Izvršenje sudskih odluka prema pravnim licima koja su registrovana u inostranstvu
- Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
- Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.
Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.
Autor: Redakcija Paragraf Lex
Objavljeno: 29.05.2019.
Ukoliko se javne isprave, izdate u Republici Srbiji, koriste u državama potpisnicama Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava (dalje: Haška konvencija), potvrdu njihove verodostojnosti izvršiće predsednik suda ili ovlašćeni sudija nadležnog osnovnog suda svojim potpisom i pečatom suda.
Overa po Haškoj konvenciji vrši se na samom originalnom dokumentu ili na njegovom dodatku.
Obrazac potvrde posebno je propisan Haškom konvencijom i izrađen kao štambilj u koji se upisuju određeni podaci (pečat "Apostille").
Potvrda propisno ispunjena, potvrđuje verodostojnost potpisa, svojstvo potpisnika isprave i istinitost pečata ili žiga kojim je dokument snabdeven.
Potpis i pečat na potvrdi (štambilju) oslobođeni su bilo kakve dalje overe i tako overen dokument je podoban za upotrebu u svim državama potpisnicama Haške konvencije.
U Republici Srbiji, za overu isprava po osnovu Haške konvencije, nadležan je osnovni sud prema sedištu organa koji je izdao predmetnu ispravu.
Što se tiče postupka izvršenja, ukoliko privredno društvo koje je registrovano van teritorije Republike Srbije ima otvoren račun kod neke banke u Srbiji predlog za izvršenje bi se podneo Privrednom sudu koji je mesno nadležan za područje na kome se nalazi banka kod koje se vodi račun, saglasno članu 156. st. 1. i 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (dalje: ZIO).
Osim navedenog, ukoliko privredno društvo poseduje pokretne stvari koje se nalaze u Srbiji ili nepokretnost u Srbiji predlog za izvršenje bi se podnosio Privrednom sudu koji je mesno nadležan za područje na kome se nalaze pokretne stvari ili nepokretnost, saglasno članu 150. stav 1. i članu 217. stav 1. ZIO.
Takođe, ukoliko privredno društvo poseduje udele u domaćem privrednom društvu ili akcije domaćeg privrednog društva postojala bi nadležnost suda Republike Srbije i to prema sedištu privrednog društva u kom privredno društvo poseduje udeo ili akcije. Odredbe člana 26. stav 1. i člana 53. stav 1. Zakona o parničnom postupku, kao i člana 54. stav 1. Zakona o rešavanju zakona sa propisima drugih zemalja i odredba člana upućuju na navedeni zaključak. Tada bi se predlog sačinjavao u skladu sa odredbama člana 59. ZIO i izvršenje bi sprovodio mesno nadležni javni izvršitelj.
Ukoliko privredno društvo iz inostranstva ne poseduje nikakvu imovinu u Republici Srbiji onda se izvršenje ne bi moglo odrediti ni sprovoditi u Republici Srbiji, nego očigledno na teritoriji države gde se pravno lice nalazi i gde verovatno poseduje imovinu.
Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.
Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:
- našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
- adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge