Član 1.

U Zakonu o platnim uslugama („Službeni glasnik RS”, br. 139/14 i 44/18), u članu 2. stav 1. tačka 1) posle reči: „primalac plaćanja” dodaju se reči: „ili se inicira u ime platioca”.

Posle tačke 1) dodaje se tačka 1a), koja glasi:

„1a) platna transakcija na daljinu je platna transakcija koja je inicirana putem interneta ili uređaja koji se može koristiti za komunikaciju na daljinu;”.

U tački 4) reči: „koje taj korisnik upotrebljava za izdavanje platnog naloga” zamenjuju se rečima: „koji se upotrebljava za izdavanje platnog naloga, odnosno za iniciranje platne transakcije”.

Posle tačke 5) dodaje se tačka 5a), koja glasi:

„5a) iniciranje platne transakcije označava preduzimanje radnji koje su prethodni uslov za započinjanje izvršenja platne transakcije, uključujući izdavanje platnog naloga i sprovođenje autentifikacije;”.

U tački 19) reč: „tog” briše se.

Posle tačke 42) tačka na kraju stava zamenjuje se tačkom sa zapetom i dodaju se tač. 43) do 53), koje glase:

„43) pružalac platnih usluga koji vodi račun jeste pružalac platnih usluga koji platiocu otvara i vodi platni račun;

44) pružalac usluge iniciranja plaćanja je pružalac platnih usluga koji obavlja poslovne aktivnosti utvrđene u članu 4. stav 7. ovog zakona;

45) pružalac usluge pružanja informacija o računu je pružalac platnih usluga koji obavlja poslovne aktivnosti utvrđene u članu 4. stav 8. ovog zakona;

46) autentifikacija označava postupak koji pružaocu platnih usluga omogućava proveru identiteta korisnika platnih usluga ili valjanosti upotrebe određenog platnog instrumenta, uključujući upotrebu personalizovanih sigurnosnih elemenata korisnika;

47) pouzdana autentifikacija korisnika označava autentifikaciju sa upotrebom dva ili više elemenata koji spadaju u kategoriju znanja (nešto što samo korisnik zna), posedovanja (nešto što samo korisnik poseduje) i svojstvenosti (nešto što korisnik jeste) koji su međusobno nezavisni, što znači da otkrivanje jednog ne umanjuje pouzdanost drugih, a koja je osmišljena tako da štiti poverljivost podataka o autentifikaciji;

48) personalizovani sigurnosni elementi označavaju personalizovane podatke i obeležja koja pružalac platnih usluga dodeljuje korisniku platnih usluga u cilju autentifikacije;

49) osetljivi podaci o plaćanju označavaju svaki podatak, uključujući personalizovane sigurnosne elemente, koji se može iskoristiti za izvršenje prevarnih radnji, pri čemu u slučaju aktivnosti pružaoca usluge iniciranja plaćanja i pružaoca usluge pružanja informacija o računu, ime vlasnika računa i broj računa ne predstavljaju osetljive podatke o plaćanju;

50) elektronska komunikaciona mreža ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuju elektronske komunikacije;

51) elektronska komunikaciona usluga ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuju elektronske komunikacije;

52) digitalni sadržaj predstavlja robu ili usluge koje se proizvode i dostavljaju u digitalnom obliku, čija je upotreba ili potrošnja ograničena na tehnički uređaj i koja ni na koji način ne uključuje korišćenje ili potrošnju robe ili usluga u fizičkom obliku;

53) platni brend ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuju međubankarske naknade i posebna pravila poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica.”.

Član 2.

U članu 3. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

„2) platne transakcije koje se izvršavaju preko trgovinskog zastupnika ovlašćenog da u ime i za račun samo platioca ili samo primaoca plaćanja pregovara ili zaključi ugovor o kupoprodaji robe ili usluga;”.

U tački 6) posle reči: „za gotov novac” dodaju se zapeta i reči: „pri čemu se novčana sredstva ne drže na platnom računu”.

U tački 10) posle reči: „raspolaže” dodaju se zapeta i reči: „ne uključujući usluge iniciranja plaćanja i usluge pružanja informacija o računu”.

Tačka 11) menja se i glasi:

„11) platne transakcije koje se vrše na osnovu određenog platnog instrumenta koji se može koristiti samo ograničeno, ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:

(1) instrument omogućava njegovom imaocu da pri kupovini plaća robu i usluge isključivo u prostorijama izdavaoca ovog instrumenta ili, u skladu sa ugovorom koji je zaključen direktno s tim izdavaocem, kod ograničene mreže prodavaca robe i usluga,

(2) instrument se može koristiti isključivo za plaćanje kupovine veoma ograničenog kruga robe i usluga,

(3) instrument se izdaje na zahtev privrednog subjekta ili subjekta javnog sektora i uređen je od strane državnog organa ili drugog organa javne vlasti radi postizanja određenih ciljeva poreske ili socijalne politike, pri čemu se može koristiti samo u Republici Srbiji i samo za kupovinu određenih posebnih dobara ili usluga od dobavljača na osnovu ugovora zaključenog sa izdavaocem tog instrumenta;”.

Tačka 12) menja se i glasi:

„12) platne transakcije koje operator elektronske komunikacione mreže, odnosno operator elektronskih komunikacionih usluga, izvršava kao dodatne usluge uz elektronske komunikacione usluge koje pruža korisnicima te mreže ili tih usluga i koje ispunjavaju sledeće uslove:

(1) izvršavaju se radi kupovine digitalnog sadržaja i glasovnih usluga, bez obzira na uređaj sa kojeg se vrši kupovina ili korišćenje tog sadržaja ili tih usluga, ili se izvršavaju kada se preko elektronskog uređaja sredstva prikupljaju u dobrotvorne svrhe uz učešće registrovanih humanitarnih organizacija ili se vrši kupovina karata, pri čemu se u svim ovim slučajevima iznos platne transakcije naplaćuje od korisnika zajedno sa elektronskim komunikacionim uslugama koje mu se pružaju,

(2) vrednost pojedinačne platne transakcije iz podtačke (1) ove tačke ne može biti veća od 6.000 dinara, a ukupna vrednost svih platnih transakcija iz te podtačke koje inicira isti korisnik ne može biti veća od 36.000 dinara u kalendarskom mesecu, bez obzira da li radi izvršavanja tih platnih transakcija korisnik elektronskih komunikacionih usluga prethodno vrši uplatu novčanih sredstava na svoj račun koji ima kod tog operatora ili se sredstva za izvršavanje tih platnih transakcija uplaćuju naknadno ili obezbeđuju na drugi način;”.

U tački 14) posle reči: „istog matičnog društva,” dodaju se reči: „kao i usluge usko povezane s tim transakcijama koje se sastoje od aktivnosti kojima se priprema ili omogućava izvršavanje ovih transakcija,”.

U tački 15) posle reči: „utvrđenu ovim zakonom” dodaju se zapeta i reči: „pri čemu je pružalac dužan da korisniku, kako pre tako i nakon izvršenja transakcije isplate gotovog novca, pruži informaciju o bilo kojoj naknadi iz čl. 26, 27, 28. i 39. ovog zakona koja se naplaćuje za uslugu isplate gotovog novca, odnosno o kursu promene valute iz člana 39. ovog zakona, a odgovornost za pravilno izvršenje isplate gotovog novca prema korisniku snosi isključivo izdavalac platne kartice”.

Posle stava 2. dodaju se st. 3. do 7, koji glase:

„Pružaoci usluga koji obavljaju bilo koju od aktivnosti iz stava 1. tačka 11) podtač. (1) i (2) ovog člana ili obe te aktivnosti, za koje je ukupna vrednost platnih transakcija izvršenih tokom prethodnih 12 kalendarskih meseci veća od milion evra u dinarskoj protivrednosti po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan izvršenja transakcije – dužni su da najkasnije 15. dana tekućeg meseca obaveste Narodnu banku Srbije na koji način i iz kojih razloga se te aktivnosti imaju smatrati aktivnostima iz tih podtačaka na koje se ne primenjuju odredbe ovog zakona, kao i da u ovom obaveštenju bliže opišu način obavljanja tih aktivnosti.

Na osnovu obaveštenja iz stava 3. ovog člana i na osnovu kriterijuma iz stava 1. tačka 11) tog člana, Narodna banka Srbije odlučuje da li se aktivnosti iz ovog obaveštenja smatraju aktivnostima iz te tačke na koje se odredbe ovog zakona ne primenjuju.

Pružaoci usluga koji obavljaju delatnost iz stava 1. tačka 12) ovog člana dužni su da o tome obaveste nadležne organe i da im najmanje jednom godišnje dostavljaju mišljenje licenciranog ovlašćenog revizora iz društva za reviziju koje može obavljati reviziju banaka i kojim se potvrđuje da je aktivnost u skladu sa ograničenjima propisanim u toj tački.

Opis aktivnosti koje su predmet obaveštenja iz st. 3. i 5. ovog člana i na koje se ne primenjuju odredbe ovog zakona objavljuje se u registru platnih institucija ili registru institucija elektronskog novca koji Narodna banka Srbije vodi u skladu s čl. 105. i 139. ovog zakona.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove pod kojima se privrednom subjektu ili pružaocu platnih usluga može odobriti izuzeće od primene svih ili pojedinih odredaba ovog zakona u određenom periodu, i to radi testiranja pružanja usluge i isključivo u pogledu tog testiranja, ako je ova usluga po prirodi takva da sadrži određeni stepen inovacije zbog kojeg bi se mogla smatrati novom ili značajno poboljšanom platnom uslugom u odnosu na platne usluge koje pružaoci platnih usluga iz člana 10. ovog zakona već pružaju u Republici Srbiji.”.

Član 3.

U članu 4. stav 1. tačka 3) reči: „i to” zamenjuju se rečju: „uključujući”.

Tač. 5) do 7) menjaju se i glase:

„5) usluge izdavanja platnih instrumenata i/ili prihvatanja platnih transakcija;

6) usluge izvršavanja novčane doznake;

7) usluge iniciranja plaćanja;”.

Posle tačke 7) dodaje se tačka 8), koja glasi:

„8) usluge pružanja informacija o računu.”.

U stavu 2. posle reči: „platnih transakcija” dodaju se reči: „na teret svog platnog računa”, a posle reči: „trajnog naloga” dodaju se zapeta i reči: „nakon čega se platni račun primaoca plaćanja odobrava za iznos platne transakcije”.

Posle stava 3. dodaju se st. 4. do 8, koji glase:

„Izvršavanje novčane doznake je platna usluga kod koje pružalac platnih usluga prima platiočeva novčana sredstva bez otvaranja platnog računa za platioca ili primaoca plaćanja, isključivo radi stavljanja tih sredstava na raspolaganje primaocu plaćanja ili radi prenosa tih sredstava primaočevom pružaocu platnih usluga, koji ih stavlja na raspolaganje primaocu plaćanja.

Izdavanje platnih instrumenata je platna usluga kod koje pružalac platnih usluga na osnovu ugovora izdaje platiocu platni instrument za iniciranje i obradu platnih transakcija platioca kod tog pružaoca platnih usluga.

Prihvatanje platnih transakcija je platna usluga kod koje se na osnovu ugovora pružaoca platnih usluga s primaocem plaćanja o prihvatanju i obradi platnih transakcija vrši prenos novčanih sredstava primaocu plaćanja.

Iniciranje plaćanja je usluga kod koje se na zahtev korisnika platnih usluga izdaje platni nalog na teret platnog računa platioca koji se vodi kod drugog pružaoca platnih usluga.

Pružanje informacija o računu je usluga koja se pruža preko interneta i kojom se pružaju grupisane informacije o jednom ili više platnih računa koje korisnik platnih usluga ima kod drugog pružaoca platnih usluga ili kod više pružalaca platnih usluga.”.

Član 4.

U članu 7. posle stava 7. dodaju se st. 8. i 9, koji glase:

„Dostavljanjem licu iz stava 1. ovog člana rešenja, zapisnika i drugih akata, kao i obaveštenja, zahteva i drugih pismena Narodne banke Srbije, koji su u vezi s postupcima iz tog stava – smatra se da su oni dostavljeni i članovima organa upravljanja tog lica, odnosno licu koje neposredno rukovodi poslovima tog lica i odgovornom licu u pravnom licu i ne može se dokazivati suprotno.

Narodna banka Srbije može propisati obavezu lica iz stava 1. ovog člana da obezbede prijem akata i pismena iz stava 8. tog člana u obliku elektronskih dokumenata, kao i uslove pod kojima i trenutak od koga će se smatrati da je izvršeno dostavljanje tih akata i pismena u smislu zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.”.

Član 5.

U članu 13. stav 6. reč: „internoj” briše se, a tačka na kraju stava zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: „kao i da vrši periodičnu i kontinuiranu obuku angažovanih lica.”.

Posle stava 7. dodaje se stav 8, koji glasi:

„Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove oglašavanja platnih usluga, a može bliže urediti i uslove i zahteve u pogledu kvalifikacija i znanja zaposlenih iz st. 6. i 7. ovog člana, kao i način sprovođenja njihove obuke.”.

Član 6.

U članu 16. stav 1. tačka 2) podtačka (2) reči: „pravilnog izvršenja” zamenjuju se rečima: „pravilnog izdavanja ili izvršenja”.

U podtački (3) posle reči: „saglasnosti za” dodaju se reči: „izdavanje platnog naloga ili”.

U podtački (5) reči: „platne transakcije” zamenjuju se rečima: „platnih usluga, odnosno pojedinačnih platnih transakcija”.

U podtački (6) tačka sa zapetom na kraju zamenjuje se zapetom, a posle te podtačke dodaje se podtačka (7), koja glasi:

„(7) u slučaju platnih instrumenata s povezanim platnim brendovima (eng. co-badged payment instruments), prava korisnika platnih usluga u vezi s korišćenjem ovog instrumenta u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju međubankarske naknade i posebna pravila poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica;”.

U tački 3) podtačka (1) posle reči: „korisniku platnih usluga,” dodaju se reči: „uključujući i one povezane s načinom na koji i učestalošću s kojom se dostavljaju ili čine dostupnim informacije u skladu sa ovim zakonom,”.

U tački 4) podtačka (1) posle reči: „platnih usluga” dodaju se reči: „i softver, koja su dogovorena između strana za prenos informacija ili obaveštenja u skladu sa ovim zakonom”.

U tački 5) posle podtačke (1) dodaje se podtačka (1a), koja glasi:

„(1a) o bezbednoj proceduri za obaveštavanje korisnika platnih usluga od strane pružaoca platnih usluga u slučaju prevare, sumnje na prevaru ili bezbednosnih pretnji,”.

U podtački (4) posle reči: „platnih usluga o” dodaju se reči: „neodobrenom ili nepravilnom iniciranju platne transakcije, kao i o”.

U podtački (5) posle reči: „usluga za” dodaju se reči: „iniciranje platnih transakcija ili”.

Član 7.

U članu 17. posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:

„Ako je okvirni ugovor na zahtev korisnika platnih usluga zaključen korišćenjem sredstva za komunikaciju na daljinu kojim se pružaocu platnih usluga ne omogućava ispunjenje obaveze iz stava 3. ovog člana, pružalac platnih usluga ispunjava tu obavezu odmah nakon zaključenja okvirnog ugovora.”.

Član 8.

U članu 18. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3, koji glase:

„Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako pružalac platnih usluga predlaže promenu naknade za pružanje platnih usluga u korist korisnika platnih usluga, ili uvodi besplatnu novu uslugu ili funkcionalnost postojeće usluge, ta promena može se primenjivati odmah i bez prethodnog dostavljanja korisniku platnih usluga predloga izmena i dopuna odredaba okvirnog ugovora u delu koji se odnosi na tu promenu.

Nakon prijema predloga iz stava 1. ovog člana, korisnik platnih usluga može prihvatiti ili odbiti izmene i dopune odredaba okvirnog ugovora pre predloženog dana početka njihove primene.”.

Dosadašnji st. 2. do 5. postaju st. 4. do 7.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 5, posle reči: „dužan da” dodaju se reči: „na lako uočljiv način”.

Dosadašnji stav 4, koji postaje stav 6, menja se i glasi:

„U slučaju iz stava 5. ovog člana, pružalac platnih usluga dužan je da korisnika platnih usluga, istovremeno s dostavljanjem predloga iz tog stava, obavesti o njegovom pravu da, ako ne prihvati taj predlog, u bilo kom trenutku pre dana početka primene predloženih izmena i dopuna odredaba okvirnog ugovora, raskine okvirni ugovor bez plaćanja naknade i drugih troškova, kao i da utvrdi dan pre dana početka primene predloženih izmena i dopuna od kada će raskid proizvesti dejstvo.”.

Član 9.

U članu 22. stav 5. posle reči: „na papiru” dodaju se reči: „ili na drugom trajnom nosaču podataka u skladu s tim zahtevom”.

Član 10.

U članu 26. stav 1. reči: „korisniku platnih usluga učini” zamenjuju se rečima: „korisniku platnih usluga dostavi ili učini”.

U tački 1) reči: „izvršenja platnog naloga” zamenjuju se rečima: „izdavanja ili izvršenja platnog naloga, odnosno radi pravilnog iniciranja ili izvršenja platne transakcije”.

Član 11.

Posle člana 26. dodaju se čl. 26a do 26v i naslovi iznad tih članova, koji glase:

„Informacije za platioca pre iniciranja platne transakcije

Član 26a

Pružalac usluge iniciranja plaćanja dužan je da pri pružanju ove usluge, pored informacija iz člana 26. ovog zakona, pre iniciranja platne transakcije, platiocu dostavi ili mu učini lako dostupnim sledeće jasne i sveobuhvatne informacije:

1) poslovno ime i sedište pružaoca usluge iniciranja plaćanja, kao i poslovno ime i sedište, odnosno adresu zastupnika ili ogranka u Republici Srbiji preko koga pruža uslugu iniciranja plaćanja i bilo koju drugu adresu na kojoj se korisnik platnih usluga može obratiti pružaocu usluge iniciranja plaćanja, uključujući i i-mejl adresu;

2) naziv i adresu sedišta organa nadležnog za nadzor nad pružaocem usluge iniciranja plaćanja, njegovim zastupnikom ili ogrankom, a u vezi s pružanjem usluge iniciranja plaćanja u Republici Srbiji.

Na zahtev korisnika usluge iniciranja plaćanja, pružalac usluge iniciranja plaćanja dužan je da informacije iz stava 1. ovog člana tom korisniku dostavi na papiru ili drugom trajnom nosaču podataka.

Pružalac usluge iniciranja plaćanja može korisniku ove usluge pružiti informacije iz stava 1. ovog člana u obliku nacrta ugovora o usluzi iniciranja plaćanja koji sadrži ove informacije.

Ako je ugovor o usluzi iniciranja plaćanja, na zahtev korisnika te usluge, zaključen korišćenjem sredstva za komunikaciju na daljinu koje pružaocu usluge iniciranja plaćanja ne omogućava da ispuni obaveze iz st. 1. i 2. ovog člana, ovaj pružalac je dužan da te obaveze ispuni odmah nakon izvršenja platne transakcije.

Informacije za platioca i primaoca plaćanja nakon iniciranja platne transakcije

Član 26b

Pored informacija iz čl. 26. i 26a ovog zakona, ako je platna transakcija inicirana preko pružaoca usluge iniciranja plaćanja, pružalac te usluge dužan je da, odmah nakon iniciranja platne transakcije, dostavi platiocu ili mu učini dostupnim, a ako je primenjivo − i primaocu plaćanja, sledeće informacije:

1) potvrdu o uspešnom izdavanju platnog naloga kod pružaoca platnih usluga koji vodi račun platioca;

2) oznaku kojom se platiocu i primaocu plaćanja omogućava identifikacija platne transakcije, a, kada je to potrebno, i primaocu plaćanja omogućava identifikacija platioca, kao i informacije koje su prenete platnom transakcijom;

3) iznos platne transakcije;

4) ako je primenjivo, vrstu i visinu svih naknada koje pružalac usluge iniciranja plaćanja naplaćuje korisniku platnih usluga u vezi sa iniciranom platnom transakcijom, a ako taj pružalac zbirno naplaćuje ove naknade – i vrstu i visinu svake pojedinačne naknade koja čini zbirnu naknadu.

Informacije za pružaoca platnih usluga koji vodi račun platioca pri korišćenju usluge iniciranja plaćanja

Član 26v

Ako je platni nalog iniciran preko pružaoca usluge iniciranja plaćanja, ovaj pružalac usluge je dužan da pružaocu platnih usluga koji vodi račun platioca učini dostupnom referentnu oznaku platne transakcije.”.

Član 12.

Član 31. menja se i glasi:

„Član 31.

Ako primalac plaćanja platiocu nudi popust u slučaju plaćanja korišćenjem određenog platnog instrumenta, dužan je da ga o tome obavesti pre iniciranja platne transakcije.

Ako pružalac platnih usluga ili druga strana uključena u platnu transakciju, koji nisu primaoci plaćanja kod te transakcije, od korisnika platnih usluga zahtevaju plaćanje posebne naknade za upotrebu određenog platnog instrumenta, dužni su da ga o tome obaveste pre iniciranja platne transakcije.

Platilac ima obavezu da plati naknadu iz stava 2. ovog člana samo ako je bio upoznat sa njenim punim iznosom pre iniciranja platne transakcije.”.

Član 13.

U članu 33. stav 3. posle tačke na kraju rečenice dodaje se rečenica koja glasi: „Platilac saglasnost za izvršenje platne transakcije može dati i preko primaoca plaćanja i preko pružaoca usluge iniciranja plaćanja.”.

Član 14.

U članu 35. stav 2. reči: „koji je izdao platilac, primalac plaćanja ili platilac preko primaoca plaćanja” brišu se.

U stavu 5. reč: „njegov” briše se.

Posle stava 5. dodaje se stav 6, koji glasi:

„Platiočev platni račun ne može se zadužiti pre prijema platnog naloga.”.

Član 15.

U članu 36. stav 1. posle reči: „propisom” dodaju se reči: „ili kada kod pružaoca platnih usluga postoji razumna sumnja u pogledu verodostojnosti platnog naloga ili pojedinih njegovih elemenata”.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Pružalac platnih usluga koji vodi račun ne može odbiti izvršenje platnog naloga, uključujući i platni nalog dat preko pružaoca usluge iniciranja plaćanja, kada su ispunjeni svi uslovi utvrđeni u ugovoru o platnim uslugama, osim u slučajevima iz stava 1. ovog člana.”.

Dosadašnji st. 2. do 5. postaju st. 3. do 6.

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, posle reči: „naloga” dodaju se reči: „ili iniciranja platne transakcije”.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, reči: „iz stava 2. ovog člana” zamenjuju se rečima: „iz stava 3. ovog člana”.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, posle reči: „naplaćuje” dodaje se reč: „razumnu”.

Član 16.

U članu 38. stav 2. menja se i glasi:

„Kada je platnu transakciju inicirao pružalac usluge iniciranja plaćanja ili primalac plaćanja ili platilac preko primaoca plaćanja – platilac ne može opozvati platni nalog nakon davanja saglasnosti pružaocu usluge iniciranja plaćanja da inicira platnu transakciju ili davanja saglasnosti za izvršenje platne transakcije primaocu plaćanja.”.

U stavu 5. posle reči: „svojim” dodaju se reči: „ili drugim”, a posle reči: „pružaocem platnih usluga” dodaju se reči: „koji učestvuje u izvršenju platne transakcije.”.

Član 17.

Član 39. i naslov iznad tog člana menjaju se i glase:

„Valuta platne transakcije i informacije u vezi s promenom valute plaćanja

Član 39.

Platna transakcija izvršava se u valuti o kojoj se dogovore korisnik platnih usluga i njegov pružalac platnih usluga, u skladu s propisima kojima se uređuje devizno poslovanje.

Ako primalac plaćanja pre iniciranja platne transakcije nudi platiocu uslugu promene valute plaćanja ili ako je pre iniciranja platne transakcije ova promena ponuđena platiocu na bankomatu, na prodajnom mestu ili od strane primaoca plaćanja – lice koje nudi tu promenu dužno je da platioca upozna sa informacijama o kursu zamene valute koji bi se koristio za ovu promenu i o naknadama koje bi se od njega naplatile u vezi s tom promenom.

Promena valute iz stava 2. ovog člana ne može se izvršiti bez saglasnosti platioca.

Narodna banka Srbije može propisati dodatne zahteve u vezi sa informisanjem o promeni valute plaćanja.”.

Član 18.

U članu 40. stav 3. briše se.

Dosadašnji st. 4. do 6. postaju st. 3. do 5.

Dosadašnji stav 5, koji postaje stav 4, menja se i glasi:

„Izuzetno od stava 3. ovog člana, primalac plaćanja i njegov pružalac platnih usluga mogu ugovoriti da pružalac platnih usluga koji naplaćuje naknade za svoje učešće u izvršenju platne transakcije te naknade naplati iz iznosa platne transakcije koji se prenosi pre odobravanja novčanih sredstava na račun primaoca plaćanja ili stavljanja tih sredstava na raspolaganje primaocu plaćanja. U tom slučaju, pružalac platnih usluga dužan je da, nakon izvršenja platne transakcije, u informacijama iz čl. 23. i 28. ovog zakona odvojeno prikaže ukupan iznos platne transakcije i naknade naplaćene primaocu plaćanja.”.

Član 19.

U članu 41. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

„Nadzor, uključujući inspekcijski nadzor, nad primenom stava 2. ovog člana kod primaoca plaćanja koji je trgovac u smislu zakona kojim se uređuje zaštita potrošača vrše odgovarajući organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u skladu s tim zakonom.”.

Član 20.

U članu 44. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

„Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i kada je pružalac platnih usluga primaoca plaćanja istovremeno i platiočev pružalac platnih usluga.”.

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 21.

U članu 46. stav 2. reči: „stav 3. ovog zakona” zamenjuju se rečima: „stav 4. ovog zakona”.

Član 22.

Posle člana 46. dodaju se čl. 46a do 46g i naslovi iznad tih članova, koji glase:

„Potvrda raspoloživosti novčanih sredstava

Član 46a

Pružalac platnih usluga koji vodi račun dužan je da odmah nakon prijema zahteva pružaoca platnih usluga koji je izdavalac platnog instrumenta zasnovanog na platnoj kartici odgovori da li je na platnom računu platioca raspoloživ iznos neophodan za izvršenje platne transakcije na osnovu platne kartice, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) platiočevom platnom računu se u trenutku prijema ovog zahteva može pristupiti preko interneta;

2) platilac je pružaocu platnih usluga koji vodi račun dao izričitu saglasnost da odgovori na takav zahtev određenog pružaoca platnih usluga kako bi potvrdio da je na platnom računu platioca raspoloživ iznos koji odgovara određenoj platnoj transakciji na osnovu platne kartice;

3) saglasnost iz tačke 2) ovog stava data je pre slanja prvog takvog zahteva.

Pružalac platnih usluga koji je izdavalac platnog instrumenta zasnovanog na platnoj kartici zahtev iz stava 1. ovog člana može dostaviti ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) platilac mu je dao izričitu saglasnost da uputi, odnosno da upućuje takav zahtev;

2) platilac je u iznosu iz stava 1. ovog člana inicirao platnu transakciju na osnovu platne kartice koristeći platni instrument zasnovan na platnoj kartici;

3) pružalac platnih usluga koji je izdavalac platnog instrumenta zasnovanog na platnoj kartici autentifikuje sebe pred pružaocem platnih usluga koji vodi račun pre dostavljanja svakog pojedinačnog takvog zahteva i uspostavlja komunikaciju i razmenjuje poruke i podatke s njim na bezbedan način u skladu s propisom iz člana 75g ovog zakona.

Odgovor iz stava 1. ovog člana sadrži samo „da” ili „ne” bez navođenja stanja na platnom računu i ne može da se čuva niti da se koristi u druge svrhe osim za izvršavanje platne transakcije.

Pružalac platnih usluga koji vodi račun ne može na osnovu odgovora iz stava 1. ovog člana onemogućiti raspolaganje novčanim sredstvima na platnom računu platioca.

Pružalac platnih usluga koji vodi račun dužan je na zahtev platioca da ga informiše o pružaocu platnih usluga koji je dostavio zahtev iz stava 1. ovog člana i o datom odgovoru.

Odredbe st. 1. do 5. ovog člana ne primenjuju se na platni instrument zasnovan na kartici na kojoj je pohranjen elektronski novac.

Pravila o pristupu platnom računu u slučaju usluge iniciranja plaćanja

Član 46b

Ako se platnom računu platioca može pristupiti preko interneta, platilac ima pravo da koristi uslugu iniciranja plaćanja koju pruža pružalac usluge iniciranja plaćanja.

Pri pružanju usluge iniciranja plaćanja, pružalac te usluge dužan je da obezbedi sledeće:

1) da ni u jednom trenutku ne drži novčana sredstva platioca koja su u vezi sa uslugom iniciranja plaćanja koju pruža;

2) da personalizovanim sigurnosnim elementima korisnika platnih usluga ne može da pristupi niko drugi sem tog korisnika i izdavaoca tih sigurnosnih elemenata i da te elemente pružalac usluge iniciranja plaćanja prenosi kroz sigurne i efikasne kanale;

3) da sve druge informacije o korisniku platnih usluga do kojih je došao pružajući uslugu iniciranja plaćanja može da dostavi samo primaocu plaćanja − ako je platilac za to dao izričitu saglasnost;

4) da svaki put kada se inicira platna transakcija, u skladu s propisom iz člana 75g ovog zakona, na bezbedan način potvrdi svoj identitet pružaocu platnih usluga koji vodi račun platioca i da na bezbedan način razmenjuje poruke i podatke s tim pružaocem platnih usluga koji vodi račun, platiocem i primaocem plaćanja;

5) da ne može da čuva osetljive podatke o plaćanju korisnika platnih usluga;

6) da ne može da traži druge podatke osim onih koji su neophodni za pružanje usluge iniciranja plaćanja;

7) da podatke koristi, čuva i pristupa im jedino radi pružanja usluge iniciranja plaćanja, u skladu sa izričitim zahtevom platioca;

8) da ne menja iznos, primaoca plaćanja, niti bilo koji drugi element platne transakcije.

Ako je platilac dao izričitu saglasnost za izvršenje platne transakcije, kako bi se omogućila primena njegovog prava da koristi uslugu iniciranja plaćanja, pružalac platnih usluga koji vodi račun dužan je da obezbedi sledeće:

1) da s pružaocem usluge iniciranja plaćanja uspostavi komunikaciju i razmenjuje podatke i poruke na bezbedan način u skladu s propisom iz člana 75g ovog zakona;

2) da odmah nakon prijema platnog naloga od pružaoca usluge iniciranja plaćanja – tom pružaocu dostavi ili učini dostupnim sve informacije o iniciranju platne transakcije i sve dostupne informacije u vezi sa izvršenjem platne transakcije;

3) da platne naloge primljene preko pružaoca usluge iniciranja plaćanja ni na koji način ne diskriminiše u odnosu na platne naloge koje je izdao direktno platilac, i to posebno u pogledu vremenskog rasporeda i brzine postupanja, prioriteta ili naknada, osim iz objektivnih razloga.

Pružanje usluge iniciranja plaćanja ne može da zavisi od postojanja ugovornog odnosa za tu namenu između pružaoca usluga iniciranja plaćanja i pružaoca platnih usluga koji vode račune.

Pravila za pristup i upotrebu informacija o platnom računu kod usluge pružanja informacija o računu

Član 46v

Ako se platnom računu može pristupiti preko interneta, korisnik platnih usluga ima pravo da koristi uslugu pružanja informacija o računu.

Pri pružanju usluge pružanja informacija o računu, pružalac te usluge dužan je da obezbedi sledeće:

1) da pruža usluge samo ako za to postoji izričita saglasnost korisnika platnih usluga;

2) da personalizovanim sigurnosnim elementima korisnika platnih usluga ne može da pristupi niko drugi sem tog korisnika i izdavaoca tih sigurnosnih elemenata i da te elemente pružalac usluge pružanja informacija o računu prenosi kroz sigurne i efikasne kanale;

3) da za svaku komunikacionu sesiju, u skladu s propisom iz člana 75g ovog zakona, potvrdi svoj identitet ka pružaocu platnih usluga koji vodi račun korisnika platnih usluga, i da na bezbedan način razmenjuje poruke i podatke s tim pružaocem platnih usluga i korisnikom platnih usluga;

4) da pristupa samo platnim računima koje je za korišćenje ove usluge odredio korisnik platnih usluga i informacijama o platnim transakcijama koje se odnose na te račune;

5) da ne zahteva osetljive podatke o plaćanjima u vezi s platnim računom;

6) da podatke koristi, čuva ili im pristupa jedino radi pružanja usluge pružanja informacija o računu, u skladu sa izričitom saglasnošću korisnika platnih usluga.

Ako je korisnik platnih usluga dao izričitu saglasnost za pružanje usluge pružanja informacija o računu, kako bi se omogućila primena njegovog prava da koristi tu uslugu, pružalac platnih usluga koji vodi račun dužan je da obezbedi sledeće:

1) da s pružaocem usluge pružanja informacija o računu uspostavi komunikaciju i razmenjuje poruke i podatke na bezbedan način u skladu s propisom iz člana 75g ovog zakona;

2) da ne diskriminiše zahteve za davanje podataka koje primi od pružaoca usluge pružanja informacija o računu, osim iz objektivnih razloga.

Pružanje usluge pružanja informacija o računu ne može da zavisi od postojanja ugovornog odnosa za tu namenu između pružaoca usluga iniciranja plaćanja i pružaoca platnih usluga koji vode račune.

Ograničen pristup pružalaca platnih usluga platnim računima

Član 46g

Pružalac platnih usluga koji vodi račun može pružaocu usluge pružanja informacija o računu ili pružaocu usluge iniciranja plaćanja odbiti pristup platnom računu ako postoje opravdani i dokazima potkrepljeni razlozi u pogledu neodobrenog ili prevarnog pristupa platnom računu, odnosno neodobrenog ili prevarnog iniciranja platne transakcije tih pružalaca platnih usluga.

Pružalac platnih usluga koji vodi račun dužan je da u slučaju iz stava 1. ovog člana na način utvrđen okvirnim ugovorom obavesti korisnika platnih usluga da je pristup platnom računu odbijen i da navede razloge tog odbijanja. Ako nije u mogućnosti da ga o tome obavesti pre odbijanja pristupa platnom računu, pružalac platnih usluga koji vodi račun dužan je da to učini odmah nakon odbijanja pristupa platnom računu.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, pružalac platnih usluga koji vodi račun neće obavestiti platioca u skladu s tim stavom ako je davanje takvog obaveštenja propisima zabranjeno ili ako za to postoje objektivno opravdani bezbednosni razlozi.

Pružalac platnih usluga koji vodi račun ponovo će omogućiti pristup platnom računu kada prestanu da postoje razlozi za odbijanje tog pristupa.

Ako pružalac platnih usluga koji vodi račun odbije pristup platnom računu u skladu sa stavom 1. ovog člana, dužan je da o tome odmah obavesti Narodnu banku Srbije, uz dostavljanje informacija o svim bitnim detaljima i razlozima za odbijanje tog pristupa.

Na osnovu obaveštenja iz stava 5. ovog člana, Narodna banka Srbije preduzima odgovarajuće mere u skladu sa ovim zakonom.”.

Član 23.

Naslov iznad člana 47. menja se i glasi:

„Obaveze korisnika platnih usluga u vezi s platnim instrumentom i personalizovanim sigurnosnim elementima”.

U članu 47. stav 1. posle reči: „instrumenta” dodaju se reči: „i koji su objektivni, nediskriminatorni i proporcionalni”.

Član 24.

U članu 48. stav 1. tačka 2) posle reči: „način” dodaju se reči: „i bez naknade”.

U tački 3) posle reči: „ovog zakona” dodaju se zapeta i reči: „te da ako se radi o neodobrenoj platnoj transakciji ili odobrenoj platnoj transakciji koja je posledica prevare ili zloupotrebe, odmah preduzme sve razumne mere radi povraćaja novčanih sredstava”.

Posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:

„Kada korisnik platnih usluga obavesti pružaoca platnih usluga u skladu s članom 47. stav 3. ovog zakona, pružalac platnih usluga može korisniku platnih usluga naplatiti samo neposredne troškove zamene platnog instrumenta.”.

Član 25.

U članu 49. st. 1. i 2. menjaju se i glase:

„Platilac i pružalac platnih usluga mogu ugovoriti limit potrošnje za pojedinačnu platnu transakciju ili više platnih transakcija u određenom periodu, ako se ove transakcije izvršavaju na osnovu platnog instrumenta koji se koristi radi davanja saglasnosti za izvršenje tih transakcija. Ako je platilac potrošač, ovaj limit potrošnje se obavezno ugovara, osim ako je taj potrošač u pisanoj formi na papiru ili trajnom nosaču podataka izričito zahtevao da se taj limit ne ugovori, odnosno da se ukine.

Platilac i pružalac platnih usluga mogu okvirnim ugovorom utvrditi da pružalac platnih usluga može onemogućiti korišćenje platnog instrumenta iz stava 1. ovog člana (blokada platnog instrumenta), ako postoje opravdani razlozi koji se odnose na sigurnost platnog instrumenta, ako postoji sumnja o neodobrenom korišćenju platnog instrumenta ili njegovom korišćenju radi prevare ili kao posledice prevare ili ako postoji povećanje rizika da platilac neće moći da ispuni svoju obavezu plaćanja kada je korišćenje platnog instrumenta povezano sa odobrenjem kredita platiocu, odnosno dozvoljenog prekoračenja računa. Ako je platilac potrošač, blokada platnog instrumenta obavezno se ugovara ako postoje opravdani razlozi koji se odnose na sigurnost platnog instrumenta ili ako postoji sumnja o neodobrenom korišćenju platnog instrumenta ili njegovom korišćenju radi prevare ili kao posledice prevare.”.

Član 26.

Posle člana 49. dodaju se član 49a i naslov iznad tog člana, koji glase:

„Platne transakcije kod kojih iznos transakcije nije unapred poznat

Član 49a

Ako je platna transakcija na osnovu platne kartice inicirana od strane primaoca plaćanja ili preko primaoca plaćanja, a tačan iznos transakcije nije poznat u trenutku kada platilac daje saglasnost za izvršenje platne transakcije – platiočev pružalac platnih usluga ne može rezervisati sredstva na platiočevom platnom računu ako platilac nije dao saglasnost za tačno određen iznos novčanih sredstava koji se može rezervisati.

Platiočev pružalac platnih usluga dužan je da oslobodi rezervaciju novčanih sredstava na platiočevom platnom računu bez odlaganja nakon prijema informacije o tačnom iznosu platne transakcije, a najkasnije odmah nakon prijema platnog naloga.”.

Član 27.

Naslov iznad člana 50. menja se i glasi:

„Odgovornost platiočevog pružaoca platnih usluga i pružaoca usluge iniciranja plaćanja za neodobrenu platnu transakciju”.

U članu 50. stav 2. menja se i glasi:

„Platiočev pružalac platnih usluga odgovoran za izvršenje neodobrene platne transakcije dužan je da odmah po saznanju, a najkasnije narednog poslovnog dana nakon što je otkrio ili bio obavešten o toj platnoj transakciji – izvrši povraćaj iznosa te transakcije platiocu, osim ako platiočev pružalac platnih usluga sumnja da se radi o prevari ili zloupotrebi na strani platioca, u kom slučaju je taj pružalac platnih usluga dužan da u roku od deset dana od saznanja za neodobrenu platnu transakciju postupi na jedan od sledećih načina:

1) obrazloži platiocu odbijanje povraćaja i prijavi prevaru, odnosno zloupotrebu nadležnom organu; ili

2) izvrši povraćaj iznosa te transakcije platiocu, ako nakon dodatne provere zaključi da platilac nije učinio prevaru ili zloupotrebu.”.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

„Pružalac platnih usluga iz stava 2. ovog člana dužan je da platiočev platni račun vrati u stanje u kojem bi bio da neodobrena platna transakcija nije izvršena, tako da datum valute odobrenja platiočevog platnog računa bude najkasnije datum kada je račun zadužen za tu platnu transakciju.”.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Posle dosadašnjeg stava 3, koji postaje stav 4, dodaju se st. 5. do 7, koji glase:

„Ako je platna transakcija inicirana preko pružaoca usluge iniciranja plaćanja, odredbe st. 1. do 4. ovog člana primenjuju se na pružaoca platnih usluga koji vodi račun.

Ako je pružalac usluge iniciranja plaćanja odgovoran za neodobrenu platnu transakciju iz stava 5. ovog člana, dužan je da pružaocu platnih usluga koji vodi račun platioca odmah po njegovom zahtevu nadoknadi iznos ostvarenog gubitka, odnosno iznos koji je u vezi s povraćajem platio, uključujući i iznos neodobrene platne transakcije.

U skladu s članom 60. stav 2. ovog zakona, ako je platna transakcija iz stava 5. ovog člana inicirana preko pružaoca usluge iniciranja plaćanja, pružalac usluge iniciranja plaćanja dužan je da dokaže da je, u delu usluge koju on pruža, platna transakcija bila autentifikovana i pravilno evidentirana i da na njeno izvršenje nije uticao nikakav tehnički kvar ili drugi nedostatak u delu usluge za koju je on odgovoran, i dužan je da te dokaze dostavi bez odlaganja na zahtev pružaoca platnih usluga koji vodi račun.”.

Član 28.

Član 51. menja se i glasi:

„Član 51.

Izuzetno od člana 50. ovog zakona, platilac snosi gubitke koji proističu iz izvršenja neodobrenih platnih transakcija do iznosa 3.000 dinara, ako su te transakcije izvršene usled korišćenja:

1) izgubljenog ili ukradenog platnog instrumenta, ili

2) platnog instrumenta koji je bio zloupotrebljen.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, platilac snosi sve gubitke koji proističu iz izvršenja neodobrenih platnih transakcija, ako su te transakcije izvršene zbog prevarnih radnji platioca ili neispunjenja njegove obaveze iz člana 47. ovog zakona usled njegove namere ili krajnje nepažnje.

Platilac neće snositi gubitke iz ovog člana u sledećim slučajevima:

1) ako gubitak, krađu ili zloupotrebu platnog instrumenta platilac nije mogao otkriti pre izvršenja neodobrene platne transakcije, izuzev u slučaju iz stava 2. ovog člana;

2) ako je neodobrena platna transakcija posledica radnje ili propusta zaposlenog, zastupnika ili ogranka pružaoca platnih usluga ili drugog lica kome su aktivnosti pružaoca platnih usluga poverene, izuzev u slučaju iz stava 2. ovog člana;

3) ako pružalac platnih usluga nije u svakom trenutku obezbedio odgovarajući način obaveštavanja o izgubljenom, ukradenom ili zloupotrebljenom platnom instrumentu u skladu s članom 48. stav 1. tačka 2) ovog zakona, osim u slučaju da su ti gubici nastali usled prevarnih radnji platioca;

4) ako platiočev pružalac platnih usluga ne zahteva pouzdanu autentifikaciju korisnika, osim ako su ti gubici nastali usled prevarnih radnji platioca.

Ako platiočev pružalac platnih usluga zahteva pouzdanu autentifikaciju korisnika, a primalac plaćanja ili pružalac platnih usluga primaoca plaćanja ne primeni traženu pouzdanu autentifikaciju korisnika, dužan je da pružaocu platnih usluga platioca nadoknadi štetu koju je on zbog toga pretrpeo.

Platilac neće snositi gubitke nastale zbog neodobrenih platnih transakcija koje su izvršene nakon što je u skladu s članom 47. stav 3. ovog zakona obavestio pružaoca platnih usluga da je platni instrument izgubljen, ukraden ili zloupotrebljen, osim ako su ti gubici nastali usled prevarnih radnji platioca.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može propisati da platilac snosi gubitke koji proističu iz izvršenja neodobrenih platnih transakcija do iznosa koji je niži od 3.000 dinara, naročito uzimajući u obzir prirodu personalizovanih sigurnosnih elemenata platnog instrumenta i okolnosti pod kojima je platni instrument izgubljen, ukraden ili zloupotrebljen.”.

Član 29.

Član 53. i naslov iznad tog člana, menjaju se i glase:

„Odgovornost za neizvršenu ili nepravilno izvršenu platnu transakciju ili kašnjenje u izvršenju platne transkacije koju je inicirao platilac

Član 53.

Ako je platnu transakciju neposredno inicirao platilac, platiočev pružalac platnih usluga odgovara platiocu za njeno pravilno izvršenje do pružaoca platnih usluga primaoca plaćanja u skladu s članom 42. ovog zakona.

Ako je platiočev pružalac platnih usluga odgovoran za neizvršenu ili nepravilno izvršenu platnu transakciju, dužan je da odmah po saznanju izvrši povraćaj iznosa neizvršene ili nepravilno izvršene platne transakcije platiocu, odnosno da platiočev platni račun vrati u stanje u kojem bi bio da do nepravilno izvršene platne transakcije nije ni došlo, osim ako je korisnik platnih usluga zahtevao pravilno izvršenje platne transakcije.

Platiočev pružalac platnih usluga dužan je da u slučaju iz stava 2. ovog člana obezbedi da je datum valute odobrenja platnog računa platioca u vezi s nepravilno izvršenom platnom transakcijom najkasnije datum kada je platni račun platioca zadužen za iznos nepravilno izvršene platne transakcije.

Ako platiočev pružalac platnih usluga platiocu, a po potrebi i pružaocu platnih usluga primaoca plaćanja, pruži dokaz da je račun pružaoca platnih usluga primaoca plaćanja odobren za iznos platne transakcije u skladu s članom 42. ovog zakona – pružalac platnih usluga primaoca plaćanja odgovara primaocu plaćanja za neizvršenu, odnosno nepravilno izvršenu platnu transakciju u skladu s članom 44. ovog zakona.

Pružalac platnih usluga primaoca plaćanja dužan je da u slučaju iz stava 4. ovog člana obezbedi da je datum valute odobrenja platnog računa primaoca plaćanja u vezi s nepravilno izvršenom ili neizvršenom platnom transakcijom najkasnije poslovni dan kada bi novčana sredstva platne transakcije bila odobrena da je platna transakcija izvršena pravilno u skladu s čl. 44. i 45. ovog zakona.

Ako je platna transakcija izvršena nakon vremena utvrđenog čl. 44. i 45. ovog zakona, pružalac platnih usluga primaoca plaćanja dužan je da, na zahtev pružaoca platnih usluga platioca koji istupa u ime platioca, obezbedi da je datum valute odobrenja najkasnije poslovni dan kada bi novčana sredstva platne transakcije bila odobrena da je platna transakcija izvršena pravilno u skladu s čl. 44. i 45. ovog zakona.

Pružalac platnih usluga odgovoran za neizvršenu ili nepravilno izvršenu platnu transakciju ili kašnjenje u izvršenju platne transakcije dužan je da svom korisniku platnih usluga izvrši povraćaj iznosa svih naknada koje mu je naplatio, kao i da izvrši povraćaj, odnosno plati iznos svih kamata na koje taj korisnik ima pravo u vezi s neizvršenom ili nepravilno izvršenom platnom transakcijom.

Ako je platnu transakciju inicirao platilac preko pružaoca usluge iniciranja plaćanja, platiočevim pružaocem platnih usluga u smislu st. 1. do 4. i stava 6. ovog člana smatra se pružalac platnih usluga koji vodi račun platioca.

U slučaju platne transakcije iz stava 8. ovog člana, pružalac usluge iniciranja plaćanja dužan je da dokaže da je pružalac platnih usluga koji vodi račun platioca primio platni nalog u skladu s članom 35. ovog zakona i da je, u delu usluge koju on pruža, platna transakcija bila autentifikovana i pravilno evidentirana, te da na njeno izvršenje nije uticao nikakav tehnički kvar, niti drugi nedostatak povezan s neizvršenom ili nepravilno izvršenom platnom transakcijom ili kašnjenjem u izvršenju platne transakcije i dužan je da dokaze o tome dostavi bez odlaganja na zahtev pružaoca platnih usluga koji vodi račun.

Ako je pružalac usluge iniciranja plaćanja odgovoran za neizvršenu ili nepravilno izvršenu platnu transakciju ili kašnjenje u izvršenju platne transakcije iz stava 8. ovog člana – dužan je da pružaocu platnih usluga koji vodi račun platioca odmah po njegovom zahtevu nadoknadi iznos ostvarenog gubitka, odnosno iznos koji je u vezi s povraćajem platio.”.

