ZAKON O DIJASPORI I SRBIMA U REGIONU("Sl. glasnik RS", br. 88/2009) |
Ovim zakonom uređuju se način očuvanja, jačanja i ostvarivanja veza dijaspore i Srba u regionu sa matičnom državom, nadležnost i međusobni odnos organa Republike Srbije u obavljanju poslova u oblasti odnosa sa dijasporom i Srbima u regionu, konstituisanje i nadležnost Skupštine dijaspore i Srba u regionu, osnivanje Budžetskog fonda za dijasporu i Srbe u regionu, osnivanje Saveta za odnose se Srbima u regionu i Saveta za dijasporu, evidentiranje organizacija u dijaspori i organizacija Srba u regionu i dodela nacionalnih priznanja u oblasti odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.
U ovom zakonu:
1) izraz "dijaspora" obuhvata:
- državljane Republike Srbije koji žive u inostranstvu;
- pripadnike srpskog naroda iseljenike sa teritorije Republike Srbije i iz regiona i njihove potomke;
2) izraz "Srbi u regionu" označava pripadnike srpskog naroda koji žive u Republici Sloveniji, Republici Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Republici Makedoniji, Rumuniji, Republici Albaniji i Republici Mađarskoj;
3) izraz "matična država" označava Republiku Srbiju.
Svi pojmovi koji se u ovom zakonu koriste u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu.
II OČUVANJE, JAČANJE I OSTVARIVANJE VEZA MATIČNE DRŽAVE I DIJASPORE KAO I MATIČNE DRŽAVE I SRBA U REGIONU
Očuvanje, jačanje i ostvarivanje veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu
Očuvanje, jačanje i ostvarivanje veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu ostvaruje se:
1) poboljšanjem položaja i zaštitom prava i interesa pripadnika dijaspore i Srba u regionu zaključivanjem dvostranih i višestranih međunarodnih sporazuma, u skladu sa najvišim međunarodnim standardima;
2) upotrebom, učenjem, čuvanjem i negovanjem srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanjem i negovanjem srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta;
3) unapređivanjem ekonomske saradnje matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu;
4) obezbeđivanjem uslova za rad Skupštine dijaspore i Srba u regionu i njenih saveta, Saveta za odnose sa Srbima u regionu, Budžetskog fonda za dijasporu i Srbe u regionu i Saveta za dijasporu;
5) dodelom nacionalnih priznanja za poseban doprinos očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, odnosno matične države i Srba u regionu, kao i za poseban doprinos u promociji Srbije u svetu i afirmaciji njenih interesa.
Republika Srbija može preduzimati mere radi ostvarivanja veza i sa iseljenicima sa teritorije Republike Srbije i njihovim potomcima, koji nisu obuhvaćeni članom 2. ovog zakona, ako postoji zajednička svest o potrebi očuvanja tradicionalnih odnosa i istorijskih veza.
Sredstva za očuvanje i jačanje veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu
Sredstva za očuvanje i jačanje veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
U cilju realizacije aktivnosti iz člana 4. tač. 2) i 3) ovog zakona, ministarstvo nadležno za dijasporu raspisuje konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.
Prijava za učešće na konkursu treba da sadrži: osnovne podatke o podnosiocu, sadržaj projekta, učesnike, ciljeve, ciljne grupe, korisnike rezultata, opravdanost, vreme realizacije, zemlju realizacije, predstavljanje sufinansijera i predračun troškova potrebnih za realizaciju.
Uz prijavu za učešće na konkursu obavezno se podnosi i dokument o pravnom statusu podnosioca prijave.
Bliže uslove i postupak dodeljivanja sredstava za sufinansiranje projekata, propisuje ministar nadležan za dijasporu.
Izveštaj o realizaciji projekta
Korisnici sredstava iz člana 6. ovog zakona dužni su da ministarstvu nadležnom za dijasporu podnesu izveštaj o ostvarivanju projekata za koje koriste sredstva budžeta Republike Srbije, u roku od 30 dana od dana realizacije projekta.
Nadzor nad namenskim korišćenjem sredstava
Ministarstvo nadležno za dijasporu vrši nadzor nad namenskim korišćenjem sredstava korisnika iz člana 6. ovog zakona i, ako utvrdi da se sredstva ne koriste u skladu sa utvrđenom namenom, preduzima zakonom propisane mere.
