Zastava Bosne i Hercegovine

Uslovi za postavljanje video nadzora ispred ulaza u stan

Email Print


Napomena:
  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: prof. dr Zlatko Stefanović

Objavljeno: 24.12.2015.

Pitanje:

Šta bi bilo neophodno da etažni vlasnik u stambenoj zgradi sa 20 stanova postavi video nadzor ispred ulaza u svoj stan, a da ne zadire u privatnost komšije, odnosno drugog etažnog vlasnika?

Odgovor:

Kada je reč o pravu na privatnost, Ustav Republike Srbije ne sadrži odredbe o garanciji prava na privatnost, što je već uočeno i o čemu je pisano i većem broju članaka. Iako Ustav RS ne sadrži garanciju prava na privatnost, smatra se da pravo na privatnost postoji kao neka vrsta prirodnog prava koje ne zavisi od volje zakonodavca, odnosno donosioca ustava. Ne postoji ni zakon koji uređuje pravo na privatnost kao samostalno pravo, ali postoje propisi koji to čine posredno, uređujući zaštitu podataka o ličnosti. Republika Srbija donela je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012) kojim eksplicitno ili implicitno uređuje i pravo na privatnost. To se eksplicitno pominje u članu 2. ovog zakona, predviđanjem da je cilj Zakona i zaštita prava na privatnost, ali i ostalih prava i sloboda građana (fizičkih lica). Osim ovog zakona doneti su i drugi zakoni koji parcijalno uređuju pravo na privatnost, za različite oblasti (u zdravstvu, socijalnoj zaštiti, obezbeđenju i drugo). Međutim, kada je reč o zadiranju u privatnost postavljanjem kamere ispred ulaza u svoj stan, o tome ne postoje norme u važećim propisima, ali se neki principi mogu izvući iz važećih normi.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti postavljanje kamere, odnosno video nadzora kvalifikuje kao obradu podataka o ličnosti. Podatkom o ličnosti smatra se svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sl.), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije (neposredno, putem slušanja, gledanja i sl, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i sl.), ili bez obzira na drugo svojstvo informacije, što uključuje i video zapise, odnosno snimanje kamerom. Obradom podataka smatra se svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su: prikupljanje, beleženje, prepisivanje, umnožavanje, kopiranje, prenošenje, pretraživanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje, ukrštanje, objedinjavanje, upodobljavanje, menjanje, obezbeđivanje, korišćenje, stavljanje na uvid, otkrivanje, objavljivanje, širenje, snimanje, organizovanje, čuvanje, prilagođavanje, otkrivanje putem prenosa ili na drugi način činjenje dostupnim, prikrivanje, izmeštanje i na drugi način činjenje nedostupnim, kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima, bez obzira da li se vrši automatski, poluautomatski ili na drugi način.

Za obradu podataka predviđa brojne norme, ali i isključenja primene Zakona. Jedno od isključenja odnosi se podatke koji se obrađuju za porodične i lične potrebe i nisu dostupni trećim licima (član 5. stav 1. tačka 2. Zakona). Video nadzor koji se postavlja za potrebe svog stana može se podvesti pod obradu podataka za porodične (ako je reč o porodici), odnosno lične potrebe ako je reč o licu koje je samo i nema porodicu. Drugi uslov je da ti podaci nisu dostupni trećim licima, tj. da lice koje vrši obradu podataka ne omogućava da oni postanu dostupni i nekom trećem licu. Time se isključuju zabrane i ograničenja koja Zakon predviđa i omogućava postavljanje video nadzora za porodične, odnosno lične potrebe bez posebnih uslova koje on predviđa.

Prilikom instalacija video nadzora mora se voditi računa i o tome da se video nadzor postavi tako da on što manje zadire u privatnost trećih lica (komšija). Uglovi pod kojima se postavlja kamera i prostor koji će ona da obuhvati moraju se postaviti tako da ne obuhvataju prostor veći od potrebnog, odnosno tako da što manje povređuju privatnost lica u tom prostoru, ograničavajući se na prostor koji se nalazi neposredno kod ulaza. Isti princip važi i u pogledu vremena funkcionisanja. Ako nije neophodno da kamera radi 24h onda je treba koristiti samo onda kada je potrebno (zavisno od toga šta se želi postići video nadzorom). U pogledu čuvanja, video zapise ne treba čuvati, a ne treba ih ni sačinjavati, ako to nije neophodno (takođe zavisno od ciljeva koji se žele postići video nadzorom). Ako kamera nije očigledno vidljiva potrebno je i obavestiti komšiju o njenom postavljanju.

Treba voditi računa i o svojinskopravnim odnosima. Ako se kamera postavlja na delu zgrade koji predstavlja zajednički deo zgrade (npr. na zidu ili plafonu hodnika), taj deo se nalazi u zajedničkoj svojini etažnih vlasnika, a o korišćenju zajedničkih delova odlučuje skupština zgrade. Bez odluke skupštine zgrade ne može se postaviti uređaj na zajedničkim delovima zgrade. Drugačije je ako se kamera postavlja u sastavu vrata koja čine deo stana. U tom slučaju nije potrebna saglasnost skupštine zgrade jer se ne koriste zajednički delovim zgrade.



Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

  • našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
  • adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge