Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O TRGOVINI: Cene na rafovima ne smeju da se razlikuju od onih na kasi. Kazne za trgovce do dva miliona dinara


Situacije u kojima se potrošači žale na višu cenu koja im je iskazana na kasi, u odnosu na onu koja je oglašena i istaknuta na rafu u prodavnici, prilično su česte, potvrdila je Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS). To se pogotovo odnosi na robu široke potrošnje i na svakodnevnu kupovinu. Ovakvi propusti prodavce mogu skupo da koštaju, a za njihovo kontrolisanje odgovorna je tržišna inspekcija.

Potrošač u navedenoj situaciji ima pravo da traži da mu se roba proda i da mu se naplati ona cena koja je oglašena kao akcijska, odnosno koja je istaknuta na rafu, pa je kao takva bila odlučujuća da obavi kupovinu.

“Međutim, kada kupac dođe na kasu tu se dešavaju problemi, jer prodavci najčešće pokušavaju da se opravdaju različitim argumentima da je došlo do greške. Bez obzira na to, potrošač ima prava da insistira da mu se cena naplati po onoj koja je istaknuta i oglašena. Svaki trgovac mora da se drži istaknute cene i uslova prodaje, objašnjava pravna savetnica Nacionalne organizacije potrošača Srbije Nikica Jovanović.

Ukoliko prodavac ne uvaži žalbu potrošača koji naglasi da ima prava na cenu koja je istaknuta, slučaj se prijavljuje tržišnoj inspekciji, organu koji kontroliše u postupku inspekcijskog nadzora da li ima elemenata nepoštene, odnosno obmanjujuće prakse. Oni su ti koji će dalje dati krajnji sud na osnovu nadzora.

“Smatramo da bi kontrole morale da budu učestalije, kako bi ove situacije bile izuzetak, a ne maltene pravilo – da moramo da kontrolišemo kada stojimo na kasi i onda ulazimo u raspravu sa prodavcima koja su naša prava sa jedne, a koje njihove obaveze sa druge strane. Možemo da konstatujemo da je to svakodnevna praksa prodavaca koji iz raznih razloga naplaćuju po višoj ceni, pogotovo robu koja je akcijski oglašena. Vrlo često nisu ažurni da usaglase oglašene cene sa onima koje i obračunavaju prilikom naplate”, istakla je ona.

Iskustvo NOPS-a pokazuje da potrošači često i odustaju od prijave nadležnim organima, jer se radi o proceduri koja zahteva dodatno angažovanje (barem da se uputi prijava).

“Savet je da se uvek prvo obratite prodavcu i pokušate sa njim da rešite problem. Ukoliko se problem ne reši, a u pitanju su cena, uslovi prodaje, akcije, popusti, svakako da prijavu treba uputiti inspekcijskim organima. Naravno, za savet i neku vrstu pomoći ili informacije potrošači mogu da se obrate i našoj organizaciji ili nekoj sličnoj, i informišu se o svim mogućnostima”, istakla je pravnica NOPS-a.

Nikica Jovanović je napomenula da, posebno kada je reč o obući i odeći, ukoliko prodavac oglasi određeni popust u svojoj radnji bar petina asortimana u maloprodajnom objektu mora da bude na takvoj akciji. To je uslov da bi popust važio, odnosno da bi mogao da se zadovolji kriterijum reklamiranja robe pod najvišim procentom sniženja.

“Dakle, ne možete imati samo jedan ili dva artikla na stanju, a da oglašavate na radnji 70 odsto popusta. To reguliše Zakon o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 52/2019) i ako primetite i takvu nepravilnost to može da utvrdi jedino tržišna inspekcija. Ona dalje procesuira prijavu, kako bi prodavac bio sankcionisan”, naglasila je.

Prodavac mora jasno da istakne cenu ispod svakog proizvoda i to mora da bude vidljivo kada kupac uđe u radnju. Ne bi smelo da se dešava da su cene pomešane, iako je to čest problem u prodavnicama mešovite robe ili robe široke potrošnje. Takva situacija vrlo često kod kupaca stvara zabunu i nekada može da izazove sumnju da prodavac tako nešto radi namerno i tendenciozno, kako bi naveo kupce da kupe određeni proizvod.

“Tako nekad možete da vidite da iznad određenog proizvoda stoji akcijska cena, a onda se iznenadite na kasi, jer na primer niste pregledali kodove ili određene oznake koji identifikuju da je baš taj proizvod sa rafa na akciji. Ispada da potrošači moraju maltene da nose lupu i budu istraživači, da dobro pregledaju cenu pre nego što se odluče na kupovinu. Naravno da to ne bi trebalo da bude praksa, već bi sistem i čitava prodaja trebalo da budu uređeni tako da lagodno može da se obavi kupovina bez bojazni da će nas na kasi sačekati druga cena. Da to bude jasno i nedvosmisleno istaknuto, kako bismo mogli da se odlučimo da li ćemo da kupimo taj proizvod ili ne”, istakla je Jovanović.

Raspon kazni za prodavce je od 300.000 do dva miliona dinara ukoliko se ne istakne cena proizvoda ili ako se obavlja nepoštena praksa, o čemu odlučuje Prekršajni sud. Za određene nedvosmislene prekršaje takođe, ukoliko je neisticanje cene u pitanju, može se izreći i prekršajni nalog u novčanom iznosu od 50.000 dinara.

“U svakom slučaju, za potrošače je bitna informacija da kada su uslovi prodaje i isticanje cene u pitanju, ukoliko sa prodavcem ne mogu da reše problem i ako posumnjaju da određeni maloprodajni objekat ima praksu da obmanjuje potrošače, prijavu treba da upute tržišnoj inspekciji. Ona je organ koji može po prekršajnom nalogu ili uz prijavu Prekršajnom sudu dalje da sprovede proceduru da se prodavac sankcioniše, odnosno kazni novčano. I naravno da naloži da se ispravi učinjena nepravilnost”, zaključila je Jovanović.

Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.

Izvor: Vebsajt Biznis, Julijana Vincan, 21.01.2022.
Naslov: Redakcija