PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02- SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-US, 47/13, 68/14-dr. zakon, 95/18, 99/18-US, 86/19, 144/20, 118/21, 138/22 i 92/23), u članu 5. stav 2. posle reči u zagradi: “poreski organ” dodaje se reč: “JLS”.

Član 2.

U članu 6. stav 6. reči: “stava 5. ovog člana” zamenjuju se rečima: “odredaba ovog zakona kojima se uređuje porez na imovinu”.

U stavu 9. reči: “nije utvrđena” zamenjuju se rečima: “nije objavljena”, a reči:

“zato što u zoni i graničnim zonama nije bilo najmanje tri prometa uz naknadu drugog zemljišta, a utvrđena” zamenjuju se rečima: “a objavljena”.

U stavu 10. reč: “utvrđivanjem” zamenjuje se rečju: “objavljivanjem”, a reč:

“utvrđena” zamenjuje se rečju: “objavljena”.

Član 3.

U članu 7. stav 6. posle reči: “knjigama,” dodaju se reči: “odnosno kad je obveznik propustio da vrednost tih objekata iskaže u poslovnim knjigama,”.

Stav 8. menja se i glasi:

“Izuzetno od st. 1. do 7. ovog člana, osnovica poreza na imovinu za žičare, puteve, pruge (uključujući industrijsku železnicu, odnosno industrijski kolosek za sopstvene potrebe) i druge infrastrukturne objekte (osim zgrada i drugih objekata visokogradnje), kao i za kablovsku kanalizaciju i druge podzemne građevinske objekte u koje su smeštene mreže i za mreže namenjene protoku vode (za piće, atmosferske, otpadne, za navodnjavanje i dr.), vodene pare, tople ili vrele vode za potrebe grejanja i druge potrebe korisnika, gasa, nafte i naftnih derivata, elektronskih komunikacija i slično, je knjigovodstvena vrednost objekata na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini.”.

Stav 10. menja se i glasi:

“Za nepokretnost iz st. 1. i 8. ovog člana i člana 7a st. 6. i 7. ovog zakona, za eksploataciona polja i za objekte iz stava 5. ovog člana, za koju obvezniku koji vodi poslovne knjige nastane poreska obaveza u toku godine za koju se utvrđuje porez na imovinu (u daljem tekstu: poreska godina) ili u tekućoj godini nakon početka poslovne godine obveznika koja je različita od kalendarske, osnovica poreza na imovinu za tu godinu je njena nabavna vrednost iskazana u poslovnim knjigama obveznika.”.

U stavu 12. reči: “čl. 5, 6. i 6a” zamenjuju se rečima: “čl. 6. i 6a”.

U stavu 15. reči: “st. 1, 4, 6, 7. i 8. ovog člana” zamenjuju se rečima: “ovog zakona”.

Član 4.

U članu 7a stav 3. reči: “u zoni i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz člana 6. stav 5. ovog zakona” zamenjuju se rečima: “jedinica lokalne samouprave nije u propisanom roku objavila prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u odgovarajućoj zoni”.

U stavu 4. posle reči: “zone,” dodaju se reči: “stope poreza na imovinu,”.

U stavu 5. reči: “a u zoni i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz člana 6. stav 5. ovog zakona” zamenjuju se rečima: “kad jedinica lokalne samouprave nije u propisanom roku objavila prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u zoni, odnosno zonama”.

U stavu 6. tačka 2) reči: “u zoni i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz člana 6. stav 5. ovog zakona” zamenjuju se rečima: “jedinica lokalne samouprave do 30. novembra tekuće godine ne objavi akt kojim utvrđuje prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u zonama”.

Posle stava 6. dodaju se novi st. 7. i 8, koji glase:

“U slučaju iz stava 6. ovog člana, kad obveznik u poslovnim knjigama nije posebno iskazao vrednost objekta od vrednosti pripadajućeg zemljišta, pri čemu:

1)         za objekat ili za zemljište, odnosno njegov deo, ne postoji poreska obaveza, vrednost nepokretnosti za koju poreska obaveza postoji čini knjigovodstvena vrednost u kojoj je sadržana vrednost te nepokretnosti iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini;

2)         se vrednost objekta ili objekata na tom zemljištu utvrđuje u skladu sa članom 7. stav 6. ovog zakona, vrednost zemljišta i ostalih objekata za koje poreska obaveza postoji čini knjigovodstvena vrednost u kojoj je sadržana njihova vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini.

Kad se porez plaća na nepokretnost čija se vrednost ne iskazuje u poslovnim knjigama obveznika, u slučaju iz st. 6. i 7. ovog člana utvrđuje se u skladu sa članom 6. st. 13. i 14. ovog zakona.”.

Dosadašnji stav 7. postaje stav 9.

U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 10, posle reči: “zone,” dodaju se reči: “odnosno koeficijenti za nepokretnosti u zonama,”.

Član 5.

U članu 7b stav 1. reči: “st. 3, 5. i 6.” zamenjuju se rečima: “st. 3, 5. i 6-8.”.

Član 6.

U članu 9. stav 1. posle reči: “organa” dodaje se reč: “JLS”. U stavu 2. posle reči: “organ” dodaje se reč: “JLS”.

Član 7.

U članu 12. stav 1. tačka 6) menja se i glasi:

“6) neobradivo poljoprivredno zemljište koje se pretvara u obradivo poljoprivredno zemljište, odnosno u zemljište na kome se gaji šuma, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište - pet godina, računajući od početka pretvaranja;”.

U tački 8) reči: “pod skladišnim ili stovarišnim objektom ili objektom iz člana 2b stav 1. ovog zakona” zamenjuju se rečima: “iz člana 12a stav 4. ovog zakona;”.

U stavu 3. posle reči: “obaveza” dodaju se reči: “ili se poveća korisna površina nepokretnosti”, a posle reči: “obaveze” dodaju se zapeta i reči: “odnosno od dana od koga je povećana korisna površina nepokretnosti, u toku poreske godine”.

Stav 8. menja se i glasi:

“Pravo na poresko oslobođenje iz stava 7. ovog člana prestaje ranijim od sledećih dana: danom kojim je obveznik prestao da nepokretnost iskazuje kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji, danom otpočinjanja korišćenja te nepokretnosti, odnosno istekom godine koja sledi godini u kojoj je poreska obaveza nastala.”.

Član 8.

U članu 12a dodaju se st. 3. i 4, koji glase:

“Kad se objekat sastoji iz dva ili više posebnih delova za koje su obveznici različita lica, pravo na poresko oslobođenje iz člana 12. stav 1. tačka 8) ovog zakona svaki obveznik koji na to ima pravo ostvaruje u srazmeri sa udelom korisne površine posebnog dela na koji to lice porez plaća u odnosu na korisnu površinu objekta.

Obveznik nema pravo na poresko oslobođenje iz stava 1. tačka 8) ovog člana za zemljište:

1)         pod skladišnim ili stovarišnim objektom;

2)         pod objektom iz člana 2b stav 1. ovog zakona;

3)         pod objektom čiju vrednost, koja se uključuje u poresku osnovicu, čini knjigovodstvena vrednost koja je jednaka nuli;

4)         kad obveznik u slučaju iz člana 7. st. 1, 6-8, 10. i 11. i člana 7a st. 6. i 7. ovog zakona vrednost objekta i vrednost pripadajućeg zemljišta ne iskazuje odvojeno u poslovnim knjigama;

5)         iznad podzemnog objekta čija je gornja osnova u potpunosti ispod površine zemljišta, odnosno u delu u kome je ta osnova ispod površine zemljišta.”.

Član 9.

U članu 13. dodaje se stav 6, koji glasi:

“Umanjenje utvrđenog poreza iz st. 1. i 2. ovog člana ne vrši se za nepokretnosti za koje se porez utvrđuje samooporezivanjem.”.

Član 10.

U članu 16. stav 1. posle reči: “vrednost nasleđene imovine” dodaju se reči:

“koja je predmet oporezivanja a koju utvrđuje Poreska uprava - nadležna organizaciona jedinica (u daljem tekstu: nadležni poreski organ)”.

U stavu 2. posle reči: “imovine” dodaju se reči: “koja je predmet oporezivanja”.

Član 11.

U članu 27. posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

“Kad je naknada za prenos ugovorena alternativno ili fakultativno, ugovorenom cenom se smatra najviša od njih, na dan nastanka poreske obaveze.”.

Dosadašnji st. 5-7. postaju st. 6-8.

U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 9, reči: “st. 1. do 6.” zamenjuju se rečima: “st. 1-8.”.

Član 12.

U članu 33. st. 2-4. posle reči: “poreski organ” dodaje se reč: “JLS”. U stavu 5. reči: “st. 3. i 4.” zamenjuju se rečima: “st. 3, 4. i 8.ˮ.

Član 13.

U članu 33b stav 2. posle reči: “poreskom organu” dodaje se reč: “JLS”. U stavu 5. posle reči: “poreski organ” dodaje se reč: “JLS”.

U stavu 6. posle reči: “poreski organ”, u odgovarajućem padežu, dodaje se reč: “JLS”, na oba mesta.

U stavu 7. posle reči: “poreski organ” dodaje se reč: “JLS”.

U st. 8-9. posle reči: “poreskom organu” dodaje se reč: “JLS”. U stavu 11. posle reči: “poreskom organu” dodaje se reč: “JLS”.

Član 14.

U članu 33v stav 1, u uvodnoj rečenici, posle reči: “poreskom organu” dodaje se reč: “JLS”.

U tački 7) posle reči: “poreskoj godini” dodaju se zapeta i reči: “odnosno izmene korisne površine nepokretnosti”.

Posle tačke 7) dodaje se tačka 7a), koja glasi:

“7a) nepokretnost za koju je obvezniku prestalo pravo na poresko oslobođenje u skladu sa članom 12. stav 8. ovog zakona, računajući od ranijeg od sledećih dana: dana početka korišćenja, odnosno dana na koji je obveznik prestao da tu nepokretnost iskazuje kao dobro namenjeno daljoj prodaji;”.

Član 15.

U članu 39. stav 3. posle reči: “poreskog organa” dodaje se reč: “JLS”.

Član 16.

U članu 39v stav 5. posle reči: “st. 2. do 5.” dodaju se reči: “i stav 8.”. U stavu 7. posle reči: “poreski organ” dodaje se reč: “JLS”.

Član 17.

U članu 42a stav 1, u uvodnoj rečenici, posle reči: “dostavi” reči: “nadležnom poreskom organu” brišu se.

U tački 1) posle reči: “zakona” dodaju se reči: “- nadležnom poreskom organu JLS”.

U tački 2) posle reči: “zakona” dodaju se reči: “- nadležnom poreskom organu”.

U stavu 2, u uvodnoj rečenici, posle reči: “pravosnažnosti” reči: “nadležnom poreskom organu” brišu se.

U tački 1) posle reči: “zakona” dodaju se reči: “- nadležnom poreskom organu JLS”.

U tački 2) posle reči: “zakona” dodaju se reči: “- nadležnom poreskom organu”.

U stavu 3, u uvodnoj rečenici, posle reči: “pravosnažnosti” reči: “nadležnom poreskom organu” brišu se.

U tački 1) posle reči: “zakona” dodaju se reči: “- nadležnom poreskom organu JLS”.

U tački 2) posle reči: “zakona” dodaju se reči: “- nadležnom poreskom organu”.

U stavu 5. posle reči: “organu” dodaju se reči: “JLS, odnosno poreskom organu,”.

U stavu 7. reči: “ stav 5.” zamenjuju se rečima: “stav 6.”.

Član 18.

