ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Ukoliko zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, svaki poslodavac obračunava i plaća doprinose na zaradu
Kada je nedavno objavljen podatak da je najviša penzija posle 45 godina radnog staža za 9,5 puta veća od najniže i da iznosi 190.023,75 dinara, odnosno 20.631,53, počeli su da se javljaju čitaoci sa pitanjem šta da urade dok su još u radnom odnosu da se ne bi našli u ovoj drugoj kategoriji minimalnih penzija. Najviše su se za način na koji bi mogli da povećaju uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, da bi mogli da očekuju i nešto pristojniju penziju interesovali oni koji ne rade puno radno vreme. Na primer, oni koji ne ostvaruju fond časova u školama, iako drže nastavu u dve, pa i tri obrazovne ustanove, a nemaju novca da sebi uplaćuju osiguranje po nekoj visokoj osnovici.
Ono što ih zanima je da li su u takvim okolnostima svi poslodavci (dva, tri) u obavezi da im uplaćuju doprinose i na koju osnovicu?
U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, odgovaraju da ukoliko zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, svaki od njih obračunava i plaća doprinose na zaradu koju radnik ostvaruje kod tog poslodavca, ako je ta zarada jednaka ili viša od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod tog poslodavca u odnosu na puno radno vreme. Poslodavac kod kojeg zaposleni ostvaruje platu nižu od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu u odnosu na puno radno vreme, obračunava i plaća doprinose na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.
To znači da ako nastavnik ili profesor radi u jednoj školi 70 odsto radnog vremena a u drugoj 30, da će mu poslodavac za ovu trećinu radnog vremena uplatiti doprinos na najnižu osnovicu od 35.020 dinara. Bez obzira na to što je on s fondom časova od 30 procenata zaradio manje od najniže osnovice, primera radi 20.000 dinara.
Isto tako drugi poslodavac kod koga prosvetni radnik radi 70 odsto radnog vremena uplatiće doprinose po osnovici koja je propisana za toliko radnih sati.
Pri utvrđivanju prava na penziju, staž osiguranja i zarade ostvarene kod oba poslodavca se sabiraju, tako da se osiguraniku za jednu kalendarsku godinu priznaje staž u trajanju od 12 meseci i zarada ostvarena kod oba poslodavca, odnosno, u navedenom slučaju, u obe škole.
Na pitanje ukoliko im poslodavac uplaćuje doprinose na najnižu osnovicu da li oni mogu sami dodatno da uplaćuju staž po nekoj višoj osnovici, iz Fonda PIO odgovaraju da ne mogu.
- U skladu sa članom 15 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US, 86/2019, 62/2021, 125/2022 i 138/2022), u obavezno osiguranje mogu da se uključe i da samostalno uplaćuju doprinose samo oni koji se ne nalaze u obaveznom osiguranju. Dakle, onaj ko se već nalazi u obaveznom osiguranju ne može sebi dodatno da uplaćuje doprinose- navode iz penzijskog fonda.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija