ZAKON O ZAŠTITI KONKURENCIJE: Država ne vidi potrebu za izmenama Zakona

Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine smatra da Srbija “nema potrebu” da Zakon o zaštiti konkurencije ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009 i 95/2013) menja sve do momenta ulaska u Evropsku uniju, ali najavljuje da će se domaće zakonodavstvo uskladiti sa poslednjim izmenama evropskih propisa po formiranju nove Vlade Republike Srbije.

Pomoćnik ministra za trgovinu, usluge i politiku konkurencije Žarko Malinović na sastanku je naveo i da poslednje izmene propisa unutar EU (od 2022. godine pa nadalje), a koje se tiču, između ostalog, takozvanih “blokova izuzeća” - ne obavezuju Srbiju na automatsko prilagođavanje.

Konkretno, nove uredbe EU tiču se izuzeća vertikalnih sporazuma (firme koje u dogovoru posluju na različitim nivoima proizvodnje ili distribucije) u sektorima popravke motornih vozila, prodaje rezervnih delova, železničkog i drumskog saobraćaja, prilikom transfera tehnologije…

Kolokvijalno, ove uredbe se nazivaju “blok izuzeća”, a konačan sud o njima tek treba da daju nadležna ministarstva i Evropska komisija.

“Postoji nekoliko novih uredbi koje će biti usvojene po formiranju nove Vlade. Te uredbe su već bile spremne tehnički, ali sada čekamo na obnovljenu proceduru - mislim da će to sve ići brzo”, naveo je Malinović

On je ocenio i da su članovi 101 i 102 Ugovora o funkcionisanju EU u potpunosti usklađeni sa srpskim zakonima.

Član 101 Ugovora zabranjuje sporazume za ograničavanje konkurencije između dva ili više nezavisnih tržišnih aktera.

Najflagrantniji primer nezakonitog ponašanja kojim se krši Član 101 je stvaranje kartela, što može uključivati nameštanje cena i/ili podelu tržišta.

Prema Članu 102, svaka zloupotreba dominantnog položaja od strane jednog ili više preduzeća na unutrašnjem tržištu ili u njegovom značajnom delu biće zabranjena, u slučaju da utiče na trgovinu između država članica.

Pomoćnik ministra je rekao da će do “potpunog usaglašavanja doći tek kada budemo na dan pred ulazak u EU, jer za sada nema potrebe ove promene uvoditi, kada na tržištu nema potrebe za time već će ih tek biti u budućnosti”

Uredbe koje će biti na usvajanju će moći da se pogledaju na portalu Elektronske konsultacije, gde će moći da se ulože predlozi, ideje i žalbe, “koje će “biti razmotrene”, dodao je on.

Malinović je pritom ocenio i da su za dramatičan rast cena hrane, koje je u poslednje dve godine dostizalo i po 25 odsto, krivi lanci snabdevanja - a ne manjak konkurencije na tržištu.

“Uostalom, država je reagovala akcijom ‘Bolja cena’, a trgovci i čak i proizvođači su sami krenuli da spuštaju cene bez ikakve promene zakona”, navodi pomoćnik ministra, koji dodaje i da je ušteda na računima u prodavnici (bila) do 40 odsto.

Podsećamo, u izveštaju koji je Vlada Srbije naručila od Republičkog statističkog zavoda upravo zbog previsokih cena hrane u maloprodaji (čije nalaze je prenela Nova ekonomija), poskupljenja su u najvećoj meri poticala od visokih troškova proizvodnje, što je poguralo cene marži na rast od skoro 15 odsto.

Inflacija u Srbiji je tokom 2022. godine dostigla neke nivoe koji su bili dovoljni da nas, uz Mađarsku i Tursku, svrstaju u sam vrh evrope po brzini rasta cena.

Ali, država je reagovala tek u oktorbu 2023. godine, sa popustom na cene nekih prehrambrenih proizvoda pod nazivom Bolja cena.

Srbija klaster u kom se nalazi i politika konkurencije nije zatvorila, iako oni tvrde da su na to spremni. EU i dalje ocenjuje njihov rad u Poglavlju osam kao “srednje umereni napredak”.

Pomoćnik ministra Malinović to pravda odaljavanjem od EU koji je usledio nakon “evrofanatizma početkom dvehiljaditih godina”, ali i nedostatak entuzijazma za proširenjem koji je prisutan u državama-članicama EU.

“Na poslednjim razgovorima u Briselu, u martu, najamanje smo pričali o legistalitivi. Njih je najviše zanimala legislativa u vezi EXPO 2027, a i mnogo više ih je zanimala biletelarna saradnja Srbije sa drugim zemljama, a ne evrointegracije”, rekao je Malinović.

Iako je prethodno konstatovao da je sve što se tiče zaštite konkurencije usklađeno sa EU, napomenuo je i da mi treba da menjamo sve što možemo u tom domenu, ali “zbog nas samih i da bi naše društvo imalo obezbeđenu konkurenciju”.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Aleksandra Nenadović, 09.04.2024.
Naslov: Redakcija