Porez na imovinu utvrđivaće se i plaćati u skladu sa ovim zakonom počev za 2025. godinu.

Član 19.

Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, za čije utvrđivanje je postupak započet po propisima koji su važili do početka primene ovog zakona, utvrdiće se primenom zakona koji je bio na snazi na dan nastanka poreske obaveze.

Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, po osnovu nasleđa, poklona ili prenosa apsolutnih prava za čije utvrđivanje je obveznik bio dužan da podnese poresku prijavu, a za koji je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa nakon stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće se i platiti primenom zakona kojim se uređuju porezi na imovinu koji je bio na snazi na dan na koji bi poreska obaveza nastala u skladu sa članom 17. st. 1-4, odnosno članom 29. st. 1-8. Zakona o porezima na imovinu (“Službeni glasnik RSˮ, br. 26/01, 45/02-SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-US, 47/13, 68/14-dr. zakon, 95/18, 99/18-US, 86/19, 144/20, 118/21,138/22 i 92/23) da je prijavljena u propisanom roku.

Član 20.

Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2025. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

•           Problemi koje ovaj zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se ovim zakonom postižu

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno cilj koji se ovim zakonom postiže, sadržan je u potrebi da se obezbedi kontinuitet nadležnosti Poreske uprave za utvrđivanje, kontrolu i naplatu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava i nakon 1. januara 2025. godine, kao organizacije koja ima sve tehničke, kadrovske i druge preduslove za kvalitetno i efikasno obavljanje ovih poslova.

Kako bi se primena zakona kojim se uređuju porezi na imovinu ostvarivala sa što manje nedoumica i nejasnoća, uređuje se osnovica poreza na imovinu u slučajevima kad nisu objavljene prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zonama zbog propusta jedinice lokalne samouprave, kao i kad vrednost pojedine od nepokretnosti (objekta ili zemljišta) koje čine fizičku celinu, koja se uključuje u poresku osnovicu, čini knjigovodstvena vrednost a obveznik u poslovnim knjigama nije posebno iskazao vrednost objekata i pripadajućeg zemljišta. Preciziraju se odredbe kojima su uređena poreska oslobođenja i poreski kredit po osnovu tog poreza.

Takođe, uređuje se šta se smatra ugovorenom cenom, kao osnovicom poreza na prenos apsolutnih prava, u slučaju kad je naknada za prenos ugovorena alternativno ili fakultativno.

Vrši se pravnotehničko usaglašavanje pojedinih odredaba sa predloženim izmenama i dopunama.

Ovim zakonom se ne uvode novi, niti menjaju postojeći administrativni postupci.

•           Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja ovog zakona

Nisu razmatrane mogućnosti da se ciljevi koje ovaj zakon treba da postigne ostvare bez njegovog donošenja, imajući u vidu da je reč o elementima sistema oporezivanja koji se, saglasno odredbi člana 15. st. 2. i 3. Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21, 118/21-dr. zakon, 138/22 i 92/23), uređuju poreskim zakonom. Stoga se izmene i dopune tih elemenata ne mogu rešiti donošenjem podzakonskih akata, odnosno preduzimanjem drugih mera u okviru poslova državne uprave.

•           Zašto je donošenje ovog zakona najbolji način za rešavanje problema

 

Donošenje ovog zakona je najbolji način za rešavanje problema, iz razloga što se radi o zakonskoj materiji, koju je jedino i moguće menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama zakona.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Uz čl. 1, 6, 12, 13, 15, 16. i 17.

Uređuje se nadležnost Poreske uprave za utvrđivanje, kontrolu i naplatu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava i nakon 1. januara 2025. godine.

Uz čl. 2-5.

Predlaže se preciziranje osnovice poreza na imovinu, tako da se utvrđuje na isti način kad jedinica lokalne samouprave propusti da u propisanom roku objavi prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zonama, kao što se utvrđuje kad te prosečne cene nisu utvrđene i objavljene zato što nije bilo prometa u zonama na osnovu koga je prosečne cene trebalo utvrditi. Takođe, uređuje se poreska osnovica u slučaju kad za pojedinu od nepokretnosti koje čine fizičku celinu, vrednost koja se uključuje u poresku osnovicu čini knjigovodstvena vrednost a obveznik u poslovnim knjigama nije posebno iskazao vrednost te nepokretnosti od vrednosti ostalih objekata i pripadajućeg zemljišta.

Precizira se da se poreska osnovica za industrijsku železnicu i industrijski kolosek za sopstvene potrebe utvrđuje na isti način kao za pruge.

Precizira se da obveznici koji vode poslovne knjige poresku osnovicu ne umanjuju dodatno po osnovu amortizacije u slučaju kad porez plaćaju na državinu.

Vrši se pravnotehničko usaglašavanje u pozivnim odredbama, u cilju usaglašavanja sa predloženim odredbama, kao i sa zakonom kojim se uređuju telekomunikacije (tako što se reč “telekomunikacije” zamenjuje rečima: “elektronske komunikacije”).

Uz čl. 7, 8. i 14.

U odredbama koje uređuju poreska oslobođenja po osnovu poreza na imovinu:

-           vrši se preciziranje odredbe koja uređuje poresko oslobođenje za zemljište koje se ponovo privodi nameni, u smislu da je to neobradivo poljoprivredno zemljište koje se pretvara u obradivo poljoprivredno zemljište, odnosno u zemljište na kome se gaji šuma;

-           preciziraju se i u jednoj odredbi grupišu slučajevi kada se ne ostvaruje poresko oslobođenje za zemljište ispod objekta na koji se porez plaća i uređuje obim ostvarivanja tog prava kad se objekat sastoji iz više posebnih delova za koje su obveznici različita lica;

-           izjednačava se poreski tretman povećanja korisne površine nepokretnosti u toku godine sa poreskim tretmanom nastanka poreske obaveze u toku godine, za obveznika koji je ostvario poresko oslobođenje iz razloga što mu je poreska osnovica za sve nepokretnosti na teritoriji jedinice lokalne samouprave do 400.000 dinara;

-           predlaže se da se promenom od značaja na utvrđivanje poreza na imovinu za poresku godinu smatra i prestanak iskazivanja nepokretnosti za koju je ostvareno poresko oslobođenje kao dobra isključivo namenjenog daljoj prodaji, odnosno otpočinjanje korišćenja te nepokretnosti.

Uz član 9.

Predlaže se da se pravo na poreski kredit za kuću ili stan u kojoj obveznik stanuje i u kojoj je prijavio svoje prebivalište, ne ostvaruje kad je ona evidentirana u poslovnim knjigama obveznika, pa se za nju porez utvrđuje samooporezivanjem.

Uz član 10.

Uređuje se nadležnost Poreske uprave za utvrđivanje, kontrolu i naplatu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava i nakon 1. januara 2025. godine.

Imajući u vidu da je određena imovina izuzeta od oporezivanja porezom na nasleđe i poklon (npr. hartije od vrednosti i udeli u pravnom licu, motorna vozila koja se ne smatraju upotrebljavanim…), precizira se da se poreska osnovica utvrđuje za imovinu koja je predmet oporezivanja.

Uz član 11.

Uređuje se da se ugovorenom cenom, kao osnovicom poreza na prenos apsolutnih prava, u slučaju kad je naknada za prenos ugovorena alternativno ili fakultativno, čini viša od njih na dan nastanka poreske obaveze.

Uz čl. 18-20.

Propisuju se prelazne i završne odredbe ovog zakona. U tom smislu, predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu 1. januara 2025. godine, kao i da se porez na imovinu primenom tog zakona utvrđuje počev za 2025. godinu. Takođe, predlaže se da se porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, za čije utvrđivanje je postupak započet po propisima koji su važili do početka primene ovog zakona, utvrdi primenom zakona koji je bio na snazi na dan nastanka poreske obaveze.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 04.11.2024.