III NADLEŽNOST U OBLASTI ODNOSA MATIČNE DRŽAVE I DIJASPORE KAO I MATIČNE DRŽAVE I SRBA U REGIONU
Utvrđivanje i sprovođenje politike matične države prema dijaspori i prema Srbima u regionu
Vlada utvrđuje politiku matične države prema dijaspori, kao i prema Srbima u regionu, koju sprovodi ministarstvo nadležno za dijasporu, kao i drugi organi državne uprave, u okviru zakonom utvrđenog delokruga.
Državni organi međusobno sarađuju u obavljanju poslova u oblasti odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu za koju su nadležni.
Saradnja se ostvaruje međusobnim izveštavanjem i koordinacijom aktivnosti, na način propisan zakonom.
Ministarstvo nadležno za dijasporu
Ministarstvo nadležno za dijasporu u oblasti odnosa sa dijasporom i Srbima u regionu obavlja sledeće poslove:
1) predlaže Vladi donošenje akata i preduzimanje mera kojima se utvrđuje politika Vlade prema dijaspori i Srbima u regionu i, s tim u vezi, priprema dokumentaciju, informacije i analize iz oblasti odnosa prema dijaspori i Srbima u regionu;
2) prati realizaciju Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, odnosno matične države i Srba u regionu;
3) prati stanje u oblasti odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, utvrđuje i proučava posledice utvrđenog stanja i preduzima mere ili predlaže Vladi donošenje propisa i preduzimanje mera na koje je Vlada ovlašćena;
4) vodi evidenciju organizacija i saveza organizacija u dijaspori, kao i evidenciju organizacija i saveza organizacija Srba u regionu;
5) stara se o obezbeđivanju uslova za osnivanje i rad kulturno-informativnih centara u stranim državama u kojima živi dijaspora, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za kulturu i ministarstvom nadležnim za spoljne poslove;
6) dodeljuje nacionalna priznanja za poseban doprinos očuvanju i jačanju matične države i dijaspore, odnosno matične države i Srba u regionu, kao i za poseban doprinos u promociji Srbije u svetu i afirmaciji njenih interesa;
7) vrši i druge poslove utvrđene zakonom.
Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu
Strategijom očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu (u daljem tekstu: Strategija) utvrđuje se stanje u oblasti odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu i mere koje treba preduzeti za njen razvoj.
Odluku o utvrđivanju Strategije donosi Vlada.
Dan dijaspore i Srba u regionu
Utvrđuje se Dan dijaspore i Srba u regionu koji se obeležava 28. juna, na Vidovdan.
IV ORGANIZACIJE U DIJASPORI I ORGANIZACIJE SRBA U REGIONU
Pod organizacijama u dijaspori, odnosno pod organizacijama Srba u regionu, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se dobrovoljni oblici udruživanja pripadnika dijaspore, odnosno Srba u regionu, radi promocije Srbije i afirmacije državnih interesa Srbije i čuvanja i negovanja srpskog kulturnog, verskog i etničkog identiteta, kao i ostvarivanje kulturne, prosvetne, naučne, humanitarne ili sportske saradnje sa matičnom državom sa nedobitnim ciljem, u skladu sa propisima strane države u kojoj živi dijaspora, odnosno Srbi u regionu.
Skupština dijaspore i Srba u regionu
Skupština dijaspore i Srba u regionu (u daljem tekstu: Skupština) je najviše predstavničko telo dijaspore i Srba u regionu.
Skupština utvrđuje probleme dijaspore i Srba u regionu, predlaže mere za njihovo prevazilaženje, daje smernice za izradu Strategije, bira savete dijaspore i Srba u regionu, nadzire njihov rad i odlučuje o prestanku mandata njihovih članova.
Skupština donosi poslovnik o radu, kojim se uređuju opšti uslovi, način i postupak odlučivanja Skupštine.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za Skupštinu obavlja ministarstvo nadležno za dijasporu.
Skupštinu čini 45 delegata dijaspore i Srba u regionu (u daljem tekstu: delegati).
U radu Skupštine učestvuju predsednik Vlade, ministri nadležni za dijasporu, spoljne poslove, unutrašnje poslove, finansije, ekonomiju, obrazovanje, kulturu, rad i socijalnu politiku, omladinu, sport i vere, po jedan predstavnik Srpske pravoslavne crkve, Srpske akademije nauka i umetnosti, Privredne komore Srbije, Stalne konferencije gradova i opština i Javnog servisa Radio Televizije Srbije.