Član 30.

Član 54. i naslov iznad tog člana, menjaju se i glase:

„Odgovornost za neizvršenu ili nepravilno izvršenu platnu transakciju ili kašnjenje u izvršenju platne transakcije koju je inicirao primalac plaćanja ili platilac preko primaoca plaćanja

Član 54.

Ako je platnu transakciju inicirao primalac plaćanja ili platilac preko primaoca plaćanja, pružalac platnih usluga primaoca plaćanja odgovara primaocu plaćanja za pravilno dostavljanje platnog naloga platiočevom pružaocu platnih usluga u skladu s članom 43. ovog zakona.

Ako nije dostavio, odnosno nije pravilno dostavio platni nalog u slučaju iz stava 1. ovog člana, pružalac platnih usluga primaoca plaćanja dužan je da odmah po saznanju dostavi, odnosno ponovo dostavi taj nalog platiočevom pružaocu platnih usluga.

Ako je platni nalog dostavljen pružaocu platnih usluga platioca nakon roka iz člana 43. ovog zakona, pružalac platnih usluga primaoca plaćanja dužan je da obezbedi da datum valute odobrenja platnog računa primaoca plaćanja bude najkasnije datum kada bi taj platni račun bio odobren za iznos platne transakcije da je platna transakcija izvršena u roku iz tog člana.

Ako je iznos platne transakcije koju je inicirao primalac plaćanja ili platilac preko primaoca plaćanja odobren na računu pružaoca platnih usluga primaoca plaćanja, ovaj pružalac odgovara primaocu plaćanja za pravilno izvršenje platne transakcije u skladu s čl. 44. i 45. ovog zakona.

Ako je pružalac platnih usluga primaoca plaćanja odgovoran u skladu sa stavom 4. ovog člana, dužan je da obezbedi da datum valute odobrenja platnog računa primaoca plaćanja bude najkasnije datum kada bi taj platni račun bio odobren za iznos platne transakcije da je platna transakcija izvršena pravilno.

Ako pružalac platnih usluga primaoca plaćanja pruži dokaz primaocu plaćanja, a po potrebi i platiočevom pružaocu platnih usluga, da nije odgovoran primaocu plaćanja u skladu sa st. 1. do 4. ovog člana – platiočev pružalac platnih usluga odgovoran je platiocu za neizvršenu ili nepravilno izvršenu platnu transakciju.

Na postupanje platiočevog pružaoca platnih usluga odgovornog u skladu sa stavom 6. ovog člana primenjuju se odredbe člana 53. st. 2. i 3. ovog zakona.

Platiočev pružalac platnih usluga nije odgovoran u skladu sa odredbom iz stava 6. ovog člana ako dokaže da je pružalac platnih usluga primaoca plaćanja primio iznos platne transakcije, a postojalo je neznatno kašnjenje u izvršenju platne transakcije. U tom slučaju, pružalac platnih usluga primaoca plaćanja dužan je da obezbedi da iznos platne transakcije bude odobren na platnom računu primaoca plaćanja tako da datum valute odobrenja ovog računa bude najkasnije datum na koji bi taj račun bio odobren da je platna transakcija izvršena pravilno.

Pružalac platnih usluga odgovoran u skladu sa ovim članom dužan je da svom korisniku platnih usluga izvrši povraćaj iznosa svih naknada koje mu je naplatio, kao i da izvrši povraćaj, odnosno plati iznos svih kamata na koje taj korisnik ima pravo u vezi s neizvršenom ili nepravilno izvršenom platnom transakcijom.”.

Član 31.

U članu 55. stav 3. posle reči: „(npr. informacije o primaočevom pružaocu platnih usluga i/ili o primaocu plaćanja)” dodaju se zapeta i reči: „uključujući tu i informacije koje je pružalac platnih usluga primaoca plaćanja dužan da pruži platiočevom pružaocu platnih usluga u skladu sa ovim stavom”.

Član 32.

Član 56. i naslov iznad tog člana, menjaju se i glase:

„Prava i obaveze pružalaca platnih usluga kod platne transakcije koja je posledica prevare ili zloupotrebe i kod pojedinih slučajeva nepravilnog izvršenja platne transakcije

Član 56.

Ako od platiočevog pružaoca platnih usluga primi zahtev za povraćaj novčanih sredstava uz podatke, informacije i dokumentaciju na osnovu kojih se utvrdi da je verovatno da se radi o platnoj transakciji koja je posledica prevare ili zloupotrebe – pružalac platnih usluga primaoca plaćanja dužan je da, bez obzira na ispunjenost uslova iz člana 44. ovog zakona, ne odobri ova sredstva na računu primaoca sredstava, odnosno da onemogući raspolaganje tim sredstvima primaocu plaćanja u periodu od naredna tri poslovna dana od dana prijema tih podataka, informacija i dokumentacije.

Ako u slučaju iz stava 1. ovog člana pružalac platnih usluga primaoca plaćanja, naknadno, ali pre isteka roka iz tog stava, dobije od platiočevog pružaoca platnih usluga podatke, informacije i dokumentaciju, uključujući i odgovarajuću prijavu nadležnom državnom organu, što sve zajedno van svake razumne sumnje upućuje na zaključak da se radi o prevari ili zloupotrebi – pružalac platnih usluga primaoca plaćanja dužan je da:

1) bez odlaganja izvrši povraćaj novčanih sredstava platiocu ako primalac plaćanja u roku od 15 poslovnih dana od dana kada ga je njegov pružalac platnih usluga obavestio o podacima, informacijama, dokumentaciji i prijavi iz ovog stava nije mogao da dokaže, odnosno učini verovatnim poreklo tih sredstava ili ako je odbio da pruži odgovarajuće dokaze;

2) omogući primaocu plaćanja raspolaganje novčanim sredstvima nakon proteka 30 poslovnih dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana ako je primalac plaćanja u roku iz tačke 1) ovog stava dokazao, odnosno učinio verovatnim poreklo tih sredstava, a nadležni državni organ nije doneo i dostavio akt o zabrani raspolaganja tim sredstvima.

Pružalac platnih usluga primaoca plaćanja odgovoran je platiocu za gubitak nastao usled platne transakcije iz stava 1. ovog člana ako je primaocu plaćanja suprotno st. 1. i 2. tog člana omogućio raspolaganje novčanim sredstvima a u odgovarajućem postupku se utvrdi da je primalac plaćanja izvršio prevaru ili zloupotrebu ili da je učestvovao u izvršenju prevare ili zloupotrebe.

Pružaoci platnih usluga imaju sledeća prava i obaveze kod pojedinih slučajeva nepravilnog izvršenja domaće platne transakcije:

1) ako platiočev pružalac platnih usluga pružaocu platnih usluga primaoca plaćanja prenese iznos platne transakcije koji prelazi iznos utvrđen u platnom nalogu ili ako greškom više puta izvrši platni nalog – pružalac platnih usluga primaoca plaćanja, na osnovu dokaza platiočevog pružaoca platnih usluga koji je ovu grešku učinio, dužan je da mu takva sredstva bez odlaganja vrati;

2) ako je pružaocu platnih usluga primaoca plaćanja prenet iznos manji od iznosa platne transakcije utvrđenog u platnom nalogu, platiočev pružalac platnih usluga može, u roku iz člana 42. ovog zakona, pružaocu platnih usluga primaoca plaćanja preneti razliku i bez zahteva korisnika platnih usluga za pravilnim izvršenjem platne transakcije;

3) ako su sredstva preneta nekom drugom primaocu plaćanja, a ne onom koji je naznačen u platnom nalogu, platiočev pružalac platnih usluga može, u roku iz člana 42. ovog zakona, pravilno izvršiti platnu transakciju i bez zahteva korisnika platnih usluga za pravilnim izvršenjem te transakcije, a pružalac platnih usluga primaoca plaćanja kome su pogrešno preneta novčana sredstva u svakom slučaju je dužan da, na osnovu dokaza platiočevog pružaoca platnih usluga koji je učinio grešku, primljena sredstva bez odlaganja vrati (prenese kao povraćaj) platiočevom pružaocu platnih usluga.

Povraćaj sredstava iz stava 2. tačka 1) i stava 4. tač. 1) i 3) ovog člana ima prioritet u odnosu na izvršavanje svih drugih platnih transakcija s platnog računa na koji su preneta ta sredstva.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način primene odredaba ovog člana, odnosno može utvrditi postupak i poveriti pružaocima platnih usluga da u skladu s tim bližim uslovima i načinom primene ovih odredaba i postupkom, dodatno i detaljnije urede postupanje u vezi s primenom tih odredaba.”.

Član 33.

Naslov iznad člana 57. menja se i glasi:

„Odgovornost posrednika za neodobrenu, neizvršenu ili nepravilno izvršenu platnu transakciju ili kašnjenje u izvršenju platne transakcije”.

U članu 57. stav 2. reči: „u skladu s čl. 53. i 54. ovog zakona” zamenjuju se rečima: „u skladu s čl. 50, 53. i 54. ovog zakona”.

Posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

„Pravo regresa iz stava 2. ovog člana primenjuje se i u slučaju kada bilo koji od posrednika nije primenio pouzdanu autentifikaciju korisnika.”.

Član 34.

Član 58. i naslov iznad tog člana, menjaju se i glase:

„Obaveza utvrđivanja toka novčanih sredstava u slučaju neodobrene, neizvršene ili nepravilno izvršene platne transakcije

Član 58.

U slučaju neodobrene, neizvršene ili nepravilno izvršene platne transakcije, ne dovodeći u pitanje obaveze iz čl. 50, 51. i 55. ovog zakona, pružalac platnih usluga dužan je da, bez obzira na odgovornost za pravilno izvršenje platne transakcije, po zahtevu svog korisnika platnih usluga odmah preduzme odgovarajuće mere radi utvrđivanja toka novčanih sredstava platne transakcije i ovom korisniku bez odlaganja pruži informacije o ishodu preduzetih mera.

Pružalac platnih usluga za postupanje u skladu sa stavom 1. ovog člana ne može od platioca da naplati naknadu.”.

Član 35.

Član 59. i naslov iznad tog člana, menjaju se i glase:

„Odgovornost za štetu nastalu zbog neodobrene, neizvršene ili nepravilno izvršene platne transakcije ili kašnjenja u izvršenju platne transakcije

Član 59.

Odredbe čl. 50, 53. i 54. ovog zakona ne isključuju pravo korisnika platnih usluga da od svog pružaoca platnih usluga, odnosno pružaoca usluge iniciranja plaćanja u slučaju da je platna transakcija inicirana preko njega, u skladu sa zakonom, zahteva naknadu štete nastale izvršenjem neodobrene platne transakcije ili neizvršenjem ili nepravilnim izvršenjem platne transakcije ili kašnjenja u izvršenju platne transakcije za koju je odgovoran taj pružalac.”.

Član 36.

Član 60. menja se i glasi:

„Član 60.

Ako korisnik platnih usluga tvrdi da nije odobrio izvršenu platnu transakciju ili da platna transakcija nije izvršena ili da nije pravilno izvršena – njegov pružalac platnih usluga, ako tvrdi suprotno, za deo usluge koji on pruža, dužan je da dokaže da je platna transakcija u tom delu bila autentifikovana, pravilno evidentirana i knjižena i da na njeno izvršenje nije uticao nikakav tehnički kvar, niti drugi nedostatak.

Ako je platna transakcija inicirana preko pružaoca usluge iniciranja plaćanja, pružalac usluge iniciranja plaćanja dužan je da dokaže da je u delu usluge koju on pruža platna transakcija bila autentifikovana i pravilno evidentirana i da na njeno izvršenje nije uticao nikakav tehnički kvar, niti drugi nedostatak u delu usluge za koju je on odgovoran.

Platna transakcija je autentifikovana, u smislu st. 1. i 2. ovog člana, ako je pružalac platnih usluga primenom odgovarajućih procedura proverio i potvrdio upotrebu određenog platnog instrumenta, uključujući i njegove personalizovane sigurnosne elemente.

Ako platilac tvrdi da nije odobrio platnu transakciju izvršenu upotrebom platnog instrumenta ili iniciranu preko pružaoca usluge iniciranja plaćanja – evidencija pružaoca platnih usluga o upotrebi tog instrumenta, odnosno o iniciranju platne transakcije nije nužno i dovoljan dokaz da je platilac odobrio platnu transakciju, da je delovao prevarno ili da namerno ili iz krajnje nepažnje nije ispunio obaveze iz člana 47. ovog zakona.

Pružalac platnih usluga, a shodnom primenom i pružalac usluge iniciranja plaćanja, u slučaju iz stava 4. ovog člana, dužan je da obezbedi dokaze koji čine verovatnim da je korisnik platnih usluga delovao prevarno ili da namerno ili iz krajnje nepažnje nije ispunio obaveze iz člana 47. ovog zakona.

Pružaoci platnih usluga mogu utvrditi pravila kojima će bliže urediti razmenu podataka i dokaza u skladu sa odredbama ovog člana i drugim odredbama ovog odeljka, uz obavezu da Narodnu banku Srbije obaveste o tim pravilima najkasnije 45 dana pre početka njihove primene.

Narodna banka Srbije može propisati postupak i obavezu utvrđivanja pravila iz stava 6. ovog člana.”.

Član 37.

U članu 61. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

„Ako je u izvršenje platne transakcije iz stava 1. ovog člana bio uključen i pružalac usluge iniciranja plaćanja – povraćaj iznosa iz tog stava korisnik platnih usluga zahteva od pružaoca platnih usluga koji vodi račun tog korisnika, ne dovodeći u pitanje primenu odredaba člana 50. st. 5. do 7. člana 53. st. 1. do 6. i člana 58. ovog zakona.”.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 38.

U članu 63. stav 4. menja se i glasi:

„Platiočev pružalac platnih usluga dužan je da platiocu izvrši povraćaj celokupnog iznosa platne transakcije ili da ga obavesti o razlozima za odbijanje zahteva iz stava 1. ovog člana – u roku od deset poslovnih dana od dana prijema ovog zahteva. Datum valute odobrenja platiočevog platnog računa može da bude najkasnije datum kada je račun zadužen za platnu transakciju iz ovog stava.”.

Stav 6. menja se i glasi:

„U slučaju direktnog zaduženja kod kojeg se inicira domaća platna transakcija koja se izvršava u dinarima ili platna transakcija koja se izvršava u skladu s propisom iz člana 64. stav 4. ovog zakona, ne dovodeći u pitanje stav 8. ovog člana, platilac ima pravo na povraćaj iznosa odobrene platne transakcije izvršene putem tog direktnog zaduženja i kada uslovi iz stava 1. ovog člana nisu ispunjeni.”.

Član 39.

U članu 64. posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

„Izuzetno od stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može propisati poslovne, tehničke i druge zahteve koji se primenjuju na platne transakcije koje se izvršavaju u evrima unutar jedinstvenog područja za plaćanja u evrima (eng. SEPA – Single Euro Payments Area).”.

Član 40.

U članu 65. stav 1. tač. 4) i 5) menjaju se i glase:

„4) da se odredbe člana 47. stav 3, člana 48. stav 1. tač. 2) i 3) i st. 4. i 5, kao i člana 51. stav 3. tačka 3) i stav 4. ovog zakona ne primenjuju ako se platni instrument ne može blokirati ili se ne može sprečiti njegovo dalje korišćenje;

5) da se odredbe člana 50, člana 51. st. 1. i 2. i stav 3. tač. 1) i 2) i člana 60. ovog zakona ne primenjuju ako se platni instrument koristi anonimno ili ako pružalac platnih usluga iz drugih razloga koji proističu iz prirode platnog instrumenta ne može dokazati da je platna transakcija bila odobrena.”.

Član 41.

Član 66. menja se i glasi:

„Član 66.

Platna transakcija po osnovu menice je platna transakcija kod koje primalac plaćanja inicira platnu transakciju za zaduženje platiočevog platnog računa na osnovu menice i platnog naloga kojim zahteva prenos sredstava s platiočevog računa na svoj račun.

Menica iz stava 1. ovog člana, uključujući i elektronsku menicu, izdaje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje menica i predstavlja neopozivu saglasnost izdavaoca menice datu njegovom pružaocu platnih usluga da izvrši platnu transakciju koju je imalac menice inicirao u skladu s tim stavom.

