ZAKONI O INSPEKCIJSKOM NADZORU I O DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA: NALED predlaže uvođenje zanimanja “inspektor”

Nedostatak kadrovskih kapaciteta u budućnosti može ozbiljno ugroziti naplatu javnih prihoda, a time i finansiranje svih javnih usluga, kažu iz Fiskalnog saveta. Istovremeno, Poreska uprava navodi da je digitalizacija poslovanja dovela do efikasnije kontrole, a da manjak kadrovskih kapaciteta ne utiče na izvršenje radnih zadataka. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) predlaže da se problem manjka kadrova reši uvođenjem posebnog radnog mesta - “inspektor”.

“Trend drastičnog pada broja poreskih inspektora veoma zabrinjava, kao i činjenica da je angažovano više nego dvostruko manje od sistematizacijom predviđenog broja”, rekli su iz Fiskalnog saveta na pitanje da prokomentarišu vest da se značajno smanjio broj inspektora Poreske uprave.

Forbes Srbija je prethodno objavio podatke iz najnovijeg Izveštaja o radu Poreske inspekcije, prema kojima je broj inspektora u Poreskoj upravi u ozbiljnom padu.

Iako imaju pad broja zaposlenih, u ovoj instituciji tvrde da Poreska već godinama beleži konstantan rast naplate prihoda u svojoj nadležnosti, uz povećanje efikasnosti u kontrolama koje sprovodi.

Poreska uprava tvrdi i da je ovo rezultat višegodišnje reforme, koja je uz digitalizaciju i automatizaciju značajnog broja aktivnosti “u svoj fokus stavila analizu rizika i identifikaciju visokorizičnih poreskih obveznika”.

Iz Fiskalnog saveta napominju da Poreska uprava “i pored izuzetne važnosti (…) nije pošteđena lošeg stanja u pogledu ljudskih resursa u javnoj upravi koji je sve uočljiviji poslednjih nekoliko godina”.

Kako navodi Fiskalni savet, ukupan broj zaposlenih u poreskoj administraciji je u znatnom padu iz godine u godinu - sa preko 8.000 zaposlenih na neodređeno u 2003. godine, na nešto više od 5.200 u 2015. godine, da bi na kraju 2023. godine iznosio tek oko 3.550 zaposlenih.

“Da Srbija ima nedostatak kadrovskih kapaciteta potvrđuju i podaci međunarodnog istraživanja za 2020. godinu prema kojima je u poreskoj administraciji Srbije bio jedan zaposlen na 1.584 stanovnika, dok je prosek za uporedive zemlje Centralne i Istočne Evrope jedan zaposlen na oko 950 stanovnika”, kažu iz Fiskalnog saveta.

Što se tiče poreskih inspektora, kako navode, nedostatak zaposlenih još više zabrinjava.

Godišnji izveštaj o radu Poreske inspekcije za 2023. godinu pokazuje da se ukupan broj inspektora smanjio za gotovo 30 odsto, sa 1.236 u 2022. na 886 u 2023. godini, rekli su iz Fiskalnog saveta.

“Ukoliko se posmatraju samo terenski inspektori, koji vrše kontrolu naplate javnih prihoda, povraćaja PDV-a i drugo posetama privrednih subjekata, međugodišnje umanjenje je još izraženije - sa 661 na 381 inspektora, odnosno za preko 40 odsto. Trend drastičnog pada broja poreskih inspektora veoma zabrinjava, kao i činjenica da je angažovano više nego dvostruko manje od sistematizacijom predviđenog broja”, kažu iz Fiskalnog saveta.

Prema njihovim rečima, nedovoljan broj zaposlenih u poreskoj administraciji i loša starosna struktura (preko 50 odsto zaposlenih je starije od 55 godina), koja upućuje na to se u narednih nekoliko godina očekuju dodatni odlivi zaposlenih su upozorenje da je potrebno što pre i što temeljnije pristupiti reformisanju sistema zarada i strategiji zapošljavanja u državnoj upravi.

“Naime, i dok je u procesu transformacije Poreske uprave prepoznata važnost izgradnje odgovarajućih kadrovskih kapaciteta, ceo proces je otežan pokušajem reforme platnih razreda iz 2016. godine kojom je javnom sektoru znatno otežano da ostane konkurentan u odnosu na privatan sektora u pogledu zapošljavanja i zadržavanja stručnih kadrova”, navode iz Fiskalnog saveta.

Na pitanje koliko poreskih inspektora je potrebno Poreskoj upravi da bi popunila kadrovske kapacitete, iz ove institucije odgovaraju da “s obzirom da je očekivani talas odlaska zaposlenih (ne samo inspektora) u penziju nešto viši od 200 na godišnjem nivou i to je i očekivani broj koji se vezuje za prijem kadrova u upravu”.

Iz Poreske uprave tvrde da “obezbeđenje potrebnog broja zaposlenih a samim tim i poreskih inspektora spada u prioritet rada uprave”

“Nije u pitanju samo broj inspektora već nov profil poreskog službenika sa posebnim znanjima i veštinama koje su potrebne za rad u složenom okruženju sve većeg broja podataka od značaja za oporezivanje. Realizacija tog strateškog cilja biće u fokusu uprave i u narednom periodu”, kažu iz Poreske uprave.

Naveli su da je trenutno u Poreskoj upravi angažovano 1.145 zaposlenih na poslovima poreskih inspektora kontrole, i da se Poreska uprava “kontinuirano bavi planiranjem regrutacije novih kadrova uz neprekidno oglašavanje novih javnih konkursa, čija objava se obavlja uz prethodnu saglasnost Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava”.

U proteklih 15 godina racionalizacija broja državnih službenika dovela je do značajnog smanjenja broja inspektora, tako da danas prosečna starost inspektora iznosi 55 godina, a većina inspekcijskih službi, pored nedovoljnog broja inspektora, odnosno stručnih službenika za vršenje inspekcijskog nadzora, nema ni neophodnu administrativnu, pravnu i IT podršku, kažu za Novu ekonomiju iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Navode da je zakon pred inspekcijske službe stavio nove obaveze, pre svega obavezu planiranja nadzora na bazi kontinuirane analize rizika, zatim stalnog izveštavanja kao i preventivno-edukativnog pristupa nadziranim subjektima.

Pored toga, zakonom je predviđeno korišćenje sistema e-Inspektor za vođenje evidencija u vršenju inspekcijskog nadzora, iako softver e-Inspektor omogućava širi opseg aktivnosti.

“NALED se zalaže za uvođenje u sistem i uređenje posebnog radnog mesta ‘inspektor’ sa posebnim zvanjima u koja se razvrstava”, navode iz te organizacije.

Predlažu i da se dopunom Zakona o državnim službenicima o državnim službenicima ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 81/2005 - ispr., 83/2005 - ispr., 64/2007, 67/2007 - ispr., 116/2008, 104/2009, 99/2014, 94/2017, 95/2018, 157/2020 i 142/2022) predvidi da se podela radnih mesta na kojima se obavljaju određeni poslovi, a koji se uređuju posebnim zakonom dopuni i inspekcijskim poslovima.

Potom bi ova pitanja trebalo urediti izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018), po uzoru na primere dobre prakse, poput Severne Makedonije, navode iz NALED-a.

“Radno mesto ‘inspektor’ bi Zakonom o inspekcijskom nadzoru bilo razvrstano u odgovarajuća zvanja, a ovo uređenje statusa bi se odnosilo na inspektore svih nivoa javne vlasti - Republike, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave (grad i opština), kao i gradske opštine”, kažu iz NALED-a.

Pored toga, kako se navodi, potrebno je omogućiti dodatno zapošljavanje novih inspektora, relaksiranjem postojećeg ograničenja o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme.

“Takođe, predlažemo da se uvede obaveznost korišćenja e-Inspektora na svim nivoima vlasti, kao i da se uvede disciplinska odgovornost ukoliko se ne koristi e-Inspektor”, kažu iz NALED-a.

Ova organizacija ukazuje da sve inspekcije imaju problem sa kadrom, i da je trenutna popunjenost inspekcija je 30 do 70 odsto, a konkursi za nove inspektore ne uspevaju.

“Veoma je slaba zainteresovanost posebno kada su u pitanju stručnjaci u oblasti građevine, saobraćaja, rudarstva, veterine jer su takvi profili veoma traženi i cenjeni i mnogo više plaćeni u drugim sektorima. Da stvar bude još gora, i postojeći inspektori u sve većem broju napuštaju inspekcije ili se spremaju da to učine”, navode iz NALED-a.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, 08.04.2024.
Naslov: Redakcija