Sednicama Skupštine, kao počasni gost, može prisustvovati i predsednik Republike.
Delegati su lica uvažena u sredini u kojoj žive, spremna da obavljaju poslove očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu i biraju se za države ili delove država gde boravi značajan broj pripadnika dijaspore, odnosno Srba u regionu, i to:
- po četiri delegata dijaspore za: Sjedinjene Američke Države i Saveznu Republiku Nemačku;
- po tri delegata dijaspore za: Republiku Austriju, Švajcarsku Konfederaciju i Australiju i Novi Zeland;
- po dva delegata dijaspore za: Kanadu, Francusku Republiku, Kraljevinu Švedsku i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske;
- jednog delegata dijaspore za države Srednje i Južne Amerike;
- jednog delegata dijaspore za Kraljevinu Belgiju, Kraljevinu Holandiju i Veliko Vojvodstvo Luksemburg;
- jednog delegata dijaspore za Kraljevinu Dansku;
- jednog delegata dijaspore za Republiku Italiju;
- jednog delegata dijaspore za Kraljevinu Norvešku, Republiku Finsku i Republiku Island;
- jednog delegata dijaspore za Rusku Federaciju, Ukrajinu i Republiku Belorusiju;
- jednog delegata dijaspore za Republiku Poljsku, Češku Republiku, Slovačku Republiku, Republiku Letoniju, Republiku Estoniju i Republiku Litvaniju;
- jednog delegata dijaspore za Kraljevinu Španiju i Republiku Portugal;
- jednog delegata dijaspore za Republiku Grčku, Republiku Bugarsku i Republiku Kipar;
- jednog delegata dijaspore za Republiku Tursku, države Bliskog Istoka, Ujedinjene Arapske Emirate i Državu Kuvajt;
- jednog delegata dijaspore za Narodnu Republiku Kinu i države Azije bez Ruske Federacije;
- jednog delegata dijaspore za Južnoafričku Republiku i druge države Afrike;
- po jednog delegata Srba u regionu za: Republiku Mađarsku, Rumuniju, Republiku Sloveniju, Republiku Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Republiku Makedoniju i Republiku Albaniju.
Mandat delegata traje četiri godine.
Bliže uslove i način izbora delegata, kao i slučajevi prestanka mandata delegata pre isteka roka od četiri godine, sporazumno, utvrđuju organizacije iz člana 14. ovog zakona, koje deluju na teritoriji države ili delu države za koje se vrši izbor određenog broja delegata iz stava 1. ovog člana.
Matična država neće se mešati u postupak i uslove izbora delegata u Skupštini.
Odluka o izabranom delegatu dostavlja se ministarstvu nadležnom za dijasporu najkasnije 30 dana pre dana koji je ovim zakonom utvrđen za održavanje sednica Skupštine.
Skupština na prvoj sednici utvrđuje mandate delegata.
Skupština je konstituisana potvrđivanjem mandata dve trećine delegata.
Najstariji delegat predsedava Skupštinom do izbora predsednika.
Predsednik i potpredsednici Skupštine
Skupština većinom glasova svih delegata bira predsednika i dva potpredsednika.
Predsednik Skupštine predstavlja Skupštinu, saziva njene sednice, predsedava njima i vrši druge poslove predviđene poslovnikom o radu.
Skupština donosi odluke većinom glasova na sednici na kojoj je prisutna većina delegata.
Skupština se sastaje u redovno zasedanje, po pravilu na Dan dijaspore.
Skupština se sastaje u vanredno zasedanje, na zahtev najmanje 1/3 delegata ili na zahtev ministarstva nadležnog za dijasporu, sa unapred određenim dnevnim redom.
Za razmatranje pitanja u pojedinim oblastima od značaja za očuvanje i jačanje odnosa matične države i dijaspore, Skupština obrazuje savete dijaspore kao stalna radna tela, i to:
1) Ekonomski savet dijaspore;
2) Savet za statusna pitanja dijaspore;
3) Savet za kulturnu, prosvetnu, naučnu i sportsku saradnju.
Članovi stalnih radnih tela su delegati, a, pored njih, to mogu biti i eksperti iz različitih oblasti, koje oni predlože.
Broj članova stalnog radnog tela određuje Skupština odlukom o obrazovanju stalnog radnog tela.
Ekonomski savet dijaspore predstavlja interese dijaspore i predlaže Skupštini mere za:
1) stvaranje uslova za uključenje pripadnika dijaspore u ekonomski sistem i poslovni život Republike Srbije, kao i povratak pripadnika dijaspore u Republiku Srbiju;
2) stvaranje uslova i povoljnog okruženja za investicione programe i projekte organizacija u dijaspori i pojedinaca iz dijaspore;
3) razvoj i unapređivanje saradnje sa jedinicama lokalne samouprave i regionalnim privrednim komorama.
Savet za statusna pitanja dijaspore
Savet za statusna pitanja dijaspore predstavlja interese dijaspore i predlaže mere za:
1) poboljšanje položaja i zaštitu individualnih i kolektivnih prava pripadnika dijaspore;
2) stvaranje uslova za uključivanje pripadnika dijaspore u društveni i politički život Republike Srbije ili povratak pripadnika dijaspore u Republiku Srbiju;
3) poboljšanje uslova za ostvarivanje biračkog prava državljana Republike Srbije koji žive u inostranstvu;
4) davanje inicijativa za donošenje propisa koji se odnose na regulisanje vojne obaveze i drugih ličnih i imovinskih prava.
Savet za kulturnu, prosvetnu, naučnu i sportsku saradnju
Savet za kulturnu, prosvetnu, naučnu i sportsku saradnju predstavlja interese dijaspore i predlaže mere za:
1) stvaranje i unapređivanje kulturnih, naučnih, prosvetnih veza i veza u oblasti sporta u odnosu matične države i dijaspore;
2) uključivanje pripadnika dijaspore i njihovih organizacija u naučni i kulturni život matične države.
V SAVET ZA ODNOSE SA SRBIMA U REGIONU
Savet za odnose sa Srbima u regionu
Savet za odnose sa Srbima u regionu (u daljem tekstu: Savet) jeste telo Republike Srbije koje obavlja određene poslove i zadatke iz oblasti saradnje, zaštite interesa i unapređivanja odnosa Republike Srbije sa Srbima u regionu.
Savet se stara o saradnji, zaštiti interesa i unapređivanju odnosa Republike Srbije sa Srbima u regionu, tako što:
1) razmatra pitanja u svim oblastima od značaja za očuvanje i jačanje odnosa matične države i Srba u regionu;
2) predlaže nadležnim organima mere za unapređivanje ekonomske saradnje Republike Srbije sa Srbima u regionu;
3) razmatra pitanja i predlaže rešavanje povratka Srba u mesta ranijeg prebivališta, koja su, kao izbeglice, napustili u periodu raspada SFRJ i predlaže mere radi zaštite njihovih prava u cilju održivog povratka;
4) razmatra mogućnosti za stvaranje uslova i povoljnog okruženja za investicione programe i projekte organizacija Srba u regionu;
5) razvija i unapređuje saradnju sa jedinicama lokalne samouprave i regionalnim privrednim komorama u Republici Srbiji i u regionu;
6) razmatra pitanja koja se odnose na upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i verskog identiteta Srba u zemljama u regionu;
7) razmatra pitanja informisanosti Srba u regionu o događajima u Republici Srbiji i informisanost građana Republike Srbije o položaju i aktivnostima Srba u regionu;
8) razmatra načine za poboljšanje položaja i zaštite individualnih i kolektivnih prava Srba u regionu;
9) razmatra načine za uključivanje Srba u regionu u društveni i politički život Republike Srbije;
10) razmatra načine za poboljšanje uslova za ostvarivanje biračkog prava državljana Republike Srbije koji žive u regionu;
11) razmatra inicijative za donošenje propisa koji su od značaja za Srbe u regionu;
12) utiče na stvaranje i unapređivanje kulturnih, naučnih, prosvetnih veza i veza u oblasti sporta u odnosima Republike Srbije i Srba u regionu;
13) organizuje projekte koji imaju za cilj uključivanje Srba u regionu i njihovih organizacija u naučni i kulturni život Republike Srbije;
14) ukazuje Savetu za dijasporu na projekte koji su prioritetni i od posebnog značaja za Srbe u regionu;
15) obavlja i druge poslove od značaja za interese Srba u regionu.
