PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNI ZAKONA O ALTERNATIVNIM INVESTICIONIM FONDOVIMA - Tekst propisa
Član 1.
U Zakonu o alternativnim investicionim fondovima (“Službeni glasnik RS”, broj 73/19), u članu 2. stav 1. tačka 34) podtačka (1) reči: “50.000 evra” zamenjuju se rečima: “5.000 evra”.
Član 2.
U članu 101. stav 8. reči: “200.000 evra” zamenjuju se rečima: “10.000.000 evra”.
Član 3.
U članu 102. stav 6. reči: “200.000 evra” zamenjuju se rečima: “10.000.000 evra”.
Član 4.
Posle člana 115. dodaju se naziv člana 115a i član 115a, koji glase:
“Zaloga na investicionim jedinicama
Član 115a
Na investicionoj jedinici može se upisati samo jedno založno pravo.
DZUAIF upisuje založno pravo na investicionoj jedinici AIF-a uRegistar založnog prava na investicionim jedinicama koji vodi Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, u skladu sa ovim zakonom, podzakonskim aktom Komisije i pravilima poslovanja Centralnog registra, depo i kliringa hartija od vrednosti.
Ako na investicionoj jedinici postoji upisano založno pravo,investicionom jedinicom se može raspolagati (kupoprodaja i poklon) samo ako je s tim saglasno lice u čiju korist je predmetno založno pravo upisano.
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti podatke iz Registra založnog prava na investicionim jedinicama čuva kao poslovnu tajnu i dostavlja ih, na osnovu zahteva:
1) članu fonda, i to samo podatke koji se odnose na tog člana;
2) depozitaru;
3) licu koje dokaže pravni interes;
4) pravosudnim i upravnim organima, kao i drugim licima u okviru ovlašćenja, a u skladu sa zakonom.
Raspolaganje investicionim jedinicama suprotno odredbama ovog člana je ništavo.
Komisija uvek ima pravo uvida u Registar založnog prava na investicionim jedinicama.
Komisija svojim aktom bliže uređuje upis založnog prava na investicionoj jedinici AIF-a u Registar založnog prava na investicionim jedinicama i mogućnost pristupa podacima iz ovog registra.”.
Član 5.
U članu 187. stav 3. reči: “50.000 evra” zamenjuju se rečima: “10.000 evra”.
Član 6.
U članu 190. stav 1. tačka 1) reči: “250.000 evra” zamenjuju se rečima: “50.000 evra”.
Član 7.
U članu 197. stav 1. posle reči: “Komisije za” reči: “osnivanje, odnosno” brišu se.
U stavu 2. reč: “glavni” zamenjuje se rečju: “krovni”.
Član 8.
U članu 266. reči: “člana 37. stav 2” zamenjuju se rečima: “člana 37. stav 3”, a reči: “člana 175. stav 3. i 4,” brišu se.
Član 9.
Komisija za hartije od vrednosti će doneti propise za sprovođenje ovog zakona u roku od mesec dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 10.
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti dužan je da se organizuje i uskladi svoja akta sa odredbama ovog zakona u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 11.
Društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima je dužno da u Registar založnog prava na investicionim jedinicama, koji vodi Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, unese podatke o svim prethodno upisanim založnim pravima na investicionim jedinicama alternativnih investicionih fondova, koja vode u svom registru, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 12.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, osim člana 4. koji počinje da se primenjuje po isteku dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
IZ OBRAZLOŽENJA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakon o alternativnim investicionim fondovima (“Službeni glasnik RSˮ, broj 73/19 - u daljem tekstu: Zakon), koji je Narodna skupština usvojila na sednici 10. oktobra 2019. godine, stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a počeo je sa primenom 21. aprila 2020. godine.
Razlozi za donošenje ovog zakona bili su brojni, a dva se mogu posebno istaći: unapređenje i razvoj tržišta kapitala koji posledično doprinosi razvoju ekonomije Republike Srbije, kao i proces pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
U cilju definisanja najcelishodnijih odredaba sada važećeg zakona kojim je izvršeno usklađivanje sa propisima Evropske unije, domaćim propisima i uslovima na domaćem tržištu, bila je obrazovana Radna grupa za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima i Nacrta zakona o alternativnim investicionim fondovima u kojoj je aktivno učešće uzelo 13 institucija i predstavnika privatnog sektora.
U okviru procesa pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji i Pregovaračke pozicije Republike Srbije za Poglavlje 9 “Finansijske uslugeˮ, Republika Srbija je, između ostalog, preuzela obavezu da transponuje Direktivu 2011/61/EU Evropskog parlamenta i Saveta, od 8. juna 2011. godine, koja se odnosi na upravljanje alternativnim investicionim fondovima, u nacionalni pravni okvir Republike Srbije, donošenjem posebnog zakona kojim se uređuju alternativni investicioni fondovi.
Donošenjem Zakona o alternativnim investicionim fondovima, transponovane su odredbe evropske direktive koje pružaju veći stepen zaštite u slučaju rizičnih ulaganja alternativnih investicionih fondova, i kojima se detaljno definišu pravila i uslovi poslovanja koji se primenjuju na društva za upravljanje ovim fondovima.
Još jedan važan razlog za donošenje Zakona o alternativnim investicionim fondovima bila je i potreba za razvojem mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, koji predstavljaju glavne aktere na tržištu Republike Srbije. U svetu, jedan od efikasnih načina finansiranja mikro, malih i srednjih privrednih subjekata svakako jeste putem fondova preduzetničkog kapitala (“venture capital funds”) i putem fondova privatnog kapitala (“private equity funds”). Usvajanjem ovog zakona obezbeđeni su uslovi za osnivanje, organizovanje i poslovanje ovakvih fondova, a samim tim i za finansijsku podršku i razvoj mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, kao i tržišta kapitala u Republici Srbiji.