Ako je menica iz stava 1. ovog člana evidentirana u registru menica i ovlašćenja koji Narodna banka Srbije vodi u skladu s propisima kojima se uređuje prinudna naplata na novčanim sredstvima na računu, primalac plaćanja može u skladu s tim propisima inicirati platnu transakciju za zaduženje platiočevog tekućeg računa kod bilo kog pružaoca platnih usluga koji vodi takav račun.

Odredbe člana 63. ovog zakona ne primenjuju se na platne transakcije po osnovu menica.

Odredbe st. 1. do 4. ovog člana ne isključuju niti umanjuju prava koja izdavalac menice, imalac menice ili druga lica koja drže menice imaju na osnovu zakona kojim se uređuje menica, pri čemu kada se radi o elektronskoj menici, u cilju ostvarivanja tih prava, umesto originala elektronske menice mogu koristiti i zvaničan izvod o elektronskoj menici.

Narodna banka Srbije upravlja centralnim registrom elektronskih menica, koji je sastavni deo registra iz stava 3. ovog člana i izdaje izvod iz stava 5. tog člana, koji ima svojstvo verodostojne i javne isprave.

Narodna banka Srbije bliže uređuje elektronsku menicu, centralni registar elektronskih menica i zvaničan izvod elektronske menice iz ovog člana, evidentiranje elektronske menice, njeno brisanje i korišćenje u okviru ovog registra, pristup tom registru i obaveze banaka u vezi s tim pristupom i korišćenjem elektronskih menica, kao i druga pitanja od značaja za rad tog registra.”.

Član 42.

U članu 73. stav 2. tačka 6) posle reči: „preduzetnika” dodaju se zapeta i reči: „odnosno druga odgovarajuća identifikaciona oznaka ili broj za strana pravna lica”.

U stavu 3. tačka 4) posle reči: „oznaka” dodaju se reči: „ili broj”.

Posle stava 8. dodaju se novi stav 9. i st. 10. i 11, koji glase:

„Ako privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik duže od šest meseci nema evidentiran nijedan tekući račun u Jedinstvenom registru računa, odnosno nema nijedan račun u banci u tom periodu suprotno odredbama zakona kojim se uređuje obavljanje plaćanja pravnih lica i preduzetnika – Narodna banka Srbije doneće rešenje kojim utvrđuje da su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka prinudne likvidacije nad privrednim društvom ili drugim pravnim licem, odnosno da su ispunjeni uslovi za brisanje preduzetnika iz registra privrednih subjekata.

Narodna banka Srbije rešenje iz stava 9. ovog člana dostavlja organizaciji nadležnoj za vođenje registra privrednih subjekata radi sprovođenja postupka prinudne likvidacije privrednog društva ili drugog pravnog lica, odnosno radi brisanja preduzetnika iz tog registra, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Privredno društvo, odnosno pravno lice ili preduzetnik iz stava 9. ovog člana dužno je da plati naknadu koju Narodna banka Srbije naplaćuje za donošenje rešenja iz tog stava, a solidarnu odgovornost za plaćanje ove naknade imaju zakonski zastupnik tog lica i lice koje ima kontrolno učešće u privrednom društvu ili pravnom licu.”.

Dosadašnji stav 9. postaje stav 12.

U dosadašnjem stavu 9, koji postaje stav 12, posle reči: „podataka” dodaju se reči: „i podatke”.

Član 43.

U članu 74. stav 4. tačka 4) posle reči: „organizovanog kriminala” dodaju se zapeta i reči: „organa nadležnog za sprečavanje korupcije”.

U stavu 5. reči: „istražnom sudiji,” brišu se.

Član 44.

U članu 75. stav 1. posle reči: „ovog zakona” dodaju se zapeta i reči: „kao i pri pružanju informacija fizičkim licima o obradi podataka o ličnosti,”.

U stavu 2. reči: „prikupljati i obrađivati” zamenjuju se rečima: „prikupljati, obrađivati i međusobno razmenjivati”.

Član 45.

Posle člana 75. dodaje se Glava Va i čl. 75a do 75g, koji glase:

„Glava Va
UPRAVLJANjE OPERATIVNIM I BEZBEDNOSNIM RIZICIMA I OBEZBEĐIVANjE AUTENTIFIKACIJE U PRUŽANjU PLATNIH USLUGA

Upravljanje operativnim rizikom i bezbednosnim rizikom

Član 75a

Pružalac platnih usluga dužan je da uspostavi odgovarajući sistem upravljanja operativnim i bezbednosnim rizicima u vezi s platnim uslugama koje pruža, a koji sadrži odgovarajuće mere i mehanizme unutrašnjih kontrola radi umanjenja tih rizika.

Pružalac platnih usluga dužan je da obezbedi da sistem iz stava 1. ovog člana naročito obuhvati efektivne procedure upravljanja incidentima, uključujući procedure za otkrivanje i klasifikaciju značajnih operativnih i bezbednosnih incidenata.

Pružalac platnih usluga dužan je da izradi dokument o politici bezbednosti, koji sadrži detaljnu procenu i utvrđivanje rizika u vezi s platnim uslugama koje pruža, kao i opis bezbednosnih kontrola i mera za ublažavanje tih rizika, uključujući i mere i mehanizme iz stava 1. ovog člana, koji se primenjuju radi adekvatne zaštite korisnika platnih usluga od ovih rizika, uključujući i zaštitu od prevare i nezakonite upotrebe osetljivih i ličnih podataka.

Opis bezbednosnih kontrola i mera iz stava 3. ovog člana mora da sadrži podatke o tome na koji način te kontrole i mere obezbeđuju visok nivo tehničke bezbednosti i zaštite podataka, uključujući i kada se radi o softveru i informaciono-komunikacionom sistemu pružaoca platnih usluga ili lica kome je pružalac platnih usluga poverio obavljanje pojedinih operativnih poslova u vezi s pružanjem platnih usluga.

Pružaoci platnih usluga iz člana 10. stav 1. tač. 1), 2), 3) i 6) ovog zakona dužni su da, najmanje jednom godišnje ili u kraćem periodu koji utvrdi Narodna banka Srbije, dostavljaju Narodnoj banci Srbije ažuriranu i sveobuhvatnu procenu operativnog rizika i bezbednosnog rizika u vezi s pružanjem platnih usluga, kao i procenu adekvatnosti mera za ublažavanje tih rizika i unutrašnjih kontrola, uspostavljenih kao odgovor na te rizike.

Narodna banka Srbije može bliže propisati način i uslove uspostavljanja, održavanja i unapređenja sistema iz stava 1. ovog člana, kao i uslove i način dostavljanja procene iz ovog člana.

Izveštavanje o incidentima

Član 75b

Pružalac platne usluge iz člana 10. stav 1. tač. 1), 2), 3) i 6) ovog zakona dužan je da bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije o svakom značajnom operativnom ili bezbednosnom incidentu.

Ako incident iz stava 1. ovog člana ima ili bi mogao imati finansijske posledice po njegove korisnike platnih usluga, pružalac platnih usluga dužan je da bez odlaganja obavesti svoje korisnike platnih usluga o incidentu i svim raspoloživim merama koje mogu preduzeti radi ublažavanja štetnih uticaja incidenta.

Ako oceni da je incident značajan za druge nadležne organe – Narodna banka Srbije ih o tome obaveštava.

Pružalac platnih usluga iz stava 1. ovog člana, kao i pružalac platnih usluga iz člana 10. stav 1. tačka 5) ovog zakona, dostavlja Narodnoj banci Srbije najmanje jednom godišnje, ili u kraćem periodu koji utvrdi Narodna banka Srbije, statističke podatke o prevarnim radnjama ili zloupotrebama u vezi s različitim načinima plaćanja.

Narodna banka Srbije bliže propisuje klasifikaciju značajnih incidenata iz stava 1. ovog člana, sadržaj, formu i način izveštavanja o tim incidentima, kriterijume za ocenu značaja incidenta iz stava 3. ovog člana, kao i uslove i način dostavljanja podataka iz stava 4. ovog člana.

Autentifikacija

Član 75v

Pružalac platnih usluga dužan je da primeni pouzdanu autentifikaciju korisnika u slučajevima kada platilac:

1) pristupa platnom računu preko interneta;

2) inicira elektronsku platnu transakciju;

3) putem sredstva za komunikaciju na daljinu izvršava bilo koju aktivnost koja može imati uticaj na ispoljavanje rizika od prevarnih radnji ili zloupotreba u vezi sa izvršenjem platne transakcije.

U slučaju da platilac inicira elektronsku platnu transakciju iz stava 1. tačka 2) ovog člana na daljinu, pružalac platne usluge dužan je da primeni pouzdanu autentifikaciju korisnika koja uključuje elemente za dinamičko povezivanje te transakcije sa određenim iznosom i primaocem plaćanja.

Pružalac platne usluge dužan je da u slučajevima iz stava 1. ovog člana uspostavi odgovarajuće mere sigurnosti za zaštitu poverljivosti i integriteta personalizovanih sigurnosnih elemenata korisnika platnih usluga.

Odredbe st. 2. i 3. ovog člana primenjuju se i na platne transakcije inicirane preko pružaoca usluge iniciranja plaćanja.

Odredbe st. 1. i 3. ovog člana primenjuju se i na pružaoca usluga pružanja informacija o platnom računu.

Pružalac platnih usluga koji vodi račun dužan je da omogući pružaocu usluge iniciranja plaćanja i pružaocu usluge pružanja informacija o platnom računu poštovanje procedure autentifikacije korisnika platnih usluga koje je pružalac platnih usluga koji vodi račun obezbedio korisniku platnih usluga u skladu sa st. 1. i 3. ovog člana, a pružaocu usluge iniciranja plaćanja i u skladu sa stavom 2. ovog člana.

Tehnički standardi za autentifikaciju i komunikaciju

Član 75g

Narodna banka Srbije bliže propisuje:

1) zahteve u pogledu pouzdane autentifikacije iz člana 75v st. 1. i 2. ovog zakona;

2) izuzeće od primene člana 75v st. 1, 2. i 3. ovog zakona, kao i kriterijume za to izuzeće;

3) zahteve kojima se postiže usklađenost mera sigurnosti s članom 75v stav 3. ovog zakona;

4) zahteve u pogledu primene zajedničkih i bezbednih otvorenih standarda za komunikaciju radi identifikacije, autentifikacije, obaveštavanja i informisanja, kao i za uspostavljanje mera sigurnosti za razmenu informacija, između pružalaca platnih usluga koji vode platne račune, pružalaca usluge iniciranja plaćanja, pružalaca usluge pružanja informacija o platnom računu, platioca, primaoca plaćanja i drugih pružalaca platnih usluga.”.

Član 46.

Posle člana 80. dodaju se član 80a i naslov iznad tog člana, koji glase:

„Prethodna saglasnost za sticanje, odnosno uvećanje kvalifikovanog učešća

Član 80a

Lice koje namerava da stekne kvalifikovano učešće u platnoj instituciji ili da ga uveća tako da stekne od 20% do 30%, više od 30% do 50% ili više od 50% glasačkih prava ili kapitala u toj instituciji, odnosno tako da postane njeno matično društvo – dužno je da pribavi prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije za ovo sticanje, odnosno uvećanje.

Narodna banka Srbije o zahtevu za davanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana odlučuje u roku od dva meseca od dana prijema urednog zahteva.

Ako je zahtev za davanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana neuredan, Narodna banka Srbije u roku od 15 dana od dana prijema tog zahteva obaveštava lice iz tog stava na koji način da uredi taj zahtev, u kom slučaju rok iz stava 2. ovog člana počinje da teče od dana kada je podnet uredan zahtev u skladu sa obaveštenjem iz ovog stava.

Rešenjem kojim daje saglasnost iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije utvrđuje da je lice iz tog stava dužno da stekne, odnosno uveća kvalifikovano učešće u platnoj instituciji najkasnije u roku od godinu dana od dana dostavljanja ovog rešenja.

Saglasnost iz stava 1. ovog člana prestaje da važi ako lice iz tog stava ne stekne, odnosno ne uveća kvalifikovano učešće u platnoj instituciji u roku iz stava 4. ovog člana, a ako u tom roku stekne, odnosno uveća ovo učešće, ali ne u nivou za koji je data ova saglasnost, ta saglasnost dalje važi samo za nivo stečenog, odnosno uvećanog kvalifikovanog učešća u platnoj instituciji.

Lice koje je dobilo saglasnost iz stava 1. ovog člana dužno je da obavesti Narodnu banku Srbije o svakom sticanju, odnosno uvećanju kvalifikovanog učešća u platnoj instituciji, najkasnije u roku od osam dana od dana tog sticanja, odnosno uvećanja.”.

Član 47.

U članu 81. stav 1. reči: „Lice s kvalifikovanim učešćem u platnoj instituciji u svakom trenutku mora da ispunjava sledeće uslove podobnosti radi” zamenjuju se rečima: „Lice koje podnosi zahtev iz člana 80a ovog zakona mora da ispuni sledeće uslove podobnosti radi”.

U stavu 2. posle reči: „platnoj instituciji” dodaju se zapeta i reči: „uključujući uslov da nameravano sticanje kvalifikovanog učešća u platnoj instituciji ne može dovesti do povrede konkurencije na tržištu platnih usluga ili do nedozvoljene koncentracije učesnika na tom tržištu, u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije”.

Stav 3. briše se.

Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 3. i 4.

Dosadašnji stav 4, koji postaje stav 3, menja se i glasi:

„Na zajedničko nastupanje kod sticanja, otuđenje, odnosno umanjenje kvalifikovanog učešća, pravne posledice nedozvoljenog sticanja, odnosno uvećanja kvalifikovanog učešća, ukidanje saglasnosti za sticanje, odnosno uvećanje kvalifikovanog učešća shodno se primenjuju odredbe čl. 120. do 125. ovog zakona.”.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 4, reči: „koje su platna institucija, odnosno lice iz stava 1. ovog člana dužni da dostave uz obaveštenje iz stava 3. tog člana” zamenjuju se rečima: „koje je lice iz stava 1. ovog člana dužno da dostavi uz zahtev iz tog stava”.

Član 48.

U članu 81a stav 2. reči: „iz člana 81.stav 5.” zamenjuju se rečima: „iz člana 81. stav 4.”.

Član 49.

U članu 82. stav 1. menja se i glasi:

„Privredno društvo koje namerava da pruža platne usluge kao platna institucija podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje dozvole za pružanje platnih usluga, uz koji dostavlja:

1) rešenje o upisu u registar privrednih subjekata;

2) osnivački akt, odnosno statut;

3) spisak platnih usluga i drugih poslova iz člana 78. stav 3. ovog zakona koje platna institucija namerava da pruža, odnosno obavlja, kao i procenu rizika kojima će kao platna institucija biti izložena;

4) program aktivnosti platne institucije kojim se bliže uređuju način i uslovi pružanja platnih usluga iz tačke 3) ovog stava;

5) poslovni plan platne institucije s projekcijom prihoda i rashoda za prve tri godine poslovanja na osnovu kojeg se može zaključiti da će podnosilac zahteva biti u stanju da obezbedi ispunjenost odgovarajućih organizacionih, kadrovskih, tehničkih i drugih uslova za stabilno i sigurno poslovanje platne institucije;

6) dokaz da podnosilac zahteva raspolaže propisanim iznosom početnog kapitala iz člana 83. ovog zakona;

7) projekciju iznosa kapitalnih zahteva u prvoj godini poslovanja izračunatih prema metodu iz člana 90. ovog zakona;

8) opis procesa uspostavljenih za praćenje, rešavanje i postupanje nakon bezbednosnih incidenata ili prijava, odnosno prigovora korisnika platnih usluga povezanih sa bezbednošću, uključujući mehanizam za izveštavanje o incidentima koji uzima u obzir obavezu izveštavanja u skladu s članom 75b ovog zakona;

9) opis planiranih mera za zaštitu novčanih sredstava korisnika platnih usluga u skladu s čl. 93. i 94. ovog zakona;

10) opis sistema upravljanja i sistema unutrašnjih kontrola u skladu s članom 89. ovog zakona;

11) opis mera unutrašnje kontrole koje se uspostavljaju radi ispunjavanja obaveza utvrđenih propisima kojima se uređuju sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma;

12) opis organizacione strukture podnosioca zahteva, uključujući, prema potrebi, opis planirane upotrebe zastupnika i ogranaka za pružanje platnih usluga, kao i posrednih i neposrednih provera koje će podnosilac zahteva vršiti nad ovim licima najmanje jednom godišnje, kao i opis planiranog poveravanja operativnih poslova u skladu s članom 103. ovog zakona, odnosno opis učešća podnosioca zahteva u platnom sistemu u Republici Srbiji ili drugom platnom sistemu;

13) opis uspostavljenih procedura i mehanizama unutrašnjih kontrola i interne revizije radi zaštite interesa korisnika platnih usluga i obezbeđenja kontinuiranog, stabilnog i sigurnog pružanja platnih usluga, a u vezi s tač. 8) do 12) ovog stava;

14) opis učešća u platnim sistemima, ako platna institucija namerava da učestvuje u tim sistemima;

15) podatke o licima koja su članovi organa upravljanja podnosioca zahteva i budućim rukovodiocima platne institucije, s podacima i dokazima o tome da ova lica imaju dobru poslovnu reputaciju i odgovarajuće stručne kvalifikacije i iskustvo u skladu s članom 80. ovog zakona;

16) podatke o licima s kvalifikovanim učešćem u podnosiocu zahteva, visini njihovog učešća, kao i dokaze o podobnosti tih lica da obezbede stabilno i sigurno upravljanje platnom institucijom i druge podatke u skladu s članom 81. ovog zakona;

17) podatke o spoljnom revizoru koji obavlja reviziju finansijskih izveštaja podnosioca zahteva u godini u kojoj se podnosi zahtev, ako je za podnosioca zahteva obavezna revizija finansijskih izveštaja u skladu sa zakonom;

18) podatke o licima blisko povezanim s podnosiocem zahteva i opis te povezanosti;

19) adresu sedišta podnosioca zahteva;

20) opis procesa uspostavljenog radi čuvanja osetljivih podataka o plaćanju, kao i radi nadzora, praćenja i ograničavanja pristupa tim podacima;

21) opis uspostavljenih procedura i mehanizama za održavanje kontinuiteta poslovanja, uključujući jasnu identifikaciju ključnih poslovnih procesa, efektivnih planova intervencija i postupaka za redovno testiranje i preispitivanje adekvatnosti i efikasnosti tih planova;

22) opis načela i definicija koji se primenjuju za prikupljanje statističkih podataka o izvršenim transakcijama, kao i zloupotrebama i prevarnim radnjama u vezi s tim transakcijama;

23) dokument o politici bezbednosti iz člana 75a stav 3. ovog zakona;

24) dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od odgovornosti iz čl. 50, 53. i 57. ovog zakona sa društvom za osiguranje, koji pokriva teritorije u kojima pružaju ove usluge, ili dokaz o drugom odgovarajućem sredstvu za pokriće te odgovornosti, ako je namera da se pružaju platne usluge iz člana 4. stav 1. tačka 7) ovog zakona.”.

Član 50.

Posle člana 82. dodaju se član 82a i naslov iznad tog člana, koji glase:

„Posebna pravila za pružaoca usluge pružanja informacija o računu

Član 82a

Pružalac usluge pružanja informacija o računu je privredno društvo ili preduzetnik koji pruža jedino platne usluge iz člana 4. stav 1. tačka 8) ovog zakona i koji je u skladu sa ovim članom upisan u registar platnih institucija koji Narodna banka Srbije vodi u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: registar platnih institucija).

Privredno društvo ili preduzetnik koji namerava da pruža jedino platne usluge iz stava 1. ovog člana Narodnoj banci Srbije podnosi zahtev za registraciju za pružanje tih usluga, uz koji dostavlja dokumentaciju iz člana 82. stav 1. tač. 1), 2), 4), 5), 8), 10), 12), 15), 19), 20), 21) i 23) ovog zakona, kao i dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od odgovornosti sa društvom za osiguranje, koji pokriva teritorije u kojima pruža ove usluge ili dokaz o drugom odgovarajućem sredstvu za pokriće odgovornosti prema pružaocu platnih usluga koji vodi račun ili korisniku platnih usluga, nastale zbog neovlašćenog pristupa informacijama o platnom računu ili pristupa tim informacijama sa ciljem prevare, odnosno zbog neovlašćenog korišćenja ovih informacija ili korišćenja tih informacija sa ciljem prevare.

Pružalac usluge pružanja informacija o računu koji je upisan u registar platnih institucija smatra se platnom institucijom.

Na pružaoca usluge pružanja informacija o računu ne primenjuju se odredbe glava II i III ovog dela zakona, izuzev sledećih odredaba:

1) čl. 16, 17, 26. i 26a ovog zakona, koji se shodno primenjuju na pružaoca ove usluge;

2) čl. 46v i 47. ovog zakona.

Na pružaoca usluge pružanja informacija o računu primenjuju se odredbe ove glave (Glava VI) u pogledu ispunjavanja uslova za koje se dostavlja dokumentacija iz stava 2. ovog člana.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove za upis pružaoca usluga pružanja informacija o računu u registar platnih institucija.”.

Član 51.

U članu 84. posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

„Ako zahtev iz stava 1. ovog člana odbije iz razloga za čije je otklanjanje potrebno određeno vreme – Narodna banka Srbije može u rešenju o odbijanju ovog zahteva utvrditi da podnosilac tog zahteva ne može podneti novi zahtev za davanje dozvole za pružanje platnih usluga u određenom roku, koji ne može biti duži od godinu dana od dana donošenja tog rešenja.”.

Član 52.

U članu 90. stav 1. posle reči: „Platna institucija” dodaju se reči: „koja pruža jednu ili više usluga iz člana 4. stav 1. tač. 1) do 7) ovog zakona”.

U stavu 2. posle reči: „zahteva platne institucije” dodaju se zapeta i reči: „osim u slučaju da pruža jedino usluge iz člana 4. stav 1. tačka 7) ovog zakona,”.

Član 53.

U članu 93. stav 1. menja se i glasi:

„Platna institucija koja pruža usluge iz člana 4. stav 1. tač. 1) do 6) ovog zakona dužna je da zaštiti novčana sredstva koja je primila od korisnika platnih usluga ili od drugih pružalaca platnih usluga radi izvršenja platne transakcije, u skladu sa odredbama ovog člana.”.

U stavu 4. posle reči: „likvidacionu masu platne institucije” dodaju se zapeta i reči: „odnosno banke – u slučaju iz stava 3. tačka 1) ovog člana,”.

Član 54.

U članu 95. stav 1. reči: „člana 4. stav 1. tač. 4), 5) i 7)” zamenjuju se rečima „člana 4. stav 1. tač. 4) i 5)”.

U tački 1) posle reči: „isključivo” dodaju se reči: „kao dodatna usluga i”.

Član 55.

U članu 98. stav 3. posle reči: „platnih usluga koje pruža” dodaju se zapeta i reči: „a odvojeno poslovne promene koje nastaju na osnovu aktivnosti iz člana 78. stav 3. ovog zakona”.

Član 56.

Član 102. menja se i glasi:

„Član 102.

Platna institucija može pružati platne usluge u Republici Srbiji preko jednog ili više zastupnika.

Platna institucija koja namerava da pruža platne usluge preko zastupnika u Republici Srbiji dužna je da Narodnoj banci Srbije podnese zahtev za upis zastupnika u registar platnih institucija.

Uz zahtev iz stava 2. ovog člana, platna institucija dužna je da Narodnoj banci Srbije dostavi:

1) opis platnih usluga koje namerava da pruža preko zastupnika, sa ovlašćenjem iz člana 101. stav 4. ovog zakona;

2) podatke o poslovnom imenu i adresi sedišta zastupnika;

3) opis mera unutrašnje kontrole koje će zastupnik uspostaviti radi ispunjavanja obaveza utvrđenih propisima kojima se uređuju sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma i dokaze da su zaposleni kod zastupnika prošli odgovarajuće obuke koje se odnose na sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma;

4) podatke o licima koja su članovi organa upravljanja i licima koja će neposredno rukovoditi poslovima pružanja platnih usluga kod zastupnika – pravnog lica;

5) ako je primenjivo, jedinstveni identifikacioni kod ili broj zastupnika;

6) podatke i dokaze da lica iz tačke 4) ovog stava, odnosno zastupnik imaju dobru poslovnu reputaciju, kao i odgovarajuće stručne kvalifikacije i iskustvo u skladu s članom 80. ovog zakona;

7) podatke o licima s kvalifikovanim učešćem u zastupniku – pravnom licu;

8) druge podatke koje Narodna banka Srbije propiše.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o upisu zastupnika platne institucije u roku od dva meseca od dana prijema urednog zahteva iz stava 2. ovog člana.

Zastupnik platne institucije može početi s radom na dan donošenja rešenja Narodne banke Srbije o upisu ovog zastupnika u registar platnih institucija.

Narodna banka Srbije odbiće upis zastupnika platne institucije u registar platnih institucija i o tome bez odlaganja obavestiti platnu instituciju, ako utvrdi:

1) da mere iz stava 3. tačka 3) ovog člana nisu odgovarajuće;

2) da lica iz stava 3. tačka 6) ovog člana nemaju dobru poslovnu reputaciju ili odgovarajuće stručne kvalifikacije i iskustvo u skladu s članom 80. ovog zakona;

3) da dostavljeni podaci iz stava 3. ovog člana nisu tačni.

Narodna banka Srbije doneće rešenje o brisanju zastupnika platne institucije iz registra platnih institucija u sledećim slučajevima:

1) ako platna institucija podnese zahtev za brisanje svog zastupnika iz tog registra;

2) ako je nad tim zastupnikom otvoren stečajni postupak ili postupak likvidacije;

3) ako je zastupnik – pravno lice brisan iz registra privrednih subjekata u slučaju statusnih promena;

4) ako je zastupnik – preduzetnik brisan iz registra privrednih subjekata u skladu sa zakonom.

Narodna banka Srbije može doneti rešenje o brisanju zastupnika platne institucije iz registra platnih institucija ako utvrdi da postoje razlozi iz stava 6. ovog člana.

Platna institucija dužna je da bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije o svakoj promeni podataka iz stava 3. ovog člana, odnosno nastupanju okolnosti iz stava 7. ovog člana.

Platna institucija dužna je da obezbedi da njen zastupnik korisnicima platnih usluga pruža informacije o tome da nastupa u njeno ime i za njen račun.

Platna institucija dužna je da na svojoj internet prezentaciji objavi i dnevno ažurira spisak zastupnika preko kojih pruža platne usluge, koji uključuje podatke o poslovnom imenu i adresi sedišta zastupnika, platnim uslugama koje platna institucija pruža preko zastupnika, kao i podatke o svim lokacijama na kojima se te platne usluge pružaju preko zastupnika.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove za upis zastupnika u registar platnih institucija, kao i bliže uslove za stabilno i sigurno poslovanje u delu pružanja platnih usluga preko zastupnika.”.

Član 57.

U članu 103. stav 2. tačka 5) posle reči: „odredbama ovog zakona” dodaju se zapeta i reči: „uključujući i da poveravanje tih poslova ne može ugroziti stabilnost, sigurnost ili kontinuitet pružanja platnih usluga te institucije tako što bi dovelo do povrede konkurencije na tržištu ovih poslova ili do nedozvoljene koncentracije učesnika na tom tržištu, u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije”.

Nakon stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:

„Narodna banka Srbije bliže uređuje uslove i način poveravanja aktivnosti iz stava 2. ovog člana, kao i dokumentaciju koja se Narodnoj banci Srbije dostavlja uz obaveštenje iz stava 1. tog člana.”.

Član 58.

U članu 105. stav 2. tačka 1) posle reči: „pružanje platnih usluga” dodaju se reči: „i o pružaocima usluge pružanja informacija o računu, kao i podaci o svakom prestanku važenja dozvole za pružanje platnih usluga i obrisanim pružaocima usluge pružanja informacija o računu”.

Tačka na kraju tačke 3) zamenjuje se tačkom sa zapetom, a posle tačke 3) dodaje se tačka 4), koja glasi:

„4) drugi podaci u vezi s pružanjem platnih usluga koje Narodna banka Srbije propiše.”.

Član 59.

U članu 119. stav 1. tačka 8) posle reči: „Narodna banka Srbije” dodaju se zapeta i reči: „uključujući uslov da nameravano sticanje kvalifikovanog učešća u instituciji elektronskog novca ne može dovesti do negativnih posledica po zaštitu konkurencije iz člana 81. stav 2. ovog zakona”.

Član 60.

U članu 137. stav 3. posle reči: „otkup elektronskog novca” dodaju se zapeta i reči: „kao i podatke o svim lokacijama na kojima se obavljaju distribucija i otkup elektronskog novca preko trećeg fizičkog ili pravnog lica”.

Član 61.

U članu 145. stav 2. menja se i glasi:

„Izuzetno od člana 143. ovog zakona, Narodna banka Srbije može pravilima rada sistema iz stava 1. ovog člana utvrditi da učesnik u tom sistemu može biti i centralna banka iz treće države, odnosno pravno lice sa sedištem u trećoj državi koje obavlja poslove koji odgovaraju poslovima banke u smislu zakona kojim se uređuju banke, kao i drugi operator sistema za poravnanje hartija od vrednosti – strano pravno lice koje obavlja poslove saldiranja državnih hartija od vrednosti, angažovano u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug.”.

Član 62.

U članu 149. stav 4. u tački 2) tačka sa zapetom zamenjuje se tačkom, a tačka 3) briše se.

Posle stava 4. dodaju se st. 5. i 6, koji glase:

„Kada učesnik u platnom sistemu koji je utvrđen kao bitan u skladu sa ovim zakonom pružaocu platnih usluga koji nije učesnik u tom platnom sistemu omogući slanje naloga za prenos preko tog sistema – dužan je da istu mogućnost pruži i drugom pružaocu platnih usluga koji to od njega zahteva, i to na objektivan, nediskriminatoran i srazmeran način.

Učesnik platnog sistema koji je utvrđen kao bitan dužan je da svako odbijanje zahteva iz stava 5. ovog člana detaljno obrazloži.”.

Član 63.

Posle člana 149. dodaju se član 149a i naslov iznad tog člana, koji glase:

„Pristup računima koji se vode kod banaka

Član 149a

Banke su dužne da platnim institucijama i institucijama elektronskog novca omoguće pristup uslugama otvaranja i vođenja platnih računa kod banke na objektivnoj, nediskriminatornoj i proporcionalnoj osnovi.

Pristup uslugama iz stava 1. ovog člana mora biti dat na način i u meri da platnim institucijama i institucijama elektronskog novca omogući da platne usluge pružaju nesmetano i efikasno.

Ako odbije da određenoj platnoj instituciji ili instituciji elektronskog novca omogući pristup uslugama iz stava 1. ovog člana, banka je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi obrazloženje o razlozima za to odbijanje.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način za omogućavanje pristupa uslugama iz stava 1. ovog člana, odnosno razloge za odbijanje tog pristupa, kao i sadržinu obrazloženja iz stava 3. ovog člana.”.

Član 64.

U članu 174. posle stava 6. dodaje se stav 7, koji glasi:

„Narodna banka Srbije može propisati obavezu platnih institucija, institucija elektronskog novca, javnog poštanskog operatora i operatora platnih sistema da plaćaju naknadu za vršenje nadzora iz ovog člana, kao i način obračuna, rokove plaćanja i druga pitanja u vezi sa ovom naknadom.”.

Član 65.

U članu 180. stav 3. reči: „u kome” zamenjuju se rečima „za koji”, a posle reči: „izvršen nadzor” dodaju se reči: „(presečni datum), ali ih može uzeti u obzir pri izricanju mere iz ovog zakona”.

Član 66.

U članu 182. stav 3. tačka 2) posle reči: „fizička lica” dodaju se zapeta i reči: „uključujući preduzetnike”.

U stavu 5. tačka 2) posle reči: „fizička lica” dodaju se zapeta i reči: „uključujući preduzetnike”.

