ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: Pojedine advokatske komore obustavile rad zbog načina na koji su usvojene izmene KZ-a

Članovi advokatskih komora Beograda i Šapca su u trodnevnoj obustavi rada. Tokom štrajka, advokati, kako je navedeno u saopštenju, neće postupati pred sudovima osim u postupcima u kojima se tog dana odlučuje o određivanju pritvora građanima u pritvorskim predmetima i u postupcima koji se vode prema maloletnim učiniocima krivičnih dela. Postupaće, kako se dodaje u saopštenju, i u postupcima koji se vode zbog krivičnog dela nasilja u porodici i u postupcima u kojima se odlučuje o određivanju privremenih mera. Kao razlog obustave rada navode usvajanje i način usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 94/2024), na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, održanoj 27. novembra prošle nedelje.

Narodna skupština je tada usvojila izmene Krivičnog zakonika koje se odnose na pooštravanje kazni za dela protiv bezbednosti saobraćaja, kao i uvođenje novih krivičnih dela za napade na osobe koje su zaposlene u prosveti, zdravstvu i u ustanovama socijalne zaštite.

Predsednik Advokatske komore Beograda Momčilo M. Bulatović kaže da nema ništa sporno kod uvođenja tri nova krivična dela, da Komora nije protiv toga da se pruži krivično pravna zaštita prosvetnim radnicima, zdravstvenim radnicima i radnicima zaposlenim u socijalnim ustanovama i da ako to pomaže u njihovoj zaštiti onda to apsolutno podržavaju.

On je, međutim, rekao da je preuranjeno ono što je urađeno sa izmenama Krivičnog zakonika u delu gde su pooštrene kazne za krivična dela protiv bezbednosti i javnog saobraćaja, navodeći da je to trebalo da bude predmet jedne ozbiljne analize o tome da li će se povećanim i pooštrenim kaznama smanjiti broj krivičnih dela u kojima stradaju pešaci i maloletnici.

"Moj stav, mislim i većine advokata, jeste da pooštravanje kazni ne dovodi do smanjenja broja tih krivičnih dela. Zato ima milion drugih stvari koje treba raditi na prevenciji, angažovanju i na drugi način da se utvrde uzroci i razlozi zašto do toga dolazi. Ono što je sporno, zbog čega je i Advokatska komora Beograda reagovala na ovakav način i donela ovu odluku o obustavi rada na tri dana, to je jednostavno da skrenemo pažnju. To je jedan vid našeg protesta protiv načina na koji su donete ove izmene. Znači, ne samo ovo u Narodnoj skupštini što se desilo, nego sve što je prethodilo tome", rekao je Bulatović.

On dodaje da se radi o sistemskim zakonima koji zahtevaju ozbiljno angažovanje stručne javnosti, a posebno advokata.

Iz Ministarstva pravde su u petak saopštili da je produžen rok za raspravu o izmenama koje tek treba da dođu na dnevni red i to sve posle konsultacija s Evropskom komisijom.

Bulatović kaže da su bile predložene mnoge izmene Krivičnog zakonika i upitao čemu onda žurba da se po hitnom postupku i na ovakav način usvoje izmene koje se odnose na tri nova krivična dela i izmene dela o kaznama.

"Šta je to toliko hitno? Pritisak Evropske komisije, navodno pritisak prosvetnih radnika, pritisak ovog ili onog? Ne možemo više da dozvolimo da se zakoni menjaju pod pritiskom bilo čim i bilo koga, postoji neka procedura. Ne možete vi javnu raspravu da pustite mesec dana za tako ozbiljne zakone, sistemske zakone, a onda, pod nekim pritiskom, vi ostavite ovo - shvatili smo da je mesec dana malo za javnu raspravu, ali ovo je hitno. Zbog čega je to hitno? Za ove prosvetne radnike razumem, ugroženi su, napadaju ih učenici, roditelji, za zdravstvene radnike isto", rekao je Bulatović.

On je naveo da iz Ministarstva pravde nisu dobili nikakvo obrazloženje zbog čega je 27. novembra usvojen taj deo izmena zakonika, a da je jedino nezvanično obrazloženje koje je došlo do njega da je to urađeno pod pritiskom sindikata prosvetnih radnika, zdravstvenih radnika i radnika zaposlenih u socijalnim ustanovama, dok za usvojene izmene zakona koje se odnose na kazne nije dobio nikakvo obrazloženje, ni zvanično ni nezvanično.

"Radi se o ozbiljnim zakonima koji zahtevaju jednu ozbiljnu stručnu raspravu da zaista konačno uradimo tu normativu tako da se zna, a ne svaki mesec dana se menja zakon. Niti znamo ko predlaže niti zašto, ni koji su motivi", rekao je Bulatović.

On je dodao da Advokatska komora Beograda ima svoj stav o izmenama Krivičnog zakonika i da učestvuje u diskusiji, ali da su dovedeni u situaciju da je to završeno sa dosta primedbi, pa su očekivali u parlamentu raspravu i amandmane, kao i to da će se to ozbiljno rešavati.

"Ako parlament usvoji izmene, one su takve, šta da radimo", dodaje Bulatović.

Povodom daljih izmena Krivičnog zakonika, Bulatović kaže da ima tu dosta izmena i za krivična dela, kao i to da se neka krivična dela izbace iz zakona čemu se Komora protivi, kao što je krivično delo zlostave u službi jer je sadržano u nekim drugim krivičnim delima što, kaže apsolutno nije tačno s obzirom na to da su to elementi bića potpuno različitih krivičnih dela.

"Plašimo da to daje onda jednu mogućnost policiji da radi stvari koje su apsolutno nezakonite i da to prođe nekažnjeno", naveo je on.

Bulatović je rekao da je Komora organizacija koja ima 6.000 advokata koji žele da se njihov glas čuje i uvaži.

"Mi nismo neprijatelji države, mi smo samo korektiv države. Želimo da ukažemo na ono što se radi loše, da bi se to otklonilo i da bi bila bolja država i bolje svima nama", dodaje sagovornik.

Izvor: Vebsajt Euronews Srbija, 02.12.2024.
Naslov: Redakcija