PRAVILNIK O USLOVIMA PRISTUPA DO PRVE ILI NAKON PRVE RAZDELNE TAČKE I NAČINU RASPODELE TROŠKOVA("Sl. glasnik RS", br. 95/2024) |
Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi pristupa do prve ili tačke nakon prve razdelne tačke, kablovima, kablovskim instalacijama i pripadajućim sredstvima unutar zgrada, ukoliko je repliciranje infrastrukture ekonomski neefikasno i/ili tehnički neizvodljivo, kao i način raspodele troškova.
Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) fizička infrastruktura u smislu ovog pravilnika obuhvata kablove, kablovske instalacije i pripadajuća sredstva unutar zgrade i prvu razdelnu tačku koja može biti unutar ili van zgrade;
2) imalac prava korišćenja fizičke infrastrukture do krajnjeg korisnika može biti operator ili vlasnik fizičke infrastrukture koji nije operator;
3) pripadajuća sredstva u smislu ovog pravilnika obuhvataju, između ostalog, zgrade ili ulaze u zgrade, kablovsku kanalizaciju i vodove u zgradama, stubove, šahtove, provodne cevi i kanale, kao i razvodne ormane;
4) razdelna tačka je fizička tačka smeštena unutar ili van zgrade, koja je dostupna privrednim subjektima radi priključenja krajnjih korisnika, korišćenjem pripadajućih sredstava, postojećih kablovskih instalacija i kablova;
5) podnosilac zahteva je privredni subjekt koji je podneo zahtev imaocu prava korišćenja fizičke infrastrukture, za pristup do razdelne tačke;
6) nove mreže su mreže vrlo visokog kapaciteta koje je izgradio privredni subjekt i preko koje se usluge korisnicima ne pružaju duže od pet godina. Nadograđene postojeće mreže se mogu smatrati novim mrežama ako su ulaganja u kapacitete elektronske komunikacione mreže npr. u optičke vodove značajna i ako se očekuje da će preuzimanje ili tržišni udeo mreže biti ograničen, što zahteva prednost prvog ulagača. Postojeće mreže, unapređene postavljanjem nove aktivne opreme se ne smatraju novim mrežama;
7) fizičke barijere za replikaciju elemenata mreže predstavljaju prepreke koje utiču na replikaciju mreža ili elemenata mreže, a koje proizlaze iz tehničkih, zakonskih ili administrativnih ograničenja i zahteva;
8) ekonomske barijere za replikaciju elemenata mreže predstavljaju finansijske prepreke efikasnom podnosiocu zahteva, da prilikom replikacije mreža ili elemenata mreže, obezbedi komercijalno održivo poslovanje, imajući u vidu troškove sa jedne strane i očekivane prihode sa druge strane.
Razdelna tačka i kriterijumi za određivanje razdelne tačke
Prva razdelna tačka je fizički pristupačna razdelna tačka koja se nalazi što bliže krajnjim korisnicima, gde je moguć pristup fizičkoj infrastrukturi. Može se nalaziti unutar zgrade (suteren, podrumske prostorije ili poseban deo zgrade) ili van zgrade (ulični orman ili sličan odgovarajući objekat).
Prvu razdelnu tačku postavlja imalac prava korišćenja fizičke infrastrukture (u daljem tekstu: imalac prava).
Kada zahtevi za obezbeđivanje pristupa prvoj razdelnoj tački ne mogu biti ispunjeni u tački koja je razumno blizu krajnjem korisniku, u smislu stava 1. ovog člana, Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (u daljem tekstu: Regulator), može proširiti obavezu pristupa na tačku nakon prve razdelne tačke, koju utvrđuje kao najbližu krajnjim korisnicima, na koju se može povezati dovoljan broj krajnjih korisnika, kako bi investicija bila komercijalno održiva za podnosioca zahteva za pristup fizičkoj infrastrukturi (u daljem tekstu: podnosilac zahteva), i kako bi se prevazišle značajne barijere za replikaciju mreže.
Prva razdelna tačka treba da bude pristupačna ili se može, uz razumne troškove, učiniti pristupačnom podnosiocima zahteva.
Kriterijumi koje određuju pristupačnost prve razdelne tačke su da:
1) se nalazi što je moguće bliže krajnjim korisnicima;
2) bude smeštena u posebnom i lako dostupnom delu zgrade ili prostoru van zgrade, koji je pristupačan za povezivanje mreže podnosioca zahteva sa mrežom imaoca prava;
3) bude zaštićena od neovlašćenog fizičkog pristupa;
4) bude postavljena na mestu koje je zaštićeno od ulaska vode, prašine i sl., kao i da poseduje osnovnu zaštitu za opremu;
5) bude jasno obeležena;
6) omogući podnosiocu zahteva pristup razdelnoj tački kako bi obavljao tehničke operacije (priključenje, održavanje i sl.), koje zahtevaju fizički pristup bez većeg (nerazumnog) napora u svakom trenutku;
7) omogući podnosiocu zahteva, razumnu fleksibilnost u njegovim tehnološkim izborima i omogući da i njegova oprema (npr. optički razdelnici), bude smeštena u datom objektu.
Ukoliko nisu ispunjeni svi navedeni kriterijumi za pristupačnost prve razdelne tačke, Regulator može odrediti imaocu prava obaveze koje on treba da ispuni, kako bi prva razdelna tačka bila pristupačna podnosiocu zahteva, a u skladu sa tehničkim mogućnostima i razumnim troškovima.
Pristupačnost prve razdelne tačke zavisi i od infrastrukture u njenoj blizini, koja može biti korišćena (npr. kanali, stubovi, neosvetljena vlakna itd.).
Regulator vodi ažurnu bazu podataka o razdelnim tačkama i čini je dostupnom na veb prezentaciji, vodeći računa o poverljivosti podataka u skladu sa članom 56. Zakona o elektronskim komunikacijama ("Službeni glasnik RS", broj 35/23, u daljem tekstu: Zakon).
Imalac prava je u obavezi da u bazu, iz stava 1. ovog člana, unosi podatke o geografskoj lokaciji razdelne tačke (geografske koordinate), adrese zgrada koje su povezane na tu razdelnu tačku i tehničke karakteristike, kao i da ih ažurira najmanje jednom u tri meseca.
U slučaju da Regulator određuje razdelnu tačku u obavezi je da ažurira podatke o navedenoj razdelnoj tački u bazi podataka.
Pravo pristupa i korišćenja razdelne tačke
Podnosilac zahteva može da od imaoca prava, zahteva pristup fizičkoj infrastrukturi unutar zgrade ili do prve razdelne tačke, kada je ta tačka smeštena van zgrade, ukoliko je repliciranje takve infrastrukture ekonomski neefikasno ili tehnički neizvodljivo. Podnosilac zahteva je dužan da o svom trošku postavi mrežu do razdelne tačke.
Prilikom podnošenja zahteva imaocu prava, podnosilac zahteva dužan je da dostavi sledeće:
1) podatke o lokaciji prve razdelne tačke;
2) podatke o vrsti pristupa;
3) planirani broj korisnika;
4) planirane usluge;
5) planirane rokove za realizaciju pristupa prvoj razdelnoj tački;
6) planirani početak korišćenja prve razdelne tačke;
7) tehničko rešenje za pristup prvoj razdelnoj tački u skladu sa raspoloživim podacima.
Prilikom razmatranja zahteva, imalac prava je dužan da sve zahteve razmatra na pravedan i transparentan način, nediskriminišući nijednog podnosioca zahteva.
Ukoliko se postigne dogovor između podnosioca zahteva i imaoca prava, korišćenje fizičke infrastrukture se uređuje ugovorom o pristupu, kojim se definišu međusobna prava i obaveze ugovornih strana, uključujući i raspodelu troškova povezanih sa njihovim korišćenjem.
