NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU: Žrtve krivičnih dela u određenim slučajevima imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć, dok će okrivljeni, na lični zahtev, imati pravo na branioca na teret državnog budžeta. Ovo će povećati broj odbrana “po službenoj dužnosti”, zbog čega je neophodno izmeniti i Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći

Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku predloženo je da žrtve krivičnih dela u određenim slučajevima imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć, a time i mogućnost da efikasno učestvuju u postupku. S druge strane, jačaju se i prava okrivljenog, koji će, na lični zahtev, imati pravo na branioca na teret državnog budžeta.

To će povećati broj takozvanih odbrana “po službenoj dužnosti”, ali će takođe podrazumevati i izmene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018), čulo se na savetovanju krivičara koje je održano na Zlatiboru u organizaciji Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu.

Naime, član 50. Nacrta zakona predviđa da će oštećeni imati pravo na besplatan i poverljiv pristup službama za pomoć i podršku, da bude obavešten o vrsti i načinu ostvarivanja medicinske, psihološke i druge stručne pomoći, podrške, kao i na besplatnu pravnu pomoć u skladu sa zakonom.

Profesor dr Veljko Turanjanin, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, ukazuje da će izmenjeni ZKP da upućuje na Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, pa je potrebno da se i taj zakon uskladi sa izmenama u krivičnoj proceduri.

- Istovremeno, kao što pojedine nevladine organizacije, poput organizacije “Fenomena”, već duže vreme ukazuju, biće potrebno izmeniti i ovaj zakonski tekst, između ostalog i zbog potrebe usklađivanja sa preporukama Ekspertske grupe za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO), koja ukazuje i na potrebu proširenja prava na besplatnu pravnu pomoć žrtvama rodno zasnovanog nasilja, a ne samo žrtvama nasilja u porodici - kaže prof. dr Veljko Turanjanin.

Kada je reč o jačanju prava okrivljenih, predviđena zakonska rešenja kažu da će okrivljenom, koji prema svom imovinskom stanju ne može da plati nagradu i troškove branioca, bez ugrožavanja vlastitog izdržavanja i izdržavanja lica koje je po zakonu dužan da izdržava, na njegov obrazloženi zahtev biti postavljen branilac, iako ne postoje razlozi za obaveznu odbranu, ako se krivični postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko tri godine, a složenost, težina ili posebne okolnosti predmeta to opravdavaju ili ako to nalažu razlozi pravičnosti.

- U tom slučaju troškovi odbrane padaće na teret budžetskih sredstava suda. Okrivljeni će uz zahtev prilagati dokaze o svom imovinskom stanju i o imovinskom stanju lica koje je po zakonu dužan da izdržava, odnosno koja su po zakonu dužna da njega izdržavaju. O ovom zahtevu odlučivaće sudija za prethodni postupak, predsednik veća ili sudija pojedinac. Pre donošenja odluke, zakonodavac je sudu ostavio mogućnost da može prethodno proveriti ili pribaviti dodatne podatke o imovinskom stanju okrivljenog. Ako uz zahtev nisu priloženi dokazi, zahtev će se rešenjem odbaciti - objasnio je prof. dr Veljko Turanjanin.

Kada je reč o žrtvama, tj. oštećenima, Ekspertska grupa za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO) dovela je u pitanje razliku između žrtava nasilja u porodici, koje uvek ispunjavaju uslove za besplatnu pravnu pomoć, i žrtava drugih vidova nasilja obuhvaćenih Istanbulskom konvencijom, koje moraju da prođu kroz dugotrajan proces podnošenja zahteva kako bi dokazale da ispunjavaju uslove na osnovu svoje finansijske situacije. Ekspertska grupa time podseća na obavezu da se obezbedi primena odredaba Istanbulske konvencije bez diskriminacije po bilo kom osnovu, ukazuje Turanjanin.

- Ono što upada u oči kroz sprovedena istraživanja jeste da trenutnim sistemom pružanja besplatne pravne pomoći gotovo niko nije zadovoljan. Poseban problem jeste finansiranje besplatne pravne pomoći, usled čega pojedina istraživanja pokazuju manjak entuzijazma. Samim tim, zakonodavac bi trebalo da pristupi reformi i na ovom polju - ističe prof. dr Veljko Turanjanin.

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći u primeni je od 1. oktobra 2019. godine. Ovaj zakon se primenjuje na korisnike koji ovo pravo nisu ostvarili drugim zakonskim propisima, a kao osnovni cilj navodi se omogućavanje delotvornog i jednakog pristupa pravdi. Besplatnu pravnu pomoć pružaju advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 30.09.2024.
Naslov: Redakcija