugi način korišćenja šumskog zemljišta u svrhu obavljanja delatnosti;

4) postavljene objekte i korišćenje zemljišta za sopstvene potrebe fizičkih lica (vikend kuće i okućnice koje nisu zidane i nemaju temelj);ˮ.

U stavu 3. reč: „iˮ briše se.

Član 15.

U članu 67. tačka 7) briše se.

Član 16.

U članu 85. stav 2. tačka 3) posle reči: „ugovora)ˮ dodaju se zapeta i reči: „kao i upravljač javnog puta, odnosno upravljač železničke infrastrukture na osnovu posebnog zakona ili osnivačkog akta;”.

Dodaje se stav 3, koji glasi:

„Izuzetno od stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana, obveznik naknade za odvodnjavanje nije fizičko lice i preduzetnik – vlasnik, odnosno korisnik zemljišta i objekata na melioracionom području određenom u skladu sa zakonom kojim se uređuju vode, i to:

1) zemljišta upisanog u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj (u daljem tekstu: Registar poljoprivrednih gazdinstava);

2) objekta upisanog u Centralni registar objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane, ako je istovremeno upisan i u Registar poljoprivrednih gazdinstava;

3) objekta upisanog u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo ako je istovremeno upisan i u Registar poljoprivrednih gazdinstava.ˮ.

Član 17.

U članu 88. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

„Ministarstvo u čijoj su nadležnosti poslovi poljoprivrede dužno je da na zahtev javnog vodoprivrednog preduzeća dostavlja podatke o licima, odnosno objektima upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava, Centralni registar objekata i Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata.ˮ.

Dosadašnji st. 4–11. postaju st. 5 –12.

Član 18.

Naziv člana 109. i član 109. menjaju se i glase:

„Oslobođenja i olakšice

Član 109.

Naknade za korišćenje zaštićenog područja oslobađaju se:

1) fizička lica koja imaju prebivalište u zaštićenom području, i to: za ulazak, korišćenje motornog vozila i za korišćenje nepokretnosti u zaštićenom području u kojoj imaju prebivalište;

2) fizička lica koja su zaposlena na prostoru zaštićenog područja, koja obavljaju poslove ili vrše službene radnje u zaštićenom području, i to: za ulazak i korišćenje motornog vozila;

3) deca predškolskog uzrasta za posetu zaštićenom području;

4) fizička lica sa invaliditetom i posebnim potrebama za ulazak/posetu i korišćenje motornog vozila u zaštićenom području;

5) penzioneri sa najnižim iznosom penzije u smislu zakona kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje uz podnošenje dokaza – poslednjeg primljenog čeka od penzije za ulazak i korišćenje motornog vozila;

6) korisnici kod kojih su, usled elementarne nepogode ili drugih razloga, nastupile okolnosti koje bitno otežavaju uslove rada i poslovanja za vreme trajanja tih okolnosti;

7) obveznici za postavljanje i korišćenje privremenih objekata za pčelarstvo;

8) korisnici stvari u javnoj svojini koji obavljaju aktivnosti od opšteg interesa koji za obavljanje tih aktivnosti koriste nepokretnosti posebne namene koje su u posebnom režimu u skladu sa zakonom.

Obveznici naknade čije aktivnosti su utvrđene programom upravljanja zaštićenim područjem i neposredno doprinose unapređenju stanja, prezentaciji i promociji vrednosti zaštićenog područja mogu da ostvare pravo na olakšicu samo za te aktivnosti na osnovu podnetog zahteva i pod uslovom da ispunjavaju propisane kriterijume.

Pravo na olakšicu iz stava 2. ovog člana, za period za koji se obračunava naknada, utvrđuje rešenjem upravljač zaštićenog područja.

Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine (kada je zaštićeno područje proglašeno aktom Vlade), odnosno organu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine autonomne pokrajine (kada je zaštićeno područje proglašeno aktom Vlade a nalazi se na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno kada je proglašeno aktom nadležnog organa autonomne pokrajine), odnosno organu u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine jedinice lokalne samouprave (kada je zaštićeno područje proglašeno aktom jedinice lokalne samouprave).

Aktivnosti koje neposredno doprinose unapređenju stanja, prezentaciji i promociji vrednosti zaštićenog područja, kriterijume za ostvarivanje prava na olakšicu, i bliži postupak ostvarivanja prava na olakšicu, uključujući rokove za podnošenje zahteva, kao i rok za odlučivanje po podnetom zahtevu, propisuje ministar u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine.ˮ.

Član 19.

U članu 116. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

„3) naknada za plastične kese.ˮ.

U stavu 2. posle reči: „praškaste materijeˮ zapeta se briše i dodaje se reč: „iˮ, a reči: „i plastične keseˮ brišu se.

Član 20.

U članu 120. stav 12. menja se i glasi:

„Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi, preko ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.ˮ.

Član 21.

U članu 129. reči: „biorazgradivih kesaˮ zamenjuju se rečima: „kompostabilnih kesa po standardu SRPS EN 13432:2005ˮ.

Dodaje se stav 2, koji glasi:

„Plastične kese, u smislu ovog zakona, su ambalaža izrađena od plastičnog materijala, sa ručkom ili bez ručke dostupne u maloprodajnom objektu koje su namenjene za nošenje robe ili proizvoda.ˮ.

Član 22.

U članu 132. stav 7. menja se i glasi:

„Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi, preko ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.ˮ.

Član 23.

U članu 134. stav 1. menja se i glasi:

„Obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine je:

1) pravno lice, preduzetnik i ogranak stranog pravnog lica koje obavlja određene aktivnosti koje utiču na životnu sredinu;

2) vlasnik teretnih vozila, odnosno lica koja obavljaju transport nafte i naftnih derivata, odnosno sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju, odnosno transport sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija namenjenih daljoj prodaji iz skladišta, na teritoriji jedinice lokalne samouprave sa statusom ugrožene životne sredine na području od značaja za Republiku Srbiju.ˮ.

U stavu 2. reči: „količini zagađenja, odnosnoˮ brišu se i reči: „kao i kriterijume koji su od značaja za uticaj fizičkih lica na životnu sredinu,ˮ brišu se.

Dodaju se st. 3, 4, 5. i 6, koji glase:

„Pod obavljanjem aktivnosti podrazumeva se obavljanje delatnosti pravnog lica, preduzetnika i ogranka stranog pravnog lica u sedištu i izdvojenim poslovnim jedinicama.

Pod izdvojenom poslovnom jedinicom, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se poslovni prostor i poslovne prostorije izvan sedišta u kojima obveznik obavlja delatnost, kao i zemljište i prostorije na zemljištu koje služe za obavljanje delatnosti.

Izdvojenom poslovnom jedinicom se smatra i obavljanje delatnosti na gradilištu u neprekidnom trajanju dužem od 12 meseci.

Pod stepenom negativnog uticaja koji nastaje obavljanjem aktivnosti smatra se neposredan, kao i posredan uticaj delatnosti koju obavlja obveznik naknade na zagađivanje životne sredine (vode, vazduha, zemljišta, šuma, geoloških resursa, biljnog i životinjskog sveta) kojima se unose zagađujuće materije ili energija u životnu sredinu (stvaranje buke, vibracije, jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja), koji ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi.ˮ.

Član 24.

U članu 135. stav 1. reči: „količina zagađenja, odnosnoˮ brišu se.

Stav 2. menja se i glasi:

„Osnovica naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za transport nafte i naftnih derivata, odnosno sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju, odnosno transport sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija namenjenih daljoj prodaji iz skladišta, na teritoriji jedinice lokalne samouprave sa statusom ugrožene životne sredine na području od značaja za Republiku Srbiju je količina tereta, odnosno nosivost transportnog sredstva ukoliko ne postoje podaci o količini tereta prilikom transporta izražena u tonama (t).ˮ.

Član 25.

Član 136. menja se i glasi:

„Član 136.

Maksimalna visina naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine propisana je u Prilogu 6, Tabela 2. ovog zakona.

Visina naknade iz člana 134. stav 1. tačka 1) ovog zakona propisuje se aktom Vlade, a visinu naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine iz člana 134. stav 1. tačka 2) ovog zakona svojim aktom utvrđuje jedinica lokalne samouprave.ˮ.

Član 26.

Član 137. menja se i glasi:

„Član 137.

Utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine obvezniku iz člana 134. stav 1. tačka 1) ovog zakona vrši organ jedinice lokalne samouprave u čijoj su nadležnosti utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda (u daljem tekstu: nadležni organ JLS), rešenjem za kalendarsku godinu, srazmerno periodu obavljanja aktivnosti na teritoriji jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske opštine u gradu čijim posebnim aktima je to uređeno.

Izuzetno pravnom licu, odnosno preduzetniku i ogranku stranog pravnog lica naknada se ne utvrđuje za kalendarsku godinu u kojoj je osnovano, odnosno registrovano.

Nadležni organ JLS može naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine utvrditi na osnovu prijave, bilansa, poslovnih knjiga i evidencija, računovodstvenih iskaza, poslovne dokumentacije i drugih isprava kojima raspolaže jedinica lokalne samouprave, prikupljene od obveznika ili trećih lica, kao i svakog drugog dokaznog sredstva kojim se činjenice mogu utvrditi.

Utvrđivanje i plaćanje naknade iz člana 134. stav 1. tačka 2) ovog zakona vrši obveznik, na osnovu visine naknade propisane aktom jedinice lokalne samouprave, pre preuzimanja ili isporuke robe.

Naknada iz stava 1. ovog člana se plaća tromesečno, u iznosu utvrđenom rešenjem, srazmerno broju dana u tromesečju za koje se naknada plaća u odnosu na obavezu utvrđenu za kalendarsku godinu, u roku od 15 dana od dana isteka tromesečja, na propisani uplatni račun javnih prihoda.

Do dospelosti obaveze po rešenju o utvrđivanju naknade iz stava 1. ovog člana, obveznik naknade plaća akontaciono u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne godine.

Pozitivnu razliku između naknade iz stava 1. ovog člana utvrđene rešenjem nadležnog organa i akontaciono plaćene naknade za tromesečje za koje je obaveza naknade dospela, obveznik je dužan da plati u roku od 15 dana od dana dostavljanja prvostepenog rešenja o utvrđivanju naknade.

Ako je obveznik akontaciono platio više naknade iz stava 1. ovog člana, nego što je bio dužan da plati prema obavezi utvrđenoj rešenjem, više plaćena naknada koristi se za namirenje naknade za naredno tromesečje ili se vraća obvezniku na njegov zahtev.

Ako se po proteku kalendarske godine obvezniku utvrdi naknada iz stava 1. ovog člana za tu godinu, utvrđena naknada se plaća u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu u čijoj su nadležnosti poslovi finansija, preko nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Ukupan iznos naknade koju obveznik iz člana 134. stav 1. tačka 1) ovog zakona plaća ne može biti veći od 0,4% ukupnog prihoda u prethodnoj godini.

Za paušalno oporezovanog preduzetnika pod ukupnim prihodom smatra se paušalno utvrđen prihod rešenjem poreskog organa za prethodnu godinu.ˮ.

Član 27.

Član 138. menja se i glasi:

„Član 138.

Obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine iz člana 134. stav 1. tačka 1) ovog zakona, dužan je da podnese prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade nadležnom organu JLS na čijoj teritoriji obveznik naknade obavlja aktivnost do 30. aprila.

Obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine iz člana 134. stav 1. tačka 2) ovog zakona za preuzimanja, odnosno isporuke robe u toku meseca podnosi prijavu nadležnom organu JLS, odnosno gradske uprave do 15. u narednom mesecu.

Obveznik koji je počeo da obavlja delatnost, obveznik koji je registrovao privremeni prekid ili prestao da obavlja delatnost dužan je da organu nadležnom za utvrđivanje naknade iz stava 1. ovog člana, u roku od 15 dana od dana registrovanja promene, dostavi na propisanom obrascu podatke od značaja za utvrđivanje naknade.

Izgled, sadržinu i način dostavljanja prijava iz st. 1, 2. i 3. ovog člana bliže uređuje ministar u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine.ˮ.

Član 28.

Posle člana 138. dodaju se naziv člana 138a i član 138a, koji glase:

„Oslobođenja

Član 138a

Naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine ne plaća:

1) direktni i indirektni korisnik budžetskih sredstava, stambene zajednice i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja;

2) preduzetnik za vreme prekida obavljanja delatnosti koje registruje u skladu sa zakonom o registraciji;

3) udruženje – nedobitna organizacija, crkva i verska zajednica, koje se finansira isključivo od članarina, članskih doprinosa, donacija, dotacija, subvencija i sl.;

4) upravljač nacionalnog parka, javno preduzeće koje gazduje šumama i šumskim zemljištem.

Lica iz stava 1. tač. 1) i 4) ovog člana nemaju obavezu podnošenja prijave iz člana 138. stav 1. ovog zakona, uključujući i lica iz stava 1. tačka 3) ovog člana u slučaju kada se finansiraju isključivo od donacija, dotacija, subvencija, članarina, članskih doprinosa, i sl.ˮ.

Član 29.

U članu 140. stav 1. zapeta i reči: „odnosno nosilac dozvole za lekˮ brišu se.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Izuzetno od stava 1. ovog člana fizičko lice koje proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada uvozi za sopstvene potrebe nije obveznik naknade, osim kada uvozi proizvode iz stava 3. tačka 5) ovog člana.ˮ.

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, tačka 2) podtačka (1) menja se i glasi:

„(1) uvezene i proizvedene startere (olovno-kisele) za motorna vozila (automobile, autobuse, kamione, motocikle i dr.), poljoprivredne i građevinske mašine, prikolice, letilice, vučene mašine, druge mašine i uređaje i ostale slične proizvode, stavljene na tržište kao poseban proizvod;ˮ.

Posle podtačke (1) dodaje se podtačka (1a), koja glasi:

„(1a) startere (olovno-kisele) koje su sastavni deo uvezenih ili proizvedenih motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona, motocikala i dr.), poljoprivrednih i građevinskih mašina, prikolica, letilica, vučenih mašina, drugih mašina i uređaja, i ostalih sličnih proizvoda;ˮ.

Tačka 5) menja se i glasi:

„5) vozila kategorije M1, N1, L2 i L6, u skladu sa propisima koji uređuju bezbednost saobraćaja na putevima.ˮ.

Tačka 6) briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 30.

U članu 141. stav 1. tačka 4) reči: „odnosno u procentu od PDV-aˮ zamenjuju se rečima: „odnosno iznos PDV-a po komaduˮ.

U tački 5) posle reči: „homologaciji vozilaˮ dodaju se zapeta i reči: „odnosno saobraćajnoj dozvoliˮ, a tačka i zapeta na kraju zamenjuju se tačkom.

Tačka 6) briše se.

Član 31.

U članu 142. reči: „Tabele 1–6ˮ zamenjuju se rečima: „Tabele 1–5ˮ.

Član 32.

U članu 143. stav 1. posle reči: „Izveštaja Agencije za zaštitu životne sredineˮ dodaju se zapeta i reči: „osim za proizvode iz člana 140. stav 3. tačka 5) ovog zakona za koje utvrđivanje vrši nadležni carinski organˮ.

U stavu 3. tačka 2) posle reči: „propisimaˮ dodaju se zapeta i reči: „osim za proizvode iz člana 140. stav 3. tačka 5) ovog zakonaˮ.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

„Izuzetno od stava 3. ovog člana, naknadu za proizvode iz člana 140. stav 3. tačka 5) ovog zakona utvrđuje nadležni carinski organ, na dan obračuna uvoznih dažbina.ˮ.

Dosadašnji stav 4, koji postaje stav 5, menja se i glasi:

„Obračunata naknada iz stava 3. ovog člana plaća se tromesečno, u roku od 15 dana po isteku kalendarskog tromesečja, a za uvozne proizvode iz člana 140. stav 3. tačka 5) ovog zakona, naknada se plaća u skladu sa propisima kojima se uređuje naplata uvoznih dažbina.ˮ.

U dosadašnjim st. 5. i 6, koji postaju st. 6. i 7, posle reči: „koji se,ˮ dodaju se reči: „u skladu sa stavom 1. ovog člana,ˮ.

Dosadašnji stav 7, koji postaje stav 8, menja se i glasi:

„Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi, preko ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.ˮ.

Član 33.

U članu 144. stav 1. zapeta i reči: „osim obveznika – fizičkog lica,ˮ brišu se.

Stav 2. briše se.

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 2. i 3.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 4, reči: „stava 4.ˮ zamenjuju se rečima: „stava 3.ˮ, a posle reči: „uvezenih proizvodaˮ dodaju se zapeta i reči: „osim za obveznika – uvoznika proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada iz člana 140. stav 3. tačka 5) ovog zakonaˮ.

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 5, reči: „stava 4.ˮ zamenjuju se rečima: „stava 3.ˮ, u tački 4) reči: „stav 2.ˮ zamenjuju se rečima: „stav 3.ˮ.

U tački 8) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 9), koja glasi:

„9) proizvoda koji su uvezeni za službene potrebe stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava (u daljem tekstu DKP), lične potrebe šefova stranih DKP, uključujući i članove njihovih porodica.ˮ.

Dosadašnji stav 7, koji postaje stav 6, menja se i glasi:

„Ministar u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine propisuje sadržinu obrasca dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja, kao i način dostavljanja godišnjeg izveštaja Agenciji iz st. 2. i 3. ovog člana.ˮ.

Član 34.

U članu 146. stav 1. tačka 5) tačka na kraju se zamenjuje tačka zapetom.

Dodaju se tač. 6)–14). koje glase:

„6) proizvode koji su uvezeni radi oplemenjivanja i izvoza;

7) proizvode koji su uvezeni radi daljeg izvoza, u skladu sa zakonom kojim se uređuje spoljnotrgovinski promet i zakonom kojim se uređuje carinski postupak;

8) proizvode koji su uvezeni radi ugradnje u novi proizvod koji se prijavljuje u skladu sa ovim zakonom;

9) delove motornih vozila za koje se plaća naknada iz člana 140. stav 3. ovog zakona;

10) velike nepokretne industrijske mašine i alati;

11) ulja i maziva, koji se tokom eksploatacije mašina i uređaja troše, odnosno ne mogu se sakupiti radi tretmana;

12) bazna ulja;

13) jestiva ulja;

14) proizvode koji su uvezeni za službene potrebe stranih DKP, lične potrebe šefova stranih DKP, uključujući i članove njihovih porodica.ˮ.

Dodaje se stav 5, koji glasi:

„Velike nepokretne industrijske mašine i alati su veliki sklopovi postrojenja, opreme i/ili komponenata, koji zajedno funkcionišu za određenu primenu, koji se na određenom mestu trajno montiraju ili demontiraju i koje se koriste i održavaju u industrijskom proizvodnom pogonu ili objektu za istraživanje i razvoj.ˮ.

Član 35.

U članu 151. stav 4. posle reči: „rešenjemˮ dodaje se zapeta i reči: „za kalendarsku godinuˮ.

Stav 7. menja se i glasi:

„Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi, preko ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.ˮ.

Član 36.

Član 158. menja se i glasi:

„Član 158.

Naknada za neposredno zagađivanje voda sastoji se iz dva dela, i to: iz naknade za ukupnu količinu ispuštene otpadne vode koja je usklađena sa propisanim graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija (P) i naknade za ispuštanje otpadnih voda u kojima se zagađujuće materije nalaze iznad graničnih vrednosti emisije – GVE (V) za određeni privredni sektor, a obračunava se prema količini (m3) ispuštene otpadne vode i stepenu njenog zagađenja.

Dozvoljeno opterećenje računa se za sledeće parametre: hemijska potrošnja kiseonika (HPK), biohemijska potrošnja kiseonika u toku prvih pet dana kultivacije pod odgovarajućim uslovima (BPK5), ukupan azot (NU), ukupan fosfor (PU), toksični metali (MI).

Izmerena ukupna količina ispuštene otpadne vode na godišnjem nivou (QS), utvrđuje se na osnovu podataka o stvarno ispuštenoj količini otpadne vode izmerene na uređaju za kontinualno merenje protoka ispuštene vode u recipijent.

Izuzetno, ukoliko obveznik plaćanja naknade ne vrši merenje količina ispuštenih otpadnih voda ili izmerena količina otpadne vode nije u skladu sa bilansom vode u tehnološkom procesu, QS se utvrđuje na osnovu podataka o količini zahvaćene ili isporučene vode obvezniku.ˮ.

Član 37.

U članu 159. stav 1. menja se i glasi:

„Godišnja visina naknade za neposredno zagađivanje voda predstavlja visinu naknade na godišnjem nivou za otpadne vode koje su usklađene sa propisanim graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija (P) i naknadu na godišnjem nivou za zagađivanje voda iznad dozvoljenog opterećenja otpadne vode (V), a obračunava se preko cene za ispuštanje ukupne količine ispuštene otpadne vode u kojima su dostignute granične vrednosti (RSDP) i cene za ispuštanje neprečišćene ili nedovoljno prečišćene otpadne vode (RSDV), u skladu sa Prilogom 7, deo 8.3. ovog zakona.ˮ.

Član 38.

U članu 179. stav 2. posle reči: „lučke infrastruktureˮ dodaju se reči: „u proglašenom lučkom područjuˮ.

Član 39.

U članu 194. stav 1. reči: „ugovoromˮ zamenjuju se rečju: „rešenjemˮ.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.ˮ.

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 40.

Član 197. menja se i glasi:

„Član 197.

Putarina obuhvata infrastrukturnu naknadu i naknadu za eksterne troškove.

Infrastrukturna naknada je naknada koja treba da obezbedi povraćaj troškova izgradnje, održavanja, poslovanja i razvoja u vezi sa izgrađenom infrastrukturom.

Troškovi izgradnje su svi troškovi povezani s izgradnjom mreže javnih puteva ili pojedinog putnog objekta na javnom putu ili novim investicijama u rekonstrukciju i održavanje ranije izgrađene mreže javnih puteva ili pojedinog putnog objekta na javnom putu.

Pod pojedinim putnim objektom na javnom putu podrazumeva se most, tunel i vijadukt.

Naknada eksternih troškova je naknada troškova nastalih zbog zagađenja vazduha ili štetnih uticaja buke koja je posledica odvijanja saobraćaja.

Trošak zagađenja vazduha zbog saobraćaja je trošak štete uzrokovane ispuštanjem čestica i prekursora ozona, kao što su azot oksid i ispariva organska jedinjenja, za vreme odvijanja saobraćaja.

Trošak štetnog uticaja buke zbog saobraćaja je trošak štete uzrokovane bukom koju emituju vozila u drumskom saobraćaju.

Ponderisana prosečna infrastrukturna naknada je ukupan prihod od infrastrukturne naknade tokom određenog perioda, podeljen brojem kilometara koje su vozila prešla na deonicama javnog puta i pojedinom putnom objektu na javnom putu, na kojima se naplaćivala naknada tokom tog perioda.

Ponderisana prosečna naknada za eksterne troškove je ukupan prihod od naknada za eksterne troškove tokom određenog perioda, podeljen brojem kilometara koje su vozila prešla na deonicama javnih puteva i pojedinom putnom objektu na javnom putu, na kojima se naplaćivala naknada tokom tog perioda.

Kriterijumi za utvrđivanje visine naknade za putarinu su: kategorija vozila i karakteristike deonice javnog puta.

Visina putarine za jedan kilometar javnog puta propisana je u Prilogu 10, Tabela 10. ovog zakona.

Visina putarine iz Tabele 10. uvećava se, na osnovu dužine putnog objekta koje vozilo prelazi na javnom putu, i to: za mostove i vijadukte za 50% i za tunele za 100%.

Visine putarine utvrđena je za vozilo I kategorije, a za ostale kategorije vozila visina putarine je određena prema sledećim paritetima: IA : I : II : III : IV = 0,5 : 1,0 : 1,5 : 3,0 : 6,0.

U zatvorenom sistemu za naplatu putarine naknada se izračunava tako što se propisana visina putarine za jedan kilometar javnog puta, za određenu kategoriju vozila, množi sa dužinom pređene relacije.

U otvorenom sistemu putarine naknada se izračunava tako što se propisana visina putarine za jedan kilometar javnog puta, za određenu kategoriju vozila, množi sa dužinom cele deonice javnog puta pod naplatom.

Iznos naknade za određenu deonicu javnog puta za državne puteve utvrđuje se odlukom upravljača državnog puta uz saglasnost Vlade, a za opštinske puteve, odnosno ulice, odlukom upravljača opštinskog puta, odnosno ulice, uz saglasnost nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, u skladu sa kriterijumima i visinom naknade iz st. 10, 11. i 12. ovog člana.

Motorna vozila koja koriste javni put prema tehničkim karakteristikama, i to broju osovina, visini vozila kod prve osovine, ukupnoj visini i najvećoj dozvoljenoj masi, razvrstavaju se u pet kategorija od IA do IV.

Prva A kategorija obuhvata motorna vozila sa karakteristikama motocikla, motornog trocikla i četvorocikla.

Prva kategorija obuhvata:

1) motorna vozila sa dve osovine i visine jednake ili niže od 1,30 m, mereno kod prve osovine;

2) motorna-kombi vozila sa dve osovine i ukupne visine jednake ili niže od 1,90 m, a čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3.500 kg.

Druga kategorija obuhvata:

1) motorna vozila sa dve osovine jednake ili niže od 1,30 m, mereno kod prve osovine, sa prikolicom;

2) motorna-kombi vozila sa dve osovine i ukupne visine jednake ili niže od 1,90 m, a čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3.500 kg, sa prikolicom;

3) motorna-kombi vozila sa dve osovine i ukupne visine veće od 1,90 m, a čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3.500 kg.

Treća kategorija obuhvata:

1) motorna vozila sa dve ili tri osovine, visine veće od 1,30 m, mereno kod prve osovine, a čija najveća dozvoljena masa prelazi 3.500 kg;

2) motorna vozila sa dve osovine i ukupne visine jednake ili veće od 1,90 m, a čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3.500kg;

3) motorna-kombi vozila sa dve osovine i ukupne visine veće od 1,90 m, a čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3.500kg, sa prikolicom.

Četvrta kategorija obuhvata motorna vozila sa četiri i više osovina (računajući i osovine prikolice) i visine veće od 1,30 m, mereno kod prve osovine, a čija najveća dozvoljena masa prelazi 3.500 kg.

Ukupna visina motornog vozila sa propisanim pritiskom u gumama meri se vertikalno od kolovoza.

Osnovna načela za raspodelu troškova (troškovi infrastrukture: izgradnja i održavanje javnog puta i troškovi poslovanja), minimalne zahteve za naplatu naknade za eksterne troškove, proračun ponderisane prosečne naknade za eksterne troškove (troškovi usled zagađenja vazduha i buke), okvirno utvrđivanje vrste vozila u odnosu na broj osovina i stepena oštećenja kolovoza, način i postupak oslobođenja od naplate putarine, propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.ˮ.

Član 41.

U članu 198. stav 5. reči: „prilikom obračuna u dinareˮ zamenjuju se rečima: „iz odluke upravljača javnog puta u dinarimaˮ, a broj „10ˮ zamenjuje se brojem: „10,00ˮ.

U stavu 11. posle reči: „deonicu autoputaˮ dodaje se reč: „relacijuˮ.

Stav 12. briše se.

Dosadašnji stav 13, koji postaje stav 12, menja se i glasi:

„Plaćanje putarine za motorna vozila fizičkih i pravnih lica može se vršiti elektronskim putem, upotrebom uređaja za ENP u „pripejdˮ sistemu kroz avansnu uplatu sredstava na uređaj za ENP ili u „postpejdˮ sistemu na osnovu ispostavljenih računa za ostvareno korišćenje puteva, uz prethodno zaključen ugovor sa upravljačem javnog puta ili ovlašćenim distributerom.ˮ.

Posle stava 12. dodaju se novi st. 13. i 14, koji glase:

„Za IA kategoriju vozila nije predviđena usluga elektronske naplate putarine.

Korisnici motornih vozila IV kategorije dužni su da plaćaju putarinu isključivo upotrebom uređaja za ENP.ˮ.

Dosadašnji stav 14. postaje stav 15.

Dosadašnji stav 15, koji postaje stav 16, menja se i glasi:

„Plaćanje putarine se može vršiti gradskim kartama koje se izdaju fizičkim licima koja imaju prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave, koja ima zaključen ugovor sa upravljačem javnog puta.ˮ.

Dosadašnji stav 16. postaje stav 17.

Član 42.

Posle člana 198. dodaju se naziv člana 198a i član 198a, koji glase:

„Naknadna naplata putarine

Član 198a

Kroz postupak naknadne naplate, putarina se naplaćuje korisniku javnog puta:

1) koji je prošao kroz naplatnu stanicu ne plativši putarinu i bez poštovanja procedure naplate izvršio odbeg;

2) za koga se utvrdi da je izašao sa javnog puta na mestu gde to nije dozvoljeno („divlji izlazˮ);

3) za koga se utvrdi da je izvršio zloupotrebu mesečne ili godišnje pretplatne karte;

4) za koga se utvrdi da je izvršio zloupotrebu dozvole za besplatan prolazak javnim putem;

5) za koga se utvrdi da je izvršio zloupotrebu gradske karte;

6) za koga se utvrdi da je izvršio zloupotrebu magnetne kartice, odnosno uređaja za ENP sa drugim učesnicima u saobraćaju;

7) za koga se utvrdi da je na izlazu sa javnog puta predao oštećenu magnetnu karticu;

8) koji na izlazu sa javnog puta ne preda istu magnetnu karticu koju je preuzeo prilikom ulaska na javni put;

9) koji nije izvršio plaćanje ispostavljenog računa za putarinu, u skladu sa zaključenim ugovorom u „postpejd sistemu”;

10) koji pri izlasku iz sistema naplate putarine ne plati putarinu za vozilo koje se posle ulaska u taj sistem pokvarilo i zbog tog kvara je natovareno ili oslonjeno na drugo vozilo;

11) ako je prilikom konfigurisanja uređaja za ENP na uređaj upisana niža kategorija vozila od stvarne, pa je iz tog razloga putarina plaćana u manjem iznosu od propisane;

12) koji, iz tehničkih razloga (nestanak struje, kvar sistema i sl.) nije platio putarinu uređajem za ENP, gotovinom ili na drugi način.

Putarina u postupku naknadne naplate se naplaćuje na osnovu ispostavljenog računa od strane upravljača puta.

Visina putarine iz stava 1. tač. 1)–10) ovog člana jednaka je najdužoj relaciji na toj deonici uvećanoj za vanredne troškove.

Visina putarine iz stava 1. tač. 11) i 12) ovog člana jednaka je putarini za pređenu relaciju.ˮ.

Član 43.

U članu 199. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Vozila iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana, koja nisu vidno obeležena, u obavezi su da kroz naplatne stanice prolaze isključivo pomoću uređaja za ENP.ˮ.

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, tačka 1) menja se i glasi:

„1) osoba sa utvrđenim invaliditetom sa 80% ili više procenata telesnog oštećenja, odnosno osoba kod koje je utvrđeno telesno oštećenje koje ima za posledicu nesposobnost donjih ekstremiteta 60% ili više procenata, za jedno vozilo prve kategorije, koje ima u svom vlasništvu, odnosno koje koristi po osnovu ugovora o lizingu i kada se nalazi u vozilu. U slučaju kada je podnosilac zahteva za izdavanje dozvole za besplatan prolazak maloletno lice sa invaliditetom, odnosno lice lišeno poslovne sposobnosti, dozvola se može izdati za vozilo u vlasništvu roditelja ili zakonskog zastupnika ili člana domaćinstva sa istim mestom prebivališta ili boravišta kao osoba sa invaliditetom;ˮ.

U tački 3) posle reči: „poslove” dodaje se reč: „izgradnje,ˮ.

Tač. 5) i 6) menjaju se i glase:

„5) udruženja građana i pravnih lica, za prevoz lica i materijalnih dobara u okviru domaćih ili međunarodnih humanitarnih akcija koje se odvijaju u slučaju proglašenog vanrednog stanja ili ratnog stanja ili vanredne situacije;

6) angažovana u međunarodnim mirovnim misijama.ˮ.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

„Za vozila iz stava 3. tačka 1) ovog člana putarina se ne može plaćati putem uređaja za ENP.ˮ.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 5, reči: „stava 2.ˮ zamenjuju se rečima: „stava 3.ˮ, a reči: „pojedinačnom voziluˮ brišu se.

Dosadašnji stav 4, koji postaje stav 6, menja se i glasi:

„Po odobrenju upravljača javnog puta putarina se plaća u umanjenom iznosu:

1) od 10% za mesečnu, odnosno godišnju pretplatnu kartu koju nabavljaju poljoprivrednici koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima koji uređuju upis poljoprivrednih gazdinstava u registar;

2) do 10% za pravna i fizička lica koji putarinu plaćaju putem uređaja za ENP u pripejd ili postpejd sistemu;

3) do 10% za korisnike vozila sa „EURO” emisijskim razredom, za vozila IV kategorije, putem uređaja za ENP;

4) do 13% za korisnike vozila na električni pogon od prve do četvrte kategorije, koji koriste uređaj za ENP.ˮ.

Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 7. i 8.

Član 44.

Član 202. menja se i glasi:

„Član 202.

Obveznik naknade za korišćenje delova putnog zemljišta javnog puta i drugog zemljišta koje koristi upravljač javnog puta (u daljem tekstu: naknada za korišćenje delova putnog zemljišta), a koje je u opštoj upotrebi jeste vlasnik nepokretnosti koja se priključuje na javni put kome je izdato rešenje nadležnog organa o ispunjenosti uslova za izgradnju i rekonstrukciju saobraćajnog priključka, osim fizičkog lica koje nepokretnost koristi za sopstvene potrebe, uključujući i neposrednog držaoca nepokretnosti koji je priključen na javni put bez rešenja nadležnog organa o ispunjenosti uslova za izgradnju i rekonstrukciju saobraćajnog priključka nadležnog organa.

Pod korišćenjem delova putnog zemljišta javnog puta i drugog zemljišta koje koristi upravljač javnog puta podrazumeva se korišćenje zemljišta koje je zauzeto izgradnjom saobraćajnog priključka (dodatnih traka i pristupnog puta bez zelenih površina) na delu putne parcele.

Izuzetno, pod korišćenjem delova putnog zemljišta javnog puta u naselju podrazumeva se i korišćenje putnog zemljišta za parking, kao prateći sadržaj javnog puta ukoliko je predviđen tehničkom dokumentacijom za izgradnju ili rekonstrukciju javnog puta.ˮ.

Član 45.

Član 203. menja se i glasi:

„Član 203.

Osnovica naknade za korišćenje delova putnog zemljišta je metar kvadratni (m2) putnog zemljišta koje je zauzeto izgradnjom saobraćajnog priključka (dodatnih traka i pristupnog puta bez zelenih površina) na delu putne parcele.ˮ.

Član 46.

U članu 204. stav 1. menja se i glasi:

„Godišnja visina naknade za korišćenje putnog zemljišta državnog puta i drugog zemljišta koje koristi upravljač puta, u zavisnosti od kategorije puta, propisana je u Prilogu 10, Tabele 11. i 11.1 ovog zakona, a najviši godišnji iznos naknade za korišćenje putnog zemljišta opštinskog puta i ulice i drugog zemljišta koje koristi upravljač opštinskog puta i ulice propisana je u Tabeli 12. ovog zakona.ˮ.

Član 47.

Član 205. menja se i glasi:

„Član 205.

Naknadu za korišćenje delova putnog zemljišta državnog puta utvrđuje upravljač državnog puta rešenjem za kalendarsku godinu, a plaćanje se vrši mesečno, do 15. u mesecu za prethodni mesec.

Naknada za korišćenje delova putnog zemljišta opštinskog puta utvrđuje se rešenjem upravljača opštinskog puta i ulice za kalendarsku godinu, a plaćanje se vrši mesečno, do 15. u mesecu za prethodni mesec.

Naknada počinje da se utvrđuje od datuma uručenja rešenja o ispunjenosti uslova za izgradnju i rekonstrukciju saobraćajnog priključka.

Obaveza plaćanja naknade prestaje datumom sačinjavanja zapisnika o uklanjanju saobraćajnog priključka.

Do utvrđivanja naknade iz stava 2. ovog člana za tekuću godinu, obveznik naknade plaća akontaciju u visini mesečne obaveze za prethodnu godinu.

Obveznik kome su izdati uslovi za izgradnju i rekonstrukciju saobraćajnog priključka na javni put je dužan da, organu nadležnom za utvrđivanje ove naknade, u tehničkoj dokumentaciji koju dostavlja u postupku izdavanja rešenja o ispunjenosti izdatih uslova, dostavi podatke o površini zauzetog putnog zemljišta javnog puta i drugog zemljišta koje koristi upravljač.

Obveznik naknade dužan je da organu nadležnom za utvrđivanje naknade dostavi podatke o promeni vlasništva na nepokretnosti koja je priključena na javni put, kao i o drugim podacima koji su od značaja za utvrđivanje naknade, u roku od 15 dana od dana nastanka promene.

Neposredni držalac nepokretnosti koji je priključenje na javni put izvršio bez dozvole nadležnog organa dužan je da upravljaču javnog puta dostavi podatke za identifikaciju (adresa, PIB, matični broj i podatke o površini zauzetog putnog zemljišta overene od ovlašćene geodetske organizacije).

Protiv rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.ˮ.

Član 48.

Posle člana 205. dodaju se naziv člana 205a i član 205a, koji glase:

„Oslobođenja

Član 205a

Naknadu za korišćenje delova putnog zemljišta javnog puta ne plaćaju direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, koji su utvrđeni zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.

Naknada za korišćenje delova putnog zemljišta javnog puta se ne obračunava za vreme redovnog, periodičnog održavanja ili rekonstrukcije javnog puta ako je izvođenjem radova onemogućen pristup objektu.ˮ.

Član 49.

Član 213. menja se i glasi:

„Član 213.

Jednokratnu naknadu za postavljanje instalacija na državnom putu utvrđuje upravljač državnog puta rešenjem, a jednokratnu naknadu za postavljanje instalacija na opštinskom putu ili ulici utvrđuje rešenjem upravljač opštinskog puta i ulice.

Naknada iz stava 1. ovog člana plaća se u rokovima utvrđenim rešenjem.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.ˮ.

Član 50.

Posle člana 213. dodaju se naziv člana 213a i član 213a, koji glase:

„Oslobođenja

Član 213a

Naknadu za postavljanje instalacija ne plaćaju direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, koji su utvrđeni zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.ˮ.

Član 51.

U članu 215. stav 1. tač. 2) i 3) menjaju se i glase:

„2) naknada za privremeno korišćenje poslovnog prostora i reklamnog prostora u zaštitnom pružnom pojasu, i na drugom zemljištu i objektima, koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture (u daljem tekstu: naknada za korišćenje poslovnog i reklamnog prostora);

3) naknada za privremeno korišćenje delova pružnog pojasa i drugog zemljišta koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture;ˮ.