Ako ugovor o pristupu nije zaključen u roku od 60 dana od dana prijema zahteva za pristup fizičkoj infrastrukturi ili ako imalac prava ne odgovori na zahtev podnosioca u roku od 60 dana od dana prijema istog, svaka strana može podneti zahtev Regulatoru za odlučivanje.
Prilikom podnošenja zahteva Regulatoru, podnosilac zahteva dužan je da dostavi sledeće:
1) podatke o imaocu prava;
2) dokumentaciju koju je dostavio imaocu prava;
3) odgovor imaoca prava na zahtev ukoliko je dobijen, kao i druge relevantne podatke.
Razmatranje zahteva i odlučivanje Regulatora
Regulator razmatra podneti zahtev iz člana 6. ovog pravilnika i analizira da li postoje ekonomske i/ili fizičke barijere za replikaciju mreže ili elemenata mreže, za koje je podnosilac zahteva tražio pristup.
Opis ekonomskih i fizičkih barijera, kao i kriterijumi za utvrđivanje njihove visine i trajnosti navedeni su u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
U slučaju da Regulator utvrdi da su ekonomske i/ili fizičke barijere visoke i trajne, zahtev iz člana 6. ovog pravilnika se smatra opravdanim.
Regulator može imaocu prava da, na opravdan zahtev, odredi obavezu omogućavanja pristupa fizičkoj infrastrukturi, kao i način raspodele troškova pristupa, uzimajući u obzir povezane rizike.
Obaveza iz stava 1. ovog člana može da se odnosi na omogućavanje pristupa fizičkoj infrastrukturi unutar zgrada, odnosno do prve razdelne tačke, kada je prva razdelna tačka smeštena van zgrade.
Ukoliko se pristupom do prve razdelne tačke ne mogu u dovoljnoj meri rešiti visoke i trajne ekonomske i/ili fizičke barijere za postavljanje novih elemenata mreže, Regulator može imaocu prava odrediti obavezu omogućavanja pristupa u tački koja je nakon prve razdelne tačke, na koju se može povezati dovoljan broj krajnjih korisnika, kako bi investicija bila komercijalno održiva za podnosioca zahteva i kako bi se prevazišle značajne barijere za replikaciju mreže.
Regulator na osnovu sledećih kriterijuma određuje tačku nakon prve razdelne tačke, tako da ista:
1) bude najbliža krajnjim korisnicima i istovremeno pogodna da u nju može da se smesti dovoljan broj priključaka krajnjih korisnika, koji omogućava komercijalno održiv poslovni slučaj podnosiocu zahteva, odnosno omogućava ostvarivanje dovoljnih prihoda u investicionom ciklusu, a koji su najmanje jednaki očekivanim inkrementalnim troškovima, uključujući i kapitalne troškove za postavljanje mreže;
2) bude pristupačna u smislu člana 3. stav 1. ovog pravilnika ili se može učiniti pristupačnom uz razumne troškove;
3) omogućava efikasnom podnosiocu zahteva da prevaziđe visoke i trajne fizičke i/ili ekonomske barijere za postavljanje novih elemenata mreže.
Regulator, u izuzetnim slučajevima, može odrediti i obaveze pristupa aktivnim ili virtuelnim elementima mreže, ukoliko je pristup pasivnim elementima mreže fizički neizvodljiv i/ili ekonomski neefikasan.
Pristup prvoj razdelnoj tački unutar ili van zgrade može biti uslovljen zakonskim i administrativnim ograničenjima, koja proizlaze iz drugih regulatornih oblasti, kao što su urbanističko planiranje ili bezbednosni standardi.
Ograničenja iz prethodnog stava ovog člana, Regulator uzima u obzir prilikom određivanja obaveza omogućavanja pristupa razdelnoj tački.
Regulator u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak rešenjem određuje obavezu iz stava 1. ovog člana, kada su ispunjeni uslovi iz čl. 4, 6, 7. i 10. ovog pravilnika.
Rešenje Regulatora kojim se određuje obaveza omogućavanja pristupa razdelnoj tački sadrži naročito sledeće:
1) podatke o podnosiocu zahteva;
2) podatke o imaocu prava;
3) lokaciju i opis razdelne tačke;
4) način pristupa razdelnoj tački;
5) komercijalne uslove za pristup i korišćenje fizičke infrastrukture;
6) obaveze podnosioca zahteva i imaoca prava u smislu eksploatacije i održavanja;
7) rok u kome se obaveza propisuje.
Regulator će odbiti zahtev podnosioca zahteva za određivanje obaveze omogućavanja pristupa tački nakon prve razdelne tačke, ako utvrdi da:
1) privredni subjekti, koji pružaju samo veleprodajne usluge, ispunjavaju uslove iz člana 81. Zakona i omogućavaju pristup mreži vrlo visokog kapaciteta bilo kom privrednom subjektu, čime se omogućava održiv i sličan alternativni način pristupa do krajnjih korisnika pod poštenim, nediskriminatornim i razumnim uslovima, pri čemu Regulator može da primeni ovaj izuzetak i na druge privredne subjekte koji nude pristup mreži vrlo visokog kapaciteta pod pravednim, nediskriminatornim i razumnim uslovima poslovanja;
2) bi propisivanje takvih obaveza ugrozilo ekonomsku i/ili finansijsku održivost nove mreže, posebno u slučaju manjih lokalnih projekata, pod kojim se podrazumevaju mreže koje imaju potencijal za maksimalno 500 krajnjih korisnika, koji su realizovani od strane privrednih subjekata koji su novi na tržištu.
Izuzetno od odredbe stava 1. tačka 1) ovog člana, Regulator može da odredi obaveze privrednim subjektima koji uspostavljaju mrežu javnim sredstvima.
Način utvrđivanja raspodele troškova
Način raspodele troškova se utvrđuje na osnovu metodologije određene od strane Regulatora, uzimajući u obzir ekonomske i fizičke barijere iz Priloga 1 ovog pravilnika u skladu sa principima koji su navedeni u Prilogu 2, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, a odnose se na utvrđivanje pravedne i razumne cene pristupa.
Pri primeni principa za utvrđivanje cene pristupa i načina raspodele troškova uzimaju se u obzir odgovarajući propisi, preporuke i smernice Evropske unije koji uređuju ovu oblast.
Raspodela troškova utvrđuje se pojedinačno za svaki zahtev, polazeći od konkretnog tehničkog rešenja, troškova opreme i radova, kao i mogućnosti povraćaja investicije.
Imalac prava je u obavezi da Regulatoru dostavi podatke iz člana 5. ovog pravilnika u roku od 12 meseci od dana uspostave baze podataka iz člana 56. Zakona.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2025. godine.
EKONOMSKE I FIZIČKE BARIJERE PRILIKOM REPLIKACIJE MREŽE
Prilikom replikacije mreže ili elemenata mreže mogu se pojaviti visoke i trajne ekonomske i/ili fizičke barijere, što dovodi do značajnih problema na maloprodajnom tržištu i problema konkurentnosti na štetu krajnjih korisnika.
Pojam visokih barijera se odnosi na nivo rizika koji je izazvan ekonomskim i/ili fizičkim preprekama, uključujući prepreke tehnološke prirode. Ako Regulator zaključi da prepreka, ekonomska i/ili fizička, odvraća efikasnog podnosioca zahteva od replikacije elemenata mreže, prepreka se smatra visokom.
Pojam trajnih barijera se odnosi na vremenski period tokom kojeg se očekuje da prepreka postoji. Prepreke replikaciji mreže ili elemenata mreže se mogu smatrati trajnim ukoliko je izvesno će postojati u dužem vremenskom periodu. Međutim, ako postoji dovoljno pokazatelja da barijere mogu nestati ili se značajno smanjiti u kratkom roku, barijere ne treba smatrati trajnim.
