Sve informacije o propisu nađite OVDE.

PRAVILNIK O STANDARDIMA ZA POČETNU AKREDITACIJU VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA I STUDIJSKIH PROGRAMA

("Sl. glasnik RS", br. 8/2026)

Član 1

Ovim Pravilnikom utvrđuju se standardi za početnu akreditaciju visokoškolske ustanove i studijskih programa.

Standardi za početnu akreditaciju ustanova iz stava 1. ovog člana sastavni su deo ovog Pravilnika.

Član 2

Početnom akreditacijom se utvrđuje ispunjenost standarda za početnu akreditaciju visokoškolske ustanove i studijskih programa.

Član 3

Postupak početne akreditacije sprovodi se na zahtev visokoškolske ustanove, odnosno Ministarstva nadležnog za poslove visokog obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo).

U ime visokoškolske ustanove zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi privremeni organ poslovođenja, po prethodno donetoj odluci stručnog organa.

Zahtev za početnu akreditaciju se upućuje Ministarstvu na obrascu čiju sadržinu utvrđuje Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (u daljem tekstu: Komisija za akreditaciju).

Ministarstvo u roku od 30 dana od dana prijema proverava da li je zahtev podnet u skladu sa st. 3. i 4. člana 52. Zakona o visokom obrazovanju.

U slučaju da Ministarstvo utvrdi da zahtev nije podnet u skladu sa st. 3. i 4. ovog člana, određuje naknadni rok od najviše 30 dana za otklanjanje utvrđenih nedostataka.

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke smatra se da je odustao od zahteva.

Uredan zahtev sa dokumentacijom Ministarstvo upućuje Nacionalnom akreditacionom telu (u daljem tekstu NAT), radi početne akreditacije, u roku od deset dana od dana kada utvrdi da je zahtev uredan.

Član 4

Uz zahtev za početnu akreditaciju dostavlja se dokumentacija koja je sačinjena prema uputstvu za pripremu dokumentacije za početnu akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa.

Član 5

Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta donosi:

1) uputstvo za pripremu dokumentacije za početnu akreditaciju visokoškolske ustanove i studijskih programa;

2) uputstvo recenzentskoj komisiji za procenu ispunjenosti standarda za početnu akreditaciju visokoškolske ustanove i studijskih programa.

Uputstva iz stava 1. ovog člana NAT objavljuje na svojoj internet stranici.

Član 6

Privremeni organ poslovođenja visokoškolske ustanove garantuje:

1) da su opšti akti visokoškolske ustanove u skladu sa zakonom;

2) da je dokumentacija za početnu akreditaciju visokoškolske ustanove i studijskih programa urađena u skladu sa standardima i uputstvom za pripremu dokumentacije za početnu akreditaciju visokoškolske ustanove i studijskih programa;

3) za tačnost podataka u dokumentaciji za početnu akreditaciju visokoškolske ustanove i studijskih programa.

Član 7

Stručna služba NAT proverava urednost zahteva za početnu akreditaciju sa potrebnom dokumentacijom, koji Ministarstvo prosledi NAT, kao i da li je dokumentacija za početnu akreditaciju visokoškolske ustanove dostavljena u skladu sa Uputstvom za pripremu dokumentacije za početnu akreditaciju visokoškolske ustanove. Stručna služba bez odlaganja ukazuje recenzentskoj komisiji i/ili Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta, kao i drugim nadležnim organima na nepravilnosti i/ili nezakonitosti koje uoči u dostavljenoj dokumentaciji i preduzima druge pravne i faktičke radnje u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima.

U bilo kojoj fazi postupka početne akreditacije, stručna služba NAT bez odlaganja ukazuje recenzentskoj komisiji i/ili komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta, kao i drugim nadležnim organima na nepravilnosti i/ili nezakonitosti koje uoči tokom postupka.

Kada je zahtev uredan, NAT izdaje potvrdu visokoškolskoj ustanovi da je podnet uredan zahtev.

U slučaju da zahtev nije uredan, NAT donosi zaključak kojim upućuje visokoškolsku ustanovu da dopuni zahtev potrebnom dokumentacijom u roku od 30 dana od dana dostavljanja zaključka visokoškolskoj ustanovi.

Ukoliko visokoškolska ustanova ne dopuni zahtev u roku iz stava 3. ovog člana, NAT donosi rešenje o odbacivanju zahteva.

Član 8

Radi utvrđivanja činjenica od značaja za vrednovanje visokoškolskih ustanova i donošenje odluke o zahtevu za početnu akreditaciju, Komisija za akreditaciju obrazuje potkomisije u čijem sastavu su najmanje dva člana iz odgovarajućeg obrazovno-naučnog, odnosno obrazovno-umetničkog polja.

Potkomisija utvrđuje predlog za sastav recenzentske komisije za početnu akreditaciju ustanove i studijskih programa na način predviđen statutom NAT, koju sačinjavaju: tri nastavnika visokoškolskih ustanova, jedan student i jedan stručnjak za pojedine oblasti iz reda poslodavaca, profesionalnih ili strukovnih udruženja, tržišta rada, komora sa liste koju je utvrdio Upravni odbor NAT.

Članovi potkomisija i recenzentskih komisija za početnu akreditaciju visokoškolske ustanove i studijskih programa ne smeju biti u sukobu interesa, a naročito ukoliko su oni ili njihovi bliski srodnici u radnom odnosu ili bilo kakvom poslovnom ili drugom aranžmanu u vezi sa zahtevom koji se razmatra.

Potkomisija upućuje predlog iz stava 2. ovog člana Komisiji za akreditaciju, koja konačan predlog dostavlja direktoru NAT.