Član 52.

U članu 216. posle reči: „vlasnikˮ dodaju se zapeta i reči: „odnosno korisnikˮ.

Član 53.

Posle člana 218. naziv dela: „Naknada za privremeno korišćenje poslovnog prostora i postavljanje reklamnih tabli, reklamnih panoa, uređaja za slikovno obaveštavanje ili oglašavanje u pružnom pojasu i na drugom zemljištu i objektima, koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture”, naziv člana 219. i član 219. menjaju se i glase:

„Naknada za korišćenje poslovnog i reklamnog prostora Obveznik naknade

Član 219.

Obveznik naknade za korišćenje poslovnog i reklamnog prostora je pravno ili fizičko lice koje koristi poslovni ili reklamni prostor u pružnom pojasu i na drugom zemljištu i objektima, koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture.

Pod poslovnim prostorom, u smislu ovog člana, se podrazumevaju poslovni objekti, službeni objekti, vestibili, lokali, magacini, itd.

Pod reklamnim prostorom, u smislu ovog člana, se podrazumeva postavljanje reklamnih tabli, reklamnih panoa, uređaja za slikovno obaveštavanje ili oglašavanje u pružnom pojasu i na drugom zemljištu, objektima i zaštitnim ogradama i manipulativnim prostorima, koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture.

Objektima, u smislu ovog člana, se smatraju železničke stanice, stajališta, poslovne i službene zgrade, podvožnjaci, nadvožnjaci, mostovi i sl.ˮ.

Član 54.

U članu 220. reči: „postavljanje reklamnih tabliˮ zamenjuju se rečima: „korišćenje poslovnog i reklamnog prostoraˮ.

Član 55.

U članu 221. stav 1. reči: „postavljanje reklamnih tabliˮ zamenjuju se rečima: „korišćenje poslovnog i reklamnog prostoraˮ.

U stavu 2. posle reči: „poslovnogˮ dodaju se reči: „i reklamnogˮ.

Član 56.

U članu 222. stav 1. menja se i glasi:

„Naknadu za korišćenje poslovnog i reklamnog prostora utvrđuje upravljač javne železničke infrastrukture rešenjem za kalendarsku godinu, počev od momenta ulaska u posed.ˮ.

U stavu 2. posle reči: „plaća seˮ dodaju se reči: „mesečno na osnovu ispostavljene faktureˮ.

Član 57.

Posle člana 222. dodaju se naziv člana 222a i član 222a, koji glase:

„Oslobođenja

Član 222a

„Naknade za korišćenje poslovnog i reklamnog prostora za korišćenje poslovnog prostora oslobađaju se direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti, osim organizacija za obavezno socijalno osiguranje.ˮ.

Član 58.

Posle člana 222. naziv dela: „Naknada za privremeno korišćenje delova zemljišta železničkog područja pored železničkih pruga i drugog zemljišta koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture”, naziv člana 223. i član 223. menjaju se i glase:

„Naknada za privremeno korišćenje delova pružnog pojasa i drugog zemljišta koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture

Obveznik naknade

Član 223.

Obveznik naknade za privremeno korišćenje delova pružnog pojasa i drugog zemljišta koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture (u daljem tekstu: naknada za privremeno korišćenje delova zemljišta pružnog pojasa), a koje je u opštoj upotrebi je pravno ili fizičko lice koje privremeno koristi delove zemljišta pružnog pojasa i drugog zemljišta koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture za postavljanje objekta, odnosno privremenog objekta.

Pružni pojas je zemljišni i drugi prostor u smislu zakona kojim se uređuju železnice.ˮ.

Član 59.

Član 224. menja se i glasi:

„Član 224.

Osnovica naknade za privremeno korišćenje delova zemljišta pružnog pojasa za postavljanje objekta i privremenog objekta je površina korišćenog dela zemljišta pružnog pojasa izražena u metrima kvadratnim (m²).ˮ.

Član 60.

U članu 225. stav 1. reči: „železničkog područjaˮ zamenjuju se rečima: „pružnog pojasaˮ.

Član 61.

U članu 226. stav 1. reči: „železničkog područjaˮ zamenjuju se rečima: „pružnog pojasaˮ, a reči: „mesečni periodˮ zamenjuju se rečima: „kalendarsku godinu, počev od ulaska u posedˮ.

U stavu 2. posle reči: „plaća seˮ dodaju se reči: „mesečno, na osnovu ispostavljene faktureˮ.

Član 62.

U članu 236. posle stava 3. dodaju se novi st. 4–7, koji glase:

„Pod korišćenjem javne površine za oglašavanje, u smislu stava 1. tačke 2) ovog člana, smatra se korišćenje površine sredstva za oglašavanje, postavljenog na javnoj površini ili na površini objekta koji se nalazi na javnoj površini (stubovi, baloni, stajališta javnog prevoza, ekrani, elektronski displeji, svetleća slova i slično), za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Pod korišćenjem javne površine za oglašavanje, u smislu stava 1. tačke 2) ovog člana, smatra se i korišćenje površine objekta, odnosno sredstva za oglašavanje koje se postavlja na površinama koje nisu javne, kada se takvim korišćenjem vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Pod neposrednim uticajem na raspoloživost javne površine, u smislu stava 5. ovog člana, podrazumeva se uticaj sredstva za oglašavanje koje je postavljeno na površinu koja nije javna na mogućnost korišćenja javne površine za istu ili drugu namenu, u skladu sa tehničkim propisima.

Pod uticajem na kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, u smislu stava 5. ovog člana, podrazumeva se uticaj sredstva za oglašavanje koje je postavljeno na površinu koja nije javna na izgled javne površine u skladu sa propisima iz oblasti urbanizma, sigurnost lica koja se kreću javnom površinom i stvari na javnoj površini, kao i bezbednost učesnika u saobraćaju, očuvanje i unapređenje izgleda javne površine.ˮ.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 8.

Član 63.

Član 238. menja se i glasi:

„Član 238.

Osnovica naknade za korišćenje javne površine je površina utvrđena dozvolom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, odnosno drugim aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave u slučaju korišćenja javne površine bez dozvole nadležnog organa izražena u metrima kvadratnim (m2).ˮ.

Član 64.

U članu 239. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Izuzetno, iznos naknade iz stava 1. ovog člana može biti viši od propisanog u slučaju korišćenja javne površine bez dozvole nadležnog organa.ˮ.

Dosadašnji stav 2, koji postaje stav 3, menja se i glasi:

„Kriterijumi za propisivanje visine naknada su: vreme korišćenja, zona ukoliko je zona utvrđena aktom jedinice lokalne samouprave, tehničko-upotrebne karakteristike objekta, odnosno vrsta sredstva za oglašavanje.ˮ.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, reči: „st. 1. i 2.ˮ zamenjuju se rečima: „st. 1. i 3.ˮ

Član 65.

U članu 240. st. 1. i 2. menjaju se i glase:

„Utvrđivanje naknade za korišćenje javne površine vrši se prema površini prostora, odnosno sredstva za oglašavanje ili prema tehničko-upotrebnim karakteristikama objekta, odnosno vrsti sredstva za oglašavanje, srazmerno odobrenom vremenu korišćenja, utvrđenog dozvolom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Naknada iz stava 1. ovog člana umanjuje se za 50% u slučaju korišćenja sredstva za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, postavljenog na površinu koja nije javna, kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine.ˮ.

Posle stava 2. dodaju se novi st. 3, 4. i 5, koji glase:

„U slučaju korišćenja javne površine na način propisan članom 236. ovog zakona, bez dozvole nadležnog organa, naknada se utvrđuje prema podacima iz akta nadležne inspekcije o površini prostora, odnosno sredstva za oglašavanje ili prema tehničko-upotrebnim karakteristikama objekta, odnosno vrsti sredstva za oglašavanje i vremenu korišćenja.

Naknada iz stava 3. ovog člana uvećava se za 50% u odnosu na propisanu visinu naknade za korišćenje javne površine sa dozvolom nadležnog organa.

Naknadu iz ovog člana rešenjem utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, kontrolu i naplatu javnih prihoda.ˮ.

Posle dosadašnjeg stava 3, koji postaje stav 6, dodaje se novi stav 7, koji glasi:

„Izuzetno, ne smatra se produženjem roka u smislu stava 6. ovog člana ako investitor prekorači rok završetka izgradnje evidentiranog u pismenoj izjavi investitora o početku građenja, odnosno izvođenja radova i roku završetka građenja, u slučajevima kada organ jedinice lokalne samouprave ne odobri zauzeće javne površine u traženom roku zbog nedostatka saobraćajno-tehničkih uslova koji su postojali u vreme traženja odobrenja.ˮ.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 8.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 9, reči: „stava 2.ˮ zamenjuju se rečima: „stava 5.ˮ.

Član 66.

U članu 241. stav 1. posle reči: „sredstavaˮ dodaju se zapeta i reči: „Crveni krst Srbije i nedobitne organizacije kada sprovode aktivnosti od opšteg interesa koje se finansiraju sredstvima jedinice lokalne samoupraveˮ.

U stavu 2. posle reči: „preduzećaˮ dodaju se zapeta i reči: „odnosno upravljača javnog putaˮ.

Član 67.

U članu 245. reč: „Visinaˮ zamenjuje se rečima „Najviši iznosˮ, a reč: „propisanaˮ zamenjuje se rečju: „propisanˮ.

Dodaje se stav 2, koji glasi:

„Aktom skupštine jedinice lokalne samouprave utvrđuje se visina naknade u skladu sa stavom 1. ovog člana.ˮ.

Član 68.

U članu 258. stav 1. reči: „regulatorna agencijaˮ zamenjuju se rečima: „regulatorno teloˮ na oba mesta.

U stavu 2. reči: „Operator imalacˮ zamenjuju se rečju: „Imalacˮ.

Član 69.

U članu 259. stav 1. menja se i glasi:

„Imaoci dozvole za korišćenje numeracije vode popis korišćenih brojeva i adresa i isti dostavljaju regulatornom telu do 31. januara tekuće godine sa stanjem na dan 31. decembra prethodne godine, kao i na zahtev regulatornog tela.ˮ.

U stavu 2. reči: „regulatorna agencijaˮ zamenjuju se rečima: „regulatorno teloˮ.

Član 70.

U članu 263. stav 1. reči: „regulatorna agencijaˮ zamenjuju se rečima: „regulatorno teloˮ.

Član 71.

Član 264. briše se.

Član 72.

U članu 265. stav 1. tačka 2) reči: „službe za hitne intervencijeˮ zamenjuju se rečima: „hitne službeˮ.

U tački 3) reč: „operatoriˮ zamenjuju se rečima: „privredni subjektiˮ.

U stavu 2. reči: „službe za hitne intervencijeˮ zamenjuju se rečima: „hitne službeˮ.

Stav 4. menja se i glasi:

„Organi iz stava 1. tačka 2) ovog člana ne plaćaju naknadu za korišćenje radio-frekvencija u okviru opsega koji Planom namene nisu određeni za posebne namene, a za koje je odgovarajućim nacionalnim notama Plana namene određen način korišćenja radio-frekvencija bez pribavljanja pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija.ˮ.

Dodaje se stav 5, koji glasi:

„Organi iz stava 1. tačka 2) ovog člana plaćaju naknadu za korišćenje radio-frekvencija u okviru opsega koji Planom namene nisu određeni za posebne namene, niti je nacionalnim notama Plana namene određen način korišćenja radio-frekvencije bez pribavljanja pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija u iznosu 10% vrednosti odgovarajuće naknade za korišćenje radio-frekvencija utvrđene u Prilogu 16 ovog zakona.ˮ.

Član 73.

U članu 266. st. 1. i 2. reči: „regulatorna agencijaˮ u određenom padežu zamenjuju se rečima: „regulatorno teloˮ u odgovarajućem padežu.

U stavu 3. reči: „operatora elektronskih komunikacionih mrežaˮ zamenjuju se rečima: „privrednih subjekataˮ.

Član 74.

U članu 268. stav 2. posle reči: „pristaništa,ˮ dodaju se reči: „naknada za korišćenje opštinskih puteva i ulica,ˮ a reči: „regulatornog tela, odnosno regulatorne agencijeˮ zamenjuju se rečima: „regulatornog tela za upravljanje lukama, odnosno regulatornog telaˮ.

U stavu 3. reč: „polugodišnjemˮ zamenjuje se rečju: „godišnjemˮ.

Dodaju se st. 4, 5. i 6, koji glase:

„Izveštaj iz stava 3. ovog člana dostavlja se ministarstvu nadležnom za poslove finansija u roku od 60 dana po isteku godine.

Izveštaj iz stava 4. ovog člana sadrži podatke:

– o broju obveznika kojima je utvrđena naknada, po vrsti naknade;

– o ukupno utvrđenoj obavezi naknade, po vrsti naknade;

– o broju obveznika koji su oslobođeni plaćanja naknade, po vrsti naknade, odnosno broju obveznika koji su ostvarili pravo na olakšice, po vrsti naknade;

– o iznosu naknade za koje je izvršeno oslobođenje od plaćanja, odnosno olakšici (gubitku naknade), po vrsti naknade;

– o naplaćenom iznosu naknade i ukupnom broju dužnika.

Ministar nadležan za poslove finansija svojim aktom bliže uređuje izgled, sadržinu i način dostavljanja izveštaja iz stava 3. ovog člana.ˮ.

Član 75.

U članu 269. stav 1. posle reči: „ministarstvo,ˮ dodaju se reči: „nadležni organ autonomne pokrajine,ˮ, posle reči: „javno preduzeće,ˮ dodaju se reči: „ korisnik šuma i šumskog zemljišta,ˮ, a reči: „regulatorna agencija, regulatorno teloˮ zamenjuju se rečima: „regulatorno telo, regulatorno telo za upravljanje lukamaˮ.

Član 76.

U članu 271. stav 1. reči: „prinudne naplate,ˮ brišu se.

Stav 3. menja se i glasi:

„Na postupak utvrđivanja naknada koje utvrđuju, obračunavaju i naplaćuju javna preduzeća, osim nadležnih javnih vodoprivrednih preduzeća, korisnici šuma i šumskog zemljišta, regulatorno telo nadležno za upravljanje lukama, regulatorno telo, upravljači zaštićenog područja, upravljači javnog puta, upravljači javne železničke infrastrukture, upravljači turističkog prostora, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.ˮ.

Dodaje se stav 4, koji glasi:

„Na postupak prinudne naplate naknada koje utvrđuju lica nadležna za utvrđivanje naknade, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja, osim nadležnih javnih vodoprivrednih preduzeća koji na postupak prinudne naplate shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.ˮ.

Član 77.

U članu 272. posle reči: „ovim zakonomˮ dodaju se zapeta i reči: „odnosno organ nadležan za prijem propisanog obrasca naknade koju je obveznik dužan sam da obračuna i plati,ˮ.

Član 78.

U članu 274. stav 1. tačka 1) reči: „član 137. st. 3–6ˮ zamenjuju se rečima: „član 137. st. 4. i 5ˮ i dodaju se reči: „član 143. stav 5,ˮ, reči: „član 198. stav 1, član 205. stav 3,ˮ brišu se, reči: „član 213. stav 3ˮ zamenjuju se rečima: „član 213. stav 2ˮ, a reči: „član 240. stav 4ˮ zamenjuju se rečima: „član 240. stav 5ˮ.

U tački 2) reči: „član 143. st. 3–7.ˮ zamenjuju se rečima: „član 143. stav 3.ˮ.

Posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi:

„2a) ako korisnik šume naplaćuje obvezniku zakupninu za šumsko zemljište u državnoj svojini koje se koristi za nešumske namene iz člana 63. stav 2. ovog zakona;ˮ.

Tačka 5) menja se i glasi:

„5) ako ne dostavi izveštaj, dostavi nepotpun/netačan izveštaj ili ne dostavi izveštaj u roku (član 122. stav 1, član 132. stav 5, član 144. stav 3, član 151. stav 2, član 160. stav 2, član 161. stav 1. i član 268. stav 3);ˮ.

Tačka 8) briše se.

U tački 9) reči: „člana 200.” zamenjuju se rečima: „čl. 200. i 201.ˮ.

Dodaje se tačka 10), koja glasi:

„10) ako obveznik naknade ne postupi u skladu sa članom 205. st. 6. i 8. ovog zakona.ˮ.

Član 79.

U Prilogu 1. Tabela 2, u koloni Visina naknade (RSD) iznos: „5.141ˮ zamenjuje se iznosom: „6.000ˮ, a u koloni Visina naknade RSD/km² iznos: „10.282ˮ zamenjuje se iznosom: „12.000ˮ.

U Tabeli 3, u redu pod rednim brojem 7. podtačka 1), u koloni Visina naknade (RSD/t) iznos: „28,79ˮ zamenjuje se iznosom: „59,00ˮ.

Član 80.

U Prilogu 2, Tabela 2, u redu pod rednim brojem 3. u koloni Jedinica mere reč: „m3ˮ zamenjuje se rečju: „kWhˮ, a u koloni Visina naknade (dinara/jed. mere) iznos: „0,15ˮ zamenjuje se iznosom: „0,015ˮ.

Dodaju se redni br. 4. i 5, koji glase:

„

4.	Komprimovani prirodni gas	kg	0,21
5.	Utečnjeni prirodni gas	kg	0,23

ˮ.

Član 81.

U Prilogu 3, Tabela 3, dodaje se redni broj 11a, koji glasi:

„

11a

Korišćenje zemljišta za stočarsku i poljoprivrednu proizvodnju (godišnja naknada)

m2

2

ˮ.

U Tabeli 4. red pod rednim brojem 1. briše se, a u redu pod rednim brojem 2. u koloni Predmet plaćanja naknade reči: „Korišćenje zemljišta za redovnu upotrebu vikendica (godišnja naknada)ˮ zamenjuju se rečima: „Korišćenje zemljišta za redovnu upotrebu vikend kuća i okućnica (godišnja naknada)ˮ.

Član 82.

U Prilogu 4, Tabela 1. menja se i glasi:

„Tabela 1. Visina naknada za korišćenje voda

RB	Kvalitet i namena zahvaćene, odnosno isporučene vode		Osnovica	Visina naknade
				dinara
1.	voda koja se koristi za pogonske namene		m3	0,2840
2.	voda kvaliteta za piće koja se koristi za svoje potrebe		m3	0,3889
3.	voda koja se koristi za navodnjavanje	ako postoji uređaj za merenje količine isporučene vode	m3	0,1164
		ako ne postoji uređaj za merenje količine isporučene vode	ha	698,3068
4.	voda koja se koristi za uzgoj riba	u hladnovodnim ribnjacima, ako postoji uređaj za merenje količine isporučene vode	m3	0,0233
		u hladnovodnim ribnjacima, ako ne postoji uređaj za merenje količine isporučene vode	m3 vode prema projektovanom kapacitetu zahvaćene vode na vodozahvatu	0,0233
		u toplovodnim ribnjacima ako postoji uređaj za merenje količina isporučene vode	m3	0,1164
		u toplovodnim ribnjacima ako ne postoji uređaj za merenje količina isporučene vode	ha	5.819,2233
		u ribnjacima za sportski ribolov	ha	2.909,6118
5.	voda za piće koja se distribuira sistemom javnog vodovoda	privrednim društvima i drugim pravnim licima	m3	0,4651
		građanima		0,2407
6.	termalne vode		m3	4,4226
7.	vode koje proizvođači zahvataju radi flaširanja		l prodate vode	1,2489
8.	voda koja se koristi u proizvodnji alkoholnih i bezalkoholnih pića		1 l vode u proizvodu	0,582
9.	voda koja se koristi za proizvodnju električne energije za prodaju ili za sopstvene potrebe u malim hidroelektranama (do 10 MW)		kWh	0,0851*
10.	voda koju privredno društvo koristi za proizvodnju električne energije za prodaju, za sopstvene potrebe ili za pogon postrojenja za svaki kilovat čas proizvedene električne energije, i to:	u hidroelektranama	kWh	0,0928**
		u termoelektranama sa recirkulacionim sistemom hlađenja		0,0504***

* visina naknade utvrđena je primenom procenta od 2,3% na cenu jednog obračunskog kilovat časa koji iznosi 3,7009 za vodu koja se koristi za proizvodnju električne za prodaju ili za sopstvene potrebe u malim hidroelektranama (do 10 MW)

** visina naknade utvrđena je primenom procenta od 2,3% na cenu jednog obračunskog kilovat časa koji iznosi 4,0335 za vodu u hidroelektranama

*** visina naknade utvrđena je primenom procenta od 1,25% na cenu jednog obračunskog kilovat časa koji iznosi 4,0335 za vodu u termoelektranama sa recirkulacionim sistemom hlađenja

Tabele 3–7. menjaju se i glase:

„Tabela 3.

Vrsta zemljišta		Osnovica	Visina naknade
			dinara
poljoprivredno zemljište	njiva 1. klase	ha	1.686,32
	njiva 2. klase	ha	1.519,22
	njiva 3. klase	ha	1.316,67
	njiva 4. klase	ha	1.030,64
	njiva 5. klase	ha	635,10
	njiva 6. klase	ha	382,86
	njiva 7. klase	ha	303,00
	njiva 8. klase	ha	175,53
	vrt, voćnjak, vinograd, od 1. do 4. klase i ribnjak	ha	1.307,95
	vrt, voćnjak, vinograd, od 5. do 8. klase	ha	484,73
	livada i pašnjak, od 1. do 8. klase	ha	197,79
šumsko zemljište	neobraslo	ha	230,65
građevinsko zemljište za pravna lica	nekategorisani putevi, luke, pristaništa, aerodromi i ostalo građevinsko zemljište i dobra u opštoj upotrebi, osim zemljišta pod stambenim objektima i objektima namenjenim za obavljanje delatnosti	ha	1.235,56
	građevinsko zemljište pod stambenim objektima i objektima namenjenim za obavljanje delatnosti	m2	1,73
	građevinsko zemljište pod javnim putem	ha	13.407,53
	građevinsko zemljište pod železničkom infrastrukturom	ha	9.459,55
građevinsko zemljište za fizička lica	građevinsko zemljište osim zemljišta pod stambenim objektima i objektima namenjenim za obavljanje delatnosti	ha	17.297,75

Tabela 4.

Vrsta zemljišta		Osnovica	Visina naknade
			dinara
poljoprivredno zemljište	njiva 1. klase	ha	572,81
	njiva 2. klase	ha	468,96
	njiva 3. klase	ha	396,25
	njiva 4. klase	ha	295,71
	njiva 5. klase	ha	241,66
	njiva 6. klase	ha	162,28
	njiva 7. klase	ha	106,96
	njiva 8. klase	ha	58,44
	vrt, voćnjak, vinograd, od 1. do 4. klase i ribnjak	ha	653,97
	vrt, voćnjak, vinograd, od 5. do 8. klase	ha	176,68
	livada i pašnjak, od 1. do 8. klase	ha	82,67
šumsko zemljište	neobraslo	ha	162,28
građevinsko zemljište za pravna lica	nekategorisani putevi, luke, pristaništa, aerodromi i ostalo građevinsko zemljište i dobra u opštoj upotrebi, osim zemljišta pod stambenim objektima i objektima namenjenim za obavljanje delatnosti	ha	580,47
	građevinsko zemljište pod stambenim objektima i objektima namenjenim za obavljanje delatnosti	m2	0,87
	građevinsko zamljište pod javnim putem	ha	6.703,76
	građevinsko zemljište pod železničkom infrastrukturom	ha	4.729,78
građevinsko zemljište za fizička lica	građevinsko zemljište osim zemljišta pod stambenim objektima i objektima namenjenim za obavljanje delatnosti	ha	8.648,88

Tabela 5.

Vrsta zemljišta		Osnovica	Visina naknade
			dinara
poljoprivredno zemljište	njiva 1. klase	ha	206,39
	njiva 2. klase	ha	166,76
	njiva 3. klase	ha	141,51
	njiva 4. klase	ha	104,14
	njiva 5. klase	ha	82,84
	njiva 6. klase	ha	58,84
	njiva 7. klase	ha	39,21
	njiva 8. klase	ha	20,85
	vrt, voćnjak, vinograd, od 1. do 4. klase i ribnjak	ha	177,04
	vrt, voćnjak, vinograd, od 5. do 8. klase	ha	20,78
	livada i pašnjak, od 1. do 8. klase	ha	29,29
šumsko zemljište	neobraslo	ha	29,49
građevinsko zemljište za pravna lica	nekategorisani putevi, luke, pristaništa, aerodromi i ostalo građevinsko zemljište i dobra u opštoj upotrebi, osim zemljišta pod stambenim objektima i objektima namenjenim za obavljanje delatnosti	ha	209,14
	građevinsko zemljište pod stambenim objektima i objektima namenjenim za obavljanje delatnosti	m2	0,31
	građevinsko zamljište pod javnim putem	ha	2.302,31
	građevinsko zemljište pod železničkom infrastrukturom	ha	1.704,16
građevinsko zemljište za fizička lica	građevinsko zemljište osim zemljišta pod stambenim objektima i objektima namenjenim za obavljanje delatnosti	ha	3.116,24

Tabela 6.

Vrsta zemljišta		Osnovica	Visina naknade
			dinara
poljoprivredno zemljište	njiva 1. klase	ha	843,16
	njiva 2. klase	ha	759,50
	njiva 3. klase	ha	658,33
	njiva 4. klase	ha	515,32
	njiva 5. klase	ha	407,47
	njiva 6. klase	ha	289,01
	njiva 7. klase	ha	226,83
	njiva 8. klase	ha	154,56
	vrt, voćnjak, vinograd od 1. do 4. klase i ribnjak	ha	653,97
	vrt, voćnjak, vinograd od 5. do 8. klase	ha	242,38
	livada i pašnjak od 1. do 8. klase	ha	139,13
šumsko zemljište	neobraslo	ha	201,83
građevinsko zemljište – pravna lica	nekategorisani putevi, luke, pristaništa, aerodromi i ostalo građevinsko zemljište i dobra u opštoj upotrebi, osim zemljišta pod stambenim objektima i objektima namenjenim za obavljanje delatnosti	ha	617,78
	građevinsko zemljište pod stambenim objektima i objektima namenjenim za obavljanje delatnosti	m2	0,67
	građevinsko zemljište pod javnim putem	ha	6.703,76
	građevinsko zemljište pod železničkom infrastrukturom	ha	4.729,78
građevinsko zemljište – fizička lica	građevinsko zemljište osim zemljišta pod stambenim objektima i objektima namenjenim za obavljanje delatnosti	ha	8.700,00

Tabela 7.

Vrsta zemljišta		Osnovica	Visina naknade
			dinara
poljoprivredno zemljište	njiva 1. klase	ha	1.686,32
	njiva 2. klase	ha	1.518,98
	njiva 3. klase	ha	1.316,67
	njiva 4. klase	ha	1.030,64
	njiva 5. klase	ha	814,95
	njiva 6. klase	ha	578,01
	njiva 7. klase	ha	453,64
	njiva 8. klase	ha	309,13
	vrt, voćnjak, vinograd, od 1. do 4. klase i ribnjak	ha	1.307,95
	vrt, voćnjak, vinograd, od 5. do 8. klase	ha	484,73
	livada i pašnjak, od 1. do 8. klase	ha	278,26
šumsko zemljište	neobraslo	ha	403,66
građevinsko zemljište – pravna lica	nekategorisani putevi, luke, pristaništa, aerodromi i ostalo građevinsko zemljište i dobra u opštoj upotrebi, osim zemljišta pod stambenim objektima i objektima namenjenim za obavljanje delatnosti	ha	1.235,56
	građevinsko zemljište pod stambenim objektima i objektima namenjenim za obavljanje delatnosti	m2	1,73
	građevinsko zemljište pod javnim putem	ha	13.407,53
	građevinsko zemljište pod železničkom infrastrukturom	ha	9.459,55
građevinsko zemljište – fizička lica	građevinsko zemljište osim zemljišta pod stambenim objektima i objektima namenjenim za obavljanje delatnosti	ha	17.297,75

ˮ.

Član 83.

U Prilogu 5. Tabela 1, u redu pod red. br. 6. u koloni Predmet naknade reči: „Korišćenje objekata za postavljanje objekata za obavljanje energetske delatnosti (energetika)ˮ zamenjuju se rečima: „Korišćenje zemljišta zaštićenog područja za obavljanje energetske delatnostiˮ.

U koloni RB, posle rednog broja 6.3.9. red. br.: „6.3, 6.3.1, 6.3.2, 6.4 i 6.4.1.” zamenjuju se red. br.: „6.4, 6.4.1, 6.4.2, 6.5. i 6.5.1.ˮ.

U redu pod rednim brojem 7.5.3. u koloni Osnovica reči: „ispod bazne staniceˮ zamenjuju se rečju: „zauzećaˮ.

U koloni RB, posle rednog broja 7.6.3. red. br.: „7.8, 7.8.1, 7.8.2. i 7.8.3.” zamenjuju se red. br.: „7.7, 7.7.1, 7.7.2. i 7.7.3.”.

U redu pod rednim brojem 8.1.3. u koloni Predmet naknade posle reči: „Reklamni filmoviˮ dodaju se reči: „i drugi komercijalni video materijali (spotovi)ˮ.

U nazivu Tabele 2. reči: „postavljanje vikendica i drugih nekomercijalnih objekataˮ zamenjuju se rečima: „vikendice i druge nekomercijalne objekteˮ.

U Tabeli 6, u redu pod rednim brojem 1.2. reči: „od 8 do 18 godinaˮ zamenjuju se rečima: „uzrasta od 7 do 18 godinaˮ.

U Tabeli 7, u redu pod rednim brojem 1. broj: „231ˮ zamenjuje se brojem: „500ˮ.

Član 84.

U Prilogu 6, Tabela 1, u koloni redni broj, pod brojem III, u redu pod brojem 1, u koloni Predmet naknade reči: „bez aditivaˮ zamenjuju se rečima: „stavljene na tržište Republike Srbije, osim kompostabilnih kesa po standardu SRPS EN 13432:2005ˮ, a u koloni Visina naknade u RSD/t iznos: „26.644,26ˮ zamenjuje se iznosom: „8.000,00ˮ.

Tabela 2. menja se i glasi:

„Tabela 2. Visina naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine:

Red. br.	Predmet naknade	Osnovica	Maksimalan iznos naknade
1.	transport nafte i naftnih derivata, odnosno sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju, odnosno transport sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija namenjenih daljoj prodaji iz skladišta	t	102,82 RSD
2.	obavljanje određenih aktivnosti koje utiču na životnu sredinu	stepen negativnog uticaja na životnu sredinu koje nastaje obavljanjem aktivnosti od uticaja na životnu sredinu	do 0,4% ukupnog prihoda u prethodnoj godini, odnosno do 0,4% paušalno utvrđenog prihoda rešenjem poreskog organa za prethodnu godinu

ˮ.

Član 85.

U Prilogu 7, Tabela 6. briše se.

Tabela 8.1, menja se i glasi:

Tabela 8.1. – Visina naknade za neposredno zagađenje voda (cena ispuštene otpadne vode-zajednička za sve zagađujuće materije)

Redni broj	Predmet naknade	osnovica	Visina naknade (dinari) dnevno
1.	ispuštanje ukupne količine ispuštene otpadne vode u kojima su dostignute granične vrednosti (RSDp )	kg zagađenja	10
2.	ispuštanje neprečišćene ili nedovoljno prečišćene otpadne vode (RSDv)	kg zagađenja	25

Napomena: Izuzetno, visina naknade za lica koja pri obavljanju komunalne delatnosti ispuštaju otpadne vode u sistem javne kanalizacije ili u septičke ili sabirne jame, u količini većoj od 30 metara kubnih (m³) dnevno, pravna lica koja ispuštaju sanitarne i druge otpadne vode, a kojima voda nije isporučena putem objekata javnog snabdevanja vodom (vodovodom), kao i za javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru koja obavljaju delatnosti PTT saobraćaja, energetike, puteva, iznosi:

– za ispuštanje ukupne količine ispuštene otpadne vode u kojima su dostignute granične vrednosti (RSDp) 0,010 dinara dnevno,

– za ispuštanje neprečišćene ili nedovoljno prečišćene otpadne vode (RSDv) 0,025 dinara dnevno.

Deo 8.3. Obračun naknade za neposredno zagađivanje voda menja se i glasi:

„8.3. – Obračun naknade za neposredno zagađivanje voda

Visina naknade na godišnjem nivou za zagađivanje voda koje su usklađene sa propisanim graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija (P) se izračunava prema izrazu:

P=QS · ΣGVEi · RSDP · 10-3

gde je:

QS – ukupna količina ispuštene otpadne vode u izveštajnoj godini na ispustu (m3/god);

SGVEi – zbir GVE za parametre od interesa (npr. HPK, BPK5, ukupni azot, ukupni fosfor, toksični metali), mg/dm3;

10-3 – korekcioni faktor pretvaranja grama (g) u kilograme (kg);

RSDP – cena za ispuštanje ukupne količine ispuštene otpadne vode u kojima su dostignute granične vrednosti, RSD/kg zagađenja na dan.

Naknada na godišnjem nivou za zagađivanje voda iznad dozvoljenog opterećenja otpadne vode (V) izračunava se prema sledećem izrazu:

gde je:

QS – ukupna količina ispuštene otpadne vode u izveštajnoj godini na ispustu (m3/god)

HPK – srednja vrednost HPK na godišnjem nivou mgO2/dm3;

BPK5 – srednja vrednost BPK5 na godišnjem nivou mgO2/dm3;

NU – srednja vrednost ukupnog azota na godišnjem nivou mg/dm3;

PU – srednja vrednost ukupnog fosfora na godišnjem nivou mg/dm3;

ΣMI – zbir srednjih vrednosti toksičnih metala na godišnjem nivou mg/dm3;

10-3 – korekcioni faktor pretvaranja grama (g) u kilograme (kg);

GVE – granične vrednosti emisije za zagađujuće materije od interesa mg/dm3;

RSDv – cena za ispuštanje neprečišćene ili nedovoljno prečišćene otpadne vode RSD/kg zagađenja na dan.

U slučajevima kada je izmerena vrednost zagađujuće materije od interesa manja od GVE, taj član jednačine se označava kao nula (0). Na primer, u slučaju da je NU < GVEN, u jednačini će biti Nu = 0. Kod sume metala (ΣM), računa se svaki metal pojedinačno. Metali koji su ispod GVE se ne uzimaju u obzir, tj. vrednost ovog člana u sumi je 0, a metali koji su iznad GVE se uzimaju u obzir pri izračunavanju.ˮ.

Član 86.

U Prilogu 10. u Napomeni Tabele 6. tačka 5. posle reči: „više vrednosti” dodaju se reči: „iz Tabele 6ˮ.

Naziv Tabele 11. menja se i glasi:

„Tabela 11. Visina godišnje naknade za korišćenje delova putnog zemljišta i drugog zemljišta koje koristi upravljač državnog puta, pored državnih puteva I i II reda, a koje obveznik naknade koristi za pristup i izgradnju objekta, osim fizičkog lica koje zemljište koristi za sopstvene potrebeˮ.

U Tabeli 11. u koloni Visina naknade (dinara/m2 korišćenog putnog zemljišta) posle reči: „Visinaˮ dodaje se reč: „godišnjeˮ.

U nazivu Tabele 11.1. reč: „domaćinstvaˮ zamenjuje se rečima: „fizičkog lica koje zemljište koristi za sopstvene potrebeˮ.

U Tabeli 14, u koloni Instalacije, red drugi reči: „elektro i gasneˮ zamenjuju se rečima: „elektro, gasne i toplovodneˮ.

Član 87.

U Prilogu 11, Tabela 2. menja se i glasi:

„Tabela 2. Visina naknade za korišćenje poslovnog i reklamnog prostora

	Predmet naknade	Minimalna početna cena (RSD/m² mesečno)
	Poslovni prostor	Kancelarijski prostor	Magacinski prostor i vage		Nadstrešnice
		Zona I	Zona II		Zona III
	Lokacija
1.	Beograd Centar i u gradu, Vukov spomenik i Novi Beograd	1.157,74	477,08		287,89
2.	Novi Sad putnička i prostor u gradu	1.022,01	272,47		164,51
3.	Beograd Dunav, Beograd Donji grad, Beograd Ranžirna, Karađorđev park, Pančevački most, Topčider, Rakovica, Zemun, Mokra Gora	681,68	244,71		147,03
4.	Novi Sad (ostali prostor) i Ruma (u gradu)	551,10	208,72		125,44
5.	Niš (glavna stanica)	475,02	193,30		102,82
6.	Niš (ostali prostor), Novi Sad ranžirna, Subotica (glavna stanica)	390,71	154,23		98,71
7.	Kraljevo, Užice, Kruševac, Leskovac, Čačak, Pančevo, Valjevo, Bjeljina, Šabac, Kragujevac i Subotica (ostali prostor)	318,74	92,54		61,69
8.	Zaječar, Vršac, Požarevac, Zrenjanin, Crveni Krst, Resnik, Mladenovac, Požega, Paraćin, Jagodina, Negotin, Batajnica, Užice teretna, Aranđelovac	308,45	79,17		56,55
9.	Smederevska Palanka, Lajkovac, Sombor, Kikinda, Horgoš, Sremska Mitrovica, Šid, Vranje, Zrenjanin teretna	287,89	61,69		49,35
10.	Bor, Velika Plana, Ćuprija, Smederevo, Raška, Prijepolje, Kučevo, Pirot, Mali Zvornik, Lazarevac, Loznica, Lapovo, Palić, Ristovac, Aleksinac, Zrenjanin fabrika, Svilajnac, Despotovac, Priboj, Boljevci, Vrnjačka banja, Surčin, Ostružnica, Ripanj	251,90	56,55		42,16
11.	Senta, Bačka topola, Vreoci, Prokuplje, Stalać, Kuršumlija, Nova Pazova, Stara Pazova, Trstenik, Knjaževac, Dimitrovgrad, Petrovaradin, Stopanja, Kostolac, Grošnica, Kraljevo (ostale stanice), Zaječar (ostale stanice), Paraćin (ostale stanice), Vrbas i Ruma (ostalo)	185,07	46,27		37,01
12.	Majdanpek, Ušće, Inđija, Doljevac, Kosjerić, Sremski Karlovci, Preševo, Svrljig, Mala Krsna, Radinac, Banja Koviljača, Bečej, Bujanovac, Vladičin Han, Rimski Šančevi, Užice (ostale stanice), Bačka Palanka, Koševi	113,10	35,99		28,79
13.	Ostale stanice	82,25	30,85		21,59
14.	Tuneli i žitni magacini na svim lokacijama	–	20,56		–
15.	Podrumi, tavani, hodnici, sanitarni čvorovi, šupe i ostali pomoćni prostori	50% od početne cene iz kolone II
16.	Garaže na svim lokacijama	143,95
17.	Garažna mesta i boks garaže na svim lokacijama	123,38
18.	Javni stanični WC-i	20% od početne cene iz kolone I, sa obavezom održavanja i pravom naplate za pružanje usluga
19.	Prostor za aparate za samoposluživanje (bankomati, menjačnice, kafemati i sl.) uvećan za prostor za usluživanje i opsluživanje (najmanje 1 m2 po aparatu)	1.500,00
	Reklamni prostor	Početna cena (RSD/m² mesečno)
	Lokacija	Svetleća reklama „displej”		Plakata „bilbord”
1.	Beograd Centar	1.490,09		1.226,62
2.	Beograd iznad ulice Vojvode Mišića	1.226,62		952,09
3.	Beograd, prostor unutar Sajma i sl, Beograd ostale lokacije, Vukov Spomenik, Novi Sad u gradu i putnička stanica, lokacije uz magistralne drumske saobraćajnice u svim mestima	1.089,87		818,43
4.	Niš, Subotica, Novi Sad, ostalo i lokacije uz regionalne drumske saobraćajnice u svim mestima	863,67		544,94
5.	Kraljevo, Kragujevac, Užice, Valjevo, Kruševac, Sremska Mitrovica, Sombor, Zrenjanin, Čačak, Požarevac, Pančevo, Jagodina i lokacije uz lokalne drumske saobraćajnice u svim mestima	431,84		318,74
6.	Ostale stanice i lokacije	359,86		205,64

ˮ.

