POSLOVNIK O RADU ŽALBENE KOMISIJE JAVNOG TUŽILAŠTVA("Sl. glasnik RS", br. 110/2025) |
Ovim poslovnikom bliže se uređuje, organizacija i način rada Žalbene komisije javnog tužilaštva (u daljem tekstu: Komisija).
Odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak shodno se primenjuju na rad Komisije, ukoliko ovim poslovnikom nije posebno uređeno njeno postupanje.
Sedište Komisije je u Beogradu, u prostorijama Administrativne kancelarije Visokog saveta tužilaštva.
Komisija ima pečat okruglog oblika, prečnika 32 milimetra u čijoj sredini je Veliki grb Republike Srbije.
Tekst pečata ispisan je oko grba u koncentričnim krugovima na srpskom jeziku ćiriličkim pismom.
U spoljnom krugu pečata ispisan je naziv Republika Srbija.
U unutrašnjem krugu ispisan je naziv organa - Žalbena komisija javnog tužilaštva.
U dnu pečata ispisano je sedište Komisije - Beograd.
II ORGANIZACIJA I RAD KOMISIJE
Komisija ima pet članova, od kojih je jedan predsednik.
Članovi Komisije imenuju se u skladu sa Zakonom o državnim službenicima (u daljem tekstu: Zakon).
Komisija obavlja sledeće poslove: donosi poslovnik o radu; utvrđuje godišnji i mesečni raspored rada; razmatra i usvaja izveštaje o radu; odlučuje o zahtevu za izuzeće predsednika i članova Komisije i određuje novog izvestioca kome se predmeti dodeljuju u rad u slučaju izuzeća; odlučuje o drugim pitanjima od značaja za rad Komisije.
Komisija odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sednici Komisije i sednici veća.
Predsednik Komisije: predstavlja Komisiju; rukovodi njenim radom; organizuje, usmerava, usklađuje i nadzire rad Komisije; saziva sednice; predlaže dnevni red sednica i predsedava sednicama koje je sazvao; stara se o sprovođenju ovog poslovnika; vodi evidenciju o angažovanju članova Komisije i istu dostavlja sekretaru Administrativne kancelarije Visokog saveta tužilaštva do petog u mesecu za prethodni mesec; ostvaruje neophodne vidove saradnje sa drugim organima i organizacijama; odgovara za zakonit i blagovremen rad Komisije; obavlja druge poslove u skladu sa Zakonom i ovim poslovnikom.
Predsednik Komisije istovremeno obavlja i funkciju predsednika veća.
Predsednika, u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da vrši svoju dužnost, zamenjuje dežurni član Komisije određen mesečnim rasporedom rada.
Komisija utvrđuje godišnji i mesečni raspored rada.
Godišnji raspored rada donosi se najkasnije do kraja tekuće godine za narednu godinu, a mesečni raspored rada najkasnije do kraja tekućeg meseca za naredni mesec.
Godišnjim rasporedom rada utvrđuje se raspored poslova i zadataka članova Komisije u većima i način njihove popune u toku kalendarske godine.
Mesečnim rasporedom rada određuju se vreme i mesto održavanja sednica, način raspoređivanja predmeta, kao i dežurni član Komisije koji zamenjuje predsednika, i druga pitanja od značaja za rad Komisije.
Komisija razmatra i usvaja godišnji izveštaj o radu.
Godišnji izveštaj o radu, sa pisanim obrazloženjem, dostavlja se predsedniku Visokog saveta tužilaštva.
Izveštaj o radu sadrži: podatke o ukupnom broju predmeta koje je Komisija primila i rešila u izveštajnom periodu; način rešavanja predmeta, kao i broj nerešenih predmeta na kraju izveštajnog perioda i predmeta koji nisu rešeni u Zakonom propisanom roku.
Sednicu Komisije čine predsednik i svi članovi Komisije.
Sednica Komisije održava se najmanje jednom mesečno.
Za punovažno odlučivanje na sednici Komisije potrebno je prisustvo većine članova, uključujući i predsednika.
Komisija donosi odluke na sednici, većinom glasova od ukupnog broja članova, uključujući i predsednika.
Komisija odlučuje o žalbama u veću koje čine predsednik veća i dva člana veća.
Predsednika veća, u slučaju njegove sprečenosti ili odsutnosti, zamenjuje član veća koji je izvestilac u predmetu.
Komisija obrazuje najviše tri veća čiji se sastav i popuna utvrđuju godišnjim ili mesečnim rasporedom rada, u zavisnosti od broja predmeta i mogućnosti prisustvovanja članova veća sednicama.
Za punovažno odlučivanje na sednici veća potrebno je prisustvo svih članova veća.
Veće odlučuje većinom glasova članova veća, uključujući i predsednika veća.
Stručni, administrativni i drugi poslovi
Administrativna kancelarija Visokog saveta tužilaštva obavlja stručne, administrativne i druge poslove za Komisiju, kao što su: prijem žalbi i drugih podnesaka; vođenje upisnika predmeta Komisije; osnivanje predmeta; popis spisa; združivanje podnesaka; predaja predmeta i pismena u rad izvestiocu; otpremanje spisa prvostepenom organu; dostavljanje pismena.
