NACRT ZAKONA O INFORMACIONOJ BEZBEDNOSTI: Nacrt zakona trebalo bi da obezbedi bolju zaštitu podataka, pojačane inspekcije i veće kazne

Više od polovine svetskih kompanija bile su žrtve nekog oblika hakerskog napada ove godine. Samo korisnici Majkrosoftovih sistema dnevno se suoče sa 600 miliona incidenata. U Srbiji se beleži značajan rast napada na finansijske institucije. Upućeni kažu, nedostaje nam i stručnjaka i svesti o sajber bezbednosti.

Javna preduzeća, medijske kuće, zdravstvene ustanove - niko nije pošteđen. U Srbiji je ove godine zabeleženo pet puta više napada na banke i finansijske institucije zlonamernim softverima u odnosu na prošlu godinu. Krajnji cilj napadača najčešće je zarada.

- Osnovni razlog koji dovodi do incidenata je, pre svega, ljudski faktor. Ljudski faktor je najslabija karika u sajber bezbednosti - nedovoljna svest o pretnjama koje postoje. Tu su i ranjivosti na postojećim sistemima i softverima koje se koriste ako ona nisu apdejtovana na poslednje verzije - rekao je Srđan Gligorić iz kompanije Kasperski.

Nacionalnom CERT-u od januara je prijavljeno 1.000 incidenata. Sumnja se da je broj napada znatno veći jer se kompanije često odlučuju da sakriju incidente.

- U ovim situacijama naš savet je da se ipak prijave, jer na taj način mogu da dobiju konkretan savet kako da reše situaciju, ali pomažu i drugima jer ako je isti tip ili izvor napada, možemo da upozorimo druge - rekao je Marko Krstić iz Nacionalnog CERT-a.

Zakon o informacionoj bezbednosti, čije se usvajanje uskoro očekuje, trebalo bi da obezbedi bolju zaštitu podataka, pojačane inspekcije i veće kazne. Nije dovoljno samo doneti zakon, treba ga i primeniti, kažu stručnjaci.

- Ono gde 'škripimo', da tako kažem, jeste da kad se dogodi neki napad, vidimo da je taj napad došao kao posledica da neka procedura nije uvežbavana nakon što je doneta, ili da neka kopija podataka nije testirana - naveo je Slobodan Marković iz UNDP-a.

Na alarmantan porast hakerskih napada utiču i geopolitičke tenzije. Zato je važno da se podaci o građanima i privredi čuvaju u zemlji.

- To je ključna komponenta sveobuhvatnog nacionalnog suvereniteta jer nam omogućava da kontrolišemo svoje digitalne platforme i kritičnu infrastrukturu. To je značajno imajući u vidu geopolitičku situaciju. Potrebno nam je osnivanje Nacionalne agencije za informacionu bezbednost, usvajanje Zakona o zaštiti kritične infrastrukture, čuvanje podatak unutar granica države i podrška domaćim IT kompanijama - ocenio je Miloš Jovanović, stručnjak za informacionu bezbednost.

Koliko Srbiji nedostaje stručnjaka za sajber bezbednost, ne zna se tačno. Na globalnom nivou ta brojka je premašila četiri miliona.

Izvor: Vebsajt eKapija, 29.11.2024.
Naslov: Redakcija