Naziv Tabele 3. menja se i glasi: „Visina naknade za privremeno korišćenje delova pružnog pojasaˮ.

U Tabeli 3. u redu pod brojem 1, u koloni Lokacija reči: „Beograd do I magacinaˮ zamenjuju se rečima: „Beograd Centarˮ, a u redu pod brojem 2, u koloni Lokacija reči: „Beograd centarˮ brišu se.

Tab. 4.1, 4.2. i 4.3. menjaju se i glase:

„Tabela 4.1. Visina naknade za konstituisanje prava službenosti prolaza za linijski infrastrukturni objekat kao i industrijske železnice i industrijskog koloseka

Prečnik voda	Jedinična cena po m' kroz trup pruge za ugao od 90o (din/ m' mesečno)	Jedinična cena po m' u infrastrukturnom pojasu paralelno sa prugom (din/ m' mesečno)	Jedinična cena po m' u infrastrukturnom pojasu iznad pruge (din/ m' mesečno)
1	2	3	4
do Ø 50 mm	40.50	1,65	1,65
od Ø 51–100 mm	59,63	4,63	4,63
od Ø 101–150 mm	100,25	12,85	12,85
od Ø 151–200 mm	139,83	23,65	23,65
od Ø 201–250 mm	180,45	40,62	40,62
od Ø 251–300 mm	220,03	66,67	66,67
od Ø 301–350 mm	260,13	84,31	84,31
od Ø 351–400 mm	299,20	112,07	112,07
≥ Ø 400 mm	480,16	287,89	287,89

Tabela 4.2. Visina naknade za konstituisanje prava službenosti prolaza za prateće objekte i montažne uređaje

Površina pratećeg objekta, odnosno montažnog uređaja	Visina naknade u din/ m2 mesečno
≤ 10 m2	6.389,62
˃ 10 m2	639,01

ˮ.

Tabela 4.3. Visina naknade za ustanovljavanje službenosti prolaza za izgradnju i rekonstrukciju ulica, puta, pristupnog puta, mosta, nadvožnjaka, industrijskog koloseka na zemljištu i nad zemljištem koje koristi upravljač javne železničke infrastrukture

RB	L o k a c i j a	u RSD po m2 mesečno
1.	Beograd centar, Vukov spomenik	19,19
2.	Beograd (ostalo), Karađorđev park, Pančevački most, Beograd Dunav, Novi Beograd, Beograd Donji grad, Novi Sad, Niš, Crveni krst	12,34
3.	Subotica, Novi Sad ranžirna, Mokra Gora	8,74
4.	Valjevo, Kruševac, Užice, Kraljevo, Čačak, Ćele Kula, Niška Banja, Bjeljina, Zaječar, Negotin, Zrenjanin, Beograd ranžirna, Pančevo, Rakovica, Leskovac, Šabac, Zemun, Mladenovac, Sremska Mitrovica, Šid, Topčider, Kragujevac, Požarevac	7,19
5.	Smederevo, Resnik, Krnjača, Obrenovac, Jagodina, Paraćin, Ćuprija, Barič, Požega, Lapovo, Sombor, Ruma, Pirot, Vranje, Vršac, Dimitrovgrad, Prijepolje, Aranđelovac, Ristovac, Raška, Kučevo, Zvornik, Lajkovac, Lazarevac, Batajnica, Užice teretna, Kikinda, Zrenjanin teretna, Vrnjačka Banja, Palić	4,11
6.	Nova Pazova, Stara Pazova, Velika Plana, Palanka, Vranjska Banja, Priboj, Vreoci, Bor, Aleksinac, Prokuplje, Petrovaradin, Bačka Palanka, Trstenik, Bečej, Ripanj, Knjaževac, Horgoš, Loznica, Inđija, Doljevac, Zrenjanin fabrika, Bukovik, Surčin, Mislođin, Boljevci, Jakovo, Ostružnica	3,60
7.	Stalać, Vrbas, Senta, Bačka Topola, Despotovac, Svilajnac, Grošnica, Iverak, Odžaci, Kosjerić, Mala Krsna, Stopanja, Koševi, Majdanpek, Markovac, Mokrin, Čoka, Kula, Apatin, Ovča, Padinska Skela, Svrljig, Titel, Grljan, Beočin, Radinac, Kuršumlija, Sremski Karlovci, Preševo, Žitorađa, Vladičin Han, Kostolac, Rimski Šančevi, Umka, Ralja, Baroševac	3,60
8.	Ostale stanice	3,08

ˮ

U Tabeli 5.3, u redu pod rednim brojem 1, u koloni Lokacija reči: „Beograd do I magacina,ˮ brišu se.

Član 88.

U Prilogu 13. u Tabeli, u nazivu kolone Visina naknade (dinara) reč: „Visinaˮ zamenjuje se rečima: „Najviši iznosˮ, a u redu pod rednim brojem 1, u koloni Visina naknade (dinara) iznos: „25ˮ zamenjuje se iznosom: „100ˮ.

Član 89.

U Prilogu 14, Tabela 3. u redu pod rednim brojem 3.1, u koloni Naknada u dinarima iznos: „823–1234ˮ zamenjuje se iznosom: „823–1500ˮ.

Član 90.

U Prilogu 15. tačka 4) reči: „ciframa „78” iˮ zamenjuju se rečima: „cifromˮ.

U tač. 5) i 6) reči: „ciframa „72” i „76”ˮ zamenjuju se rečima: „ciframa „72”, „76” i „78”ˮ.

U tački 11) alineja treća reči: „nacionalni odredišni kôd mobilne mreže iz licenceˮ zamenjuje se rečima: „prva dva dodeljena dvocifrena nacionalna odredišna koda mobilne mrežeˮ.

U alineji četvrtoj reči: „nacionalni odredišni kôd mobilne mreže van licenceˮ zamenjuje se rečima: „dvocifreni nacionalni odredišni kôd mobilne mreže nakon prva dva dodeljena dvocifrena nacionalna odredišna koda mobilne mrežeˮ.

Član 91.

U Prilogu 16. Način utvrđivanja naknade za korišćenje radio-frekvencija tačka 2. menja se i glasi:

„2. Naknada za korišćenje radio-frekvencija u mobilnoj i fiksnoj službi

2.1. Godišnja naknada za korišćenje jedne radio-frekvencije za radio stanicu u radio-mreži sa simpleksnim, semidupleksnim i dupleksnim načinom rada, utvrđuje se prema sledećoj formuli:

N = O x Kd x Ks x Kt

Gde je:

N – visina godišnje naknade;

O – osnovica za izračunavanje naknade 18.000,00 dinara;

Kd – način rada (simpleks ili semidupleks i dupleks):

a) za simpleksni način rada – koeficijent 0,5;

b) za semidupleksni i dupleksni način rada – koeficijent 1;

Ks – broj radio stanica u radio-mreži:

a) do 100 – koeficijent 1;

b) do 200 – koeficijent 2;

v) do 400 – koeficijent 3;

g) preko 400 – koeficijent 5;

Kt – širina kanala:

a) za širinu kanala 200 KHz – koeficijent 8;

b) za širinu kanala 25 KHz – koeficijent 1;

v) za širinu kanala 12,5 KHz – koeficijent 0,5.

2.2. Godišnja naknada za korišćenje jednog para radio-frekvencija na deonici radio-relejne veze, za dupleksni način rada, odnosno jedne frekvencije za simpleksni način rada, za jednu polarizaciju, utvrđuje se prema sledećoj formuli:

N = 2 x O x Kc x Kf x Kd

gde je:

N – visina godišnje naknade;

O – osnovica za izračunavanje naknade 21.000,00 dinara;

Kc – namena radio-mreže u kojoj se koristi radio-relejna veza, određena odgovarajućom širinom kanala (B), i to:

a) B ≤ 180 KHz – koeficijent 0,1;

b) 180 KHz < B ≤ 700 KHz – koeficijent 0,2;

v) 700 KHz < B ≤1,75 MHz – koeficijent 0,3;

g) 1,75 MHz < B ≤ 3,5 MHz – koeficijent 0,4;

d) 3,5 MHz < B ≤ 7 MHz – koeficijent 1;

đ) 7 MHz < B ≤ 14 MHz – koeficijent 2;

e) 14 MHz < B ≤ 28 MHz – koeficijent 3;

ž) 28 MHz < B ≤ 40 MHz – koeficijent 4;

z) 40 MHz < B ≤56 MHz – koeficijent 5;

i) 56 MHz < B ≤80 MHz – koeficijent 5,5;

j) 80 MHz < B ≤112 MHz – koeficijent 6;

k) 112 MHz < B – koeficijent 6,5;

Kf – namena radio-mreže u kojoj se koristi radio-relejna veza, određena frekvencijskim opsegom i to:

a) f ≤ 10 GHz – koeficijent 1;

b) 10 GHz < f ≤ 20 GHz – koeficijent 0,8;

v ) 20 GHz < f ≤ 30 GHz – koeficijent 0,6;

g) f >30 GHz – koeficijent 0,5;

gde je f radio-frekvencija izražena u GHz;

Kd – način rada (dupleks ili simpleks):

a) za dupleksni rad – koeficijent 1;

b) za simpleksni rad – koeficijent 0,5.

Ukoliko se na istoj deonici koriste dva ili više susednih kanala u istom radio-frekvencijskom opsegu uz korišćenje horizontalne i vertikalne polarizacije za svaki pojedinačni kanal, visina naknade za prvu polarizaciju utvrđuje se prema stavu 1. ove podtačke, a visina naknade za drugu polarizaciju iznosi 20% naknade utvrđene stavom 1. ove podtačke.

2.3. Naknada za korišćenje radio-frekvencija za radio stanicu u javnoj komunikacionoj mreži

2.3.1. Godišnja naknada za korišćenje radio-frekvencija u širokopojasnoj javnoj komunikacionoj mreži za baznu stanicu u radio-mreži sa dupleksnim načinom rada, utvrđuje se prema sledećoj formuli:

N = O x Kc x Kp

gde je:

N – visina godišnje naknade;

O – osnovica za izračunavanje naknade – 90.000,00 dinara;

Kc – namena radio-mreže u kojoj se radio stanica racionalno koristi određena odgovarajućom širinom kanala, i to:

a) za kanal širine 200 kHz – koeficijent 1;

b) za kanal širine 1,25 MHz – koeficijent 7;

Kp – broj pretplatnika (korisnika) u zoni opsluživanja (tržišna konkurencija):

a) p ≤ 500 pretplatnika – koeficijent 0,5;

b) 500< p ≤ 1.000 pretplatnika – koeficijent 1;

v) 1.000 < p ≤ 5.000 pretplatnika – koeficijent 1,5;

g) 5.000 < p ≤ 10.000 pretplatnika – koeficijent 2;

d) p > 10.000 pretplatnika – koeficijent 2,5.

2.3.2. Godišnja naknada za korišćenje radio-frekvencija u javnoj mobilnoj komunikacionoj mreži sa dupleksnim načinom rada (Frequency Division Duplex – FDD ili Time Division Duplex – TDD), utvrđuje se po frekvencijskim opsezima prema sledećoj formuli:

N = ∑Ni, i =1 do 7;

N – ukupna visina godišnje naknade;

i = 1 za frekvencijski opseg 700 MHz;

i = 2 za frekvencijski opseg 800 MHz;

i = 3 za frekvencijski opseg 900 MHz;

i = 4 za frekvencijski opseg 1800 MHz;

i = 5 za frekvencijski opseg 2100 MHz;

i = 6 za frekvencijski opseg 2600 MHz;

i = 7 za frekvencijski opseg 3600 MHz.