Direktor NAT imenuje recenzentsku komisiju i njenog predsednika za početnu akreditaciju visokoškolske ustanove, uz prethodno izjašnjenje recenzenata da nisu u sukobu interesa. Direktor NAT imenuje i koordinatora iz stručne službe NAT.

Odluka o imenovanju recenzentske komisije za početnu akreditaciju visokoškolske ustanove sa navedenim imenima članova komisije objavljuje se na sajtu NAT.

Članovi recenzentske komisije imaju pravo na naknadu za svoj rad, u skladu sa aktom NAT.

Član 9

Recenzentska komisija za početnu akreditaciju visokoškolske ustanove i studijskih programa, utvrđuje činjenice od značaja za donošenje odluke o zahtevu za početnu akreditaciju neposrednim uvidom u rad visokoškolske ustanove, a o njenom dolasku u visokoškolsku ustanovu koordinator dostavlja obaveštenje najkasnije 15 dana pre planirane posete.

Visokoškolska ustanova je dužna da recenzentskoj komisiji za početnu akreditaciju visokoškolske ustanove i studijskih programa, obezbedi sve tražene podatke, slobodan pristup i uvid u odgovarajući prostor, opremu, kao i sve drugo od značaja za proces akreditacije.

Član 10

Recenzentska komisija u preliminarnom recenzentskom izveštaju, u skladu sa uputstvom iz člana 5. stav 1. tačka 2, analizira dokumentaciju za početnu akreditaciju visokoškolske ustanove i ocenjuje:

- koji su standardi za početnu akreditaciju visokoškolske ustanove i studijskih programa ispunjeni a koji nisu ispunjeni.

- sadržaj, kvalitet i obim studijskih programa;

- potreban broj nastavnog i drugog osoblja sa odgovarajućim naučnim, umetničkim i stručnim kvalifikacijama;

- odgovarajući prostor i opremu, u skladu s brojem studenata koje visokoškolska ustanova namerava da upiše i potrebnim kvalitetom studiranja.

Na osnovu analize i ocene iz stava 1. ovog člana, kao i analize i ocene iz člana 9, recenzentska komisija sastavlja Izveštaj i dostavlja ga koordinatoru. Koordinator dostavlja Izveštaj visokoškolskoj ustanovi koja može u roku od 15 dana, od dana dostavljanja Izveštaja, da dâ eventualne primedbe na činjenice navedene u Izveštaju.

Nakon isteka roka iz stava 2. ovog člana, recenzentska komisija sastavlja konačni Izveštaj, na srpskom i sažetak na engleskom jeziku, koji uključuje prihvaćene primedbe visokoškolske ustanove i ocenu kvaliteta ustanove i podnosi ga potkomisiji na razmatranje.

Član 11

Na osnovu Izveštaja recenzentske komisije za početnu akreditaciju visokoškolske ustanove i studijskih programa, potkomisija utvrđuje predlog Odluke o početnoj akreditaciji visokoškolske ustanove i studijskih programa i dostavlja ga Komisiji za akreditaciju u roku od 30 dana od dana dostavljanja Izveštaja recenzentske komisije za početnu akreditaciju visokoškolske ustanove i studijskih programa.

Uz predlog Odluke o početnoj akreditaciji visokoškolske ustanove dostavlja se Izveštaj iz člana 10. stav 3. ovog Pravilnika.

Član 12

Komisija na prvoj sednici nakon prijema predloga Odluke o početnoj akreditaciji razmatra dostavljeni predlog, traži dopunska objašnjenja recenzentske komisije ukoliko je potrebno, nakon čega donosi odluku o početnoj akreditaciji.

Odluka o početnoj akreditaciji je doneta ako za nju glasa više od polovine ukupnog broja članova Komisije.

NAT u roku od tri meseca od dana prijema zahteva sačinjava Izveštaj o početnoj akreditaciji visokoškolske ustanove i studijskih programa i dostavlja ga Ministarstvu sa preporukom da:

1) izda dozvolu za rad visokoškolskoj ustanovi;

2) odbije zahtev visokoškolske ustanove za izdavanje dozvole za rad.

Član 13

Ukoliko Ministarstvo Rešenjem odbije zahtev za izdavanje dozvole za rad (koje je konačno), po dostavljanju izveštaja NAT, sa preporukom da se odbije zahtev visokoškolske ustanove, visokoškolska ustanova može pokrenuti upravni spor.

NAT dostavlja svoja doneta akta visokoškolskim ustanovama i ustanovama u osnivanju u štampanom i/ili elektronskom obliku.

Član 13

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o standardima i postupku za početnu akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa ("Službeni glasnik RS", broj 13/19).

STANDARDI ZA POČETNU AKREDITACIJU VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA I STUDIJSKIH PROGRAMA

Standard 1: Ciljevi i osnovni zadaci visokoškolske ustanove

Standard 2: Organizacija visokoškolske ustanove

Standard 3: Studije

Standard 4: Naučnoistraživački i umetnički rad

Standard 5: Kvalitet nastavnika i saradnika

Standard 6: Potreban broj nastavnika i saradnika

Standard 7: Nenastavno osoblje

Standard 8: Studenti

Standard 9: Prostor i oprema

Standard 10: Biblioteka, udžbenici i informaciona podrška

Standard 11: Finansijsko obezbeđenje rada

Standard 12: Unutrašnji mehanizmi za osiguranje kvaliteta

Standard 1: Ciljevi i osnovni zadaci visokoškolske ustanove
Osnivač visokoškolske ustanove prepoznaje razloge za osnivanje ustanove u skladu sa potrebama i prioritetima razvoja društva, poboljšanjem kvalifikacione strukture, razvoja struke, nauke i umetnosti i postojanjem uslova za visokoškolsko obrazovanje. Visokoškolska ustanova ima usvojene osnovne ciljeve u skladu sa ciljevima visokog obrazovanja koji su utvrđeni zakonom.