Posle stava 6. dodaju se novi stav 7. i stav 8, koji glase:

„Neovlašćenim pružanjem platnih usluga, izdavanjem elektronskog novca i/ili upravljanjem radom platnog sistema smatraju se aktivnosti koje korisnicima tih aktivnosti omogućavaju da koriste takve usluge koje po svojim karakteristikama predstavljaju platne usluge, izdavanje elektronskog novca i/ili upravljanje platnim sistemom, bez obzira na to da li se te usluge pružaju uz naknadu i bez obzira na to u kojoj se meri ove usluge pružaju i koliko korisnika te usluge koristi.

Narodna banka Srbije može utvrditi da se pravno ili fizičko lice bavi neovlašćenim pružanjem platnih usluga, izdavanjem elektronskog novca ili upravljanjem radom platnog sistema na osnovu činjenica koje nisu potpuno utvrđene ili koje se dokazima samo posredno utvrđuju (činjenice koje su učinjene verovatnim).”.

Dosadašnji stav 7. postaje stav 9.

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 9, posle reči: „st. 3. i 5. ovog člana” dodaju se zapeta i reči: „uključujući i uvećanje najvišeg iznosa novčane kazne iz tih stavova koji se može izreći,”.

Član 67.

Posle člana 186. dodaju se član 186a i naslov iznad tog člana, koji glase:

„Posebne mere za otklanjanje nepravilnosti

Član 186a

Izuzetno od odredaba člana 186. ovog zakona, ako Narodna banka Srbije u toku vršenja neposrednog nadzora ili na osnovu informacija pribavljenih posrednim nadzorom, oceni da je subjekt nadzora učinio teže nepravilnosti koje mogu značajno ugroziti rad subjekta nadzora, odnosno da se njegovo finansijsko stanje znatno pogoršalo ili da postoji mogućnost znatnog pogoršanja finansijskog stanja ili likvidnosti subjekta nadzora, odnosno da su značajnije ugroženi interesi korisnika platnih usluga, odnosno imalaca elektronskog novca ili da postoji mogućnost značajnijeg ugrožavanja tih interesa, kao i ako postoji mogućnost nastanka štete koju je potrebno sprečiti bez odlaganja – Narodna banka Srbije može rešenjem iz člana 186. ovog zakona:

1) privremeno suspendovati glasačka prava akcionara, odnosno članova;

2) privremeno suspendovati rukovodioca subjekta nadzora;

3) naložiti bankama kod kojih subjekat nadzora ima otvorene račune da privremeno zabrane raspolaganje sredstvima na tim računima;

4) imenovati privremenog predstavnika za nadzor nad poslovanjem subjekta nadzora koji za radnje u okviru svog nadzora odgovara Narodnoj banci Srbije, a čija se ovlašćenja u vezi s tim poslovanjem utvrđuju u rešenju kojim se ova mera izriče;

5) utvrditi i druge privremene mere neophodne za sprečavanje nastupanja posledica iz ovog stava.”.

Član 68.

Član 187. menja se i glasi:

„Član 187.

Ako u postupku nadzora utvrdi da subjekt nadzora nije postupio u skladu sa ovim zakonom ili propisima donetim na osnovu ovog zakona, a naročito ako su istovrsne povrede činjene u određenom periodu korišćenjem iste situacije ili trajnog odnosa s korisnicima platnih usluga ili imaocima elektronskog novca – Narodna banka Srbije rešenjem iz člana 186. ovog zakona može izreći novčanu kaznu tom subjektu, kao i članu organa upravljanja, rukovodiocu platne institucije, institucije elektronskog novca ili platnog sistema (u daljem tekstu: rukovodilac subjekta nadzora), odnosno odgovornom licu kod javnog poštanskog operatora.

Novčana kazna iz stava 1. ovog člana koja se izriče subjektu nadzora ne može biti manja od 100.000 dinara ni veća od 5.000.000 dinara ili od 10% ukupnog prihoda subjekta nadzora ostvarenog u prethodnoj godini − ako je 10% ukupnog prihoda subjekta nadzora ostvarenog u prethodnoj godini veće od 5.000.000 dinara.

Novčana kazna iz stava 1. ovog člana koja se izriče članu organa upravljanja, rukovodiocu subjekta nadzora i odgovornom licu kod javnog poštanskog operatora ne može biti manja od 30.000 dinara ni veća od 1.000.000 dinara ili od dvanaestostrukog iznosa prosečne mesečne zarade, odnosno naknade koju je to lice primilo za vršenje ovih poslova u tri meseca koja prethode mesecu u kojem se nalazi presečni datum iz člana 180. stav 3. ovog zakona − ako je taj dvanaestostruki iznos veći od 1.000.000 dinara.

Izuzetno od st. 2. i 3. ovog člana, ako je lice iz tih stavova nepostupanjem u skladu sa ovim zakonom ili propisima donetim na osnovu ovog zakona pribavilo imovinsku korist, najviši iznos novčane kazne iz tih stavova može se uvećati za iznos pribavljene imovinske koristi.

Ako u roku iz člana 186. stav 3. ovog zakona subjekt nadzora ne dostavi Narodnoj banci Srbije dokaz iz tog stava – bez obzira na to da li je već izrečena novčana kazna u skladu sa st. 1. do 4. ovog člana, Narodna banka Srbije donosi rešenje kojim izriče novčanu kaznu, odnosno novu novčanu kaznu tom subjektu i/ili drugim licima iz stava 2. ovog člana za učinjenu povredu, u rasponu iz st. 2. do 4. ovog člana.

Pri izricanju novčanih kazni iz st. 1. do 5. ovog člana, Narodna banka Srbije postupa uzimajući u obzir kriterijume iz člana 191. ovog zakona.

Pri izricanju novčane kazne članu organa upravljanja, rukovodiocu subjekta nadzora i odgovornom licu kod javnog poštanskog operatora, Narodna banka Srbije, pored kriterijuma iz člana 191. ovog zakona, ocenjuje i stepen odgovornosti ovog lica, uzimajući u obzir podelu odgovornosti za poslove iz delokruga tog organa, odnosno lica, utvrđene zakonom i unutrašnjim aktima subjekta nadzora, kao i ovlašćenja i odgovornosti u upravljanju subjektom nadzora.

Novčane kazne iz ovog člana mogu se izreći i pravnom licu, odnosno fizičkom licu koje u vreme izricanja novčane kazne više nema svojstvo subjekta nadzora, odnosno člana organa upravljanja subjekta nadzora, rukovodioca subjekta nadzora ili odgovornog lica kod javnog poštanskog operatora – za nepostupanja, odnosno povrede iz stava 1. ovog člana koji su učinjeni dok su ta lica pružala usluge iz ovog zakona, odnosno obavljala te dužnosti u subjektu nadzora.

Rešenje kojim se izriče novčana kazna iz ovog člana, nakon dostavljanja subjektu nadzora i odgovornom licu u subjektu nadzora, predstavlja izvršnu ispravu.

Ako se obaveza po osnovu novčane kazne iz ovog člana ne plati u roku utvrđenom rešenjem o izricanju novčane kazne, Narodna banka Srbije ima pravo da obračunava zateznu kamatu na iznos tog duga.

Izvršna rešenja o izricanju novčane kazne iz ovog člana predstavljaju osnov za prinudnu naplatu s računa subjekta nadzora u skladu sa zakonom kojim se uređuje prinudna naplata na novčanim sredstvima na računu.

Ukupan prihod iz stava 2. ovog člana ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje zaštita konkurencije.

Novčane kazne iz ovog člana uplaćuju se na račun Narodne banke Srbije.”.

Član 69.

U članu 188. stav 2. tačka 1) posle reči: „iz člana 82. ovog zakona” dodaju se reči: „ili da u skladu s članom 86. tog zakona nije obavestila Narodnu banku Srbije o bitnim promenama činjenica ili okolnosti na osnovu kojih joj je dozvola za pružanje platnih usluga izdata”.

U tački 2) posle reči: „neistinitih podataka” dodaju se reči: „ili na osnovu bilo kakvog protivpravnog činjenja”.

Nakon stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

„Rešenjem iz st. 1. i 2. ovog člana Narodna banka Srbije može izreći naloge i mere platnoj instituciji u vezi sa prestankom pružanja platnih usluga, odnosno može naložiti toj instituciji ili drugom licu da preduzme određene aktivnosti u vezi s tim prestankom, uključujući i mere iz člana 186a ovog zakona, a rešenjem iz stava 2. ovog člana može izreći i novčane kazne u skladu sa članom 187. ovog zakona.”.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 70.

U članu 189. stav 2. tačka 1) posle reči: „iz člana 127. ovog zakona” dodaju se reči: „ili da u skladu s tim članom nije obavestila Narodnu banku Srbije o bitnim promenama činjenica ili okolnosti na osnovu kojih joj je dozvola za izdavanje elektronskog novca izdata”.

U tački 2) posle reči: „neistinitih podataka” dodaju se reči: „ili na osnovu bilo kakvog protivpravnog činjenja”.

Nakon stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

„Rešenjem iz st. 1. i 2. ovog člana Narodna banka Srbije može izreći naloge i mere instituciji elektronskog novca u vezi s prestankom izdavanja elektronskog novca i/ili pružanja platnih usluga, odnosno može naložiti toj instituciji ili drugom licu da preduzme određene aktivnosti u vezi s tim prestankom, uključujući i mere iz člana 186a ovog zakona, a rešenjem iz stava 2. ovog člana može izreći i novčane kazne u skladu s članom 187. ovog zakona.”.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 71.

U članu 190. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

„Rešenjem iz st. 1. i 2. ovog člana Narodna banka Srbije operatoru može izreći naloge i mere u vezi s prestankom rada platnog sistema, odnosno može naložiti operatoru ili drugom licu da preduzme određene aktivnosti u vezi s tim prestankom, uključujući i mere iz člana 186a ovog zakona, a rešenjem iz stava 1. tačka 2) i stava 2. ovog člana može izreći i novčane kazne u skladu s članom 187. ovog zakona.”.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 72.

U članu 191. stav 2. u tački 5) tačka na kraju zamenjuje se tačkom sa zapetom, a posle tačke 5) dodaje se tačka 6), koja glasi:

„6) imovinska korist pribavljena učinjenom nepravilnošću.”.

Posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

„Narodna banka Srbije može na svojoj internet prezentaciji objaviti ili na drugi način učiniti javno dostupnom informaciju o merama preduzetim prema određenom subjektu nadzora u skladu sa ovim zakonom, osim u slučaju da bi činjenje takve informacije javno dostupnom ozbiljno ugrozilo tržište finansijskih usluga ili prouzrokovalo nesrazmernu štetu zainteresovanim licima.”.

Član 73.

U članu 193. stav 1. posle reči: „primenjuje se i na” dodaju se reči: „pružanje platnih usluga koje se odnose na”, a posle reči: „u skladu s čl. 30. i 64. ovog zakona – i na” dodaju se reči: „pružanje platnih usluga koje se odnose na”.

Član 74.

Član 194. i naslov iznad tog člana menjaju se i glase:

„Obaveza obaveštavanja potrošača o njihovim pravima

Član 194.

Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji objavljuje elektronsku brošuru Evropske komisije o pravima potrošača u skladu sa ovim zakonom.

Pružalac platnih usluga dužan je da bez naknade učini lako dostupnom brošuru iz stava 1. ovog člana na papiru u svojim poslovnim prostorijama i na svojoj internet prezentaciji, kao i u ogranku, odnosno kod zastupnika i lica kome je poverio obavljanje pojedinih operativnih poslova u skladu sa ovim zakonom.

U slučaju osoba sa invaliditetom, odredbe ovog člana primenjuju se putem odgovarajućih alternativnih načina kako bi se informacije učinile dostupnim u pristupačnom obliku.”.

Član 75.

Član 197. menja se i glasi:

„Član 197.

Platna institucija koja namerava da pruža platne usluge u drugoj državi članici neposredno ili preko ogranka – dužna je da o tome obavesti Narodnu banku Srbije.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži poslovno ime, adresu sedišta i registarski broj platne institucije, opis i spisak platnih usluga koje platna institucija namerava da pruža u drugoj državi članici i navođenje te države, a ako platna institucija namerava da pruža platne usluge preko ogranka, dužna je da dostavi i:

1) naziv i adresu ogranka – ako je već osnovala ogranak;

2) opis organizacione strukture ogranka;

3) podatke o licima koja će rukovoditi poslovima ogranka i licima koja će neposredno rukovoditi poslovima pružanja platnih usluga u ogranku, s podacima i dokazima da ta lica imaju dobru poslovnu reputaciju, kao i odgovarajuće stručne kvalifikacije i iskustvo u skladu s članom 80. ovog zakona;

4) podatke i dokumentaciju iz člana 82. stav 1. tač. 5) i 10) ovog zakona;

5) podatke i dokumentaciju o poveravanju operativnih poslova platne institucije drugom licu u vezi s platnim uslugama koje namerava da pruža u drugoj državi članici, u skladu s članom 103. ovog zakona.

Platna institucija je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi obaveštenje iz stava 1. ovog člana samo pri osnivanju prvog ogranka u određenoj državi članici. Svi ogranci platne institucije koji su osnovani u istoj državi članici smatraju se jednim ogrankom.

Narodna banka Srbije dužna je da nadležni organ države članice domaćina obavesti o platnoj instituciji koja namerava da pruža platne usluge na teritoriji te države, kao i da mu dostavi obaveštenje i podatke iz stava 2. ovog člana – u roku od mesec dana od dana prijema tih podataka.

Platna institucija može da počne s pružanjem platnih usluga u drugoj državi članici neposredno ili preko ogranka nakon što nadležni organ u toj državi primi obaveštenje i podatke iz stava 4. ovog člana, a ako platna institucija pruža te usluge preko ogranka – i nakon upisa ogranka u registar platnih institucija.

Narodna banka Srbije odlučuje o upisu ili brisanju ogranka iz registra platnih institucija na osnovu procene nadležnog organa države članice domaćina, a ako smatra da je ocena dostavljene dokumentacije koju joj dostavi taj organ neosnovana, dužna je da tom organu dostavi obrazloženje svoje odluke.

Ako nadležni organ države članice domaćina obavesti Narodnu banku Srbije o tome da postoje osnovi sumnje da je pružanje platnih usluga platne institucije preko ogranka u toj državi u vezi sa izvršenjem ili pokušajem pranja novca ili finansiranja terorizma ili da bi pružanje ovih usluga moglo da uveća rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma – Narodna banka Srbije može odbiti upis ogranka u registar platnih institucija ili brisati ogranak iz tog registra, ako je ogranak već upisan u taj registar.

Narodna banka Srbije odlučuje o upisu ogranka u registar platnih institucija u roku od tri meseca od dana prijema obaveštenja iz stava 2. ovog člana.

Platna institucija dužna je da obavesti Narodnu banku Srbije o datumu započinjanja pružanja platnih usluga preko ogranka u državi članici domaćina, a Narodna banka Srbije dužna je da o tom podatku obavesti nadležni organ države članice domaćina.

Platna institucija dužna je da bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije o svakoj promeni podataka iz stava 2. ovog člana i u tom slučaju primenjuje se procedura iz st. 4. do 9. ovog člana.

Platna institucija dužna je da obezbedi da njen ogranak u drugoj državi članici korisnicima platnih usluga pruži informacije o tome da nastupa u ime i za račun platne institucije.

Platna institucija koja pruža platne usluge preko ogranka u državi članici odgovara za zakonito poslovanje tog ogranka u vezi s pružanjem tih usluga.”.

Član 76.

Član 198. menja se i glasi:

„Član 198.

Platna institucija koja namerava da pruža platne usluge u državi članici preko jednog ili više zastupnika – dužna je da o tome obavesti Narodnu banku Srbije. Ovo obaveštenje smatra se zahtevom za upis zastupnika u registar platnih institucija, u smislu člana 102. stav 2. ovog zakona.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži poslovno ime, adresu sedišta i registarski broj platne institucije, opis i spisak platnih usluga koje platna institucija namerava da pruža preko zastupnika u drugoj državi članici i navođenje te države, kao i podatke o zastupniku preko koga namerava da pruža usluge u državi članici u skladu s članom 102. stav 3. ovog zakona.

Narodna banka Srbije dužna je da nadležni organ države članice domaćina obavesti o poslovnom imenu i adresi sedišta platne institucije koja namerava da pruža platne usluge preko zastupnika na teritoriji te države i o nameri da tog zastupnika upiše u registar platnih institucija, kao i da mu dostavi obaveštenje i podatke iz stava 2. ovog člana – u roku od mesec dana od dana prijema tih podataka, a pre upisa u taj registar.