Zavođenje u upisnik i formiranje predmeta
Žalbe se zavode hronološkim redom, sa datumom prijema.
Za svaku primljenu žalbu formira se novi predmet.
Predmeti se raspoređuju predsedniku i članovima Komisije (u daljem tekstu: izvestilac) prema redosledu prijema, nezavisno od ličnosti stranke i okolnosti pravne stvari.
Predsednik Komisije se zadužuje istim brojem predmeta kao i svaki član Komisije.
Od utvrđenog redosleda se može odstupiti samo zbog opterećenosti ili opravdane sprečenosti predsednika, odnosno člana Komisije, kao i u drugim opravdanim slučajevima koje procenjuje predsednik Komisije.
Izvestiocu se odlukom Komisije predmet može oduzeti i dodeliti u rad drugom izvestiocu samo ako postoje razlozi koji ukazuju na to da se postupak neće okončati u Zakonom propisanom roku.
Postojanje procesnih uslova za razmatranje žalbe ispituje predsednik Komisije, odmah nakon prijema predmeta u rad.
Ukoliko su procesni uslovi za razmatranje žalbe ispunjeni predsednik Komisije pribavlja spise od prvostepenog organa i predmet daje u rad izvestiocu.
Spajanje stvari u jedan postupak
Na predlog stranke ili izvestioca veće može doneti zaključak o vođenju jednog postupka ako se prava i obaveze dva ili više podnosioca žalbe zasnivaju na istom ili sličnom činjeničnom stanju i na istom pravnom osnovu, i ako je Komisija u pogledu svih predmeta stvarno nadležna za postupanje.
Ako Komisija primi žalbu protiv više prvostepenih rešenja i utvrdi da nije nadležna za odlučivanje o žalbi u celini, ili iz drugih opravdanih razloga proceni da treba razdvojiti postupak po žalbama, veće na predlog izvestioca razdvaja postupke po žalbi protiv svakog prvostepenog rešenja, formira posebne predmete i rešava samo žalbu, za koju je nadležna, dok žalbu za koju nije nadležna ustupa na rešavanje nadležnom upravnom organu ili sudu, i o ustupanju obaveštava stranku.
Kada se postupak razdvoji pre donošenja odluke, u poseban predmet ulažu se prepisi ili fotokopije pismena, koji su u vezi sa predmetom.
O toku sednice Komisije, odnosno sednice veća, vode se zapisnici.
Zapisnik sa sednice Komisije, potpisuje predsednik Komisije ili dežurni član Komisije koji zamenjuje predsednika i zapisničar.
Zapisnik sa sednice veća potpisuje predsednik veća, članovi veća i zapisničar.
Razgledanje spisa i obaveštenja o toku postupka
Predsednik Komisije ili izvestilac daju saglasnost stranci za razgledanje i fotokopiranje spisa.
Predsednik Komisije ili izvestilac daju obaveštenja o toku postupka trećem licu, ukoliko učini verovatnim svoj pravni interes.
Veće donosi rešenje kojim se odbija zahtev za razgledanje i fotokopiranje spisa ili zahtev za davanje obaveštenja o toku postupka.
Veće odlučuje o žalbi nakon raspravljanja i većanja, na osnovu usmenog ili pisanog izveštaja izvestioca.
Izvestilac može da u činjenično i pravno složenim predmetima, najkasnije tri dana pre održavanja sednice, dostavi članovima veća pisani izveštaj koji naročito sadrži: činjenično stanje u predmetu, sporna pravna pitanja, dosadašnju pravnu praksu Komisije, argumentovana moguća alternativna rešenja i predlog odluke.
Odluka veća donosi se glasanjem o predlogu izvestioca.
Glasanje se vrši pojedinačnim izjašnjavanjem "za" i "protiv" predloga.
Ako je dato više predloga za odlučivanje, prvo se glasa o predlogu izvestioca, a ako se taj predlog ne usvoji, glasa se o ostalim predlozima po redosledu podnošenja.
O većanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik.
U zapisnik o većanju i glasanju upisuju se oznaka predmeta, datum održavanja sednice veća, sastav veća, sadržina izglasane odluke, da li je odluka doneta jednoglasno ili većinom glasova, kao i izdvojeno mišljenje, ako ga je bilo.
Zapisnik o većanju i glasanju potpisuju predsednik veća, članovi veća i zapisničar.
Potpisivanje akata i odluka Komisije
Predsednik Komisije ili dežurni član Komisije koji ga zamenjuje prema rasporedu rada potpisuju akte donete na sednici Komisije.
Izvestilac potpisuje zaključke kojima se odlučuje o pitanjima koja se kao sporedna pojave u vezi sa sprovođenjem postupka, kao i dopise i druga pismena sačinjena tokom postupka.
Odluke donete po žalbi, Komisija prosleđuje prvostepenom organu, zajedno sa spisima predmeta, radi dostavljanja strankama.
Izuzetno, Komisija može dostaviti odluku strankama, ako razlozi hitnosti ili blagovremenosti to zahtevaju ili u drugim opravdanim slučajevima.
Danom stupanja na snagu ovog poslovnika, prestaje da važi Poslovnik o radu Žalbene komisije javnog tužilaštva ("Službeni glasnik RS", broj 10/10).
Ovaj poslovnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".