Tokom perioda primene Zakona, učesnici na tržištu su ukazali da je pojedine propisane iznose potrebno korigovati jer mogu imati za posledicu manji broj i obim privatnih investicija u alternativne investicione fondove, kao i da bi izmene nekih pragova doprinele popularizaciji i promociji investiranja u alternativne investicione fondove kroz diverzifikaciju i deriskiranje poluprofesionalnih investitora koji prvi put investiraju u ovu vrstu fonda. Istovremeno, imajući u vidu uslove na domaćem tržištu, skrenuta nam je pažnja da bismo imali značajno veći broj alternativnih investicionih fondova ukoliko bi se malo relaksirali propisani iznosi koji su uslovi za njihovo osnivanje ili organizovanje (zavisno od pravne forme), kao i poslovanje.
Takođe, iako Zakon uređuje registre investicionih jedinica koje vode društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima ili centralni depozitar hartija od vrednosti, u praktičnoj primeni se javila potreba organizovanja centralizovanog registra zaloge na investicionim jedinicama koji bi doprineo većoj pravnoj sigurnosti, transparentnosti i efikasnijem izmirenju.
Zakon o tržištu kapitala (“Službeni glasnik RS”, broj 129/21) propisuje da je investiciona jedinica finansijski instrument, a u skladu sa odredbama Glave III ovog zakona koja nosi naslov “Založno pravo na finansijskim instrumentima”, Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti vodi registar založnog prava na finansijskim instrumentima. Ovim predlogom se precizira da se i zaloga na investicionim jedinicama vodi u jedinstvenom registru zaloge na investicionim jedinicama koji vodi Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.
Imajući u vidu da bi veći broj alternativnih investicionih fondova, kao i privlačenje većeg broja investitora koji bi ulagali u ove fondove, a posredstvom njih i u mikro, male i srednje privredne subjekte, veća privredna društva, infrastrukturne objekte i drugu imovinu, doprinelo daljem razvoju domaćeg tržišta kapitala, kao i privrede uopšte, Ministarstvo finansija je, zajedno sa relevantnim institucijama, razmotrilo primljene komentare, predloge i sugestije i pripremilo Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o alternativnim investicionim fondovima kojim se, pored manjih tehničkih izmena i preciziranja, predlažu i korekcije pojedinih iznosa za koje se može očekivati da će doprineti bržem razvoju sektora fondova i unapređenju njihovog poslovanja u Republici Srbiji.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. ovog zakona vrši se izmena u članu 2. stav 1. tačka 34) Zakona, kojom se smanjuje iznos jednog od uslova koje je potrebno da ispuni mali investitor kako bi se mogao smatrati poluprofesionalnim investitorom, sa 50.000 evra na 5.000 evra.
Članom 2. ovog zakona vrši se izmena u članu 101. stav 8. Zakona, kojom se propisuje da zatvoreni alternativni investicioni fond osnovan u formi akcionarskog društva mora imati dvodomno upravljanje ukoliko osnovni kapital prelazi iznos od 10.000.000 evra, umesto dosadašnjih 200.000 evra.
Članom 3. ovog zakona vrši se izmena u članu 102. stav 6. Zakona, kojom se propisuje da zatvoreni alternativni investicioni fond osnovan u formi društva sa ograničenom odgovornošću mora imati dvodomno upravljanje ukoliko osnovni kapital prelazi iznos od 10.000.000 evra, umesto dosadašnjih 200.000 evra.
Članom 4. ovog zakona posle člana 115. dodaje se novi član 115a, kojim se bliže uređuje zaloga na investicionim jedinicama alternativnih investicionih fondova, odnosno da se na investicionoj jedinici može upisati samo jedno založno pravo i da društvo za upravljanje upisuje založno pravo na investicionoj jedinici u Registar založnog prava na investicionim jedinicama koji vodi Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.
Članom 5. ovog zakona vrši se izmena u članu 187. stav 3. Zakona, kojom se smanjuje najniži iznos obavezne uplate pojedinog investitora u alternativni investicioni fond sa privatnom ponudom, sa 50.000 evra na 10.000 evra.
Članom 6. ovog zakona vrši se izmena u članu 190. stav 1. tačka 1) Zakona, kojom se smanjuje iznos obavezne uplate pojedinog poluprofesionalnog investitora u alternativni investicioni fond privatnog kapitala, sa 250.000 evra na 50.000 evra.
Članom 7. ovog zakona vrši se izmena u članu 197. stav 1. Zakona, tako što se briše “osnivanjeˮ kao oblik nastajanja krovnog fonda koji nije pravno lice i može se samo organizovati. U stavu 2. ovog člana vrši se tehnička ispravka tako što se reč glavni zamenjuje rečju krovni.
Članom 8. ovog zakona vrši se izmena člana 266. Zakona, gde se preciziraju članovi koji će početi da se primenjuju od momenta ulaska Republike Srbije u Evropsku uniju.
Članom 9. ovog zakona se propisuje rok u kome će Komisija za hartije od vrednosti doneti podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona.
Članom 10. ovog zakona se propisuje rok u kome će se Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti organizovati i uskladiti svoja akta sa odredbama ovog zakona.
Članom 11. ovog zakona se propisuje da je DZUAIF dužan da u Registar založnog prava na investicionim jedinicama koji se vodi kod Centralnog registra, depo i kliringa hartija od vrednosti upiše zaloge koje su u prethodnom periodu upisane u registru investicionih jedinica koji sam vodi.
Članom 12. se propisuje da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, osim člana 4. koji počinje da se primenjuje po isteku dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 04.11.2024.