Da bi bila komercijalno održiva, obaveza pristupa pripadajućim sredstvima na određenoj razdelnoj tački treba da omogući podnosiocu zahteva komercijalnu održivost i time omogući prevazilaženje barijere za replikaciju mreže ili elemenata mreže. Kriterijumi koji se razmatraju za utvrđivanje postojanja ekonomskih visokih i trajnih barijera za replikaciju su troškovi sa jedne strane i (očekivani) prihodi sa druge strane.
Glavne ekonomske prepreke kod replikacije elektronske komunikacione mreže ili elemenata mreže vezane su za ekonomiju obima i nepovratne troškove (sunk costs). Izgradnja mreže obično podrazumeva značajna ulaganja, od kojih većina ne može da se nadoknadi prilikom izlaska sa tržišta. Ako postoji neizvesnost u pogledu uspešnosti ulaska na tržište, količina nepovratnih troškova koji se ne mogu nadoknaditi izlaskom sa tržišta, povećava se finansijski rizik od ulaska na tržište. Istovremeno, možda će biti potrebna značajna ekonomija obima da bi se fiksni troškovi raspodelili na veliki broj krajnjih korisnika i da bi investicija bila profitabilna, posebno za uslugu širokopojasnog pristupa. Novi učesnici na tržištu teško mogu da ostvare ekonomiju obima, posebno ako je broj krajnjih korisnika do kojih se može doći sa određene razdelne tačke mali, ako su tržišta konkurentna ili ako se krajnji korisnici suočavaju sa značajnim troškovima prelaska.
Glavni kriterijumi koji određuju troškove efikasnog podnosioca zahteva sastoje se od troškova postavljanja mrežne infrastrukture, kao i veleprodajnih troškova.
Prosečan trošak pristupa do krajnjeg korisnika, takođe, određen je ekonomijom obima, tako da će taj trošak biti manji ako je veći broj krajnjih korisnika povezan na razdelnu tačku.
Pristup razdelnoj tački moguće je ostvariti korišćenjem veleprodajnih proizvoda, postavljanjem sopstvene infrastrukture ili kombinacijom oba. Barijere za replikaciju mreže ili elemenata mreže biće veće ako su visoki ukupni i nepovratni troškovi, koji se ne mogu nadoknaditi prilikom izlaska sa tržišta.
Troškovi za dodatno postavljanje sopstvene infrastrukture podnosioca zahteva, zavise od troškova radova na građevinskoj infrastrukturi, a na koje posebno utiču:
1) dužina neophodnog postavljanja mreže (u metrima/kilometrima);
2) troškovi rada za izvođenje radova na građevinskoj infrastrukturi;
3) pravila planiranja i tehnologije primene, npr. da li je moguće korišćenje mikrorovova ili raspoređivanje kablova van zgrada ili vazdušnih kablova, zemljište i drugi geografski uslovi;
4) u kojoj meri se troškovi postavljanja mreže mogu deliti sa drugim privrednim subjektima;
5) naknade za zauzimanje javnih mesta ili zemljišta.
Barijere za replikaciju obično su veće ako podnosilac zahteva mora da sprovodi građevinske radove, s obzirom da su investicioni troškovi često značajni i obično su nepovratni. Sa druge strane, barijere će biti niže ako se troškovi za građevinske radove mogu izbeći korišćenjem postojećih cevi, stubova, neosvetljenih vlakana ili iznajmljenih linija.
Ako su na raspolaganju veleprodajni proizvodi (regulisani ili komercijalni) kao što su kanalizacija, stubovi, neosvetljena vlakna ili iznajmljene linije i ako efikasan podnosilac zahteva može da ih koristi, troškovi za ove veleprodajne usluge su, takođe, relevantni za procenu visokih i trajnih ekonomskih barijera.