Platna institucija može da počne s pružanjem platnih usluga preko zastupnika u državi članici domaćinu nakon što nadležni organ u toj državi primi obaveštenje i podatke iz stava 3. ovog člana, a nakon upisa tog zastupnika u registar platnih institucija.

Narodna banka Srbije odlučuje o upisu ili brisanju zastupnika iz registra na osnovu procene nadležnog organa države članice, a ukoliko smatra da je procena dostavljene dokumentacije od strane nadležnog organa države članice neosnovana, dužna je da tom organu dostavi obrazloženje svoje odluke.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, Narodna banka Srbije neće dostaviti obaveštenje i podatke iz tog stava nadležnom organu države članice domaćina, odbiće upis zastupnika u registar platnih institucija i o tome će obavestiti platnu instituciju bez odlaganja – ako oceni da postoje razlozi za odbijanje upisa iz člana 102. stav 6. ovog zakona.

Ako nadležni organ države članice domaćina obavesti Narodnu banku Srbije o tome da postoje osnovi sumnje da je pružanje platnih usluga platne institucije preko zastupnika u toj državi u vezi sa izvršenjem ili pokušajem pranja novca ili finansiranja terorizma ili da bi pružanje ovih usluga moglo da uveća rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma – Narodna banka Srbije može odbiti upis zastupnika u registar platnih institucija ili brisati zastupnika iz tog registra, ako je zastupnik već upisan u taj registar.

Narodna banka Srbije odlučuje o upisu zastupnika u registar platnih institucija u roku od tri meseca od dana prijema obaveštenja iz stava 2. ovog člana.

Platna institucija dužna je da obavesti Narodnu banku Srbije o datumu započinjanja pružanja platnih usluga preko zastupnika u državi članici domaćina, a Narodna banka Srbije dužna je da o tom podatku obavesti nadležni organ države članice domaćina.

Platna institucija dužna je da bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije o svakoj promeni podataka iz stava 2. ovog člana i u tom slučaju primenjuje se procedura iz st. 3. do 9. ovog člana.

Na zastupnika platne institucije iz ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 102. st. 7. do 9. ovog zakona.

Platna institucija koja pruža platne usluge preko zastupnika u državi članici odgovara za zakonito poslovanje tog zastupnika u vezi s pružanjem tih usluga.”.

Član 77.

Član 199. menja se i glasi:

„Član 199.

Platna institucija iz države članice može u Republici Srbiji pružati platne usluge za koje ima dozvolu u matičnoj državi članici i to preko ogranka ili zastupnika, ili neposredno.

Platna institucija iz države članice može početi s pružanjem platnih usluga u Republici Srbije nakon što Narodna banka Srbije primi obaveštenje nadležnog organa te države o nameri platne institucije da pruža te usluge u Republici Srbiji, a ako platna institucija iz države članice namerava da pruža platne usluge preko ogranka ili zastupnika – i nakon upisa ogranka ili zastupnika u registar platnih institucija koji vodi nadležni organ matične države članice.

U roku od mesec dana od dana prijema obaveštenja iz stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije ocenjuje dostavljenu dokumentaciju i obaveštava nadležni organ matične države članice o relevantnim informacijama u vezi s nameravanim pružanjem platnih usluga u Republici Srbiji.

Narodna banka Srbije u obaveštenju iz stava 3. ovog člana posebno navodi osnovane razloge za zabrinutost u vezi s nameravanim pružanjem platnih usluga u Republici Srbiji preko zastupnika ili ogranka – ako takvi razlozi postoje u vezi sa sprečavanjem pranja novca ili finansiranja terorizma.

Uz obaveštenje iz stava 2. ovog člana, dostavljaju se i podaci iz člana 197. stav 2. ovog zakona ako platna institucija iz države članice namerava da pruža platne usluge preko ogranka, odnosno podaci iz člana 198. stav 2. ovog zakona ako platna institucija iz države članice namerava da pruža platne usluge preko zastupnika.

Svi ogranci u Republici Srbiji koje osnuje ista platna institucija iz druge države članice smatraju se, u smislu ovog zakona, jednim ogrankom.

Zastupnik platne institucije iz države članice u Republici Srbiji može biti samo pravno lice ili preduzetnik sa sedištem u Republici Srbiji.

Ako oceni da postoje osnovi sumnje da je pružanje platnih usluga platne institucije iz države članice u Republici Srbiji u vezi sa izvršenjem ili pokušajem pranja novca ili finansiranja terorizma ili da bi pružanje ovih usluga moglo da uveća rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma – Narodna banka Srbije o tome obaveštava nadležni organ matične države članice platne institucije.

Narodna banka Srbije može zahtevati od platnih institucija koje pružaju platne usluge na teritoriji Republike Srbije preko zastupnika, a čije je sedište u drugoj državi članici, da odrede centralnu kontakt tačku na ovoj teritoriji kako bi osigurale adekvatnu komunikaciju i izveštavanje o usaglašavanju sa glavama II do Va ovog zakona, ne dovodeći u pitanje bilo koju odredbu propisa kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma i olakšavanje vršenja nadzora od strane Narodne banke Srbije i nadležnih organa države članice domaćina, između ostalog i pružanje dokumenata i informacija nadležnim organima na zahtev.

Platne institucije iz država članica koje imaju zastupnike ili ogranke na teritoriji Republike Srbije periodično izveštavaju Narodnu banku Srbije o platnim uslugama koje pružaju na teritoriji Republike Srbije. Izveštaji iz ovog stava koriste se u svrhe prikupljanja podataka o pružanju platnih usluga ili u statističke svrhe, odnosno radi praćenja pružanja platnih usluga u skladu sa ovim zakonom i podležu propisima o tajnosti podataka.

Odredbe člana 70. stav 3. i člana 78. stav 2. ovog zakona primenjuju se i na platnu instituciju iz države članice koja pruža platne usluge u Republici Srbiji.”.

Član 78.

Posle člana 206. dodaju se članovi 206a i 206b i naslovi iznad tih članova, koji glase:

„Izveštavanje evropskih organa

Član 206a

Narodna banka Srbije obaveštava, bez odlaganja, na jeziku uobičajenom za oblast finansija, organ Evropske unije nadležan za nadzor bankarskog sektora (eng. European Banking Authority) o podacima koje vodi u registru platnih institucija u skladu s članom 105. ovog zakona, kao i o razlozima za oduzimanje dozvole platnoj instituciji i za brisanje pružaoca usluga pružanja informacija o računu iz tog registra, kao i u slučaju da postupi po članu 3. stav 4. ovog zakona.

Narodna banka Srbije odgovorna je za tačnost informacija iz stava 1. ovog člana i za njihovo ažuriranje. Narodna banka Srbije obaveštava Evropsku komisiju o podacima iz člana 174. stav 1. ovog zakona.

Izveštavanje centralnih banaka u Evropskoj uniji o incidentima

Član 206b

Izuzetno od člana 75b stav 3. ovog zakona, Narodna banka Srbije po prijemu obaveštenja iz stava 1. tog člana bez odlaganja obaveštava Evropsku bankarsku agenciju i Evropsku centralnu banku o relevantnim detaljima u vezi sa incidentom.

Narodna banka Srbije sarađuje sa Evropskom bankarskom agencijom i Evropskom centralnom bankom u oceni relevantnosti incidenta za druge nadležne organe Evropske unije i Republike Srbije.

Ako Evropska bankarska agencija, odnosno Evropska centralna banka obavesti Narodnu banku Srbije o ispoljenom, značajnom operativnom ili bezbednosnom incidentu, Narodna banka Srbije na osnovu tog obaveštenja može, ako je potrebno, preduzeti sve neophodne mere za obezbeđivanje neposredne zaštite finansijskog sistema.

Narodna banka Srbije dostavlja Evropskoj bankarskoj agenciji i Evropskoj centralnoj banci zbirne podatke iz člana 75b stav 4. ovog zakona.”.

Član 79.

Posle člana 211. dodaju se član 211a i naslov iznad tog člana, koji glase:

„Mere u slučaju nepoštovanja, uključujući mere predostrožnosti

Član 211a

Ako Narodna banka Srbije utvrdi da platna institucija registrovana u državi članici koja pruža usluge preko zastupnika ili ogranka na teritoriji Republike Srbije nije usklađena sa odredbama ovog zakona, o tome će bez odlaganja obavestiti nadležni organ države članice domaćina.

Po prijemu obaveštenja o neusklađenosti od države članice domaćina, Narodna banka Srbije će sprovesti sve mere neophodne kako bi platna institucija uklonila tu neusklađenost i o tim merama će bez odlaganja obavestiti nadležni organ države članice domaćina.

Ako je neusklađenost takva da donošenje mere ne trpi odlaganje usled ozbiljne pretnje po interese korisnika platnih usluga na teritoriji Republike Srbije, Narodna banka Srbije može da preduzme mere predostrožnosti, uporedo sa aktivnostima u okviru međunarodne saradnje s drugim nadležnim telima, nezavisno od njihove odluke.

Mere iz stava 3. ovog člana moraju biti odgovarajuće i proporcionalne s obzirom na njihovu svrhu zaštite od ozbiljne pretnje po interese korisnika platnih usluga na teritoriji Republike Srbije, a ne mogu dovesti do davanja prednosti korisnicima platnih usluga platnih institucija registrovanih u Republici Srbiji u odnosu na korisnike platnih usluga platnih institucija u drugim državama članicama.

Mere predostrožnosti su privremene i prestaju da važe po prestanku ozbiljne pretnje po interese korisnika platnih usluga na teritoriji Republike Srbije.

Kada je potrebno, Narodna banka Srbije obavestiće sve relevantne organe država članica, kao i Evropsku komisiju, odnosno organ Evropske unije nadležan za nadzor bankarskog sektora (eng. European Banking Authority) unapred, odnosno bez ikakvog odlaganja o svim preduzetim merama iz ovog člana, uz obrazloženje razloga za njihovo preduzimanje.”.

Član 80.

U članu 215. tačka 4) reči: „tih lica ili” zamenjuju se rečima: „tih lica,”, a posle reči: „ovoj obuci” dodaju se reči: „ili nije vršio periodičnu i kontinuiranu obuku angažovanih lica”.

Posle tačke 19) dodaju se tač. 19a) do 19v), koje glase:

„19a) ako platiocu nije učinio dostupnim, odnosno dostavio informacije pre iniciranja platne transakcije u skladu s članom 26a ovog zakona (član 26a);

19b) ako korisniku platnih usluga nije učinio dostupnim, odnosno dostavio informacije nakon iniciranja platne transakcije u skladu s članom 26b ovog zakona (član 26b);

19v) ako pružaocu platnih usluga koji vodi račun platioca nije učinio dostupnom referentnu oznaku platne transakcije u skladu s članom 26v ovog zakona (član 26v);”.

U tački 28) iza reči: „platnih usluga” dodaju se reči: „ili ga nije upoznao sa informacijama u vezi s promenom valute plaćanja u skladu s članom 39. ovog zakona”.

Tačka 30) menja se i glasi:

„30) ako od korisnika platnih usluga s kojim nije zaključio ugovor o platnim uslugama naplati naknadu u vezi sa izvršenjem platne transakcije (član 40. stav 2);”.

U tački 31) reči: „iz člana 40. stav 5.” zamenjuju se rečima: „iz člana 40. stav 4.”, a reči: „(član 40. st. 4. i 5)” zamenjuju se rečima: „(član 40. st. 3. i 4)”.

U tački 32) reči: „(član 40. stav 5)” zamenjuju se rečima: „(član 40. stav 4)”.

U tački 38) reči: „stav 3” na oba mesta zamenjuju se rečima: „stav 4”.

U tački 40) reči: „člana 44. stav 3” zamenjuju se rečima: „člana 44. stav 4”.

Posle tačke 40) dodaju se tač. 40a) do 40v), koje glase:

„40a) ako ne dostavi potvrdu raspoloživosti novčanih sredstava u skladu s članom 46a ovog zakona (član 46a);

40b) ako ne ispuni svoje obaveze u vezi s pružanjem usluge iniciranja plaćanja utvrđene u članu 46b ovog zakona (član 46b);

40v) ako ne ispuni svoje obaveze u vezi s pružanjem usluge pružanja informacija o računu u skladu s članom 46v ovog zakona (član 46v);”.

U tački 48) posle reči: „platne transakcije” dodaju se reči: „ili izvrši platnu transakciju”, a posle reči: „primaoca plaćanja” dodaju se reči: „nakon vremena predviđenog čl. 44. i 45. ovog zakona”.

U tački 50) reči: „stav 1. tač. 1) i 3)”, na oba mesta, brišu se.

U tački 51) iza reči: „u slučaju” dodaje se reč: „neodobrene”.

Član 81.

U članu 216. stav 1. tačka 3) posle reči: „dokaz o toj obuci” dodaju se reči: „ili nije vršio periodičnu i kontinuiranu obuku angažovanih lica”.

Član 82.

U članu 218. stav 1. tačka 1) reči: „treće lice” zamenjuju se rečima: „druga strana uključena u platnu transakciju koja nije primalac plaćanja kod te transakcije”.

Posle tačke 1) dodaje se tačka 1a), koja glasi:

„1a) ako, u slučaju iz člana 39. stav 2. ovog zakona, nije upoznalo platioca sa informacijama o kursu koji bi se koristio za promenu valute plaćanja i o naknadama koje bi se od njega naplatile u vezi s tom promenom ili je ovu promenu izvršilo bez saglasnosti platioca (član 39);”.

U tački 2) reči: „stav 4” zamenjuju se rečima: „stav 3”.

Tačka 5) menja se i glasi:

„5) ako ne postupi u skladu sa obavezama propisanim članom 80a ovog zakona (član 80a);”.

U tački 10) reči: „člana 81. stav 3.” zamenjuju se rečima: „čl. 81. i 81a”, a tačka sa zapetom na kraju zamenjuje se tačkom.

Tačka 11) briše se.

Član 83.

Član 225. menja se i glasi:

„Član 225.

Izuzetno od člana 10. stav 2. ovog zakona, na poslovanje institucija elektronskog novca iz trećih država preko kojih rezidenti, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje devizno poslovanje, obavljaju poslove platnog prometa sa inostranstvom – primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje devizno poslovanje.

Institucija elektronskog novca iz stava 1. ovog člana dužna je da Narodnu banku Srbije obavesti o svom poslovnom imenu i sedištu i odgovarajućem broju pod kojim je registrovana u registru matične države, odnosno o i-mejl adresi za komunikaciju s Narodnom bankom Srbije, kao i o nazivu i adresi sedišta nadzornog organa – najkasnije do početka primene ovog zakona, odnosno pre početka pružanja usluga rezidentima ako te usluge nije počela da pruža pre početka primene ovog zakona.

Narodna banka Srbije objavljuje listu institucija elektronskog novca iz trećih država koje su dostavile obaveštenje iz stava 2. ovog člana.

Ako utvrdi da postoji sumnja da su aktivnosti institucije elektronskog novca iz treće države povezane s pranjem novca ili finansiranjem terorizma ili da ta institucija nije ispunila obavezu iz stava 2. ovog člana – Narodna banka Srbije može brisati ovu instituciju s liste iz stava 3. ovog člana, odnosno neće upisati instituciju koja je dostavila obaveštenje iz stava 2. ovog člana na tu listu.

Pružaoci platnih usluga iz člana 10. stav 1. ovog zakona mogu izvršavati platne transakcije kod kojih je platilac ili primalac plaćanja institucija elektronskog novca iz stava 1. ovog člana samo ako se ta institucija nalazi na listi iz stava 3. ovog člana.

Odredbe ovog člana primenjuju se do dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.”.

Podzakonski akti Narodne banke Srbije

Član 84.

Narodna banka Srbije doneće propise za sprovođenje ovog zakona koje je dužna da donese – najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Rokovi za usklađivanje

Član 85.

Pružaoci platnih usluga dužni su da unutrašnje akte usklade sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.

Rok iz člana 42. stav 3. ovog zakona računa se od dana stupanja na snagu ovog zakona, a Narodna banka Srbije može doneti rešenje iz tog stava od početka primene ovog zakona.

Stupanje na snagu

Član 86.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se od 6. maja 2025. godine, osim odredaba čl. 73. do 79. ovog zakona, koje će se primenjivati od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.