Gde je Ni – visina godišnje naknade po frekvencijskom opsegu:

Ni = O x Koi x Kki x Kt x Kd

O – osnovica za izračunavanje naknade – 85.500,00 dinara;

Koi – koeficijent određen frekvencijskim opsegom radio-mreže:

i = 1, koeficijent 2;

i = 2, koeficijent 2;

i = 3, koeficijent 2;

i = 4, koeficijent 1;

i = 5, koeficijent 1;

i = 6, koeficijent 1;

i = 7, koeficijent 0,4.

Kki – koeficijent koji označava broj osnovnih kanala širine 200 KHz u dodeljenom frekvencijskom opsegu i (i = 1,7), a koji se izračunava po formuli:

Kki = B/200, gde je B dodeljeni frekvencijski opseg u KHz (Downlink-DL za FDD);

Kt – koeficijent određen tržišnom konkurencijom – zavisi od ukupnog broja pretplatnika (p) u svim dodeljenim frekvencijskim opsezima na 700 MHz, 800 MHz, 900 MHz, 1800 MHz, 2100 MHz, 2600 MHz i 3600 MHz po sledećem principu:

a) p ≤ 500.000 pretplatnika – koeficijent 0,25;

b) p ≤ 1.000.000 pretplatnika – koeficijent 0,5;

v) 1.000.000 < p ≤ 1.500.000 pretplatnika – koeficijent 1;

g) 1.500.000 < p ≤ 2.000.000 pretplatnika – koeficijent 1,5;

d) 2.000.000< p ≤ 2.500.000 pretplatnika – koeficijent 1,75.

đ) 2.500.000 < p ≤ 3.000.000 pretplatnika – koeficijent 2;

e) p > 3.000.000 pretplatnika – koeficijent 2,5.

Kd – koeficijent određen načinom rada u dodeljenom frekvencijskom opsegu (FDD ili TDD):

a) za FDD način rada – koeficijent 1;

b) za TDD način rada – koeficijent 0,5.

2.3.3. Godišnja naknada za korišćenje radio-frekvencije u javnoj komunikacionoj mreži sa fiksnim bežičnim pristupom (uključuje multimedijalne bežične sisteme), ukoliko se pravo korišćenja radio-frekvencije stiče izdavanjem pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija po zahtevu, utvrđuje se prema sledećoj formuli:

N = O x Ks x Kf x B x Kd

Gde je:

N – visina godišnje naknade;

O – osnovica za izračunavanje naknade 30.000,00 dinara;

Ks – koeficijent broja baznih stanica (BBS) u mreži:

a) za BBS ≤ 10- koeficijent 0,5;

b) za 10 < BBS ≤ 50 – koeficijent 1;

v) za 50 < BBS ≤ 100 – koeficijent 1,5;

g) za 100 < BBS ≤ 200 – koeficijent 2,5;

d) za BBS > 200 – koeficijent 3.

Kf – koeficijent frekvencijskog opsega (gde je f oznaka za radio-frekvenciju):

a) za f ≤ 1 GHz – koeficijent 1;

b) za 1 GHz < f ≤ 3 GHz – koeficijent 0,5;

v) za 3 GHz < f ≤ 11 GHz – koeficijent 0,4;

g) 11 GHz < f ≤ 30 GHz – koeficijent 0,2;

d) za f ˃ 30 GHz – koeficijent 0,1.

B – širina neuparenog frekvencijskog bloka izraženog u MHz, i

Kd – koeficijent načina rada radio-mreže:

a) za FDD način rada – koeficijent 1;

b) za TDD način rada – koeficijent 0,5.

2.3.4. Godišnja naknada za korišćenje radio-frekvencije u javnoj komunikacionoj mreži sa fiksnim bežičnim pristupom, kada se pravo korišćenja radio-frekvencije stiče izdavanjem pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija na osnovu javnog nadmetanja utvrđuje se prema sledećoj formuli:

N = O x Kt x Kf x B x Kd

Gde je:

N – visina godišnje naknade;

O – osnovica za izračunavanje naknade 30.000,00 dinara;

Kt – koeficijent broja stanovnika (BS) u zoni pokrivanja:

a) za BS ≤ 10.000 – koeficijent 0,5;

b) za 10.000 < BS ≤ 100.000 – koeficijent 1 ;

v) za 100.000 < BS ≤ 500.000 – koeficijent 1,5;

g) za 500.000 < BS ≤ 1.000.000 – koeficijent 2,5;

d) za BS > 1.000.000 – koeficijent 3.

Kf – koeficijent frekvencijskog opsega (gde je f oznaka za radio-frekvenciju):

a) za f ≤ 1 GHz – koeficijent 1;

b) za 1 GHz < f ≤ 3 GHz – koeficijent 0,5;

v) za 3 GHz < f ≤ 11 GHz – koeficijent 0,4;

g) 11 GHz < f ≤ 30 GHz – koeficijent 0,2;

d) za f ˃ 30 GHz – koeficijent 0,1.

B – širina neuparenog frekvencijskog bloka izraženog u MHz, i

Kd – koeficijent načina rada radio-mreže:

a) za FDD način rada – koeficijent 1;

b) za TDD način rada – koeficijent 0,5.ˮ.

Posle tačke 3. dodaje se tačka 3a, koja glasi:

„3a Naknada za korišćenje radio-frekvencije za radio-stanicu u mobilnoj satelitskoj službi CGC (Complementary Ground Component).

Godišnja naknada za korišćenje radio-frekvencija za radio-stanicu u mobilnoj satelitskoj službi CGC (Complementary Ground Component) izračunava se prema sledećoj formuli:

N = O x Kf

gde je:

N – visina godišnje naknade;

O – osnovica za izračunavanje naknade – 85.500,00 dinara;

Kf – broj osnovnih kanala širine 1 MHz u dodeljenom frekvencijskom opsegu (Downlink – DL).ˮ.

U tački 4. podtačke 4.2. i 4.3. menjaju se i glase:

„4.2. Godišnja naknada za korišćenje radio-frekvencije za radio stanicu na kopnu koja je namenjena za: sigurnost vazdušne plovidbe, sigurnost plovidbe na unutrašnjim plovnim putevima, radio navigaciju, radio determinaciju, radio lokaciju, meteorološka i hidrološka osmatranja i istraživanja i naučne i druge svrhe, po radio stanici, iznosi 18.000,00 dinara.

Godišnja naknada za korišćenje radio-frekvencije za radio stanicu iz prethodnog stava koja koristi radio-frekvencije u okviru dodeljenog frekvencijskog opsega, po radio stanici iznosi 27.000,00 dinara.

Godišnja naknada za korišćenje radio-frekvencije za radio stanicu koja je namenjena za obeležavanje plovnih puteva, po radio stanici, iznosi 1.800,00 dinara.

4.3. Godišnja naknada za korišćenje jedne radio-frekvencije za radio-stanicu za terestričke audio i video PMSE aplikacije (uključujući SAP/SAB I ENG/OB) kao i servisne radio veze, iznosi 42.000,00 dinara.ˮ.

Tačka 5. menja se i glasi:

„5. Visina naknade za privremeno korišćenje radio-frekvencija utvrđuje se prema sledećoj formuli:

NPR = N x KPR

gde je:

N – visina godišnje naknade;

KPR – koeficijent privremenog korišćenja radio-frekvencija koji je određen rokom važenja dozvole u danima (pr), i to:

a) za 1 ≤ pr ≤ 60 – koeficijent 0,2;

b) za 61 ≤ pr ≤ 121 – koeficijent 0,4;

v) za 122 ≤ pr ≤ 182- koeficijent 0,6;

g) za 183 ≤pr ≤ 243 – koeficijent 0,8;

d) za 244 ≤ pr ≤ 304 – koeficijent 1;

đ) za 305 ≤ pr ≤ ne duži od godinu dana – koeficijent 1,2.ˮ.

Dodaje se tačka 6, koja glasi:

„6. Godišnja naknada za korišćenje radio-frekvencija, odnosno radiofrekvencijskog spektra na osnovu pojedinačne dozvole koja se izdaje po zahtevu obračunava se na godišnjem nivou u periodu važenja te pojedinačne dozvole.ˮ.

Član 92.

Obaveze po osnovu naknada koje su nastale do dana početka primene ovog zakona a nisu plaćene, izmiriće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme nastanka obaveze.

Postupci utvrđivanja, naplate i kontrole naknada koji su započeti do dana početka primene ovog zakona, okončaće se po propisima po kojima su započeti.

Izuzetno od stava 2. ovog člana postupci utvrđivanja naknade za zagađivanje voda koji su započeti po propisima koji su važili do dana početka primene ovog zakona, a nisu okončani, okončaće se u skladu sa ovim zakonom, ako je to povoljnije za obveznika naknade.

Član 93.

Obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine do utvrđivanja obaveze za 2024. godinu plaća akontaciju mesečno u visini mesečne obaveze za prethodnu godinu.

Član 94.

Prvo usklađivanje dinarskih iznosa naknada propisanih ovim zakonom, izvršiće se u 2024. godini primenom indeksa potrošačkih cena, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, za period od 1. januara do 30. septembra 2024. godine, pri čemu se zaokruživanje vrši tako što se iznos manji i jednak 0,50 dinara ne uzima u obzir, a iznos preko 0,50 dinara zaokružuje na 1,00 dinar. Izuzetno kada su iznosi naknada propisani ovim zakonom na jedno, odnosno više decimalnih mesta zaokruživanje usklađenih dinarskih iznosa vrši se na propisani broj decimalnih mesta.

Vlada će, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, utvrditi i objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije” usklađene dinarske iznose naknada iz stava 1. ovog člana.

Objavljeni usklađeni dinarski iznosi naknada iz stava 1. ovog člana primenjivaće se od 1. januara naredne godine u odnosu na godinu u kojoj se vrši usklađivanje.

Član 95.

Podzakonska akta za izvršavanje ovog zakona biće doneta u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se podzakonska akta doneta do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Član 96.

Neposredni držalac nepokretnosti iz člana 47. ovog zakona koji je priključenje na javni put izvršio bez dozvole nadležnog organa, a do dana stupanja na snagu ovog zakona nije dostavio podatke za identifikaciju (adresa, PIB, matični broj), kao i podatke o površini zauzetog putnog zemljišta overene od ovlašćene geodetske organizacije dužan je da upravljaču javnog puta dostavi podatke u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 97.

Visina naknade za konstituisanje prava službenosti prolaza iz člana 87. ovog zakona, iz Priloga 11. Tab. 4.1, 4.2. i 4.3. primeniće se prilikom utvrđivanja naknade za 2024. godinu u iznosu umanjenom za 75%, za 2025. godinu u iznosu umanjenom za 50%, a za 2026. godinu u iznosu umanjenom za 25%.

Najviši iznos naknade iz člana 88. ovog zakona, iz Priloga 13, Tabele Visina naknade za korišćenje prirodnog lekovitog faktora, na osnovu koga će propisati jedinice lokalne samouprave aktom skupštine, iznose naknade za korišćenje prirodnog lekovitog faktora umanjuje se za 2024. godinu 50%, a za 2025. godinu 25%.

Član 98.

Iznos naknade za odvodnjavanje koji se utvrđuje za 2023. godinu u skladu sa čl. 85–89. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara („Službeni glasnik RSˮ, br. 95/18, 49/19, 86/19 – dr. propis, 156/20 – dr. propis, 15/21 – dr. propis i 15/23 – dr. propis) umanjuje se za 50% fizičkom licu i preduzetniku – vlasniku, odnosno korisniku zemljišta i objekata na melioracionom području određenom u skladu sa zakonom kojim se uređuju vode, i to:

1) zemljišta upisanog u Registar poljoprivrednih gazdinstava;

2) objekta upisanog u Centralni registar objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane, ako je istovremeno upisan i u Registar poljoprivrednih gazdinstava;

3) objekta upisanog u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo ako je istovremeno upisan i u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

Na postupke utvrđivanja naknade za odvodnjavanje za 2023. godinu koji su započeti a nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona primeniće se odredbe stava 1. ovog člana.

Obveznici naknade za odvodnjavanje iz stava 1. ovog člana kojima je utvrđena obaveza naknade za odvodnjavanje rešenjem za 2023. godinu donetim pre stupanja na snagu ovog zakona, smatra se da su izmirili obavezu naknade za odvodnjavanje u celosti uplatom 50% iznosa utvrđenog rešenjem za 2023. godinu.

Ako je obveznik naknade za odvodnjavanje u 2023. godini platio više nego što je obavezan da plati za 2023. godinu u skladu sa stavom 1. ovog člana odobriće se, na zahtev obveznika naknade, povraćaj više plaćenog iznosa ako nema dospelih obaveza po drugom osnovu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

Član 99.

Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe člana 2. tač. 55) i 56), člana 112. tačka 7) i člana 113. tačka 1) Zakona o putevima („Službeni glasnik RSˮ, br. 41/18 i 95/18 – dr. zakon).

Član 100.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, a primenjivaće se od 1. januara 2024. godine, osim odredaba člana 17, čl. 29–34, čl. 93, 94, 95. i 98. ovog zakona koje će se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i odredaba člana 41. stav 5. i člana 43. stav 1. ovog zakona koje će se primenjivati od 1. juna 2024. godine.