Uputstva za primenu standarda 1.
1.1 Osnivač u elaboratu o osnivanju ili odluci o osnivanju navodi razloge za osnivanje, ciljeve i zadatke.
1.2 Osnovne zadatke visokoškolske ustanove, sažeto izražene, utvrđuje privremeni organ upravljanja visokoškolske ustanove.
1.3 Ciljevi visokoškolske ustanove određuju konkretne rezultate koje ta visokoškolska ustanova želi da ostvari i predstavljaju osnovu za kontrolu njenog rada.
1.4 Ciljevi su konkretni, ostvarivi i merljivi u skladu sa raspoložim mogućnostima i bliže određuju delatnost visokoškolske ustanove.
1.5 Sve aktivnosti visokoškolske ustanove, a posebno razvoj studijskih programa, u skladu su sa utvrđenim ciljevima visokoškolske ustanove.

Standard 2: Organizacija visokoškolske ustanove
Osnivač visokoškolske ustanove ima privremene organe koji omogućuju izvršavanje potrebnih aktivnosti neophodnih za dobijanje dozvole za obavljanje delatnosti. Organizaciona struktura i sistem upravljanja obezbeđuju postizanje ciljeva i ostvarivanje zadataka visokoškolske ustanove.

Uputstva za primenu standarda 2.
2.1 Privremeni organ upravljanja ustanove po broju i sastavu treba da odgovara obavljanju delatnosti visokog obrazovanja.
2.2 Vršilac dužnosti organa poslovođenja organizuje rad na pripremanju nastavnih planova i programa i potrebnih profila nastavnika, kao i ostale dokumentacije potrebne za početnu akreditaciju.

Standard 3: Studije
Sadržaj kvalifikacija i diploma pojedinih vrsta i nivoa studija odgovaraju karakteru i ciljevima studijskih programa. Opis kvalifikacija svakog studijskog programa mora biti precizno definisan i odgovarati određenom nivou nacionalnog okvira kvalifikacija, relevantan za tržište rada, društveno opravdan i koristan. Studijski programi visokoškolske ustanove su u skladu sa osnovnim ciljevima koji su jasno definisani i usklađeni sa potrebama tržišta rada, razvojem struke i NOKS-om. Visokoškolska ustanova sistematično i efektivno planira, sprovodi, nadgleda, vrednuje i unapređuje kvalitet studijskih programa.