Članovi Saveta su:
- predsednik Republike Srbije;
- predsednik Narodne skupštine Republike Srbije;
- predsednik Vlade;
- ministar nadležan za spoljne poslove;
- ministar nadležan za dijasporu;
- ministar nadležan za prosvetu;
- ministar nadležan za kulturu;
- ministar nadležan za vere;
- ministar nadležan za finansije;
- predsednik Izvršnog veća Autonomne pokrajine Vojvodine;
- predstavnik Srpske pravoslavne crkve.
Savet ima sekretara, koji učestvuje u radu Saveta bez prava odlučivanja.
Sekretar Saveta stara se o izvršavanju zaključaka i drugih akata Saveta i obavlja druge poslove koji su određeni poslovnikom i drugim opštim aktima Saveta.
Sekretara Saveta postavlja Savet, na predlog predsednika Republike.
Stručni i administrativno-tehnički poslovi za potrebe Saveta
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Saveta obavlja ministarstvo nadležno za dijasporu, ministarstvo nadležno za spoljne poslove i diplomatska i konzularna predstavništva Republike Srbije u tim zemljama.
Sednicu Saveta saziva predsednik Republike.
Predlog dnevnog reda utvrđuje predsednik Republike, po pribavljenom mišljenju drugih članova Saveta.
Sednicama Saveta predsedava predsednik Republike, a ako je on sprečen, predsednik Vlade.
Sednice Saveta održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Sednici Saveta mogu da prisustvuju rukovodioci drugih državnih organa i institucija i druga lica koja nisu članovi Saveta.
Savet donosi poslovnik o radu, kojim se bliže uređuju pitanja od značaja za rad Saveta.
VI BUDŽETSKI FOND ZA DIJASPORU I SRBE U REGIONU
Osnivanje i ciljevi Budžetskog fonda za dijasporu i Srbe u regionu
Republika Srbija osniva Budžetski fond za dijasporu i Srbe u regionu radi ostvarivanja sledećih ciljeva:
1) upotreba, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanjem i negovanjem srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta kroz:
(1) podršku svim oblicima obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu;
(2) obezbeđivanje udžbenika i drugog didaktičkog materijala;
(3) obezbeđivanje naknada za učenje srpskog jezika i ćiriličkog pisma;
2) sprečavanje asimilacije negovanjem bliskih odnosa sa matičnom državom, jačanjem svesti o poreklu, očuvanjem i negovanjem srpskog kulturnog, etničkog i verskog identiteta kroz:
(1) podršku projektima koji svojim kvalitetom doprinose jačanju veza matične države i dijaspore;
(2) podršku najznačajnijim manifestacijama u oblasti kulturno-umetničkog amaterizma i manifestacijama izvornog narodnog stvaralaštva;
3) unapređenje informisanja putem:
(1) elektronskih medija (televizijski i radio prenosi, i drugi audio-vizuelni materijal na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu; internet-web portali, e-mail diskusija, elektronska pošta, forumi i blogovi), u skladu sa međunarodnim pravom;
(2) organizovanja tradicionalnih konferencija i manifestacija;
(3) distribucije publikacija koje sadrže informacije o nacionalnom identitetu, obeležjima, društvenim vrednostima, kulturi, istoriji, ekonomiji, brendovima, važnim akcijama i inicijativama koje dolaze iz Republike Srbije, i sl.;
4) razvoj uzajamno korisnih odnosa između strane države u kojoj žive pripadnici dijaspore i matične države kroz prezentaciju i promociju kulturne baštine i kulturnih aktivnosti i podizanja ugleda Republike Srbije;
5) razvoj ekonomskih odnosa dijaspore i Srba u regionu sa matičnom državom na temeljima uzajamnosti i solidarnosti.
Vreme za koje se osniva i upravljanje
Budžetski fond za dijasporu i Srbe u regionu osniva se na neodređeno vreme i njime upravlja ministarstvo nadležno za dijasporu.
Izvori finansiranja Budžetskog fonda za dijasporu i Srbe u regionu su:
1) aproprijacija obezbeđena u budžetu za tekuću godinu;
2) donacije;
3) drugi izvori.
Plaćanje na teret Budžetskog fonda za dijasporu i Srbe u regionu vrši se do nivoa sredstava raspoloživih u Budžetskom fondu za dijasporu i Srbe u regionu, a obaveze se preuzimaju u okviru realno planiranih primanja Budžetskog fonda za dijasporu i Srbe u regionu.