U kontekstu prihoda, ključni faktori za procenu mogućnosti povraćaja troškova su broj krajnjih korisnika koji se mogu povezati, uzimajući u obzir:
1) očekivani tržišni udeo efikasnog podnosioca zahteva - u smislu broja krajnjih korisnika koji se mogu povezati, a uzimajući u obzir broj i tržišnu poziciju drugih privrednih subjekata u istoj oblasti i kretanja na tržištu (npr. rast);
2) očekivani prosečni prihod po kupcu (ARPU), na osnovu maloprodajnih cena koje bi efikasan podnosilac zahteva optimalno odredio, a koje zavise od spremnosti za plaćanje, očekivane promene stepena konkurencije, lokalnih varijacija u troškovima, kao i usluga koje se mogu obezbediti (pristup internetu, telefonija, IPTV, iznajmljene linije, IoT - mrežne usluge, OTT - usluge itd.);
3) očekivani relevantni prihodi od veleprodajnih usluga.
Prilikom procene poslovnog slučaja za postavljanje mreže podnosioca zahteva, treba voditi računa o vremenskom horizontu. Vremenski horizont je vremenski period, koji bi efikasan podnosilac zahteva obično uzeo za procenu povraćaja svoje investicije.
U obzir se uzimaju inkrementalni (dodatni) prihodi od razvoja mreže u posmatranom periodu, kao i odgovarajući inkrementalni troškovi razvoja mreže podnosioca zahteva i troškovi za sve veleprodajne usluge potrebne za pružanje usluga krajnjim korisnicima. Za procenu da li je određeni vremenski period razuman, Regulator može koristiti podatke iz zahteva podnosioca zahteva, kao i druge relevantne izvore podataka.
Za procene mogućnosti repliciranja mreže i procene poslovnih slučajeva mogu se koristiti postojeći podaci replikacije mreža u drugim oblastima, koji su uporedivi sa uslovima za mrežu koja se razmatra, uključujući tehničke karakteristike, zahteve potrebne za replikaciju, gustinu stanovništva, ponuđene usluge i veleprodajne/maloprodajne cene.
Fizičke barijere potiču od tehničkih, zakonskih ili administrativnih ograničenja i zahteva koji utiču na replikaciju mreže ili elemenata mreže.
Relevantne fizičke barijere za dostupnost pristupne tačke su naročito sledeće:
1) ograničenja u fizičkom prostoru koja mogu da ograniče mogućnost postavljanja nove kanalizacije, kablova ili linija;
2) druga ograničenja u fizičkom prostoru koja ne dozvoljavaju raspoređivanje bilo koje dodatne mreže (npr. zaštićena područja);
3) ograničenja prostora za ugradnju aktivne opreme, uključujući ograničenja mogućnosti izgradnje objekata za mrežne čvorove;
4) ograničenja u broju mrežnih linija ili ograničenja kapaciteta koja ograničavaju broj mogućih podnosioca zahteva prilikom postavljanja linija;
5) zemljište ili geografski uslovi ili fizički uslovi zgrada zbog kojih nije podesno dodatno postavljanje mreže;
6) nemogućnost fizičkog pristupa zgradi ili zemljištu zbog odbijanja vlasnika, koji mogu biti npr. zbog odbijanja zaključenja ugovora ili zbog zakonskih ili regulatornih ograničenja;
7) druge zakonske ili regulatorne zahteve, kao što su pravila urbanističkog planiranja, građevinski standardi bezbednosti ili drugi zakoni ili propisi, koji ometaju replikaciju mreže ili elemenata mreže.
Kod razmatranja pojma "visoka" barijera treba uzeti u obzir rizik koji potiče iz ekonomskih i fizičkih barijera uključujući i tehnologiju. Ukoliko ove barijere odvraćaju efikasnog privrednog subjekta od postavljanja mreže ili dela mreže ove barijere se mogu smatrati visokim barijerama.