Opis kvalifikacije koje označavaju završetak osnovnih strukovnih studija
Opis kvalifikacija koje označavaju završetak specijalističkih strukovnih studija
Opis kvalifikacija koje označavaju završetak osnovnih akademskih studija
Opis kvalifikacije koje označavaju završetak master akademskih studija
Opis kvalifikacije koje označavaju završetak master strukovnih studija
Opis kvalifikacija koje označavaju završetak specijalističkih akademskih studija
Opis kvalifikacija koje označavaju završetak doktorskih studija
Uputstva za primenu standarda 3.
3.1 Uputstva za primenu standarda koji se odnose na vrstu i stepen studija:
3.1.1 Kvalifikacije koje označavaju završetak osnovnih strukovnih studija stiču studenti:
- koji su pokazali znanje u oblasti studiranja koje se zasniva na prethodnom obrazovanju i koje osposobljava za korišćenje stručne literature;
- koji su u stanju da primene znanje i razumevanje u profesiji;
- koji su u stanju da prenesu znanja na druge;
- koji poseduju sposobnost da nastave studije;
- koji poseduju sposobnost za timski rad.
3.1.2 Kvalifikacije koje označavaju završetak osnovnih akademskih studija stiču studenti:
- koji su pokazali znanje u oblasti studiranja koje se zasniva na prethodnom obrazovanju i koje je na nivou koji omogućava korišćenje stručne literature, ali istovremeno obuhvata neke aspekte koji se oslanjaju na ključna znanja njihovog polja studiranja;
- koji su u stanju da primene svoje znanje i razumevanje na način koji ukazuje na profesionalni pristup poslu ili zvanju i koji imaju sposobnosti koje se najčešće iskazuju smišljanjem i odbranom argumenata i rešavanjem problema unutar polja studiranja;
- koji imaju sposobnost da prikupljaju i tumače potrebne podatke;
- koji imaju sposobnost razmišljanja o relevantnim društvenim, naučnim ili etičkim pitanjima;
- koji su u stanju da o svom radu i rezultatima rada obaveštavaju stručnu i širu javnost;
- koji su razvili sposobnosti koje su neophodne za nastavak studija.
3.1.3 Kvalifikacije koje označavaju završetak master strukovnih studija stiču studenti:
- koji su pokazali znanje i razumevanje u oblasti studiranja, koje dopunjuje znanje stečeno na osnovnim strukovnim studijama i predstavlja osnovu za razvijanje kritičkog mišljenja i primenu znanja u praksi;
- koji su u stanju da primene znanje u rešavanju problema u novom ili nepoznatom okruženju u širim ili multidisciplinarnim oblastima unutar obrazovno-naučnog odnosno obrazovno-umetničkog polja studija;
- koji imaju sposobnost da integrišu znanje, rešavaju složene probleme i da rasuđuju na osnovu dostupnih informacija koje sadrže promišljanja o društvenim i etičkim odgovornostima povezanim sa primenom njihovog znanja i sudova;
- koji su u stanju da na jasan i nedvosmislen način prenesu znanje i način zaključivanja stručnoj javnosti;
- koji su osposobljeni za rešavanje praktičnih problema u privrednim preduzećima i javnim ustanovama;
- koji poseduju sposobnost da nastave studije na način koji će samostalno izabrati.
3.1.4 Kvalifikacije koje označavaju završetak master akademskih studija stiču studenti:
- koji su pokazali znanje i razumevanje u oblasti studiranja, koje dopunjuje znanje stečeno na osnovnim akademskim studijama i predstavlja osnovu za razvijanje kritičkog mišljenja i primenu znanja;
- koji su u stanju da primene znanje u rešavanju problema u novom ili nepoznatom okruženju u širim ili multidisciplinarnim oblastima unutar obrazovno-naučnog odnosno obrazovno-umetničkog polja studija;
- koji imaju sposobnost da integrišu znanje, rešavaju složene probleme i da rasuđuju na osnovu dostupnih informacija koje sadrže promišljanja o društvenim i etičkim odgovornostima povezanim sa primenom njihovog znanja i sudova;
- koji su u stanju da na jasan i nedvosmislen način prenesu znanje i način zaključivanja stručnoj i široj javnosti;
- koji poseduju sposobnost da nastave studije na način koji će samostalno izabrati.
3.1.5 Kvalifikacije koje označavaju završetak specijalističkih akademskih studija stiču studenti:
- koji su pokazali produbljeno znanje, razumevanje i sposobnosti u odabranim užim naučnim i umetničkim oblastima specijalizacije, zasnovano na znanju i veštinama stečenim na master akademskim studijama i odgovarajuće je za istraživanje u datim užim naučnim i umetničkim oblastima studija;
- koji su u stanju da primene stečeno produbljeno znanje, razumevanje i sposobnosti stečene tokom specijalističkih studija za uspešno rešavanje složenih problema u novom ili nepoznatom okruženju, u užim naučnim i umetničkim oblastima studija;
- koji imaju povećanu sposobnost da povežu stečena znanja i rešavaju složene probleme, da rasuđuju i da na osnovu dostupnih informacija donose zaključke koji istovremeno sadrže promišljanja o društvenim i etičkim odgovornostima povezanim sa primenom njihovog znanja i sudova;
- koji su u stanju da efikasno prate i usvajaju novine i rezultate istraživanja u oblasti specijalizacije i da na jasan i nedvosmislen način prenesu svoje zaključke, znanje i postupak zaključivanja stručnoj i široj javnosti.
3.1.6 Kvalifikacije koje označavaju završetak specijalističkih strukovnih studija stiču studenti:
- koji su pokazali produbljeno znanje, razumevanje i stručne veštine u odabranim užim oblastima specijalizacije, koje se zasniva na znanju i veštinama stečenim na osnovnim strukovnim ili osnovnim akademskim studijama, kao vid posebne pripreme i odgovarajuće je za uspešan rad u oblasti specijalizacije;
- koji su u stanju da primene produbljeno znanje, razumevanje i veštine za uspešno rešavanje složenih problema u delimično novom ili nepoznatom okruženju užim
- oblastima studija;
- koji su stekli znanja i veštine potrebne za timski rad pri rešavanju složenih problema iz struke;
- koji imaju povećanu sposobnost da integrišu stečena znanja i veštine, da rasuđuju i daju na osnovu dostupnih informacija moguće zaključke koji istovremeno sadrže promišljanja o društvenim i etičkim odgovornostima povezanim sa primenom njihovog znanja i sudova;
- koji su u stanju da efikasno prate i usvajaju novine u oblasti specijalizacije i da na jasan i nedvosmislen način prenesu svoje zaključke, znanje i postupak zaključivanja stručnoj i široj javnosti.
3.1.7 Kvalifikacije koje označavaju završetak doktorskih studija stiču studenti:
- koji su pokazali sistematsko razumevanje određenog polja studija;
- koji su savladali veštine i metode istraživanja na tom polju;
- koji su pokazali sposobnost koncipiranja, projektovanja i primene;
- koji su pokazali sposobnost prilagođavanja procesa istraživanja uz neophodan stepen akademskog integriteta;
- koji su originalnim istraživanjem i radom postigli ostvarenje koje proširuje granice znanja, koje je objavljeno i koje je referenca na nacionalnom i međunarodnom nivou;
- koji su sposobni za kritičku analizu, procenu i sintezu novih i složenih ideja;
- koji mogu da prenesu stručna znanja i ideje kolegama, širokoj akademskoj zajednici i društvu u celini;
- koji su u stanju da u akademskom i profesionalnom okruženju promovišu tehnološki, društveni ili kulturni napredak.
3.1.8 Zahtev za početnu akreditaciju može da se odnosi samo na studije koje se odvijaju na klasičan način u sedištu ustanove.
3.2 Između različitih studijskih programa može se vršiti prenošenje ESPB bodova.
3.3 Visokoškolska ustanova ima procedure za usvajanje i analizu studijskih programa.
3.4. Ishodi učenja se opisuju prema deskriptorima ishoda učenja nacionalnog okvira kvalifikacija, koje predlaže Nacionalni savet za visoko obrazovanje a usvaja Ministarstvo.
Napomena. Dokumentacija za akreditaciju svakog studijskog programa se priprema u skladu sa Uputstvom za pripremu dokumentacije za akreditaciju studijskih programa.

Standard 4: Naučnoistraživački i umetnički rad
Visokoškolska ustanova koja ostvaruje akademske studije, ima organizovan i planiran naučnoistraživački i umetnički rad.

Uputstva za primenu standarda 4:
4.1 Visokoškolska ustanova ima obezbeđene nastavnike koji su učesnici naučnoistraživačkih i umetničkih nacionalnih i međunarodnih projekata.
4.2 Visokoškolska ustanova ima plan naučnoistraživačkog, odnosno umetničkog rada.
4.3 Visokoškolska ustanova ima utvrđen postupak i kriterijume za sistematsko praćenje i ocenjivanje obima i kvaliteta naučnoistraživačkog, odnosno umetničkog rada nastavnog osoblja.