Na kraju tekuće godine neiskorišćena sredstva sa računa Budžetskog fonda za dijasporu i Srbe u regionu prenose se u narednu godinu.
Prava pripadnika dijaspore na učenje srpskog jezika i ćiriličkog pisma
Pripadnik dijaspore može ostvariti pravo na naknadu za učenje srpskog jezika i ćiriličkog pisma u matičnoj državi.
Ministarstvo nadležno za dijasporu objavljuje javni oglas za dodelu naknade za učenje srpskog jezika i ćiriličkog pisma u matičnoj državi (u daljem tekstu: javni oglas) na web stranici tog ministarstva.
Broj korisnika i visinu naknade koja će se u toku kalendarske godine dodeliti za učenje srpskog jezika i ćiriličkog pisma utvrđuje ministarstvo nadležno za dijasporu, u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima za tu namenu u Budžetskom fondu za dijasporu i Srbe u regionu.
Kriterijume i postupak za dodelu naknade za učenje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, propisuje ministar nadležan za dijasporu.
Obrazovanje Saveta za dijasporu
Vlada odlukom obrazuje Savet za dijasporu, radi razmatranja pojedinih pitanja, davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja u vezi sa utvrđivanjem i vođenjem politike prema dijaspori, kao i davanjem mišljenja i predlaganjem aktivnosti koje će se prioritetno finansirati sredstvima Budžetskog fonda za dijasporu i Srbe u regionu.
Savet za dijasporu čine predstavnici ministarstava nadležnih za obrazovanje, nauku, kulturu, vere, finansije, ekonomiju i regionalni razvoj, spoljne poslove, unutrašnje poslove, odbranu i dijasporu.
VIII EVIDENTIRANJE ORGANIZACIJA U DIJASPORI I ORGANIZACIJA SRBA U REGIONU
Evidencija organizacija u dijaspori i organizacija Srba u regionu
Evidenciju organizacija u dijaspori, kao i evidenciju organizacija Srba u regionu vodi ministarstvo nadležno za dijasporu.
Prijava za upis u evidenciju organizacija u dijaspori, kao i evidenciju organizacija Srba u regionu sadrži podatke o: nazivu i sedištu organizacije, imenima osnivača, oblasti delovanja, ciljevima organizovanja, vrsti aktivnosti, zastupanju i predstavljanju organizacije.
Uz prijavu za upis iz stava 2. ovog člana dostavlja se i dokaz da je organizacija u dijaspori, odnosno organizacija Srba u regionu registrovana u skladu sa propisima strane države u kojoj živi dijaspora, odnosno u skladu sa propisima države na osnovu kojih deluju organizacije Srba u regionu.
Sadržaj i način vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za dijasporu.
Savezi organizacija u dijaspori i organizacija Srba u regionu
Organizacije u dijaspori, kao i organizacije Srba u regionu mogu se, radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva i interesa, kao i zajedničkog nastupanja i razvoja i unapređivanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, međusobnim sporazumom, udruživati u saveze.
Savezi se upisuju u evidenciju koju vodi ministarstvo nadležno za dijasporu, na način utvrđen aktom iz člana 40. stav 4. ovog zakona.
Ministarstvo nadležno za dijasporu dodeljuje nacionalna priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.
Nacionalna priznanja su:
1) Nagrada "Majka Srbija";
2) Nagrada "Slobodan Jovanović" - u oblasti politike;
3) Nagrada "Mihajlo Pupin" - u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija;
4) Nagrada "Nikola Tesla" - u oblasti nauke i pronalazaštva;
5) Nagrada "Dositej Obradović" - u oblasti obrazovanja;
6) Nagrada "Vuk Karadžić" - u oblasti očuvanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma;
7) Nagrada "Miloš Crnjanski" - u oblasti književnosti.
Ministarstvo nadležno za dijasporu može da dodeljuje plakete i zahvalnice.
Uslove i postupak dodeljivanja nacionalnih priznanja u oblasti odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, propisuje ministar nadležan za dijasporu.
Nadzor nad sprovođenjem zakona
Ministarstvo nadležno za dijasporu vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.
Donošenje propisa za izvršavanje ovog zakona
Ministar nadležan za dijasporu doneće propise predviđene ovim zakonom u roku od 90 dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Predstavnici iz člana 17. stav 2. i predstavnik iz člana 29. alineja 11. ovog zakona odrediće se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