Pojam "trajna" barijera je barijera za koju se očekuje da će postojati u dužem vremenskom periodu. Ukoliko postoje naznake da će barijere u kraćem periodu prestati, takve barijere se ne mogu smatrati trajnim.
Uobičajeno značajni nepovratni troškovi (sunk costs) u kombinaciji sa niskom očekivanom ekonomijom obima dovode do slabe mogućnosti povratka investicije, što dovodi do visokih i trajnih barijera kod replikacije mreže ili elemenata mreže.
Veća je verovatnoća da će barijere postojati tamo gde su planovi za uvođenje alternativne infrastrukture rizičniji, na primer u područjima sa malom gustinom populacije ili sa malim brojem zgrada. Ovo ne znači da ne postoje visoke i trajne barijere u urbanim sredinama zbog troškova specifičnih za ta područja, kao što su troškovi postavljanja kablova ili ograničen pristup kanalizaciji.
PRINCIPI ZA UTVRĐIVANJE RASPODELE TROŠKOVA
Regulatoru se može podneti zahtev sa prigovorom na cenu za pristup fizičkoj infrastrukturi u zgradama (kablovi, kablovska instalacija, kao i pripadajuća sredstva unutar zgrada) ili do prve razdelne tačke kada je ta tačka smeštena van zgrade, ukoliko podnosilac zahteva smatra da cena nije pravedna i razumna.
Podnosilac zahteva i imalac prava treba da pruže dokaze da su učinili istinske napore da uđu u pregovore u dobroj veri, da se uslovi pod kojima je tražen pristup ne mogu usaglasiti, da je zahtev odbijen od strane imaoca prava ili da nije bilo odgovora na zahtev u roku predviđenom za odgovor.
U pogledu cene pristupa fizičkoj infrastrukturi u zgradama prigovor na cenu se može podneti u sledećim slučajevima:
1) kada je imalac prava ponudio cenu pristupa, a podnosilac zahteva tvrdi da nije pravedna i razumna, ili
2) cena pristupa nije ponuđena u propisanom roku.
U prvom slučaju Regulator određuje da li je ponuđena cena pravedna i razumna. Ukoliko se utvrdi da ponuđena cena nije pravedna i razumna, Regulator određuje pravednu i razumnu cenu pristupa.
U drugom slučaju Regulator će odrediti pravednu i razumnu cenu pristupa.
U oba slučaja analiza se vrši polazeći od kriterijuma:
1) omogućavanja imaocu prava pravedne prilike da povrati svoj trošak;
2) uzimanja u obzir uticaja obaveze pristupa fizičkoj infrastrukturi na poslovni slučaj imaoca prava, koji je i sam privredni subjekt.
1. Imalac prava ima pravednu priliku da povrati svoj trošak
Cena pristupa bi trebalo da imaocu prava omogući da povrati inkrementalne troškove nastale u olakšavanju i omogućavanju pristupa. Navedeno podrazumeva sledeće:
1) da imalac prava treba da dostavi detaljnu specifikaciju svih troškova i ukoliko je ponudio cenu, objašnjenje kako se ti troškovi odražavaju na ponuđenu cenu. Imalac prava ne sme da celokupne troškove zaračuna podnosiocu zahteva koji je podneo zahtev za pristup razdelnoj tački;
2) podnosilac zahteva treba da dostavi detaljnu specifikaciju svih troškova, kao što su:
(1) troškovi koje ima da bi došao do pristupne tačke (za dodatno postavljanje infrastrukture i/ili veleprodajni troškovi);
(2) troškovi međupovezivanja;
(3) maloprodajni troškovi;
(4) zajednički troškovi.