Standard 5: Kvalitet nastavnika i saradnika
Visokoškolska ustanova obezbeđuje kompetentne nastavnike i saradnike u skladu za Zakonom o visokom obrazovanju na način koji obezbeđuje potreban kvalitet nastavnog osoblja.

Uputstva za primenu standarda 5:
5.1 Visokoškolska ustanova obezbeđuje nastavnike koji ispunjavaju uslove za izbor u odgovarajuće zvanje. Predavači, viši predavači, profesori strukovnih studija, docenti, vanredni profesori i redovni profesori moraju imati ili su imali izbor u nastavno ili naučno zvanje (isključujući polje umetnosti u oba slučaja) na nekoj od akreditovanih visokoškolskih ili naučnih ustanova u Republici Srbiji ili inostranstvu, koje imaju kompetentno izborno telo u oblasti za koju se izbor vrši.
5.2 Visokoškolska ustanova obezbeđuje nastavno osoblje čije naučne, umetničke i stručne kvalifikacije odgovaraju obrazovno-naučnom, odnosno obrazovno-umetničkom polju i nivou njihovih zaduženja. Kvalifikacije se dokazuju diplomama, objavljenim radovima, umetničkim delima, kao i evidencijom o pedagoškim kvalitetima i odgovarajućem profesionalnom iskustvu. U oceni ispunjenosti ovog standarda shodno se primenjuje Pravilnik o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa.
5.3. Privremeni organ visokoškolske ustanove bira, odnosno prihvata izbor u zvanje nastavnika prilikom pripreme dokumentacije za početnu akreditaciju, a samostalna visokoškolska ustanova daje saglasnost na te odluke.

Standard 6: Potreban broj nastavnika i saradnika
Visokoškolska ustanova obezbeđuje potreban broj kompetentnih nastavnika i saradnika za kvalitetno izvođenje studijskih programa.

Uputstva za primenu standarda 6:
6.1. Uslov u pogledu potrebnog broja nastavnika visokoškolska ustanova ispunjava ako pruži dokaz da je obezbeđen potreban broj nastavnika za zasnivanje radnog odnosa sa punim radnim vremenom za izvođenje najmanje 70% časova aktivne nastave na studijskom programu za koji se traži dozvola za rad, a najmanje 20 nastavnika za zasnivanje radnog odnosa sa punim radnim vremenom. Izuzetak su studijski programi u polju umetnosti gde taj broj ne može biti manji od 50%. Od ukupnog broja nastavnika potrebnih za obavljanje nastave po godinama studija za studijski program za koji se traži dozvola za rad, akademije strukovnih studija i visoke škole strukovnih studija, izuzev u polju umetnosti, moraju da imaju obezbeđeno najmanje 50% nastavnika sa stečenim naučnim nazivom doktora nauka. Na master strukovnim studijama svi nastavnici moraju imati doktorate nauka izuzev u polju umetnosti.
6.2. Ako ustanova planira angažovanje nastavnika sa nepunim radnim vremenom, odnosno nastavnika angažovanih po ugovoru o dopunskom radu, ovi nastavnici mogu nedeljno da ostvaruju aktivnu nastavu u predmetnoj ustanovi po sledećim pravilima. Nastavnik koji je angažovan na više visokoškolskih ustanova ostvaruje aktivnu nastavu u svakoj ustanovi srazmerno procentu angažovanja od propisanih šest do maksimuma od 14 časova, s tim da njegovo ukupno angažovanje ne može biti veće od 14 časova aktivne nastave nedeljno na svim visokoškolskim ustanovama u Republici Srbiji. Nastavnik sa nepunim radnim vremenom, koji manji deo radnog vremena ostvaruje van visokog obrazovanja, može nedeljno da ostvaruje aktivnu nastavu u predmetnoj ustanovi srazmerno procentu angažovanja od propisanog maksimuma od 14 časova. Nastavnik sa nepunim radnim vremenom, koji veći deo radnog vremena ostvaruje van visokog obrazovanja, odnosno nastavnik angažovan po ugovoru o dopunskom radu.
Nastavnik sa nepunim radnim vremenom, koji veći deo radnog vremena ostvaruje van visokog obrazovanja, odnosno nastavnik angažovan po ugovoru o dopunskom radu u skladu sa članom 75. stav 14. Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 88/2017, 73/2018, 27/2018 - dr. zakon, 67/2019, 6/2020 - dr. zakoni, 11/2021 - autentično tumačenje, 67/2021 i 67/2021 - dr. zakon i 76/2023 i 19/2025), može da izvodi aktivnu nastavu u matičnoj ustanovi do maksimalno 5,5 časova nedeljno, odnosno do maksimalno 14 časova aktivne nastave nedeljno ukoliko je biran u nastavno zvanje u polju medicinskih nauka.
Nastavnik angažovan po ugovoru o dopunskom radu u skladu sa članom 90. Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 88/2017, 73/2018, 27/2018 - dr. zakon, 67/2019, 6/2020 - dr. zakoni, 11/2021 - autentično tumačenje, 67/2021 i 67/2021 - dr. zakon i 76/2023 i 19/2025) može nedeljno da ostvaruje van matične ustanove do pet časova aktivne nastave ukoliko mu to dozvoljava opterećenje uz toleranciju do maksimalno 14 časova nedeljno u zbiru sa opterećenjem u matičnoj ustanovi.
6.3. Od ukupnog broja nastavnika sa punim radnim vremenom, njih najmanje 80% moraju imati nastavno zvanje predavač, viši predavač, profesor strukovnih studija, docent, vanredni profesor i redovni profesor.
6.4. Potreban broj nastavnika za zasnivanje radnog odnosa sa punim radnim vremenom obezbeđen je ako visokoškolska ustanova priloži dokaz da navedena lica imaju ili su imala izbor u odgovarajuće nastavno ili naučno zvanje (izuzev za polje umetnosti u oba slučaja) na nekoj od akreditovanih visokoškolskih ili naučnih ustanova u Republici Srbiji ili inostranstvu i da su dala izjavu da će po dobijanju dozvole za rad zasnovati radni odnos na visokoškolskoj ustanovi.
6.5. Broj nastavnika odgovara potrebama studijskih programa koje ustanova realizuje. Ukupan broj nastavnika mora biti dovoljan da pokrije ukupan broj časova nastave na studijskim programima koje ustanova realizuje, tako da nastavnik ostvaruje prosečno do 180 časova aktivne nastave (predavanja, konsultacije, vežbe, praktičan rad i terenski rad) godišnje, odnosno do šest časova nedeljno, sa tolerancijom do maksimalno devet časova nedeljno. jedan čas aktivne nastave traje 45 minuta. Angažovanje po nastavniku ne može biti veće od 14 časova aktivne nastave nedeljno na svim visokoškolskim ustanovama u Republici Srbiji.
6.6. Nastavnici u zvanju predavača, višeg predavača ili profesora strukovnih studija mogu da izvode nastavu samo na strukovnim studijama.
Nastavnici u zvanju docenta, vanrednog i redovnog profesora mogu da izvode nastavu na svim vrstama studija.
Profesor emeritus se računa kao nastavnik sa punim radnim vremenom. Profesor emeritus može učestvovati u izvođenju svih oblika nastave na akademskim studijama drugog i trećeg stepena, biti mentor i član komisija u postupku izrade i odbrane doktorskih disertacija, odnosno doktorskih umetničkih projekata, biti član komisije za pripremanje predloga za izbor nastavnika univerziteta i učestvovati u naučnoistraživačkom radu.
Član SANU u radnom sastavu, koji je pre penzionisanja imao nastavno ili naučno zvanje, može učestvovati u izvođenju svih oblika nastave na doktorskim akademskim studijama, biti mentor i član komisija u postupku izrade i odbrane doktorske disertacije, biti član komisije za pripremanje predloga za izbor nastavnika univerziteta i učestvovati u naučnoistraživačkom radu.
Lice izabrano u naučno zvanje na način i po postupku propisanim zakonom kojim je regulisana naučnoistraživačka delatnost, može učestvovati u izvođenju svih oblika nastave na master i doktorskim akademskim studijama, biti mentor i član komisija u postupku izrade i odbrane završnog rada na master studijama i doktorske disertacije, biti član komisije za pripremanje predloga za izbor nastavnika i saradnika univerziteta i učestvovati u naučnoistraživačkom radu.
Ukoliko lice iz prethodnog stava nema zasnovan radni odnos u visokoškolskoj ustanovi na kojoj se program izvodi, ustanova sa njim zaključuje ugovor o angažovanju za izvođenje nastave.
Gostujući profesor, koji učestvuje u realizaciji studijskog programa računa se kao nastavnik u dopunskom radnom odnosu.
Visokoškolska ustanova može na predlog stručnog organa angažovati u delu aktivne nastave, uključujući predavanja i vežbe, na prvom i drugom stepenu studija, najviše do trećine časova nastave na predmetu u toku semestra, predavača van radnog odnosa koji ima stečeno visoko obrazovanje najmanje master akademskih studija i koji ima neophodna znanja i veštine u odgovarajućoj oblasti i pokazuje smisao za nastavni rad.
Predavač van radnog odnosa može biti angažovan isključivo na stručno-aplikativnim predmetima.
Nosioci predmeta zaposleni na visokoškolskoj ustanovi su odgovorni za obezbeđenje kvaliteta nastave koju realizuju predavači van radnog odnosa.
Takođe, u polju Medicinskih nauka visokoškolska ustanova može na predlog stručnog organa angažovati u delu aktivne nastave, uključujući predavanja i vežbe, na prvom stepenu studija najviše do trećine časova nastave na predmetu u toku semestra, u zvanje predavača strukovnih studija sa nepunim radnim vremenom, i lice koje ima visoko obrazovanje prvog stepena i najmanje završenu zdravstvenu specijalizaciju iz uže naučne oblasti predmeta za koji se bira i koji ima neophodna znanja i veštine u odgovarajućoj oblasti i pokazuje smisao za nastavni rad.
Lice koje je birano u nastavno zvanje u polju medicinskih nauka i koje je zaposleno sa nepunim radnim vremenom u visokoškolskoj ustanovi a koje veći deo radnog vremena ostvaruje u oblasti zdravstva (zdravstvene zaštite) računa se kao nastavnik sa punim radnim vremenom i ulazi u minimalni broj nastavnika koji je neophodan da poseduje visokoškolska ustanova.
6.7. Broj saradnika odgovara potrebama ostvarenja studijskih programa. Ukupan broj saradnika mora biti dovoljan da pokrije ukupan broj časova nastave na studijskim programima koje ustanova realizuje, a da pri tome svaki saradnik ostvaruje maksimalno 300 časova aktivne nastave godišnje, odnosno prosečno do 10 časova aktivne nastave nedeljno, osim u polju umetnosti, uz toleranciju od maksimalno 18 časova nedeljno.
6.8. Zvanja saradnika su: saradnik u nastavi, asistent i asistent sa doktoratom. Zvanja saradnika u izvođenju nastave u okviru studijskih programa u okviru obrazovno-umetničkog polja umetnosti su: umetnički saradnik, viši umetnički saradnik, samostalni umetnički saradnik, stručni saradnik, viši stručni saradnik i samostalni stručni saradnik.
Zvanja saradnika u izvođenju nastave u okviru studijskih programa stranih jezika su: lektor i viši lektor.
Visokoškolska ustanova može za potrebe realizacije studijskih programa angažovati i saradnike van radnog odnosa.
6.9. Visokoškolska ustanova na poslovima saradnika u nastavi obezbeđuje studenta na studijama prvog stepena studenta master akademskih studija ili specijalističkih akademskih studija, koji je studije prvog stepena studija završio sa prosečnom ocenom najmanje osam (8).
Izuzetno, visokoškolska ustanova strukovnih studija može da obezbedi saradnika u nastavi studenta na studijama prvog stepena i studenta master strukovnih studija ili specijalističkih strukovnih studija, koji je studije prvog stepena studija završio sa prosečnom ocenom najmanje osam (8).
Visokoškolska ustanova na poslovima saradnika u nastavi iz umetničkog polja može da obezbedi lice koje ima visoko obrazovanje prvog stepena studija, ukupnu prosečnu ocenu najmanje osam (8) i najmanje devet (9) iz grupe predmeta za koju se obezbeđuje, u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove, ukoliko u toj oblasti nisu predviđene master akademske studije.
6.10. Visokoškolska ustanova na poslovima asistenta obezbeđuje studenta doktorskih studija koji je svaki od prethodnih stepena studija završio sa prosečnom ocenom najmanje osam (8) i koji pokazuje smisao za nastavni rad.
Pod uslovima iz prethodnog stava visokoškolska ustanova može da obezbedi asistenta i magistra nauka, odnosno magistra umetnosti kome je prihvaćena tema doktorske disertacije, odnosno doktorskog umetničkog projekta.
Izuzetno, za nastavu na kliničkim predmetima visokoškolska ustanova može da na poslovima asistenta obezbedi i lice sa završenom odgovarajućom zdravstvenom specijalizacijom.
Za asistenta iz umetničkog polja može biti obezbeđeno lice koje ima akademski naziv magistra umetnosti i umetnička dela koja pokazuju smisao za samostalno umetničko stvaralaštvo, ukoliko u umetničkoj oblasti za koju se bira nisu predviđene doktorske studije.
Za asistenta iz umetničkog polja može biti obezbeđeno lice koje je završilo akademske studije prvog stepena i ima umetnička dela koja pokazuju smisao za samostalno umetničko stvaralaštvo, ukoliko u umetničkoj oblasti za koju se bira nisu predviđene master akademske, odnosno doktorske studije.
6.11. Visokoškolska ustanova može na poslovima asistenta sa doktoratom da obezbedi lice koje je steklo naučni naziv doktora nauka, odnosno umetnički naziv doktora umetnosti i koje pokazuje smisao za nastavni rad.
6.12. Visokoškolska ustanova može može angažovati u zvanje saradnika van radnog odnosa (demonstrator i sl.) za pomoć u nastavi na studijama prvog stepena, studenta studija prvog, drugog ili trećeg stepena, pod uslovom da su na studijama prvog stepena studija ostvarili najmanje 120 ESPB bodova sa ukupnom prosečnom ocenom najmanje 8 (osam).
6.13. Za potrebe realizacije dela praktične nastave, koja se realizuje van visokoškolske ustanove, visokoškolska ustanova može angažovati u zvanje saradnika van radnog odnosa (saradnik praktičar, klinički asistent i sl.) lice zaposleno u ustanovi gde se deo praktične nastave realizuje.

Standard 7: Nenastavno osoblje
Visokoškolska ustanova obezbeđuje nenastavno osoblje koje svojim stručnim i profesionalnim radom obezbeđuje uspešnu realizaciju studijskih programa, kao i osnovnih zadataka i ciljeva visokoškolske ustanove.

Uputstva za primenu standarda 7:
7.1 Visokoškolska ustanova obezbeđuje najmanje jednog izvršioca - diplomiranog pravnika - na poslovima sekretara.
7.2 Visokoškolska ustanova organizuje studentsku službu sa najmanje jednim izvršiocem.
7.3 Visokoškolska ustanova obezbeđuje najmanje jednog izvršioca sa visokim obrazovanjem na poslovima informacionog sistema.
7.4 Visokoškolska ustanova obezbeđuje najmanje jednog bibliotekara.
Izvršilac na poslovima sekretara, izvršilac na poslovima informacionog sistema i bibliotekar, u skladu sa potrebama visokoškolske ustanove može biti radno angažovan van radnog odnosa (dopunski rad) ili zaposleni sa nepunim radim vremenom ukoliko na visokoškolskoj ustanovi ukupno studira do 1.500 studenata, a ukoliko studira preko 1500 studenata navedena lica (sekretar, izvršilac na poslovima informacionog sistema i bibliotekar) moraju biti zaposlena na visokoškolskoj ustanovi sa punim radnim vremenom.

Standard 8: Studenti
Saglasno osnovnim zadacima visokoškolska ustanova utvrđuje uslove za upis studenata Visokoškolska ustanova obezbeđuje potrebne uslove studentima za uspešno savlađivanje studijskih programa.

Uputstva za primenu standarda 8:
8.1 Visokoškolska ustanova usvaja konkurs za upis na studije kao planski dokument. Konkurs sadrži: broj studenata za određene studijske programe, uslove za upis, merila za utvrđivanje redosleda kandidata, postupak sprovođenja konkursa, način i rokove za podnošenje žalbe na utvrđeni redosled, kao i visinu školarine koju plaćaju studenti čije se studiranje ne finansira iz budžeta.
8.2 Broj studenata koji visokoškolska ustanova planira da upiše, mora biti usklađen sa kadrovskim, prostornim i tehničko-tehnološkim mogućnostima.
8.3 Visokoškolska ustanova za upis na studije prvog stepena planira prijemni ispit ili ispit za proveru sklonosti i sposobnosti, u skladu sa statutom visokoškolske ustanove. Redosled kandidata utvrđuje se na osnovu opšteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju i rezultata na prijemnom ispitu, odnosno ispitu za proveru sklonosti i sposobnosti.
8.4 Lice koje završi studije stiče odgovarajući stručni, akademski, odnosno naučni naziv u skladu sa zakonom. Svojstvo studenta prestaje u slučajevima predviđenim zakonom.