2. Uticaj pristupa na poslovni slučaj imaoca prava
1) Regulator, takođe, uzima u obzir uticaj pristupa razdelnoj tački na poslovni slučaj imaoca prava. Ako imalac prava izjavi da takav uticaj postoji, Regulator će razmotriti da li isti postoji, i ako postoji, u kojoj meri bi cena pristupa trebalo da nadoknadi ove uticaje. Posebno će se razmotriti da li pristup razdelnoj tački ugrožava pravednu priliku imaoca prava da povrati svoje troškove;
2) postoje različiti načini na koje bi pristup razdelnoj tački mogao da utiče na poslovni slučaj. Na primer, imalac prava, koji, takođe, može biti i privredni subjekt, može da se suoči sa većom konkurencijom kao rezultat omogućavanja pristupa (ovo posebno u slučaju obaveze pristupa nakon prve razdelne tačke), što bi moglo da smanji profitabilnost investicije u infrastrukturu na način koji ugrožava njenu održivost;
3) Regulator polazi od činjenice da cena pristupa treba da osigura održivost ulaganja i povraćaj investicija. Cena pristupa treba podnosiocu zahteva i imaocu prava da obezbedi prihvatljivu stopu povraćaja investicija, pa Regulator posebno vodi računa o alokaciji troškova na održivoj osnovi, uz poštovanje načela ekonomičnosti korišćenja resursa;
4) u slučaju kad imalac prva tvrdi da će omogućavanje pristupa uticati na njegov poslovni slučaj, on mora pružiti dokaze koji potkrepljuju ovu tvrdnju. Na primer, u slučaju tvrdnje da će pristup uticati na ekonomsku održivost investicije, Regulatoru treba da dostavi sve relevantne podatke vezane za konkretan poslovni slučaj, kao i analizu potencijalnih razmera uticaja i procenu stepena verovatnoće njihovog ostvarivanja.
Finansijske informacije od značaja za odlučivanje moraju imati određene kvalitativne karakteristike, moraju biti relevantne, kao i da verodostojno predstavljaju ono što je njihova svrha da predstave. Korisnost finansijskih informacija je poboljšana ako su one uporedive, proverljive, blagovremene i razumljive. U tom smislu, potrebno je poštovati najmanje sledeće principe:
- Princip uzročnosti, koji se odnosi na zaračunavanje troškova nosiocima troškova, odnosno tržišnim uslugama privrednog subjekta koje su ih izazvale, neposredno (direktni troškovi) ili posredno pomoću odgovarajućih ključeva (zajednički i opšti troškovi);
- Princip potpunosti, koji se odnosi na adekvatan obračun i adekvatno izveštajno iskazivanje svih relevantnih troškova, koje je Regulator potrebno da uzme u obzir prilikom odlučivanja;
- Princip korelacije, koji se odnosi na stavljanje u odnos prihoda perioda ostvarenih prodajom tržišnih usluga s pripadajućim rashodima u istom periodu;
- Princip konzistentnosti, koji se odnosi na vremenski doslednu primenu odabranih obračunskih procedura, kako bi bila obezbeđena međuperiodična uporedivost podataka i pouzdano zaključivanje na osnovu njih;
- Princip transparentnosti, koji se odnosi na obelodanjivanje svih relevantnih informacija neophodnih za odlučivanje Regulatora, kako od strane imaoca prava korišćenja fizičke infrastrukture, tako i od strane podnosioca zahteva;
- Princip proverljivosti podataka, koji se odnosi na zasnovanost svih izveštaja i dostavljenih podataka privrednih subjekata na primenjenom računovodstvenom informacionom sistemu, uključujući verodostojne dokumentacione osnove;
- Princip poverljivosti informacija, koji se odnosi na obavezu Regulatora da pribavljene podatke za potrebe odlučivanja o raspodeli troškova, odnosno o ceni pristupa, koristi samo za potrebe obavljanja regulatornih aktivnosti u skladu sa zakonom, kao i
- Načelo kooperativnosti, koje se odnosi na potpuno poverenje, otvorenost i saradnju imaoca prava korišćenja fizičke infrastrukture, podnosioca zahteva i Regulatora pri utvrđivanju raspodele troškova pristupa, odnosno cene pristupa.