Standard 9: Prostor i oprema
Visokoškolska ustanova obezbeđuje prostor i opremu neophodne za kvalitetno izvođenje svih oblika nastave. Standardi prostora i opreme određuju se po obrazovno-naučnim, odnosno obrazovno-umetničkom polju.

Uputstva za primenu standarda 9:
9.1 Visokoškolska ustanova obezbeđuje prostor za izvođenje nastave, i to:
- objekte sa najmanje 4 m2 bruto prostora po studentu, odnosno 2 m2 po studentu za izvođenje nastave po smenama;
za polje umetnosti, prostor po studentu iznosi najmanje 5 m2;bruto;
- za studije na daljinu bruto prostor po studentu iznosi 2 m2, odnosno 1 m2 po studentu za izvođenje nastave po smenama.
- amfiteatre, učionice, laboratorije, odnosno druge prostorije za izvođenje nastave, kao i bibliotečki prostor i čitaonicu, u skladu sa potrebama obrazovnog procesa određenog obrazovno-naučnog, odnosno obrazovno-umetničkog polja;
- odgovarajući radni prostor za nastavnike i saradnike;
- mesto u amfiteatru, učionici i laboratoriji za svakog studenta.
9.2. Visokoškolska ustanova obezbeđuje prostor za administrativne poslove, i to najmanje dve kancelarije za potrebe studentske službe i sekretarijata.
9.3. Prostor koji obezbeđuje visokoškolska ustanova za potrebe nastave i za potrebe uprave mora da zadovolji odgovarajuće urbanističke, tehničko-tehnološke i higijenske uslove. Prostor mora biti u objektima koji imaju potrebne građevinske i upotrebne dozvole. Ukoliko objekti za potrebe nastave i upravljanja nisu u vlasništvu visokoškolske ustanove ili joj nisu dati na korišćenje, ona obezbeđuje zakup tih objekata za period od najmanje tri godine.
9.4. Visokoškolska ustanova obezbeđuje potrebnu tehničku opremu za savremeno izvođenje nastave u skladu sa potrebama studijskog programa.
9.5. Visokoškolska ustanova obezbeđuje opremu i izvođenje nastave u skladu sa zdravstvenim i sigurnosnom standardima.
9.6. Visokoškolska ustanova obezbeđuje prostor za rad studentskog parlamenta.
9.7. Visokoškolska ustanova nema obavezu da obezbedi dodatni prostor za izvođenje kratkih programa studija i/ili mikrokredencijala, već se koriste postojeći prostorni kapaciteti visokoškolske ustanove.

Standard 10: Biblioteka, udžbenici i informaciona podrška
Visokoškolska ustanova ima odgovarajuću biblioteku snabdevenu potrebnim udžbenicima za izvođenje nastave i informacione resurse i servise koje koristi u cilju ispunjenja osnovnih zadataka.

Uputstva za primenu standarda 10:
10.1 Visokoškolska ustanova ima biblioteku snabdevenu literaturom koja svojim nivoom i obimom obezbeđuje podršku nastavnom procesu i naučnoistraživačkom i umetničkom radu. Biblioteka raspolaže s najmanje 1.000 bibliotečkih jedinica iz oblasti iz koje se izvodi nastavni proces. Bibliotečke jedinice mogu da budu u štampanom i/ili elektronskom obliku.
10.2 Visokoškolska ustanova obezbeđuje pokrivenost svih predmeta odgovarajućom udžbeničkom literaturom, učilima i pomoćnim nastavnim sredstvima. Učila i pomoćna nastavna sredstva moraju biti raspoloživi na vreme i u broju dovoljnom da se obezbedi normalno odvijanje nastavnog procesa.
10.3 Visokoškolska ustanova raspolaže informacionom opremom koja je neophodna za studiranje i naučnoistraživački i umetnički rad. Visokoškolska ustanova obezbeđuje najmanje jednu računarsku učionicu sa pristupom internetu.

Standard 11: Finansijsko obezbeđenje rada
Visokoškolska ustanova obezbeđuje dovoljna finansijska sredstva za nastavljanje i završetak studija u slučaju prestanka rada ustanove ili prestanka izvođenja određenog studijskog programa.

Uputstva za primenu standarda 11:
11.1 Visokoškolska ustanova ima finansijski plan za period zakonom propisanog trajanja studijskog programa, koji je sastavni deo poslovnog plana visokoškolske ustanove. Finansijski plan sadrži jasno predstavljene buduće planirane prihode i rashode po vrstama i dinamici.

Standard 12. Unutrašnji mehanizmi za osiguranje kvaliteta
Visokoškolska ustanova donosi strategiju obezbeđenja kvaliteta u svome radu.

Uputstva za primenu standarda 12:
12.1 Visokoškolska ustanova utvrđuje jasno i podrobno formulisanu strategiju obezbeđenja kvaliteta nastavnog procesa, upravljanja visokoškolskom ustanovom, nenastavnih aktivnosti, kao i uslova rada i studiranja.
12.2 Visokoškolska ustanova obrazuje posebnu komisiju za obezbeđenje kvaliteta, iz reda nastavnika, saradnika, nenastavnog osoblja i studenata.
12.3 Visokoškolska ustanova ima opšti akt o udžbenicima.